Iskorišćeno je devet minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.
Molim vas, narodni poslaniče, da se ponovo registrujete, pošto ne reaguje panel i da jednom pritisnete veliki taster.
Izvolite.

 Ovo je interesantan amandman na član 4. gde tražimo da se briše stav 4. Moram da pročitam šta je napisano u tom stavu. "Poslovna tajna koja sadrži podatak od interesa za Republiku Srbiju, smatra se tajnim podatkom i štiti se odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Sada smo tražili da se ovo briše, jer vidite i sami, ovde se pravi svojevrsna zbrka između nekoliko pojmova koji bi morali da budu jasni. Prvo, u ovom zakonu uopšte nije jasno šta je poslovna tajna – da li je to informacija, da li je to podatak gde se informacija koristi da bi se opisalo sredstvo, a podatak kao neka činjenica koja se u stvari čuva. Onda u ovom stavu 4. govorite o tajnom podatku.
U članu 6. govorite povodom poslovne tajne i o stepenu tajnosti. Kažete – poverljivo. U ovoj opštoj zbrci, potpuno sam siguran da nijedan sudija koji bi bio zadužen da po nekoj tužbi koja je moguća po ovom zakonu, ukoliko bi počeo da ga rešava, njemu uopšte ne bi bilo jasno. Prvo, ne bi znao šta je informacija, ne bi znao šta je to podatak, ne bi znao šta je to komercijalna vrednost. Onda kada pređe na član 4. ovde imamo još tajne podatke, pa u članu 6. imamo stepen tajnosti. Znate, imamo poverljivo, strogo poverljivo, evropski poverljivo, "Vikiliks" poverljivo. Znači, imamo sve moguće.
Sada da se vratim oko ove poslovne tajne od interesa za Republiku Srbiju. Izvinite, molim vas, ako u samoj sadržini pojma poslovne tajne postoji komercijalna vrednost, to ste nepravilno napisali, nepravilno ste se izrazili, permutovali ste reči u toj definiciji, prvo ste morali da kažete da dostupnost tog podatka daje neku imovinsku korist neovlašćenom korisniku, ali dobro, to je druga tema, onda se ovde postavlja pitanje – kako je moguće da poslovna tajna sa komercijalnom vrednošću bude od interesa za Republiku Srbiju u smislu propisa o državnoj, vojnoj i svim drugim tajnama? Kako ste mogli da napravite taj miks? Ako taj miks postoji, onda ste i poslovnu tajnu trebali da rešite onim zakonima koji su pre nekoliko godina doneti o čuvanju tajne. Niste i sada ću da vam objasnim zašto niste i zašto ovo ne valja.
Imamo činjenicu da mnoga javna preduzeća od republičkog i lokalnog značaja raspolažu sa informacijama i podacima koji su značajni za život i rad na nekom području i nije dobro da te podatke znaju svi. To je činjenica. Ako želi neko da se priključi na telefon, stambenu zgradu, on mora da traži uslove od "Telekoma". Da li je tako? Minimalne uslove propisuje "Telekom" po svojim standardima. Ako neko želi da se priključi na gradsku vodovodnu mrežu i kada se vrši urbanističko planiranje i kada se vrši izrada tehničke dokumentacije i kada se izvode radovi i kada se dobije upotrebna dozvola, sve se proverava da li je urađeno u skladu sa nekim propisima, a u okviru tih propisa i nekih programa i nekih podataka, a postoje tajni podaci koji nisu poslovna tajna nego državna tajna.
Da vas podsetim šta je bilo sa Grdeličkom klisirom pre dvadeset i kusur godina. Jedno javno preduzeće koje održava puteve imalo je podatak o tome šta bi se desilo ako NATO pakt bombarduje Grdeličku klisuru. Postavi nekog atašea da se prošeta tu, ubacili ovog tehničkog direktora javnog preduzeća, a on je rekao – braćo Amerikanci, uživajte, imamo mi rezervnu lokaciju.
Da li je to bila državna ili poslovna tajna? Koliko je državnih funkcionera koji su bili u posed informacija koje imaju karakter državne i vojne tajne? Po prestanku državne funkcije otišlo da se bavi komercijalnim poslovima. Pa dobro, i guverner i bivši ministri itd. Pa ste imali iz Đinđićeve Vlade nekoliko ministara, ovi turbo ekonomisti, sve bankari sada. Možemo da pričamo i o finansijskim i o nekim drugim podacima koji se štite, navodno kao poslovna tajna. Zar ti podaci ne mogu da budu i državna tajna?
