Gospođo Čomić, mislim da ne možemo razgovarati o tako krupnim pitanjima, zaobilaziti činjenicu da je odgovornost za sve ovo u okviru vladajuće koalicije. Vi, gospodine Đeliću, pošto ste uzeli Ustav kao temelj svog zakona, treba da odgovorite na član 12, koji vrlo jasno definiše pojam državne vlasti kao vlast koja je ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Neće niko odneti Frušku Goru iz Vojvodine. Mi samo mislimo da će se odgovornije postupati sa tom Fruškom Gorom kada se o njoj kao svojoj svojini budu starali organi ove države, a to su organi – pokrajinski parlament, pokrajinska vlada ili ako govorimo o dobrima od opšteg društvenog značaja, recimo, Grad Novi Sad, sa svojim Gradskim većem i sa svojom Skupštinom Grada.
Pogledajte šta se danas dešava. Zbog komplikovanih odnosa u vladajućoj koaliciji ukidate Ministarstvo energetike i više nema nikoga ko efikasno može da odgovori na problem "Tenta" i "Kopova" u Kolubari, na problem "Kostolca", na problem recimo eksploatacije mineralnog bogatstva u ovoj zemlji i po neprihvatljivim kriterijumima, a rekao sam vam primer 800 miliona dolara za godinu dana prihodovala je NIS kroz eksploataciju nafte i gasa na prostoru Vojvodine.
Šta će biti sa Kikindom kada se jednom taj gas potroši? Da li se novac ulaže u Kikindu da bi ljudi sutra mogli da žive i bez tih nalazišta i bez NIS-a? Šta će biti ako neko zatvori rafineriju i pređe na neko drugo mesto? O tome se radi. Apsolutno je neprihvatljivo razdvajati državu i poistovetiti državu sa republičkom administracijom, a sve ovo drugo proglasiti vandržavnim institucijama. To apsolutno nije tačno. Jedini način da rešimo svoje probleme je da počnemo ozbiljno da se suočavamo sa uzrocima stanja u kome se nalazimo.
Vojvodina je danas jedna od najsiromašnijih oblasti u Srbiji. Najsiromašnije opštine su na prostoru Vojvodine. Manje od 20% obradive površine je na prostoru Vojvodine. Kanali Dunav-Tisa-Dunav su uništeni. Ne putevi drugog reda, nego auto-put i koridor je sramota. Svojinski odnosi se ne rešavaju samo Zakonom o javnoj svojini. Postoje i vrlo precizni zakoni kojima se definišu svojinska prava. Ako neko krši zakon, onda će on biti procesuiran u skladu sa zakonom pred sudom, ali ako mi zbog pretpostavke da su svi unapred zainteresovani da nanesu štetu ovoj zemlji, u kojoj i oni žive, sa svojim porodicama, sa svojim biračima, sa sugrađanima, donosimo zakone kako bi se borili protiv njih, a ne rešavali probleme koji su posledica haosa u kome se previše dugo nalazimo, onda smo unapred osuđeni na neuspeh.
Prvi korak je približiti ljude suštini problema, ako već očekujemo od tih ljudi da nam pomognu u njihovom rešavanju. Neka preuzme pokrajinska administracija ili grad Beograd rešavanje problema koji su ozbiljni, koji su fundamentalni. Ako je startna pozicija pozicija na kojoj smo se našli primenom Zakona o sredstvima svojine Republike Srbije koju je vlast 90-ih donela da bi obespravila lokalne samouprave ili pokrajine, onda smo mi taoci tog kontinuiteta koji će nas odvesti u slepu ulicu, kao što nas je odvukao i na Kosovo. To je istina.
