Iskorišćeno je devet minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine Đeliću, u toku svog obraćanja, odnosno na početku svog obraćanja ću reći nešto oko finansijskih efekata, odnosno finansijskih sredstava koja vi predviđate za sprovođenje ovog zakona.
Vi u obrazloženju tih finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona predviđate da će za sprovođenje istog biti potrebno obezbediti finansijska sredstva, pre svega za isplatu obeštećenja crkvama i verskim zajednicama, i to kako u novčanom, tako i u državnim obveznicama, koje će biti nominovane u evrima.
Postavlja se pitanje – koji je iznos tih novčanih sredstava koji će konkretno biti opredeljen za crkve i verske zajednice? Vi sami u obrazloženju povodom ovoga kažete da po starom zakonu je crkvama do sada vraćeno oko 40% imovine i oko 15% objekata. Zar nije bilo najnormalnije, gospodine Đeliću, da ste vi ovom domu malo iscrpnije obrazložili, ako već to niste napisali u obrazloženju zakona i ovaj dom obavestili, koji je to iznos finansijskih sredstava koji se očekuje da će biti podmiren za sprovođenje ovog zakona, kada su crkve u pitanju? Dakle, koja je to finansijska vrednost i koji su prioriteti po kojima će se to raditi?
Vi u članu 3. predviđate – ako se imovina ne može vratiti u celini, moguće je delimično vraćanje s tim da se za razliku isplati obeštećenje. Pitam vas – da li ova odredba znači i da li je ona predviđena zbog toga što je naturalna restitucija okončana ili je okončana bar u pretežnom delu? Da li to znači da se za ispunjenje preostalih 60% predviđa isključivo isplata obeštećenja, u novčanom iznosu ili u obveznicama, kako vi predviđate u članu 5. predloga ovog zakona, gde kažete – ako se nepokretnost koja je predmet vraćanja po ovom zakonu ne može vratiti, crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na obeštećenje u vidu državnih obveznica ili u novcu?
Pošteno bi bilo, gospodine Đeliću, kada dug Srbije premašuje 23 milijarde evra da izađete sa preciznim finansijskim podacima, obzirom da smo to nekoliko puta do sada čuli, a evo da ponovim, da se ovde očekuju samo nova zaduženja, jer vi i sami kažete da će to biti iz budžeta, a znamo kako vi punite budžet.
Vi ste bili ministar finansija, gospodine Đeliću, i vama je valjda bilo lako da nam dostavite malo preciznije finansijske podatke u vezi sa ovim o čemu sam pričao. Međutim, kako neko da veruje, odnosno kako SRS da veruje u vašu iskrenost i u iskrenost vaše vlade, na kraju, kada vi otvoreno kažete da će ove obveznice biti nominovane u evrima, a da će to biti zbog toga što to radite pod pritiskom bivših vlasnika? Još kažete da će dinar u Srbiji, to je vaša prognoza valjda, biti novčano sredstvo plaćanja još dugo, pa opredeljujete da će to biti u narednih 20 ili 25 godina.
Izvinite, gospodine Đeliću, ali to što vi pričate kao predstavnik vlasti, kao potpredsednik aktuelne Vlade, je apsolutno nedopustivo. Da ne kažem da je protivustavno i protivzakonito da vi određujete do kada će dinar biti platežno sredstvo u Srbiji. To je nešto što je prosto nedopustivo.
Dalje, kako vi mislite da sprovedete ove izmene i dopune Zakona koji je večeras na dnevnom redu, u ovako neuređenom i nesređenom katastru? U katastru u kome se mnoge stvari ne znaju, u katastru u kome se ne može sa sigurnošću apsolutno utvrditi šta je čije? To je jednostavno jedna surova realnost današnje Srbije i to su neke stvari koje ste vi morali prethodno da uradite.
Evo primera neprimenjivosti ovog zakona. Da li vi znate, gospodine Đeliću, gde se nalazi manastir Devič? Da li vi znate da su dve hiljade hektara koji su nekada pripadali ovom manastiru sada u šiptarskom posedu? I to znate. A da li vi znate da su najveći deo te manastirske imovine, gospodine Đeliću, Šiptari oteli posle 2000. godine, kada ste vi i vaši na vlasti? Šta ste uradili povodom toga? Koje su konkretne vaše dosadašnje akcije, samo po pitanju ovog manastira? Da vam ne kažem da su hiljade i hiljade hektara samo na KiM otete manastirske zemlje od strane Šiptara. Jeste li ikada postavili to pitanje? Ako ste postavili, kome ste postavili to pitanje? Znate li vi da su mnoge crkve na KiM u katastarskom operatu upisivane kao džamije? Znate li vi da se Saborni hram Bogorodice Ljeviške u Prizrenu već više godina deklariše kao Šandrija Leviška ili džuma, džamija? Da li su vam poznati ti podaci?
