Dame i gospodo narodni poslanici, član 8. Predloga zakona a onda nakon člana 8. i član 11. pokazuju da su pisci predloga zakona, tu ne mislim na gospodina ministra Obradovića, jer ne verujem da je on ovo pisao, potpuno pravno neuki. Evo o čemu se radi.
U članu 8. u stavu 2. tačka 4) definisano je da je jedan od vidova nezakonitog pribavljanja korišćenja i otkrivanja informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu, a koje su suprotne dobrim poslovnim običajima, između ostalog se podrazumeva i prevara.
U članu 11. je navedeno da je pravna zaštita koja je propisana ovim predlogom zakona za zaštitu poslovne tajne, tužba u parničnom postupku, pa se onda u članu 11. navodi šta se sve tom tužbom može zahtevati, između ostalog može se zahtevati, gospodine ministre da sud svojom presudom izrekne raskid radnog odnosa za lice koje otkriva poslovnu tajnu, ali na to ću se vratiti malo kasnije.
Ono što je osnovni smisao mog amandmana, to je da vas ubedim u nešto u šta vas ne bih morao ubeđivati da je Vlada pokazala malo veći stepen pravne pismenosti, ali budući da nije, ja ću morati da vas ubedim na ovaj način.
Dakle, prevara je, gospodine ministre, krivično delo i to krivično delo koje je propisano krivičnim zakonikom Republike Srbije.
Međutim, vi u predlogu zakona prevaru definišite kao građansko-pravni delikt, koji će da bude sankcionisan tužbom u parničnom postupku.
Šta to znači? To znači da će sud, da bi usvojio tužbeni zahtev, u odnosu na prevaru, morati u parničnom postupku da dokazuje postojanje prevare. To je nonsens neviđenih razmera, da se postojanje krivičnog dela, a samim tim i krivična odgovornost dokazuje ne u krivičnom postupku, nego u parničnom postupku.
Koje je obrazloženje za ovakav neverovatan potez? U obrazloženju koje smo dobili od Vlade RS piše sledeće – amandman se ne prihvata, jer je u članu 8. stav 2. tačka 4) Predloga zakona, prevara je navedena kao jedna od radnji koja se u smislu predloga zakona smatra suprotnom dobrim poslovnim običajima.
Činjenica da je prevara, a to ste i vi sami konstatovali, protiv pravna radnja koja se tretira i krivičnim zakonikom, ne predstavlja razlog zbog čega se ne može navesti kao primer postupanja koje je suprotno dobrim poslovnim običajima.
Svaka, ovde piše prevarena radnja, a treba – prevarna radnja, je i suprotna dobrim poslovnim običajima.
Jeste, gospodine ministre, i silovanje je suprotno dobrim poslovnim običajima i krađa je suprotno dobrim poslovnim običajima, i ubistvo je suprotno dobrim poslovnim običajima i hoćemo li sada sva ta krivična dela da sankcionišemo u parničnom postupku?
Ne znam da li je to nekome palo na pamet. Ako ostane rešenje iz predloga zakona, to znači da će sud primenom zakona o parničnom postupku, da dokazuje postojanje prevare. Sutra će to značiti da će sva krivična dela koja su inače propisana kao krivična dela krivičnim zakonikom, da se utvrđuju u parničnom postupku.
Možda će nekome pasti na pamet da krivična dela utvrđuje i u upravnom postupku, u prekršajnom postupku, u vanparničnom postupku i to će izazvati potpuni haos u inače haotičnom pravnom sistemu Republike Srbije.
Dakle, smisao našeg amandmana je, gospodine ministre, da vam kažem, da nije sporno da prevara predstavlja vid otkrivanja poslovne tajne, ali se njeno sankcionisanje ne može vršiti u parničnom postupku, nego u krivičnom postupku.
Takođe, nije sporno da onaj ko je usled prevarne radnje pretrpeo neku materijalnu ili nematerijalnu štetu može tužbom da traži naknadu te štete u parničnom postupku, ali pre nego što se to učini. U krivičnom postupku se mora dokazati da je učinjeno krivično delo prevare i mora se utvrditi ko je odgovoran za to krivično delo.