Možemo da razumemo političke argumente. Oni i treba da budu predmet naše rasprave, da li ima većine za ovakvu politiku ili nema u vladajućoj koaliciji i koja je cena. Mi nismo spremni da žrtvujemo evropsku budućnost zemlje, koliko god da je ona kompromitovana u ovom trenutku, tako što ćemo saplesti sami sebe na jednom od dva zakona koji su uslov za dobijanje kandidature. Važno je da Srbija dobije status kandidata. Nema generacije tokom naše istorije koja je uspela toliko blizu da približi zemlju modernoj i zapadnoj Evropi. To je naša obaveza. Šta god bila prepreka, treba racionalno da je rešimo. Ako je to zakon o javnoj svojini, ne smemo da rizikujemo na temi zakona o javnoj svojini kandidaturu. Ako je to Kosovo, ni na temi Kosova ne smemo to da uradimo. Ili makar treba sve drugo da rešimo, pa da onda to Kosovo vidimo i posmatramo kao ozbiljan problem koji traži zajednički odgovor.
Ali, prirodna bogatstva ne mogu biti monopolizovana na način na koji je to bio slučaj do sada, a ovim se taj trend nastavlja. To je ono što je loše. Zakon o javnoj svojini ima smisla samo u onim elementima u kojima deo javna svojina, lokalne samouprave i pokrajine, postaju ono dobro i ona imovina koju je Republika u međuvremenu ustupila na korišćenje. I to je taj pozitivan pomak i u ovoj situaciji i to je neki rezultat. Ali, mnogo je manje od onog što je potrebno i od onog što mi želimo. A argumentacija je pogrešna, apsolutno pogrešna i ta argumentacija ne stoji.
Ako se dopušta u okviru člana 10. korigovanje odnosa prema dobrima od opšteg značaja i onima koji su bitni za opšti interes, pa ako može put drugog reda, onda smo već formirali jedan princip u kome je sad pitanje samo koliko daleko možemo u tome da odemo. Ali, to je tema za politički razgovor koji treba da dovede do jedne reformske politike koja će imati konkretne odgovore na čitav niz problema koji postoje među nama. Između ostalog i taj antagonizam, nepotrebni, između Beograda i Novog Sada, koji nije prisutan samo u odnosu među različitim strankama nego i unutar samih stranaka. Naš politički život je toliko besmislen kada se analizira odnos prema autonomiji Vojvodine da je on kompromitujući za svakoga ko je njegov akter. I ta dva romantizma koji Vojvodini oduzima svako pravo na postojanje, i onaj drugi po kome je sve vredno u Vojvodini, posmatra isključivo kao posledicu unutrašnjih odnosa koji će biti na novi način regulisani u Vojvodini. I jedno i drugo je, po našem mišljenju, pogrešno, ali su to činjenice.
Problem je što ovim zakonom nećemo otkloniti one uzroke naših današnjih sukoba i što će problemi sa kojima se suočavamo zbog toga što ovaj problem ostavljamo nerešenim sutra biti još veći. To treba sada vrlo jasno reći.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Javio sam se kao podnosilac amandmana. Razumeo bih ove primedbe koje se odnose na sam tekst i sadržaj Ustava da dolaze od stranaka koje su bile protiv njega. Mi smo došli u prilično paradoksalnu situaciju, da ovde praktično poslednja brana i onim retkim dobrim ili otvorenim odredbama Ustava dolazi od stranaka ili stranke koja je praktično jedina u Srbiji bila protiv njegovog usvajanja. Na ustavnom referendumu, za koji vas podsećam da na teritoriji Vojvodine, ako već o njoj pričamo, nije dobio potrebnu većinu, tu harangu koja je trajala dva dana, dvodnevno glasanje, izvođenje pokojnog Patrijarha na televiziju i pretnje da će Ramuš Haradinaj i njegovi teroristi napraviti slavlje u Prištini ako referendum ne uspe. U takvoj atmosferi, u Vojvodini nije glasalo dovoljno birača za njegovo usvajanje. To nije pitanje samo pristalica LSV i LDP-a, bilo je mnogo više ljudi koji nisu glasali. Dakle, ljudi koji su nekoliko meseci posle toga glasali za vašu stranku, gospodine Đeliću.