To su sve stvari koje ste umesto ovog zakona trebali da rešavate. To su prioritetne stvari za ovu državu. Vama ne znači ništa, gospodine Đeliću, kad vam Ruska pravoslavna crkva kaže: "Situacija oko drevnog hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu protivzakonita gradnja puta pored manastira Zočište i srpskog groblja i niz drugih događaja oko svetinja Srpske pravoslavne crkve na KiM stavljaju pod sumnju sposobnost međunarodnih snaga da vrši efikasnu zaštitu srpskog kulturnog bogatstva u pokrajini." Vama i vašoj vladi ovo upozorenje od Ruske pravoslavne crkve ništa ne znači.
Vi niste digli glas, gospodine Đeliću, ni onda kada su SAD u Prištini pravile čitav kompleks svoje ambasade pored srpskog groblja, bukvalno na srpskim kostima, pravili su čitav kompleks svoje ambasade i niko nije reč rekao od strane srpskih zvaničnika. To je zaista nešto što je neprimereno u političkom životu. Nije vas to ganulo. Niste to osudili zato što niste smeli to da osudite, niste smeli da kažete, a kamoli da reagujete kada Šiptari otimaju imovinu srpskih pravoslavnih manastira na KiM.
Jedna od vaših vlada, gospodine Đeliću, bila je promoter ideje da međunarodni tim vodi brigu o zaštiti srpske kulturne baštine na KiM. To su bili oni, da vas podsetim, što danas navodno štite ove Ravnogorce, njihov predstavnik, njihov lider. Jadni li su ti Ravnogorci koje bivši komunisti štite na ovaj način. I to je nešto što je opasno, da međunarodna zajednica vodi brigu o srpskoj kulturnoj baštini. To ste takođe trebali prethodno da rešavate, umesto ovog i ovakvog zakona. Ko može zahtevati od jednog naroda da brigu i staranje o njegovoj kulturnoj baštini vode stranci i je li to normalno? Ima li takav primer negde u svetu? Nema.
Srpski narod i SPC je kroz vekove tu baštinu štitila, stvarala, čuvala, negovala je. Ko danas i sa kojim obrazloženjem može srpskom narodu i SPC nametnuti da se neko drugi stara o baštini SPC, da se stara o manastirima SPC, da postavlja neke tampon zore ispred manastira koji će u stvari predstavljati samo jedan filter da ne bi došlo do zbližavanja srpskog naroda i okupljanja u srpskim hramovima.
Borba za vraćanje otetog zemljišta i otetih srpskih svetinja na KiM jeste u stvari bio vaš osnovni prioritet. Ja vam mogu reći da je SRS uvek bila stranka koja se zaista istinski trudila i pomagala SPC. SRS je u vreme kada je vršila vlast u Zemunu vratila Parohijski dom crkvi Svete trojice u Zemunu, kao i Parohijski dom Presvete bogorodice u Zemunu, sa nekoliko stotina kvadrata, i još mnogo drugih akcija.
Jeste li ikada, gospodine Đeliću, tražili da se ispoštuje Rezolucija 1244, kada su u pitanju srpske svetinje, Srpske pravoslavne crkve, manastiri i njihova imovina na KiM. Znate li šta predviđa Rezolucija 1244 u ovom pogledu? Ona kaže: "Dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biće dozvoljen povratak na Kosovo radi", dalje nabraja razloge i kaže – održavanja prisustva na mestima srpske kulturne baštine. To piše u Rezoluciji 1244. Jeste li ikada to tražili od njih?
Ako ste zaista želeli da vodite brigu o srpskoj kulturnoj baštini na KiM, imalo je mnogo prečih poslova od ovoga što vi predlažete Skupštini Srbije. Vi jednostavno svoju nebrigu maskirate ovakvim stvarima, nebrigu o državi Srbiji, nebrigu o srpskoj kulturnoj baštini i o srpskim manastirima na KiM, ovakvim zakonima koje podnosite Skupštini Srbije. Verujte, SRS ne pada na pamet da saučestvujemo sa vama u tome.
Vaša je dužnost da čuvate i sačuvate sve srpske svetinje, ma gde se one nalazile, a posebno na KiM. Vi ste tu dužnost preuzeli time što ste počeli da vršite vlast. A uporište imate u Rezoluciji 1244. Jer, na njihovim imanjima koja su, nažalost, u velikom delu u rukama Šiptara, nalaze se kosti mnogih srpskih mučenika.
U porti crkve u Pasjači kod Gnjilana, na primer, sahranjene su između ostalih i ostaci devojke Bosiljke Rajčić, koju su šiptari po zapisu pokojnog patrijarha Pavla pred kraj turske vladavine isekli na komade, zbog toga što nije htela da se poturči, pa su je onako isečenu pobacali na put i Srbi su je jedva izvukli iz pasijih čeljusti i sahranili u porti ove crkve.
Vaša je dužnost između ostalog da se brinete i o svim takvim stvarima. Dužni ste da čuvate srpske svetinje i da vratite oteto. To je bio prioritet, a ne donošenje ovakvih zakona. Mi smo videli ovde da ni crkve i verske zajednice nisu za ovakav zakon. Ne ulazim sada, zbog čega nisu. Onaj kome navodno hoćete da vratite u obimu i na način na koji to ovde predviđate, ne žele to tako, a vi uporni hoćete baš tako. Tu ciljevi i motivi zbog čega vi to hoćete i zbog čega vi to protežirate ovde, zaista nisu nimalo čisti izgleda. O vašim motivima, nešto više siguran sam pošto je on ekspert za to reći će vam malo kasnije gospodin Krasić. Hvala.

Šesnaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Kolege su poslanici Srpske radikalne stranke ukazali na određene manjkavosti predloženog zakona,  a sa druge strane ukazali na činjenice da li postoje realne mogućnosti da se ovaj zakon primeni u praksi.
Ono što bi prvo hteo da kažem, a to je da ovaj predlog zakona ne sadrži usklađenost sa propisima Evropske unije, mada se vi pozivate na Evropsku uniju, s obzirom da Evropska unija ni u jednom zakonu u poslednje vreme nemamo primer, gde Evropska unija bar u vašim predlozima izričito nalaže i traži da Srbija mora da uskladi svoje zakone sa Evropskom unijom. To bi moglo da postoji samo onda u onom slučaju kada bi Srbija postala članica Evropske unije.
Osim toga, ne vidi se iz ove tabele, nije izvršen prevod izbora prava Evropske unije na srpski jezik. Nije izvršen prevod teksta zakona na neki službeni jezik Evropske unije. To je po onim pravilima kako Vlada smatra trebalo biti. Nije korišćen konsultant, a kod ovakvih zakona iako se treba pitati Evropska unija mora da postoji i mišljenje konsultanta.
Srpska radikalna stranka smatra da su ishitrene mere za donošenje ovog predloga zakona, jer on ne ispunjava ni tradicionalne vrednosti jednog zakona u Republici Srbiji.
Gospodine ministre, poslanici Srpske radikalne stranke su vam postavili pitanje, ali očekujemo i vaš odgovor. Da li će se odredbe ovog zakona primenjivati i na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, s obzirom na Rezoluciju 1244, da je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, pa vas molim u tom pravcu da nam date odgovor.
Ako se vraća nepokretnost katoličkoj crkvi, da li će se vratiti nepokretnost koja je oduzeta Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ono što je govorila gospođa Vjerica Radeta, neću ponavljati, o takvom se odnosu te vlade i te države vidi kakav je prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, prema srpskom narodu, što bi ova vlada morala da ima u vidu i da konačno krene da zastupa interese Srba i na teritoriji, koji su svoju zemlju morali napustiti pod terorom i ustaškim nožem Republici Srpskoj Krajini.
Kada će Vatikan gospodine ministre da vrati opljačkano zlato iz Drugog svetskog rata Srbiji? Da li je gospodine ministre Češka vratila imovinu i platila štetu Nemcima? Pet miliona ih je proterano, ni žutu banku nisu dobili.
Ono što je očekivati kakvo je raspoloženje naših građana, a to je postavlja se pitanje gospodine ministre, kada će Vlada Republike Srbije, mada selektivno pristupa preko agencije, da predloži donošenje zakona o poništaju pljačkaške privatizacije? Vi ste upoznati o tome, vi ste videli koliko je stotina agencija raskinulo ugovora i videli ste ako treba pravda i pravičnost da i u tom pravcu treba nešto činiti i trebalo bi po mišljenju Srpske radikalne stranke doneti zakon da se i ta pravda, odnosno nepravda ispravi. To bi trebalo da bude ipak jedan od prioriteta u državi.
Prema Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji, pojedinim pravnim subjektima verskih zajednica, ostavljen je agrarni maksimum od 10 hektara obradive zemlje. Verskim ustanovama koje su većega značaja, ili su proglašene kulturno-istorijskim spomenicima ostavljen je agrarni maksimum 30 hektara obradive zemlje i 30 hektara šuma.
Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, verskim zajednicama su ostavljene u vlasništvo i zgrade i prostorije koje služe za versku delatnost, za školovanje sveštenika, crkve, hramovi, bogomolje, samostalni manastiri, semeništa, škole za spremanje sveštenika, parohijskih, episkopskih i drugi dvorovi.
Gospodine ministre, Srpska radikalna stranka smatra da ovo nije trebala da bude nadležnost agencije koju planirate da osnujete. Ovo je moralo da bude u nadležnosti isključivo suda, pogotovo što predviđate u nekim odredbama ovog zakona da će vrednost ovih nekretnina, čak i pokretnih stvari, utvrđivati nadležni organi na teritoriji gde se nalazi nepokretnost. Eto vam nadležnost suda po mestu gde se nalazi nekretnina.
Osim toga, biće problem u primeni, utvrđivanje vrednosti imovine koja treba da se vrati. U nekim slučajevima predviđate da tu vrednost kod pokretnih stvari utvrđuje veštak. Ovo bi trebalo da utvrđuje sud putem veštaka, koga odredi sa liste veštaka. Inače u praksi će ovo biti veliki problem, pa zamislite ako budete dobili 150.000 zahteva i to treba da se slije u jednu agenciju. Pa to je nemoguće da se uopšte tamo u toj agenciji, to pitanje razreši. To je apsolutno nemoguće.