Kako mislite da sud dosudi naknadu štete zbog prevare, a da u krivičnom postupku nije dokazano postojanje krivičnog dela? Mislim da svaki student prava zna da postoji jedno potpuno razgraničenje između građanskog i krivičnog pravosuđa.
Krivično pravosuđe bavi se utvrđivanjem krivičnih dela i lica koja su odgovorna za izvršenje tih krivičnih dela.
Građansko pravosuđe bavi se, između ostalog, kao što je ovde slučaj sa utvrđivanjem iznosa materijalne ili nematerijalne štete u odnosu na onoga ko je tu štetu prouzrokovao.
Ovo će biti jedinstven slučaj u Srbiji, a možda i šire, da se jedno krivično delo ne tretira u krivičnom postupku, nego se tretira u parničnom postupku. Parnični postupak, prosto, po svojim odredbama, po svojoj unutrašnjoj filozofiji i logici nije podobno da se u parničnom postupku utvrđuje krivično delo i da se utvrđuje krivična odgovornost.
Prosto je neverovatno da ovakvo rešenje sadrži Predlog zakona o kome se raspravlja na istoj sednici na kojoj smo raspravljali o Zakoniku u krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku.
Ovde su se poslanici SRS zaista svojski potrudili da vam putem svojih amandmana pokažu koliko su odredbe Predloga zakonika o krivičnom postupku i Predloga zakona o parničnom postupku loše i mi smo smatrali da je sasvim jasno da ono što se tretira i što se reguliše krivičnim postupkom ne može biti predmet parničnog postupka. Onda nas vi neprijatno iznenadite koliko ne poznajete pravni sistem Republike Srbije, pa jedno krivično delo propisujete kao kršenje dobrih poslovnih običaja. Pa jeste, ali svako krivično delo je kršenje dobrih poslovnih običaja. Ne postoje krivična dela koja ne predstavljaju kršenje dobrih poslovnih običaja to se podrazumeva, ali se ta krivična dela i odgovornost za izvršenje tih krivičnih dela ne može utvrđivati u parničnom postupku nego se može utvrđivati u krivičnom postupku, a kad se završi krivični postupak, kad se utvrdi da je izvršeno krivično delo prevare, kad se utvrdi ko je za njega odgovoran, onda onaj ko je pretrpeo štetu materijalnu ili nematerijalnu usled izvršenja tog krivičnog dela, tek onda može da se koristi pravo kojim ste vi dali članom 11. Predloga zakona, a to je da se podnese tužba nadležnom parničnom sudu, pa da on utvrdi iznos te štete koja treba da se nadoknadi.
Ukoliko ne prihvatite amandman pravni sistem Republike Srbije, posebno u tom procesnom delu, zaista će biti doveden u jedno haotično stanje i sutra zaista neće biti prepreke da zbog ovog presedana koji uvodite ovim predlogom zakona se sutra sva druga krivična dela utvrđuju u parničnom postupku ili nekom drugom postupku koji nije krivični.

Iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pa, osim ovog velikog fundamentalnog nedostatka koji ste čuli, postoji još veći koji prosto ne dozvoljava da ovakva formulacija člana 8. bude. Zašto? Pa, ceo sistem zaštite poslovne tajne podrazumeva se na materijalnoj odgovornosti za slučaj odavanja poslovne tajne. Znači, pre svega se govori o imovinskoj odgovornosti.
Uopšte mi nije jasno kako ste mogli u članu 8. stav 1. da se pozivate na nelojalnu konkurenciju, a u stavu 2. na dobre poslovne običaje. Te dve stvari ne mogu da budu materija ovog zakona. Stvarate prezunkcije – smatra se, podrazumeva se. Naveli ste šest oblasti, šest radnji, da preskočimo ovu četvrtu koju ste čuli, međutim nije mi jasno zašto je ova šesta inkriminacija. Kod ove šeste tačke u stavu 2. govorite o inkriminaciji.
Čuo sam informaciju od trećeg lica i sada treba da pretpostavim da je to treće lice bilo u obavezi da čuva poslovnu tajnu ili je moglo da se pretpostavi da čuva poslovnu tajnu.
U stavu 1. govorite o posledici, a cela formulacija i jednog i drugog stava odnosi se na prvo lice jednine, odnosno na fizičko lice, na pojedinca kao izvršioca neke radnje.