Evo primera zašto ovaj zakon neće moći u praksi da se primeni na način kako je otprilike neko rekao – eto, imamo potrebu da štitimo. Ovaj zakon će da koriste samo neki privatnici, kažem namerno privatnici, koji će neke svoje viđenije radnike ili stručnjake da obavežu nekim ugovorom na dva miliona evra, tolika će biti šteta ili toliko vredi neka informacija, i preko tog ugovora da drže pod stalnom prismotrom, da snimaju, da im podbacuju neke ljude, da ih isprobavaju da li će da prodaju neku čisto klasičnu poslovnu tajnu, a ona je iz oblasti, pre svega, neke tehnologije, tehnike, industrije itd, itd.
Ove finansijske i ove poslovne tajne, pa Mišković može da proglasi sve. Ima kvalifikovane ljude iz državne bezbednosti u penziji koji rade kod njega i oni su rekli da je poslovna tajna gde su njihove krtice, u kom ministarstvu, u kojoj banci itd. To nećete da saznate. Više on ima poslovnih tajni nego carinik. Zašto pominjem carinu? Zato što mi se smučilo ovih dana kada slušam šta pričate o Brnjiku i Jarinju. Vi ćete da zaustavite kriminal? Pa ko je napravi kriminal tamo? Našli ste neke novinare jutros da ubeđuju javnost kako…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda.)
Tema dnevnog reda je poslovna tajna, izvinite molim vas.
(Predsedavajuća: Pa, o temi dnevnog reda, dakle, o poslovnoj tajni. Pažljivo vas slušam i upozoravam da se vratite temi dnevnog reda, a sve drugo je kršenje Poslovnika Narodne skupštine.)
Ne, ne kršim Poslovnik, držim se teme i dajem konkretne primere …

Narodni poslaniče, dužni ste da saslušate, kada vas podsećam da svojim govorom kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, ne bih vas podsećala na tu odredbu, koja vas obavezuje, da ste se pridržavali.
Molim vas o temi dnevnog reda, uz svu argumentaciju koja podrazumeva, pažljivo slušam, ali onog trenutka kada potpuno prekinete svaku vezu sa temom dnevnog reda, u obavezi sam da vas podsetim.
Pet minuta i 30 sekundi ste do sada iskoristili od vremena poslaničke grupe. Molim vas da se prijavite ako želite da nastavite.
Izvolite.

Ovaj zakon omogućava MM privredniku, sa tri-četiri milijarde bogatstva, da sa MP prijateljem, preko odabranih ljudi MC, otkupi "Luku Beograd" i onda …
(Predsedavajuća: Sada vas, narodni poslaniče, upozoravam drugi put. Ako niste primetili, tema dnevnog reda je pretres u pojedinostima Predloga zakona o poslovnoj tajni, pa vas molim da ili govorite o temi dnevnog reda ili da se i vi i ja setimo da smo obavezni da Poslovnik primenjujemo u svim odredbama.)
Lučka delatnost nije samo privredna delatnost. Preko "Luke Beograd" Srbije je preuzela i neke međunarodne obaveze. Podaci o njenom poslovanju i njenom statusu ne mogu da budu jednostrano proglašeni kao poslovna tajna. Ovaj zakon omogućava takvim privrednicima da proglase da je poslovna tajna kako su izvršili otkup. Ovaj zakon omogućava takvim ljudima da kriju podatke o svojim ljudima insajderima unutar državne strukture.
Ovaj zakon onemogućava državu da zaštiti podatke od interesa za Republiku Srbiju. Zašto? Zato što je sve na tržištu i tržišna ekonomija ima dva principa – ponuda i potražnja. Po sistemu ponude i potražnje dolaze i državni funkcioneri. Ovde je pripremljen ambijent da poslovna tajna bude dignuta na nivo službene, državne i vojne tajne, ukoliko je to interes nekih ljudi NN, NM, itd, itd.
Ali, ovaj zakon, takođe, omogućava da nikada javnost ne sazna da li se u ovoj zgradi nalaze ljudi koji su, takođe, tajni podatak i poslovna tajna NN. Nije prosto ni čudo, možemo samo da pretpostavimo, sa velikom verovatnoćom, da i takvih ima, jer čim se kaže MB, MM, onda se neko poziva da je nepogrešiv u primeni Poslovnika.

Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Gospodine ministre, zaista treba prihvatiti ovaj amandman. Možda nisu dovoljni argumenti. Mogli bismo da pričamo još, ali poslovna tajna, šta god da ona znači, iako suštinski po usvajanju ovog zakona nikome do kraja u Srbiji neće biti jasno šta je to u Srbiji poslovna tajna, ne može da se dovede ni na jedan način u kontekst sa tajnim podacima koji se regulišu Zakonom o tajnosti podataka. To je jednostavno nemoguće. Nešto što se štiti na osnovu Zakona o tajnosti podataka ne može da bude poslovna tajna, nemoguće je. Zato ovo što ste vi uneli u zakon pravi nedoumice i višak. Zakon o tajnosti podataka je potpuno jasan i kolega Mirović vam nije uopšte slučajno insistirao i tražio da ovo sklonite.
