Gospodine Đeliću, u toku svog obraćanja, odnosno na početku svog obraćanja ću reći nešto oko finansijskih efekata, odnosno finansijskih sredstava koja vi predviđate za sprovođenje ovog zakona.
Vi u obrazloženju tih finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona predviđate da će za sprovođenje istog biti potrebno obezbediti finansijska sredstva, pre svega za isplatu obeštećenja crkvama i verskim zajednicama, i to kako u novčanom, tako i u državnim obveznicama, koje će biti nominovane u evrima.
Postavlja se pitanje – koji je iznos tih novčanih sredstava koji će konkretno biti opredeljen za crkve i verske zajednice? Vi sami u obrazloženju povodom ovoga kažete da po starom zakonu je crkvama do sada vraćeno oko 40% imovine i oko 15% objekata. Zar nije bilo najnormalnije, gospodine Đeliću, da ste vi ovom domu malo iscrpnije obrazložili, ako već to niste napisali u obrazloženju zakona i ovaj dom obavestili, koji je to iznos finansijskih sredstava koji se očekuje da će biti podmiren za sprovođenje ovog zakona, kada su crkve u pitanju? Dakle, koja je to finansijska vrednost i koji su prioriteti po kojima će se to raditi?
Vi u članu 3. predviđate – ako se imovina ne može vratiti u celini, moguće je delimično vraćanje s tim da se za razliku isplati obeštećenje. Pitam vas – da li ova odredba znači i da li je ona predviđena zbog toga što je naturalna restitucija okončana ili je okončana bar u pretežnom delu? Da li to znači da se za ispunjenje preostalih 60% predviđa isključivo isplata obeštećenja, u novčanom iznosu ili u obveznicama, kako vi predviđate u članu 5. predloga ovog zakona, gde kažete – ako se nepokretnost koja je predmet vraćanja po ovom zakonu ne može vratiti, crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na obeštećenje u vidu državnih obveznica ili u novcu?
Pošteno bi bilo, gospodine Đeliću, kada dug Srbije premašuje 23 milijarde evra da izađete sa preciznim finansijskim podacima, obzirom da smo to nekoliko puta do sada čuli, a evo da ponovim, da se ovde očekuju samo nova zaduženja, jer vi i sami kažete da će to biti iz budžeta, a znamo kako vi punite budžet.
Vi ste bili ministar finansija, gospodine Đeliću, i vama je valjda bilo lako da nam dostavite malo preciznije finansijske podatke u vezi sa ovim o čemu sam pričao. Međutim, kako neko da veruje, odnosno kako SRS da veruje u vašu iskrenost i u iskrenost vaše vlade, na kraju, kada vi otvoreno kažete da će ove obveznice biti nominovane u evrima, a da će to biti zbog toga što to radite pod pritiskom bivših vlasnika? Još kažete da će dinar u Srbiji, to je vaša prognoza valjda, biti novčano sredstvo plaćanja još dugo, pa opredeljujete da će to biti u narednih 20 ili 25 godina.
Izvinite, gospodine Đeliću, ali to što vi pričate kao predstavnik vlasti, kao potpredsednik aktuelne Vlade, je apsolutno nedopustivo. Da ne kažem da je protivustavno i protivzakonito da vi određujete do kada će dinar biti platežno sredstvo u Srbiji. To je nešto što je prosto nedopustivo.
Dalje, kako vi mislite da sprovedete ove izmene i dopune Zakona koji je večeras na dnevnom redu, u ovako neuređenom i nesređenom katastru? U katastru u kome se mnoge stvari ne znaju, u katastru u kome se ne može sa sigurnošću apsolutno utvrditi šta je čije? To je jednostavno jedna surova realnost današnje Srbije i to su neke stvari koje ste vi morali prethodno da uradite.
Evo primera neprimenjivosti ovog zakona. Da li vi znate, gospodine Đeliću, gde se nalazi manastir Devič? Da li vi znate da su dve hiljade hektara koji su nekada pripadali ovom manastiru sada u šiptarskom posedu? I to znate. A da li vi znate da su najveći deo te manastirske imovine, gospodine Đeliću, Šiptari oteli posle 2000. godine, kada ste vi i vaši na vlasti? Šta ste uradili povodom toga? Koje su konkretne vaše dosadašnje akcije, samo po pitanju ovog manastira? Da vam ne kažem da su hiljade i hiljade hektara samo na KiM otete manastirske zemlje od strane Šiptara. Jeste li ikada postavili to pitanje? Ako ste postavili, kome ste postavili to pitanje? Znate li vi da su mnoge crkve na KiM u katastarskom operatu upisivane kao džamije? Znate li vi da se Saborni hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu već više godina deklariše kao Šandrija Leviška ili džuma, džamija? Da li su vam poznati ti podaci?
To su sve stvari koje ste umesto ovog zakona trebali da rešavate. To su prioritetne stvari za ovu državu. Vama ne znači ništa, gospodine Đeliću, kad vam Ruska pravoslavna crkva kaže: "Situacija oko drevnog hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu protivzakonita gradnja puta pored manastira Zočište i srpskog groblja i niz drugih događaja oko svetinja Srpske pravoslavne crkve na KiM stavljaju pod sumnju sposobnost međunarodnih snaga da vrši efikasnu zaštitu srpskog kulturnog bogatstva u pokrajini." Vama i vašoj vladi ovo upozorenje od Ruske pravoslavne crkve ništa ne znači.