Razumeo bih i ovu vrstu zabrinutosti za državnu svojinu da u međuvremenu nismo deo svojih prirodnih bogatstava praktično predali u svojinu drugoj državi. Dakle, kada raspravljamo o tome šta je javna a šta je državna svojina, svakako ne može biti prirodno bogatstvo u svojini druge države, a ono danas jeste, pre svega na teritoriji Vojvodine kada je reč o nafti, prirodnom gasu i drugim mineralnim sirovinama. Reći ćete da formalno nije tako. Formalno nije, suštinski jeste. Nama je na nalazištima nafte i gasa u Vojvodini ostala samo gola svojina. To je kao kada imate onog zaštićenog stanara ili podstanara u svom stanu, vi ste formalni vlasnik ali ništa sa tim stanom ne možete da uradite i on za vas nema nikakvu praktičnu tržišnu vrednost.
Šta danas može da odluči Republika Srbija kako bi uticala na korišćenje nafte i gasa iz Vojvodine, uz tako zaštićen položaj Ruske Federacije u tom ugovoru, uz dugovanje naknade štete u svakoj situaciji? Ako danas odlučimo da podignemo rudnu rentu, makar na rumunski nivo, od 12,5-13%, da ne ostane na ovih 3%, da Kikinda i druge opštine i cela AP Vojvodina ne bi trpeli takve gubitke kakve danas trpe, šta danas ima Republika Srbija od toga? Šta ima od toga što je formalni vlasnik podzemnog skladišta "Banatski dvor" kao objekta, kao prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi? Ima pravo da kupuje gas od drugog, manjinskog vlasnika, po ceni koja je za 30 ili 40% veća od tržišne ili od one koju dobijaju druge države i da ponosno drži tablu na tom podzemnom skladištu do jednog dana, kada se ruska strana bude smilovala da ga dovrši.
U takvoj situaciji, ne verujem da bi gazdovanje od strane pokrajinske administracije bilo loše ili da bi bilo manje u interesu i Vojvodine i Republike Srbije od onoga kako to čini Ruska Federacija ili "Gasprom Njeft". Oni štite interes, ali, naravno, svoje zemlje i svoje vlade, koja je njihov većinski vlasnik. Ali, to ne može tako doveka. U Hrvatskoj se vode postupci zbog toga što je predato upravljačko pravo pod sumnjivim okolnostima u jednoj situaciji gde bi "Mol" pre ili kasnije, inače po svom ugovoru to stekao.
U Srbiji je ova skupština ogromnom većinom glasova narodnih poslanika ratifikovala međunarodni ugovor kojim se zaobilazi zakon, između ostalog i ovaj zakon odnosno njegovi članovi koji govore o pravu i uslovima za koncesije ili pravo ili pravo zakupa. Nažalost, gospodine Đeliću, vi ste bili u toj neprijatnoj situaciji da zajedno sa ministrom Škundrićem branite taj zakon, odnosno ratifikaciju tog ugovora predstavljajući ga, između ostalog, kao još jedan korak na evropskom putu. Verujem da ste i tada znali da to nije tako, ali, takve stvari moramo da uzmemo u analizu kada govorimo na ovakav način o položaju Vojvodine.
Ne verujem da će nova "Jogurt revolucija" ovog puta u Skupštini spasiti teritorijalnu celovitost Republike Srbije, niti verujem da to može da učini predsednik Republike, koji preti da neće potpisati zakon o javnoj svojini ako ode samo korak dalje od onih prava koje danas ima AP Vojvodina.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani gospodine Đeliću, uvažene koleginice i kolege, samo jedna kratka dopuna izlaganju mojih kolega i osvrt na ono što smo čuli, vezano za naš amandman.
Naš amandman je jasan, u skladu je sa Ustavom i zakonom, o tome se jednoglasno izjasnio i Zakonodavni odbor. Samo bih dodao da pojam "javno" i pojam "državno" ni lingvistički ni pravnički nisu sinonimi. Da li to tako treba da stoji u Ustavu, o tome možemo da diskutujemo, ali je činjenica da su za takva ustavna rešenja glasali i kolege radikali i da su učestvovali u svim anomalijama postupka donošenja takvog Ustava. Doduše, to je bilo u vreme kad im je šef bio Tomislav Nikolić, pa su možda zbog toga bili takvi, ali, to je njihov problem.