Evo, ispred sebe imam sve pojmove koji su definisani Zakonom o tajnosti podataka. Tu imate šta je podatak od interesa za Republiku Srbiju. Tu imate šta je tajni podataka. Imate šta je dokument koji nosi te podatke. To ne može da bude poslovna tajna. Čim je nešto kvalifikovano kao tajni dokument, kom se određuje stepen poverljivosti, državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo ili interno, to ne može da bude poslovna tajna. Poslovna tajna je nešto što se definiše internim i opštim aktima jednog preduzeća, jednog privrednog društva ili jedne kompanije. To ne može da bude nešto što država tretira.
Pogledajte šta je podatak od interesa za Republiku Srbiju - svaki podatak ili dokument, kojim raspolaže organ javne vlasti, koji se odnosi na teritorijalni integritet, suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove. Ovo ne može da bude poslovna tajna. Zato ovo treba da izbacite iz zakona. Nećete degradirati zaštitu poslovne tajne, ali ćete dati smisao. Nećete skrnaviti Zakon o zaštiti tajnih podataka, kakav god da je napisan i kako god da ste ga usvojili. Ovo je višak, ovo ne treba i ovo će uvesti nedoumice kod onih koji se budu pozivali na zakon. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 25 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč.

Gospodine ministre, zaista mi nije jasno šta ste hteli sa unošenjem ovog stava 4. Sa jedne strane ide rasprava da je to suvišno, a sa druge strane da vidimo šta može biti stvarna namera i kakve su moguće posledice ovog vrlo opasnog stava u ovom zakonu.
U načelnoj raspravi govorio sam o Zakonu o zaštiti tajnosti podataka. Vi ste mi u nekom odgovoru rekli da ne treba sada taj zakon mešati sa ovim zakonom. Međutim, vidite kako se taj zakon i njegova primena i te kako povezuje sa zaštitom poslovne tajne.
Suštinsko pitanje je kako će ovo da se sprovede? Pretpostavljam da ste čitali Zakon o tajnosti podataka. Ključno mesto gde se podaci skupljaju jeste Savet za nacionalnu bezbednost i Vlada Republike Srbije. Hajde da vidimo kako će jedan interni dokument, koji donosi jedna poslovna kompanija, u kojoj je sadržan podatak od interesa za Republiku Srbiju, biti saznat od državnog organa ko je nadležan po Zakonu o tajnosti podataka, a taj organ zastupa interes države da sazna podatak koji je od njenog interesa.
Samo su dve mogućnosti, gospodine ministre. Zato je ovo toliko nejasno i napraviće probleme. Jedine dve mogućnosti su da svako lice koje je po ovom zakonu nosilac, ima pravo da nešto proglasi poslovnom tajnom, sve svoje dokumente dostavi u Savet za nacionalnu bezbednost ili da svako to lice bude praćeno. Država ima interes da sazna taj podatak. Normalno je da možda neko ima podatak koji se tiče bezbednosti Republike Srbije. Sada će nadležni organi, po Zakonu o tajnosti podataka, da počnu da se vrlo interesuju za sve one koji budu proglašavali poslovnu tajnu ili donosili akte u svojim kompanijama, a koji se tiču poslovne tajne.
S jedne strane, kompanija donosi akt i tu može da zaštiti kao poslovnu tajnu svašta. Ali, BIA, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada Republike Srbije – da vidimo mi da li tu ima podataka koji se tiču državne bezbednosti ili nečeg što ugrožava teritorijalni integritet Republike Srbije.
Gospodine ministre, ovo je vrlo opasan stav. Ovde se država direktno upliće preko svojih organa, preko Zakona o tajnosti podataka i preko ovog zakona, u rad kompanija. Šta može da spreči jednog operativca BIA da po nalogu Vlade ili Saveta za nacionalnu bezbednost ode u kompaniju i kaže – daj mi sve svoje interne akte koji se odnose na poslovnu tajnu, da pogledam da li tu možda ima nešto što se tiče interesa Republike? Pazite kako je to široko. Sve može da se kontroliše, sve može da se traži, sve može da se preispituje.