Jedino što može donekle da pomogne jeste u stavu 1. gde se kaže – na način suprotan zakonu i tu već postoji neka veza sa privrednim prestupima gde odgovara samo pravno lice.
Želeli smo samo da vam skrenemo pažnju, ali u suštini član 8. je neprimenjiv. Nema tog sudije koji će ovo da primeni. Ne znam da li neko može da razume ovo što je napisano. Da li je ovo jasno?
Kakva je mogućnost zloupotrebe, o tome da vam ne pričam. Ovo je kao Đekna - tamo mi je neki čovek rekao. Ovo je 100% pisao Ridlmajer, čuveni svedok veštak ili Oberšal. Oberšal je u svom nalogu veštaka napisao – bio sam u Beogradu, sreo sam jednog studenta, on mi je rekao da je njegov profesor na predavanju čuo od drugog studenta taj i taj podatak. To je svedok veštak napisao. Sada vi treba da se pridržavate toga – rekao mi je neki Pera da je Đoka bio kod Mike, pa smo videli tamo kako se to proizvodi?
Ovde se gubi pojam poslovne tajne, to moram da vam skrenem pažnju. Razumem da "Viktorija grupa" drži kao poslovnu tajnu osnivački kapital, ali onaj pravi osnivački kapital, ne ovaj u Agenciji za privredne registre. To mogu da shvatim, ali mogu da pozovem Šabića i sve druge, i tužioca, sa pozivom na član 3. gde osnovano sumnjam da je u pitanju kriminal, da ta poslovna tajna ne sme da se čuva.
Nešto nije u redu kada se nešto pravi u jednom primerku. Znate ono rešenje o nasleđivanju u jednom primerku i to je sada svemoguća tajna. Šta će vam ovi propisi o ovakvim tajnama ovakvi? Član 8, tvrdim vam, ni jedan sudija neće moći da primeni, a ovi eksperti za industrijsku špijunažu itd, njih i ne dotiče ovaj propis. Ovo što ste napisali njih ne dotiče. Zbog čega? Pa, sasvim je normalno da jedna firma prati šta radi konkurencija. Sasvim je normalno da jedna firma prati gde konkurencija prodaje proizvode. Sasvim je normalno da prati konkurenciju da li daje bonuse, da li daje ovo, da li daje ono, koliki su rokovi plaćanja, ukoliko se unapred plati koliki su popusti itd. To je potpuno normalno. To ne može niko da zaustavi, kao što niko ne može da zaustavi da neki iz sekjuriti blagajnika "Delte" odvede, napije i sazna sve podatke koji su važni za neku drugu firmu. Gde vam je to? Nema ga nigde.
U načelnoj raspravi sam pričao o čoveku koji godinu dana nije moga da dobije ni jedan tender. Zašto? Zato što mu je neko u kompjuter ugradio neki uređaj i konkurencija je pre njega znala. Kako ćete ovo da stavite u poslovnu tajnu?
Ovo je samo sredstvo pritiska na nazovi menadžere. To su ovi japi, pošto njih imate sada i ovi u lizing varijantama kupuju kola i samo nedeljom voze kola po Beogradu, da ih držite da budu verni jer oni mogu za veće pare da odu i da odnesu kompletno sve moguće tajne, ali to suštinski nije problem. Zašto? U Srbiji se sve zna i poslovna tajna se zna i recepture se znaju. Pitanje je samo da li čovek pokazuje interesovanje da se raspita malo. Svako ko je aktivan da se raspita, sve poslovne tajne ima da sazna, pitanje je samo za koliko dana. Ako ne može kupi parama može da uslovljava sa ženom, sa decom, sa taštom, sa švalerkom itd.
Znate kada je jedan potpredsednik Vlade postavio kuma za direktora UBOPOK. On mu je samo davao podatke gde se članovi Vlade švalerišu. Smešno vam je?

Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda. To teško može biti poslovna tajna, bar ne za legalnu industriju.
Molim vas da poštujete odredbe Poslovnika. Pažljivo slušam sve poslanike i vrlo oprezno podsećam narodne poslanike da su u obavezi da govore o temi dnevnog reda.