Vi niste digli glas, gospodine Đeliću, ni onda kada su SAD u Prištini pravile čitav kompleks svoje ambasade pored srpskog groblja, bukvalno na srpskim kostima, pravili su čitav kompleks svoje ambasade i niko nije reč rekao od strane srpskih zvaničnika. To je zaista nešto što je neprimereno u političkom životu. Nije vas to ganulo. Niste to osudili zato što niste smeli to da osudite, niste smeli da kažete, a kamoli da reagujete kada Šiptari otimaju imovinu srpskih pravoslavnih manastira na KiM.
Jedna od vaših vlada, gospodine Đeliću, bila je promoter ideje da međunarodni tim vodi brigu o zaštiti srpske kulturne baštine na KiM. To su bili oni, da vas podsetim, što danas navodno štite ove Ravnogorce, njihov predstavnik, njihov lider. Jadni li su ti Ravnogorci koje bivši komunisti štite na ovaj način. I to je nešto što je opasno, da međunarodna zajednica vodi brigu o srpskoj kulturnoj baštini. To ste takođe trebali prethodno da rešavate, umesto ovog i ovakvog zakona. Ko može zahtevati od jednog naroda da brigu i staranje o njegovoj kulturnoj baštini vode stranci i je li to normalno? Ima li takav primer negde u svetu? Nema.
Srpski narod i SPC je kroz vekove tu baštinu štitila, stvarala, čuvala, negovala je. Ko danas i sa kojim obrazloženjem može srpskom narodu i SPC nametnuti da se neko drugi stara o baštini SPC, da se stara o manastirima SPC, da postavlja neke tampon zore ispred manastira koji će u stvari predstavljati samo jedan filter da ne bi došlo do zbližavanja srpskog naroda i okupljanja u srpskim hramovima.
Borba za vraćanje otetog zemljišta i otetih srpskih svetinja na KiM jeste u stvari bio vaš osnovni prioritet. Ja vam mogu reći da je SRS uvek bila stranka koja se zaista istinski trudila i pomagala SPC. SRS je u vreme kada je vršila vlast u Zemunu vratila Parohijski dom crkvi Svete trojice u Zemunu, kao i Parohijski dom Presvete bogorodice u Zemunu, sa nekoliko stotina kvadrata, i još mnogo drugih akcija.
Jeste li ikada, gospodine Đeliću, tražili da se ispoštuje Rezolucija 1244, kada su u pitanju srpske svetinje, Srpske pravoslavne crkve, manastiri i njihova imovina na KiM. Znate li šta predviđa Rezolucija 1244 u ovom pogledu? Ona kaže: "Dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biće dozvoljen povratak na Kosovo radi", dalje nabraja razloge i kaže – održavanja prisustva na mestima srpske kulturne baštine. To piše u Rezoluciji 1244. Jeste li ikada to tražili od njih?
Ako ste zaista želeli da vodite brigu o srpskoj kulturnoj baštini na KiM, imalo je mnogo prečih poslova od ovoga što vi predlažete Skupštini Srbije. Vi jednostavno svoju nebrigu maskirate ovakvim stvarima, nebrigu o državi Srbiji, nebrigu o srpskoj kulturnoj baštini i o srpskim manastirima na KiM, ovakvim zakonima koje podnosite Skupštini Srbije. Verujte, SRS ne pada na pamet da saučestvujemo sa vama u tome.
Vaša je dužnost da čuvate i sačuvate sve srpske svetinje, ma gde se one nalazile, a posebno na KiM. Vi ste tu dužnost preuzeli time što ste počeli da vršite vlast. A uporište imate u Rezoluciji 1244. Jer, na njihovim imanjima koja su, nažalost, u velikom delu u rukama Šiptara, nalaze se kosti mnogih srpskih mučenika.
U porti crkve u Pasjači kod Gnjilana, na primer, sahranjene su između ostalih i ostaci devojke Bosiljke Rajčić, koju su šiptari po zapisu pokojnog patrijarha Pavla pred kraj turske vladavine isekli na komade, zbog toga što nije htela da se poturči, pa su je onako isečenu pobacali na put i Srbi su je jedva izvukli iz pasijih čeljusti i sahranili u porti ove crkve.
Vaša je dužnost između ostalog da se brinete i o svim takvim stvarima. Dužni ste da čuvate srpske svetinje i da vratite oteto. To je bio prioritet, a ne donošenje ovakvih zakona. Mi smo videli ovde da ni crkve i verske zajednice nisu za ovakav zakon. Ne ulazim sada, zbog čega nisu. Onaj kome navodno hoćete da vratite u obimu i na način na koji to ovde predviđate, ne žele to tako, a vi uporni hoćete baš tako. Tu ciljevi i motivi zbog čega vi to hoćete i zbog čega vi to protežirate ovde, zaista nisu nimalo čisti izgleda. O vašim motivima, nešto više siguran sam pošto je on ekspert za to reći će vam malo kasnije gospodin Krasić. Hvala.