Što se tiče ustavnosti i zakonitosti, naš amandman je jasan. Što se tiče svih drugih atributa našeg amandmana i njegove korisnosti, takođe je sve jasno. Zahvaljujem na datoj reči.

Iskorišćeno je minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, još smo u načelnoj raspravi rekli da je ovaj zakon jedno veliko ništa i da građani Srbije od njega neće imati nikakvu korist, ali imaće u osnovi ogromnu štetu.
Da je to istina, govori nam podatak da je sama Vlada, nakon usvajanja Nacrta predloga, pretvaranja u Predlog zakona, pre jedno petnaestak dana, dostavila Predlog zakona u proceduru u ovu Skupštinu i sedam dana pre ovoga dostavila nam je 18 amandmana Vlade na predlog. U međuvremenu smo dobili još tridesetak amandmana, koji će verovatno biti usvojeni. Znači, pola zakonskih odredaba je predloženo za promenu. Vidite koliko je to neozbiljno.
Zašto? Dvanaest godina stoji vaše obećanje da ćete rekonstruisati, reformisati svojinu. Predizborno obećanje još 2000. godine bilo je da ćete izvršiti rekonstrukciju u oblasti svojine. Ustav vas je obavezao da to učinite do kraja 2008. godine. Tri godine posle toga, navrat-nanos. Posle svih tih obećanja, posle ustavne obaveze, mnogobrojnih sastanaka, komisija, usaglašavanja, seminara, stručnih savetovanja itd, evo, dobismo nešto što je duplo golo. Od njega nemamo apsolutno ništa. Neprimenjivo. Još će biti neprimenljivije onoga trenutka kada usvojite pojedine amandmane koji će biti međusobno u koliziji, a onaj ko treba da ga primenjuje biće onemogućen da ga primeni.
Kada govorimo o primeni, niko ovde nije spomenuo Direkciju za imovinu. Direkcija za imovinu je upravni organ i mora delovati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. On je organ koji sprovodi postupak prema Vladi od korisnika. Potpredsedniče Vlade, vi ste spomenuli jedan slučaj gde ste rekli da Direkcija nije postupila po zakonu. Šta ste vi učinili da Direkcija postupa po zakonu? Zakon o opštem upravnom postupku je jasan. To je sistemski zakon koji obavezuje državne organe i sve one koji deluju u oblasti upravnog prava. Postoje dva roka, jedan od 30 dana, a drugi od 60 dana. Ni po jednom od tih rokova se ne postupa.
Šta ste učinili da se pozovu na odgovornost oni koji ne postupaju? Na vlasti ste 12 godina. Ta Direkcija u ovoj ili onoj formi je delovala u celom ovom periodu. Da li je tu odgovoran direktor ili je odgovorna Vlada? Da li je Vlada bila svesna, u bilo kojoj formi od 2000. godine, za ovu situaciju.
Čuli smo ovde od predstavnika pojedinih stranaka na vlasti da je u međuvremenu nekoliko milijardi evra uskraćeno pokrajini i mesnim zajednicama. Da li vi toga niste bili svesni posle pobede 5. oktobra? Ko je kriv što je nekoliko milijardi otišlo u budžet Republike? Vi ste držali vlast, vi ste to učinili. Ko je odgovoran? Odgovorna je opozicija koja sada želi da napravi jedan konstruktivan zakon, primenjiv zakon i da, u okviru svojih političkih ciljeva, napravi ono što je stav pojedine političke stranke. Pozicija i strateški interes SRS da je svojina bude u upotrebi, da imaju koristi i Republika, pokrajina i lokalna samouprava, s tim što je strateški cilj SRS da se autonomna pokrajina svede, obzirom da je komunistički konstruisana, kao takvu je treba svesti na jedan protokolarni nivo, a da se ojača lokalna samouprava.