To je jedino moglo da se rešava na nivou nadležnih teritorijalnih sudova. Agencija to neće moći u praksi da uradi.
Drugo, postavlja se pitanje pravnog leka. Gde je žalba, u kom slučaju se ulaže žalba i ko rešava žalbu?

Narodni poslaniče, zakon o kojem sad govorite je zaključen u načelnom pretresu. Sada je trenutno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju, restituciji, imovine crkvama i verskim zajednicama. Molim vas o tom zakonu.

Crkveno zemljište koje je oduzeto ili imovina crkava na terenu biće teško sada utvrditi njihovu vrednost. Kako će se dada utvrditi vrednost Vojlovačkog manastira u krugu rafinerije nafte Pančevo. Vrlo komplikovano. Imovina koja je bila tom manastiru oduzeta u tom pravcu sam ja malopre želeo da kažem. I još jednu stvar, evo ja sam očekivao, i to je očekivati kad se ispravlja ta nepravda, kada će biti konačno predložen zakon ili oduzeto zemljište, a radi se o pašnjacima, pogotovo pašnjacima u Vojvodini. Od seljaka je oduzeto, znate, i ostali su bez pašnjaka. Bilo bi dobro da se donese jedan zakon da se ta imovina vrati. Hvala vam, ja ne bih više.

Iskorišćeno je 10 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik.
Na raspolaganju je 25 minuta.

Samo da ne izgubimo nit, pošto je sada treća tačka dnevnog reda. To je Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Naravno, ovo podsećam zbog toga što želim da izbegnem teološku, versku, religioznu i crkvenu raspravu, jer ova tema, ovaj predlog zakona, može malo da povuče i na te stvari, jer mislim da te stvari treba danas da se izbegnu. Da krenemo prvo od onoga što je napisano u obrazloženju, a napisano je da se ukazala potreba da se izmeni postojeći zakon, a zašto? Po logici stvari što direkcija prerasta u agenciju, što sada ta agencija treba da radi kompletno vraćanje po svim zakonima po kojima se vraća imovina i kako reče, gospodin Đelić, oni planiraju da će to biti agencija sa otprilike 200 zaposlenih koji će da rade na tim poslovima, ne samo na poslovima vraćanja imovine crkvama nego i opšti zakon, a to je ono što je bila tačka druga današnjeg dnevnog reda i koliko smo mogli da primetimo, drugi razlog je što se sa sistema novčane naknade prelazi na novčano obeštećenje i to novčano obeštećenje dobija dva oblika, novac i obveznice.
Moramo da konstatujemo, ako su to razlozi za promenu postojećeg zakona, onda je verovatno pravno-tehnički bilo moguće da onim predlogom zakona koji je bio po drugoj tački dnevnog reda i u okviru prelaznih i završnih odredbi tog zakona, jednostavno se stavi van snage ovaj o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, a da se u prelaznim i završnim odredbama reguliše situacija prelaska iz direkcije u agenciju, započeti predmeti itd.
Predlagač se nije opredelio za to i mislim da je dobro što se nije opredelio, zato što se statusno radi o dve potpuno različite stvari. Kod onog zakona o vraćanju imovine fizičkim licima i izuzetak su pojedina pravna lica, to je jedan pravni status, a ovde se radi o crkvama i verskim zajednicama koje imaju status pravnog lica, a to je nekada bilo ono privatno pravno lice, a ne društveno pravno lice. Ta podela danas više ne postoji, već se sve stavlja u okvir pravnog lica sa različitim pravima u okviru prividno istog statusa, ali da to ne bude komplikovano za publiku, neću dalje da idem.
Naravno, pošto je dominantna na teritoriji Republike Srbije, SPC i taj vid hrišćanstva, i to se nalazi u centru pažnje, ali moramo da skrenemo pažnju na jednu činjenicu da pre Drugog svetskog rata, takođe je crkvena imovina bila predmet nekih državnih mera nacionalizacije, eksproprijacije, agrarne reforme itd.
Stvarno se postavlja pitanje, zar je moguće da su crkve i verske zajednice pretrpele najveću štetu od strane države, tek od 1945. godine na ovamo, ali ako pođemo od pretpostavke da je to bilo 1945. godine, moramo da kažemo da se u osnovi nalazio ideološki koncept države koja je nastala 1945. godine i verovatno neki nerazjašnjeni računi mladih SKOJ-evaca sa crkvom, jer crkva ima neka svoja pravila, sviđalo se to nekome ili ne, ali to traje otprilike dve hiljade godina, ako ne i više.
Sada, kada pričamo o ovom zakonu koji je donet 2006. godine, moram da vas podsetim da uopšte razlozi za donošenje tog zakona nisu bili ovi koje ste danas imali prilike da čujete u ovoj raspravi.