Iskorišćeno je šest minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Gospodine ministre, sada sam potpuno siguran da vi niste pročitali ove amandmane. Ne krivim vas zbog toga, jer ne biste na ovaj amandman na član 9. odgovori u obrazloženju, kao na amandman na član 4. Dakle, možda sam u obrazloženju, kada sam branio ovaj amandman na član 4. bio nejasan. Pokušaću prostijim jezikom da objasnim šta je suština problema.
Nismo mi govorili u amandmanu o pomoćnim lekovitim sredstvima. Inače, kada govorimo o tom pojmu, u onom Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, pomoćna lekovita sredstva nisu namerno ubačena u ovaj zakon, da bi se stvorila jedna konfuzija i da se na tržištu radi ono što se radi sa pomoćnim lekovitim sredstvima. Dakle, ne treba biti mnogo pametan, nego videti reklame komercijalnih televizija, videti razne časopise, reklamiranje pomoćnih lekovitih sredstava, gde nema nikakve kontrole, niti bilo ko šta kontroliše o ispravnosti tih sredstava.
Da se vratimo na temu ovog amandmana. Dakle, vi ste u obrazloženju, čitam obrazloženje na član 4. napisali, pozvali ste se na član 172. stav 3. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, da se ne govori o pomoćnim lekovitim sredstvima. Pažljivim čitanjem člana 172. vidi se da se govori o pomoćnim sredstvima, opšta medicinska sredstva i da se govori o pomoćnim sredstvima, a za vaše informacije, pored opštih medicinskih sredstava, pomoćnih sredstava, postoje i in vitro dijagnostička medicinska sredstva, aktivna inplartadibilna medicinska sredstva itd. Dakle, mnogo stvari taj zakon reguliše.
Još jedna stvar, gospodine ministre, koliko je ovaj zakon, pozivajući se na prethodni zakon, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima besmislen, navešću vam jedan primer. Vi ste bili, izašli ste to u načelnoj raspravi, šta je tu problem? Ako pročitate član 230. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima videćete jednu odredbu, kaže – odredbe čl. 31. i 32. ovog zakona za proizvođače lekova sa sedištem u Republici Srbiji počinju da se primenjuju od dana ulaska Republike Srbije u EU. Evo jedne poslovne tajne Vlade Republike Srbije koja uporno krije od građana Republike Srbije kada će ući u EU ili je samo možda ta poslovna tajna dela republičke Vlade.
Sada razumem, potpuno mi je jasno zašto Vlada krije, poslovna tajna. Sada, da li će to biti u prvoj polovini ovog veka ili u drugoj, to ćemo da vidimo.
Dalje, član 232. govori da se član 101. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima primenjuje od 1. januara 2012. godine, a primena ovog zakona o poslovnoj tajni je sedam dana po usvajanju u Skupštini Republike Srbije. Šta hoću da kažem? O neusklađenosti zakona, nesaradnji među sektorima, nesaradnji u ministarstvima i onda je proizvod ovako jedan besmislen zakon koji ima em restriktivne, nekontrolisane odredbe, em ima korumptivne odredbe i o svim tim stvarima su kolege govorile. Najbolje bi bilo da ovaj zakon povučete iz procedure.

Iskorišćeno je dva minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, sada smo dobili podatak da je i Odbor za nauku i tehnološki razvoj reagovao na ovaj član 14. i sasvim sigurno bolje je što je reagovao, nego da je u ovakvom tekstu ostao kako je predloženo u Predlogu zakona. Dobro je što je Odbor prepoznao problem koji je i naša poslanička grupa ukazala u našem amandmanu, a to je da su preširoko date mogućnosti i preširoko se država angažovala u zaštiti poslovne tajne, koristeći razno-razna procesna sredstva, u ovom slučaju u pitanju je obezbeđenje dokaza.
Naravno, želeli smo da našim amandmanom potpuno uklonimo iz pravnog sistema i iz ovog zakona pitanje obezbeđenja dokaza. Odbor je reagovao amandmanom da se to čini samo u hitnim slučajevima, pa faktički proglašavajući mogućnost da država, pogotovo ovako kako je ovde rečeno u stavu 2. – vrši pretres prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, baze podataka, zaplene predmeta i to bez prethodnog obaveštenja i saslušanja može da čini samo u hitnom i izuzetnim slučajevima, proglašavajući, da kažem, obezbeđenje dokaza kao jednu izuzetnu meru.
