Narodni poslanik Laslo Varga. Replika, dva minuta.

Ne znam da li imam dva minuta ili četiri, s obzirom da imam dve replike?
(Predsedavajuća: Dva minuta. Jednu po jednu.)
Moram da priznam da sam izuzetno tužan da u 2011. godini u Srbiji najliberalnija stranka povlači paralelu između pripadnika SSS kojima je suđeno u Nirnbergu, i sa druge strane onih, koji su se 12. ili 13. aprila 1941. godine, kao vojvođanski Mađari, zatekli u Subotici, tamo su živeli, a kasnije, da li uz sopstvenu saglasnost, želju ili prisilno, mobilisani. Mislim da ta paralela jednostavno ne može da stoji i zaista ne razumem tu paralelu.
Pre sam očekivao da nas vi podržite u stavu da bi bilo vreme da se one dve odluke o kolektivnoj krivici, koje sam citirao i naveo tačan datum i citirao dve rečenice iz tih odluka, da se te odluke stave van snage, jer bi to bilo neko promovisanje evropskih vrednosti.
Sa druge strane, zamolio bih vas da proverite kod evropskih institucija, da li je za evropske institucije prihvatljivo ovo načelo kolektivne krivice, koje promoviše prvobitni predlog Vlade? Zaista bih vas zamolio, jer tvrdim da to nije u skladu sa evropskim principima i da ćete taj odgovor dobiti od evropskih institucija.
Što se tiče, i zaista samo još pet rečenica gospodinu Martinoviću. To je vaše pravo da vi tu Deklaraciju o Srebrenici čitate na taj način. Mi tu Deklaraciju nismo razumeli na taj način. Zato sam upravo govorio o tome, da smo mi u raspravi o toj deklaraciji upravo govorili o tome, da je princip kolektivne krivice neprihvatljiv i dalje to tvrdimo i na tome ćemo insistirati.

Dva minuta.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku. Dva minuta.

Gospodine Varga, pitanje liberalizma nema nikakvih dodirnih tačaka sa tim tezama o kojima vi govorite. Na čemu se zasniva vaša pretpostavka da mi treba da pokažemo razumevanje za pripadnika neke okupacione vojske u Srbiji?
Nemamo nikakvo razumevanje za nešto tako. Ni na kakav način nisam izjednačio vojvođanske Mađare sa SSS. Ne pada mi to na pamet. Niti sam govorio o vojvođanskim Mađarima. Govorio sam o okupacionim snagama i pobrojao pet okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije i pitao gospodina Đelića – zašto je Vlada tako nešto sada kroz amandman stavila u zakon, jer tome nije mesto u ovom zakonu. Baš kao što i ova rasprava ne treba da se vodi na zakonu o restituciji, nego na zakonu o rehabilitaciji. To je tema.
To što vi tražite, to imate i u Ustavu, i u Krivičnom zakoniku i Zakoniku o krivičnom postupku. Ni na kakv način mi ne izjednačavamo vojvođanske Mađare sa neprijateljima Srbije. Tek nam ne pada na pamet da se složimo sa idejom da u ovoj skupštini, zbog toga što je potrebno 126 poslanika, možemo svi na glavu da se okrenemo.
Da li postoji neka temeljna vrednost Srbije u 21. veku? Da li je to antifašizam? Mislim da jeste. Da li je to temeljna vrednost moderne Evrope? Jeste.
Kako se postaje pripadnik okupacionih snaga? O tome uopšte ne želim da polemišem sa vama. Ako neko misli da je prisilno mobilisan, neka to dokaže na sudu. Postoje zakoni ove zemlje koji mu tako nešto omogućavaju.
Ovo je kolektivna abolicija. Ovde u ovom amandmanu ne stoji da neko ko dokaže da je prisilno mobilisan, da nije želeo da učestvuje u oružanim dejstvima, da je bio kuvar, da nije počinio nikakvo krivično delo. Ne, nego svi pripadnici okupacionih snaga, izvolite, u Srbiji ste četiri godine bili okupaciona vojska, sada, 70 godina posle toga, mi treba za tako nešto da vas nagradimo.

Dva minuta, narodni poslaniče. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite, dva minuta.