Razlog što je 2006. godine donet ovaj zakon nalazi se u svojevrsnom licemerstvu, a samo da vas podsetim, kada se uveliko pričalo o pregovorima vezanim za KiM i onda je jedna Klero… da ne dodajem nastavak, grupacija zaključila kako bi se to vratilo brzo, efikasno SPC i verskim zajednicama na teritoriji KiM, onda bi prosto eksplodirao zahtev da se privatna svojina kao svetinja štiti i onda bi UN, EU i svi oni koji vrše vlast u ime UN na teritoriji KiM, morali da poštuju pravo svojine i da SPC kao dominantna na tom prostoru, zaštiti svoju imovinu.
Kao što vidite licemerstvo se ogledalo u tome, što je neko tada rekao u Republici Srbiji, mi ćemo Srpskoj pravoslavnoj crkvi da damo neke papire, a vi sa tim papirima idite prema UN, KFORU i drugim strukturama tamo i trljajte glavu ako možete da postignete, šta možete da postignete.
To je bila, od prilike jedna reakcija, ishitrena posle onoga što se dešavalo 2004. godine, a sećate se u to vreme je bila i paljevina i onaj požar u Hilandaru. Eto, samo da vas podsetim da ne zaboravimo šta su bili motivi, šta su bili razlozi.
Postojao je i drugi prikriveni motiv. On se zasnivao na sledećem, ako se crkvama i verskim zajednicama vrati imovina oni mogu da prihoduju po osnovu te svoje imovine i da se finansiraju, izdržavaju itd, itd. i tako bi se smanjio trošak, ako mogu tako da kažem, kako države tako i građanstva pre svega vernika.
Znači, nije bilo iskreno. Treba to da zapamtimo, da se podsetimo. I taj zakon je i donet uz stvarno veliku većinu glasova u Narodnoj skupštini. I sada, gospodine Đeliću, malo da pročitam iz vašeg obrazloženja, ali vi ste to i u usmenom izlaganju malo pojasnili bolje.
Znači, prema tom zakonu iz 2006. godine kada se napravi presek, ajde na današnji dan, 40% zemljišta je vraćeno i 15% objekata je vraćeno. Prvo moram da vam skrenem pažnju da sumnjam u ove podatke. Zašto sumnjam u ove podatke? Pa sumnjam iz jednog prostog razloga.
Verski obredi se obavljaju u verskim objektima, crkve, džamije itd. To je odavno već, ako mogu tako da kažem, u imovinskom pravu, posedu crkava i verskih zajednica. Ovih 15% objekata to su verovatno neki sporedni objekti i neki objekti koje je neko darivao crkvi. Sad prema ovim procentima može da se zaključi da taj zakon nije uspeo, a onda dolazimo do ovog kadrovskog, ajde da kažem, potencijala, Direkcija 17 zaposlenih i oni ne mogu da završe taj posao. Sada da se vratimo na te motive koji su bili 2006. godine.
Izvinite, molim vas, mi smo skoro obavešteni da je neko pregovaro i da je postigao dogovor oko zemljišnih knjiga, matičnih knjiga i oko drugih državnih evidencija vezano za stvari i imovinu koja se nalazi na teritoriji KiM. Ovo ne pije vodu. Nemoguće je da se istovremeno dešavaju dva odvojena procesa.
Sada da postavim jedno pitanje. U najboljim uslovima da se 100% vrati SPC na teritoriji KiM, da li je to moguće? Malo pre ste čuli podatak o jednom manastiru. Slični podaci mogu da se iznesu za sve manastire, a fala bogu imamo ih dosta na teritoriji KiM. Zašto? Teritorija KiM je vekovima bila rezervna varijanta za odlazeće vizantijsko carstvo. Tamo se selio biser i kulture i umetnosti tog doba. Znate i sami, na teritoriji KiM gotovo svi mogu da budu u prvom redu zaštite imovine. Srednji vek bi ostao mračni vek da nije srpskih manastira. Znači, biser civilizacije, hrišćanske civilizacije se nalazi na teritoriji KiM.
Da vas podsetim, kada odem tako u inostranstvo, pa razgovaram sa ovima što ne vole Srbiju iz EU, vrlo lako razoružam. Gospodine Đeliću, obično koristim jednu rečenicu. Pokažite mi jedan kulturno istorijski spomenik šiptarskog naroda na prostoru KiM, a da to nije sportska hala "Boro i Ramiz".
Da li neko od vas zna kulturno istorijski spomenik šiptarskog naroda, ne pričam o otomanskoj imperiji nego o šiptarskom narodu na KiM? Nema ga, nije zabeležen. O čemu onda mi pričamo? Šta, SPC dobiće neki papir? Kakav papir će da dobije? Kada je Tito dokazivao blagodeti SFRJ u odnosu na Albaniju Envera Hodže, da li znate koliko je ljudi doseljeno? Pa, gde su oni smešteni, na čijoj imovini? Srpske pravoslavne crkve i Srba kojima je bilo zabranjeno da se vrate na KiM još onom odlukom iz 1946. godine.
Sada vi pričate o epohalnim rezultatima koji će da se postignu, samo treba da se promeni ovaj zakon. Koji epohalni rezultati? Ili ove obveznice u evrima, zar je moguće da ćemo na crkvi da izvršimo evroizaciju Srbije? Kakva je to poruka? Ova poruka mi dođe kao konkordat i krvava litija.