Generalno gledano, kada se posmatra način na koji se država angažovala u zaštiti poslovne tajne, vidi se da su mnoge pogodnosti i mnoge mogućnosti pružene nosiocima poslovne tajne. Tu možemo doći do niza problema. Nekoliko mojih kolega je o tome govorilo. Prosto, na nejasan način ukazuju na motiv zašto se to činilo ovim zakonom. Recimo, tužba za povredu poslovne tajne o kojoj se govorilo u članu 11. Sa jedne strane imamo neograničenu mogućnost nosilaca poslovne tajne, u tom slučaju misli se na poslovne kompanije, da proglašavaju sve što oni smatraju da je njima bitno za poslovnu tajnu. Sa druge strane, ta zaštita ide toliko daleko da se u članu 11. u stavu 1. tački 3. kaže da se naknada štete, uključujući stvarnu štetu i izgubljenu dobit, ako je povreda učinjena namerno, ne vidim kako može drugačije da se oda poslovna tajna nego namerno, tužilac može umesto naknade imovinske štete zahtevati naknadu trostrukog iznosa uobičajene naknade.
Gospodine ministre, vi ovde dajete mogućnost nekome da proglasi šta god želi poslovnom tajnom, da to slučajno izađe iz poseda onih koji su zakonom obavezni da čuvaju poslovnu tajnu i onda da se ta kompanija debelo naplati, koristeći instrumente države. Vrlo opasne odredbe i prosto nije jasno zašto se država stavila toliko u zaštitu nosilaca poslovne tajne. O tome smo govorili u okviru rasprave.
Sa druge strane, dali ste mogućnost da ta pravna lica i kompanije, svi oni koji su po zakonu to obavezni, sve živo stave kao poslovnu tajnu, pa čak i podatke koji su od interesa za Republiku Srbiju i na taj način uključujemo i državu Srbiju i njene državne bezbednosne organe u čitav haos. Mislim da apsolutno niste razradili jako osetljive stvari koje se tiču i poslovanja, ali i digniteta i slobode na tržištu, dozvoljavajući sa jedne strane državnim organima da se uključe u njihov rad, a sa druge strane, nekome dajući mogućnost da se debelo naplaćuje od fizičkih lica.
Mislim da, uz sve ove argumente koje smo izneli, niste ubedili našu političku grupu da je ovaj zakon dobar, mislimo da je ovaj zakon izuzetno loš, da je opasan u nekim delovima i da će stvoriti, nadasve, svim onim organima koji treba da ga primenjuju, ozbiljne probleme sa tumačenjem. Očekujem vrlo brzo da taj zakon ovde dođe, da se izvrše njegove korekcije, ili će biti prinuđen Zakonodavni odbor da daje autentična tumačenja, maltene, na svaki od ovih članova.
Još jednom, što se tiče člana 14. delimično ste popravili ovo rešenje koje imate u stavu 14, ali generalni utisak je da ste se jako angažovali da zaštitite poslovne tajne svakog i svega, koristeći sve državne instrumente i resurse države. Nema za to nikakve potrebe, ovo nije nešto što je interes države, ovo je interes privatnih kompanija i one treba da traže načine kako će da se zaštite i kako će da sačuvaju ono što smatraju njima bitnim za svoje poslovanje.

Dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Koliko imamo vremena, molim vas?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničke je 31 minut.)
Hvala.
Naš amandman na član 14. odnosi se na stav 1. gde smo tražili da se ova rogobatna formulacija promeni i to je urađeno. Naravno, ne mislimo mi sad da je ministarstvo, odnosno Vlada, da su učinili nešto što je epohalno, zato što su prihvatili ovaj amandman, i opet ponavljam, kada budete prihvatili neki suštinski amandman, onda ćemo reći da uvažavate stavove opozicionih poslanika.
Ovde je u članu 14. pisalo da na zahtev lica koje učini verovatnom mogućnost nastanka štete i mi smo to zamenili rečima: "pruži relevantne dokaze da može nastati šteta", jer ovo – učini verovatnim mogućnost nastanka štete, je nešto što mislim da niko živi ne može da objasni šta znači i potpuno nam je nejasno kako je neko mogao ovako rogobatan prevod, očigledno, da napravi i da stavi u zakon.