Verujem da smo mi prevazišli vreme da se pretvaramo u policijsku državu i da hoće da se stvori jedna tržišna privreda gde će kompanije da posluju. Ovo državnim organima, onim organima koji vole da sve znaju i da sve pothranjuju u svoje arhive, da sve proglašavaju poslovnom tajnom, taj Zakon o tajnosti podataka daje vrlo široka ovlašćenja nizu organa da proglašavaju sve i svašta poslovnom tajnom. Videćete tu čak i za razne vrste praćenja ljudi, pribavljanja podataka.
Prosto je neverovatno. Voleli bismo da čujemo šta je interes da se jedan ovakav stav unese u zakon. Ovim na mala vrata ponovo stvaramo policijsku državu i na neki način potpunu kontrolu privrede. Ovo je kršenje nekih dostignutih sloboda koje smo svi zajedno više puta kroz različite zakone ovde u Skupštini usvajali. Znači, vrlo je opasno i nije mu mesto u ovom zakonu, ali nadasve je pitanje kako će država doći do ovih podataka. Opet zaključujem, samo su dva način: ili da svi dostave sve što proglase poslovnom tajnom u Savet za nacionalnu bezbednost ili da svako bude praćen i na osnovu toga država te podatke saznaje.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Dušan Marić.

Član 6. govori o dužini trajanja zaštite poslovne tajne i glasi: "Zaštita poslovne tajne traje sve dok su informacije koje predstavljaju tu tajnu čuvane kao poverljive".
Poslanik SRS Vladan Jeremić je predložio da se taj član promeni i da glasi: "Zaštita poslovne tajne traje neograničeno, odnosno dok se informacije koje je čine tajnom čuvaju kao poverljive".
Ovo na prvi pogled izgleda isto, ali suštinski je potpuno različito i to ću nešto kasnije objasniti. Sada ću se zadržati na obrazloženju koje je Vlada dala kao razlog za odbijanje ovog amandmana: "Amandman se ne prihvata jer je formulacija iz Predloga zakona preciznija, budući da je smisao ove odredbe da informacija može uživati zaštitu kao poslovna tajna, sve dok njen držalac preduzima odgovarajuće mere kako bi je održao u tajnosti".
Postavljam pitanje – šta ako držalac poslovne tajne, iz razloga neznanja, ne preduzima odgovarajuće mere njene zaštite? Da li treba njegova poslovna tajna u istom trenutku da postane javna tajna?
Po obrazloženju za odbijanje ovog amandmana treba. Ako je tako, ako zaštita poslovne tajne zavisi samo od njenog držaoca, a po ovom obrazloženju ispada tako, onda nam zakon uopšte nije potreban. Onoliko koliko si sam u stanju da sačuvaš poslovnu tajnu toliko će biti tajna.
Inače, ovo je jedan tipičan primer kada je očigledno da se amandman odbija samo zato što dolazi iz opozicione stranke. Kako god obrneš i okreneš, po svim mogućim kriterijumima, rešenje koje je predložio Vladan Jeremić je bolje od rešenje koja je predložila Vlada. Sada ću to ukratko dokazati. Po međunarodnim standardima zaštita poslovne tajne traje neograničeno, osim ako to zakonom nije drugačije određeno. Vi naše propise usklađujete sa zapadnim propisima i ne vidim ni jedan razlog zašto ovde pravite izuzetak. Očigledno je da je razlog taj što amandman predlaže poslanik SRS.
Drugo, osim što je u neskladu sa tim međunarodnim standardima kojima nas vi stalno bombardujete, rešenje koje je predložila Vlada je jezički i gramatički neispravno, sadrži jednu nedopustivu pravopisnu grešku. Dve međusobno istovremene radnje, međuzavisne radnje koje se odvijaju istovremeno, Vlada je u jednoj rečenici uspela da stavi dva različita glagolska vremena: sadašnje i prošlo vreme. "Zaštita poslovne tajne traje", glagol "traje", to je sadašnje vreme – prezent, "dok su informacije koje predstavljaju tu tajnu čuvane kao poverljive", "su čuvane", koliko se razumem u pravopis, to je prošlo vreme – perfekat.
Amandman Vladana Jeremića otklanja tu grešku: "Zaštita poslovne tajne traje" – sadašnje vreme, "dok se informacije koje je čine tajnom čuvaju kao poverljive". Glagol "se čuvaju", takođe sadašnje vreme. Stvar je potpuno jasna. Rešenje iz amandmana je u saglasnosti sa našim jezikom i sa pravopisom. Rešenje koje predlaže Vlada nije. Znači, imamo amandman koji očigledno poboljšava tekst zakona, u skladu je sa međunarodnim standardima na koje se pozivate, u skladu je sa pravopisom i vi taj amandman odbijate.