Druga stvar, gospodine Đeliću, morate pre svega vi to da shvatite, bez obzira, vratili ili ne vratili imovinu, kulturno istorijski spomenici svih crkava i svih verskih zajednica na teritoriji Republike Srbije su nepokretno kulturno dobro srpskog naroda i Republike Srbije. Njihov izgled prevazilazi značaj odgovarajuće verske zajednice i crkve.
Država ima obavezu da to čuva, neguje i štiti. Ako država Republika Srbija nije uspela da zaštiti svoju privrednu imovinu, ekonomske potencijale bogatstva na KiM, očekujete od SPC da oni mogu da izvrše povraćaj nečega što biste vi njemu dali jednim papirom? Da li je to moguće, ljudi? Pa, niste zaštitili Trepču, a onda čujemo, gospodine Đeliću, cenim vas ako je istina to što ste rekli, svaka vam čast, veći rezultati da su mogli da se postignu, ali bilo je opstrukcije i spomenuli ste "Srbijašume" koje nisu htele da postupe u skladu sa onim zakonom jer tamo je bila obaveza kako države tako i privrednih društava koje drže itd.
Kako je moguće da opstrukciju propisa Republike Srbije vrši javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija? Pa, taj direktor ne bi ni tri minuta više bio u fotelji. Vi posle pet godina dolazite pa nam kažete – kalimero, ljudi, to je nepravda. Imamo čoveka koji je vodio "Srbijašume", neću da ulazim u to koja je stranka, vi znate koja je stranka. Pa, kako je on mogao da opstruiše državu? U definiciji države, između ostalog, postoji i monopol fizičke prinude. Verovatno ste očekivali da mi ovde plačemo zbog toga što vam opstrukciju vrši partijski kolega. Nemojte, molim vas, da očekujete da plačemo. Nećemo da plačemo. Hoćemo sve da stavimo u kordinatni sistem, da se vidi šta je i kako je.
Neću da pričam o skrnavljenju određenih nepokretnosti i o neposrednoj blizini crkava, manastira od svetskog značaja. Nadležni organi Republike Srbije nemaju fizičko prisustvo na teritoriji KiM, pa ne mogu da podrže zakon. Tamo su UN, turbo vernici, Italijani, Slovenci, Hrvati. Oni su zamenili sada sa 15.000, KFOR je na 5.200. Oni ne mogu da pruže zaštitu. Ne nemogu, nego ne žele.
Imate incijativu, gospodine Đeliću, vaših Francuza da srpska kulturna baština na teritoriji KiM dominantna, jedina, potezom pera postane kosovska kulturna baština.
Objasnite mi, molim vas, šta vas je rukovodilo da sednete da razgovarate na ovu temu, ne da razmišljate nego da sednete i preko puta da imate sagovornika koji takve stvari zastupa. Verovatno ni Mirko Đorđević onaj sociolog, filozof iz Šimanovaca ne bi tako osmislio.
Objasnite mi jednu stvar, zašto ne menjate zakon? Ne menjate odredbu Direkcija agencije, usvajate princip novčanog obeštećenja. Ko će vam da pare da izvršite novčano obeštećenje? Vatikanska banka? Da li vi znate da njihove dijaceze u Americi duguju pet milijardi dolara građanima SAD zbog onih presuda zbog ponašanja njihovih svećenika.
Molim vas, ko će da vam da pare za to? Tači? Jedino je njegov interes to. Angela Merkel? Pa, jeste njen interes. Zašto menjate propise? Vi ne menjate propis zato što nije moguć, on ne može da se izvrši, pa da kažete ova odredba je loša, promenićemo je sa ovom koja će da da efikasnija rešenja. Ne, novčano obeštećenje. Nije novčana naknada nego obeštećenje.
To je suštinski razlog, kontinuitet licemerstva. Ali ljudi, SPC je starija od srpske države, jel vam jasno, bre? Čime se igrate bre ljudi? Čime se to igrate?
Pročitajte obrazloženje, pročitajte izmene i dopune, pročitajte izmene i dopune, kažite mi šta je glavni motiv? Što rade 17, sada će bolje da urade 200? Pa dobiće ponovo bezvredni papir. Pa kad im skenirate katastar zemljišne knjige, šta će da se pojavi? Jel razmišljate o tome šta može da se pojavi? Kakva evidencija može da se pojavi? Dobro ne kažete za ovo da je protivevropsko.