Kada smo se dogovarali o ovom amandmanu i mi smo imali jednu od ideja da možda tražimo brisanje ovog celog člana 14. i dobro je što je takav amandman podnet i bilo bi najbolje, u stvari, da ste brisali ovaj član. Kazaću i zbog čega to mislimo, analizirajući nekoliko delova ovog člana. Naravno, ovo smo u ovom prvom stavu raščistili, prihvatili ste taj amandman.
Član se odnosi na obezbeđenje dokaza, to je svakako bitno naglasiti. U drugom stavu kažete – obezbeđenjem dokaza u smislu stava 1. ovog člana smatra se pretres prostorija, vozila, knjiga, dokumenata, baza podataka, zaplena predmeta, blokada bankarskih računa, oduzimanje gotovog novca itd.
Mi svaku nelogičnost u ovom ili bilo kojem drugom zakonu možemo da objasnimo primerima iz prakse i da kažemo zašto to nije dobro. Potpuno je nerazumljivo šta znači "pretres knjiga", osim ako niste možda mislili na ovo što je sada aktuelno, pretpostavljam da znate ministre, da pratite, da se u Haškom tribunalu protiv predsednika SRS, prof. dr. Vojislava Šešelja, vode serijski postupci zbog nepoštovanja suda. Zbog čega? Zbog toga što im se ne dopadaju naslovi njegovih knjiga.
(Predsedavajuća: Molim vas, o temi dnevnog reda. Ako želite primere, onda vas molim da u okviru teme za koju smo vezani u pretresu o pojedinostima budu ti primeri, s tim što treba da bude svima jasno da ovaj zakon nije na snazi. Molim vas, sa koliko god argumentacije umete i želite, ali u okviru teme dnevnog reda.)
Izdavačka delatnost je poslovna tajna. To je zaista nešto o čemu mora ovde da se govori. Govorim o izdavačkoj delatnosti SRS kao primeru. Ne vidim šta je tu sporno? Da li je sporno to što je traženo da se knjige Vojislava Šešelja, kao u vreme inkvizicije…
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam, tema dnevnog reda je jasna, da jasnija ne može biti, kao što je i kršenje odredbi Poslovnika koje vas obavezuju da govorite o temi dnevnog reda jasno, da jasnije ne može biti. Molim vas, ili o temi dnevnog reda, ili sam prisiljena da primenjujem odredbe Poslovnika koje mene obavezuju, kada neko uporno ne želi da govori o temi dnevnog reda. Izvolite.)
Govori se o obezbeđenju dokaza u smislu stava ovog člana i govori se o dokumentima. Kolega Krasić je malopre pominjao neke dokumente i zaista bi bilo interesantno, jer se to radi na zahtev lica koje učini verovatnim mogućnost nastanka štete zbog neovlašćenog pribavljanja otkrivanja, korišćenja poslovne tajne od strane nekog drugog lica.
Kolega Krasić je govorio o nekom rešenju koje je urađeno u jednom primerku. To je nešto što je neverovatno i nezabeleženo u pravnoj praksi na zemaljskoj kugli. Samo je jedan sud na svetu, to je Četvrti opštinski sud, svojevremeno, doneo u jednom primerku rešenje o nasleđivanju imovine Zorana Đinđića.

Molim vas, o temi dnevnog reda. Poslednje je upozorenje. Nakon ovoga, u obavezi sam da vam izričem mere opomene.
Izvolite, da li želite da nastavite? (Ne.)
(Zoran Krasić sa mesta: Ne date da se priča.)
Molim vas, da ne dobacujete i da se ne rugate proceduri na koju se pozivate kada smatrate da se krši nešto što smatrate sopstvenim interesom. Ovde primenjujem Poslovnik Narodne skupštine jednako na sve poslanike i sve odredbe jednako za sve.
Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za nauku i tehnološki razvoj podneo je amandman na član 14.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj prihvatio amandman. Zakonodavni odbor se nije izjasnio. O amandmanu će se Skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
Izvinite, narodni poslaniče, elektronski panel ne reaguje. Molim vas, prijavite se ponovo u elektronski sistem. Izvolite.