Vi ste govorili o tome da niste povukli tu paralelu. Međutim, ukoliko malo detaljnije neko izanalizira vaše rečenice,  onda je ta paralela, nažalost, podvučena. Zaista niste povukli paralelu između pripadnika SSS i okupacionih snaga, odnosno vojvođanskih Mađara, nego ste povukli paralelu između SSS i onih vojvođanskih Mađara koji su, prisilno ili ne, bili primorani da budu pripadnici tih snaga. Nažalost, to ne stoji.
Sa druge strane, ukoliko bi ova odredba ostala nepromenjena, to bi praktično značilo ukidanje mogućnosti onih koji su, možda individualno odgovorni ili nisu, da dokazuju da to nije isto. Jednostavno, automatski bi bili isključeni. Ta kategorija lica bi bila automatski isključena.
Tražimo da se to ne desi i da se automatski niko ne isključi. Ukoliko je kažnjen, onda u postupku rehabilitacije neka dokazuje svoju nevinost. Ukoliko nije nevin, onda naravno ne treba da ima mogućnost da podnese zahtev za rehabilitaciju. Ukoliko dokaže, na primer, da je na osnovu kolektivne krivice kao dete, jer iz ovih odluka proizilazi da su i sva deca proglašena kolektivno krivima, ako se utvrdi da nikakvu odgovornost to lice nije imalo, onda bi bilo potpuno nekorektno i neprihvatljivo, automatski, celu ketegoriju tih lica isključiti iz ovog procesa. Hvala vam.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa narodni poslanik Čedomir Jovanović. Imate po dva minuta na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista bez želje da ulazim u neku istorijsku polemiku da gospodinom Vargom, ali mi se čini da je ovo više stvar percepcije.
Gospodine Varga, za vas Deklaracija o Srebrenici nije kolektivna osuda Srbije i srpskog naroda. SRS smatra suprotno. Ako vi smatrate da postoji individualna odgovornost za ono što se desilo ili se navodno desilo u Srebrenici, a ono što se tamo desilo, još uvek niko ne zna pouzdano, onda, koliko se razumem u pravni sistem, individualna odgovornost se ne utvrđuje u Narodnoj skupštini nego na sudu.
Ako donosite Deklaraciju gde politički osuđujete nešto što se desilo u Srebrenici, i li se navodno desilo, to znači da vi želite da Srbiji i srpskom narodu nametnete teret istorijske odgovornosti za to što se desilo, ili se navodno desilo.
Što se tiče drugog dela vašeg izlaganja, hajde malo da konsultujemo istoriografsku literaturu. Kada su u pitanju vojvođanski Nemci, u 99% slučajeva, Nemci u Vojvodini su dobrovoljno služili i Vermahtu i SSS trupama. Kada su u pitanju Mađari, tu već postoje određene nijanse. Recimo, postojao je, koliko znam istoriju, jedan partizanski odred koga su činili Mađari iz Vojvodine i Slavonije, mislim da se zvao "Šandor Petefi", koji je aktivno učestvovao u borbama protiv Nemaca. Kada su u pitanju vojvođanski Nemci, tu je stvar potpuno jasna, preko Kulturbunda, a onda nakon što su došle okupacione trupe, 99% Nemaca u Vojvodini je dobrovoljno, iz ideala, služilo i Vermahtu i SSS trupama.
Samo da vas podsetim, da je upravo Sedma SSS divizija "Princ Eugen", koja je nad srpskim narodom na Kozari 1942. godine izvršila masovne zločine, upravo bila regrutovana od strane vojvođanskih Nemaca.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku. Imate dva minuta.

Gospodine Varga, u svojoj interpretaciji ste otišli predaleko. To o čemu vi govorite nema više nikakvih dodirnih tačaka sa mojim pitanjem koje sam postavio gospodinu potpredsedniku Vlade, koji ovde predstavlja zakon.
Potpredsednika sam pitao – zašto je promenjena odredba, vrlo jasno, kojom pravo na povraćaj imovine nemaju pripadnici okupacionih snaga, na takav način, da to pravo nemaju strani državljani, pripadnici okupacionih snaga. Iz toga proizilazi da oni koji su građani Srbije, to pravo apsolutno mogu da ostvare, jer je to zaključak koji proizilazi iz ovog amandmana.
Ja nisam govorio o prisilno mobilisanim Mađarima, niti o bilo kome drugom. Ako želite taj problem o kojem govorite da rešite, to uradite amandmanom. Zna se na kojim opštinama su živeli vojvođanski Mađari, u kom periodu su mobilisani itd. Napišite taj amandman i uvek ćete dobiti podršku LDP-a. To nije sporno, ako se govori o onima koji su žrtve jednog rata. Ali, nemojte da očekujete od nas da tek tako pristanemo na tu kampanju relativizovanja antifašizma u Srbiji. Jer, ovo je uvod u raspravu o zakonu o rehabilitaciji.
Već postoje zakoni u ovoj zemlji kojima se dobijaju pravni odgovori na ta pitanja. Ako želite da dobijete odgovor na pitanje onih koji su žrtve prisilnih mobilizacija u Drugom svetskom ratu, onda napišite taj amandman pa ćemo o njemu razgovarati. Ali, ovaj amandman nema veze sa tim. Ovaj otvara vrata svima koji su bili pripadnici okupacionih snaga u Srbiji, a bili su državljani Srbije, da ostvaruju puno pravo kao i oni koji su bili intelektualci u Srbiji pa su zbog toga što su bili ideološki protivnici vlasti posle 1945. godine ostali bez svoje imovine. To nisu iste činjenice.