Samo da vam skrenem pažnju na ozbiljnost ove teme, gospodine Đeliću. Ova tema je izuzetno ozbiljna. Po pitanju vraćanja imovine u Rimokatoličkoj crkvi u Sloveniji je poprilično dugo trajao veliki spor. Znate zbog čega, gospodine Đeliću? Zato što su knjige pokazivale da dobar deo Ljubljane ne bi bio u vlasništvu svetovnih ljudi, nego vlasništvo Rimokatoličke crkve i morali su da pokleknu jer ih je Vatikan finansirao 1990. i 1991. godine za secesiju, a nedavno je Češka uspostavila neki dogovor sa Rimokatoličkom crkvom oko vraćanja njihove imovine posle 20 godina pregovora. Tu je situacija malo drugačija, jer kod Rimokatoličke crkve zna se ko je gazda, a ovde nam pričate o eparhijama. U nekoj eparhiji je to 40%, u nekoj 70%, u nekoj 80%, znate? Ne vidimo razlog, pravi razlog zašto se ovo menja. Ne vidimo da su ova rešenja koje nudite mnogo efikasnija.
Što se tiče vernika, što se tiče crkava i verskih zajednica, one su zainteresovane da se vrati ono što je bilo njihovo. Šta se njima nudi sada ovom izmenom? Obveznice? Šta hoćete da dokažete, da crkve i verske zajednice mnogo više vole novac, keš, nego imovinu i objekte za služenje verske službe? Ili možda nešto novo pripremate prema crkvama i verskim zajednicama, jer vas i zbog toga neko iz inostranstva proziva, i neke nevladine organizacije? Prozivaju vas, ne dozvoljavaju vam da se, navodno, mešate u neke stvari.
Da li kod vas uopšte postoji jedna crta, pa da kažete – do ove crte možemo da razgovaramo, kod ove crte nema više razgovora, ne smemo? Jednostavno, kaže se – ne smemo.
SPC je institucija, odraz tradicije, odraz duha i duhovnosti ovog naroda. Teritorija KiM, sa našim manastirima, crkvama itd, nešto je što ne može da ide u obveznice. Ljudi, ne može da ide u obveznice, ne može. Ne mogu da stanu u obveznice. Nema takvih obveznica. Ne postoji ta cifra sa toliko nula između koje bi se stavio znak jednakosti sa Patrijaršijom, sa Gračanicom, Dečanima, da ne ređam dalje.
Ako je zavladala tržišna ekonomija, to ne znači da je sve na prodaju. To ne znači da je sve na prodaju. Mora negde da se kaže – dosta, stanimo, još nismo čuli opravdani razlog za izmenu ovog zakona, a znate kada je donet i zašto je donet. Videli ste sami da ta operacija od 2006. godine nije dala rezultate na KiM. Njih ništa nije obavezivalo. Oni guraju u svoju zacrtanu politiku prema Srbiji i srpskom narodu. Ne obaziru se oni na naše svetinje. Stave bodljikavu žicu na 100 metara oko manastira i rekli su poruku – do bodljikave žice, možete da radite šta god hoćete, od bodljikave žice do sedišta crkve, tu smo mi, čuvamo nas pet vojnika Dečane, nemojte tu da idete.
Znate li kako ste ih zaustavili? Opasno ste ih zaustavili. Ne vi, nego UN. Onda se postavlja pitanje zašto UN napokon ne počnu da zastupaju nešto što je normalno? Kako je moguće da EU to ne vidi? Ne želi da vidi. Znate šta je 1992, 1993, 1994. godine uradio Savet Evrope sa analizama i studijama o stanju verskih objekata na teritoriji BiH? Znate li koja razlika postoji u nalazima veštaka kada veštače za BiH i kada veštače za KiM? To ste sve morali da znate pre nego što ste uboli hemijsku olovku da razmišljate o ovakvom jednom propisu. Ali, očigledno kada EU nema alternativu, onda i SPC postaje deveta rupa na svirali, tako rečeno od vaših ljubimaca. Hvala vam što ste imali strpljenja da me slušate.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Božidar Đelić.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim veoma kratko da odgovorim na nekoliko pitanja koja su postavljena oko, ne samo izmena i dopuna ovog zakona, nego generalno o konfesionalnoj restituciji.
Prvo da kažem da su izmene i dopune zakona tu da ubrzaju i upotpune restituciju. Bilo je uspeha a bilo je i teškoća. Prvo da ispravim grešku u mom prethodnom izlaganju, pošto ipak, istina ono što je najvažnije ne radi se o Srbijašume, nego o Vojvodina šumama koje su napravile ozbiljnu opstrukciju u primeni ovog zakona.
U nedeljama koje dolaze i u primeni ovih zakona, lično se uopšte neću libiti da imenujem i institucije, i eventualne rukovodioce koji ne budu postupali sa nužnom profesionalnošću tj. ne bih rekao žarom, ali bar nužnim obavezama koje proizilaze iz ovih zakona za koje se nadam da će dobiti široku podršku u danu za glasanje u ponedeljak.
Što se tiče obeštećenja, prvo da podvučem jednu stvar koja možda nije toliko evidentna. Niko nije rekao da će po ovom zakonu, obeštećenje verskoj zajednici tj. po crkvi biti maksimalno pola miliona evra. Apsolutno ne. Ono što mogu da kažem da bi se valjano primenio zakon u ovom domenu koji se tiče obeštećenja, naravno da će se ići ka tome da crkva bude tretirana na isti način kao i građani, u smislu relativne proporcije između vrednosti imovine i obeštećenje koje one mogu dobiti.
Suočeni smo sa činjenicom da je pravna struktura raznih crkava i verskih zajednica podosta drugačija, tako da ovaj cilj neće biti lako postići i to neće doći po automatizmu. Zbog toga, sa Direkcijom, sutra Agencijom za resitituciju razmenićemo mehanizme, tako i da u domenu obeštećenja, crkve i verske zajednice budu obeštećene na neki način, kao i drugi građani naše zemlje i druga pravna lica.
Što se tiče specifične situacije i srpske zajednice tu moram da kažem da, narodski rečeno, teško se vraća imovina u posvađanu kuću. Nije samo zbog restitucije bitno da se uspostavi jedinstvo u toj zajednici. Svi dobro znamo da ima ozbiljnih, možda i ozbiljnijih razloga, zbog kojih je to dosta bitno, naročito kada konstatujemo da u poslednje vreme jedan deo konflikata koji postoje ili koji se proizvode da govorim sasvim otvoreno, imaju imovinske primese.
Ali, neka bude i ovaj zakon o restituciji, ove izmene i dopune zakona o vraćanju imovine crkve i verskim zajednicama možda novi podstrek da se i za tu zajednicu nađe adekvatno rešenje, zbog toga sam zahvalan poslaniku koji je govorio o toj zajednici nešto ranije.
Napokon, na kraju oko KiM, naravno da je cela Vlada Republike Srbije i svi naši organi u konstantnoj aktivnosti da se naročito UNICEF ne ugroze pozicije naše zemlje. Naravno da postoji pokušaj sada kada je toliko toga porušeno, poslednji put 2004. godine posle tog pogroma koji je imao kao rezultat i rušenje naših crkava, da sada kada toga više nema se pokušava u nekom simboličkom smislu oteti naše kulturno nasleđe.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i generalno cela naša država će nastaviti da ulažu sve napore da do toga ne dođe. Za to je potrebno da imamo apsolutno jedinstvo i da se svuda jasno stavi do znanja ko, kako i pod kojim državnim okolnostima je gradio Gračanicu, manastir u Prizrenu o kome ste pričali ili, pak, Hoču. Mogu samo da kažem, što se tiče Prizrena, poštovani narodni poslaniče, imao sam tu čast u ime svih mojih kolega iz Vlade Republike Srbije da provedem naš Božić na Kosovu, i to baš u našoj rekonstruisanoj crkvi u Prizrenu, gde smo konstatovali prvo da Srba skoro više i nema u Prizrenu, gde ih je bilo mnogo, da istovremeno su svi pa i oko okolnih mesta došli da proslave naš Božić. Tu smo bili sa našim vladikom i konstatovali isto da Šejton posle u Prizrenu, naravno, stvari će biti teške, ali da se mora uspostaviti dijalog i sa drugim stanovnicima Prizrena, Albancima i budućnost mora biti taj spoj borbe za naša prava svuda na primeren način, ali i dijalog koji treba da obezbedi da naše stanovništvo, a naročito srpsko stanovništvo opstane na KiM.
To je veoma bitno. Kada sam čuo od lokalnih ljudi da su i albanski radnici radili na rekonstrukciji te crkve, to je korak napred, a ne korak nazad. Velika Hoča, Dečani, biser srpske i svetske arhitekture, naravno, i tuga da čujemo da braća tamo žive pod konstantnim pritiskom, da 2008. godine ponovo pijani bivši pripadnik OVK nije našao ništa gore nego da ispali raketu na taj manastir.
Italijanski vojnici prisutni tu, naša strana zahteva da i dalje budu tu prisutni. Naravno, možemo da kažemo – treba naći neko drugo rešenje, ali ono što moramo uraditi to je da na svakom koraku uradimo sve što je do nas. Ne služi na čast onom građaninu Republike Srbije koji traži ogromnu cifru da proda hektar zemlje između Gračanice i njenog oklomata, tj. zemlje koja omogućava igumaniji i sestrama da tamo žive.
Lično sam ga pitao kako to ide sa njegovom savešću i da li zna šta je Gračanica? Popustio je malo, ali ne mnogo. Isto tako, veliki broj ljudi koji su prodali tu zemlju oko naših manastira, to je naša realnost i o tome moramo da pričamo. Očekuju nas nova iskušenja, lovački dom, blizu Pećke patrijaršije, neki pokušavaju da ga prodaju, a ako to bude po nas na nepovoljan način, to će biti dodatna opasnost, ne kažem za najveću, ali za centar naše pravoslavne crkve.
Zbog toga želim da vam kažem, poštovani narodni poslanici, da ono što će se desiti sa crkvenom imovinom, naročito na KiM je integralni deo naše državne politike. Sa velikom pažnjom ćemo nastaviti da se bavimo tom tematikom, prisutni u svakom momentu, spremni uvek na dijalog, ali uvek podsećajući ko je to izgradio, koja je to država i koja su to prava koja pod tim svetinjama pripadaju, ne samo SPC, nego celom srpskom narodu.
Hvala puno na vašoj pažnji.