Vi sada kroz ovaj zakon inaugurišete nešto što će biti najmanje primenjivo. Konkretno ću vam reći nekoliko rečenica, vezano za materijalno-pravnu regulativu koju ste nam predložili ovde. Prvo, mi ne znamo šta je javna svojina, nema definicije. Vi ovde nemate pojmovnik. Vi ste unificirali pravno pravilo predloga zakona i imate određene normative, podzakonske akte koji vas obavezuju na određenu normativu kada izrađujete zakon. Pojmovnik mora da bude negde na početku. Ovde ga nema, ali ga ima u svakom drugom članu. Kada definišete javnu svojinu, vi govorite o predmetu javne svojine – prirodna bogatstva, pa ih definišete itd, pa kažete: "ako nije regulisano drugim zakonom". Onda svaki član – ili se uređuje posebnim zakonom ili ako nije u suprotnosti sa onim zakonom itd. Onda imamo jedan sir koji je probijen sa više rupa i onda je to jedna zavrzlama iz koje će jako teško administrativni i drugi organi koji budu primenjivali ove odredbe, moći to primeniti.
Šta je tu još bitno? DRI vas je upozorila i jasno vam je stavila do znanja da ono što je osnovni zadatak Direkcije za imovinu, to je registar, a registar na postoji. Raspitao sam se u Zavodu za katastar. Prema njihovim podacima, 80% bivše državne svojine, sada javne svojine, nije na pravi način podeljeno i upisano u knjige nepokretnosti. Kod pokretnosti je još gore stanje. To nam je praksa. Da li mi onda znamo ko koristi tu svojinu? Ne znamo, nema registra, nema evidencije. Da li znamo stvarnu vrednost te svojine? Ne znamo.
Iz tog neznanja će profitirati oni koji sutra budu plod uživali, jer oni znaju šta je stvarna vrednost ili oni koji budu kupovali. Ovaj zakon se donosi upravo s toga što će se kroz druge određene zakone omogućiti privatizacija, otuđenje ili neki drugi vid raspolaganja. Onda će doći do izražaja oni koji imaju novac, a imaju ga tajkuni i oni će to preuzeti.
Da se vratim na konkretan amandman. U članu 9. stav 2. predlog SRS, koji sam pretočio u ovom amandmanu, jeste da se reč: "iskorišćavanja" zameni rečju: "korišćenja". To je sasvim prirodno i normalno, jer u pravnoj terminologiji u upotrebi je dugi niz godina termin "korišćenje", ali "iskorišćavanje" je neprihvatljivo da stoji ovde, jer vi u stavu 1. govorite o "korišćenju", u stavu 2. o "iskorišćavanju", u stavu 3. govorite o "korišćenju", u stavu 4. o "iskorišćavanju". Morate ujednačiti pravno normiranje. To je sasvim normalno, to se i podrazumeva. Ne možete koristiti dva podjednako ista termina. Ako je termin "korišćenje"uobičajen, ako je on u pravnoj upotrebi, onda je primereno da to bude "korišćenje".
Sa aspekta SRS su neprihvatljive i u pravnom, i u ekonomskom, i u privrednom, i u normativnom smislu, odredbe ovog zakona i one će u praksi stvoriti ogromne probleme i svi ćemo imati štetu.

Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim Rvački savez Srbije, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine, a trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Prisutni su: Trajković Željko, Baltić Rajko, Jelić Milan, Frgić Ivica, Mihailović Jovica, Dokmanac Milorad, Damjanović Sreten, Štefanek Davor, Maksimović Aleksandar, Bulatović Goran, Balo Petar, Franjković Dejan, Spasić Miloš, Nemeš Mate, Nemeš Viktor, Pavlović Nemanja, Gazdag Kristijan.
Dobro nam došli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro bi nam došli rvači ovde u klupama da izađemo na kraj sa Vladom Srbije, ali i oni su pretstavnici svih ostalih rvača. Pozdravljamo ih zbog toga. I mi smo predstavnici građana Srbije i u njihovo ime ovde govorimo.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ako ćete vi raditi moj posao, ja ću raditi vaš.)
Vrlo rado.
(Predsedavajuća: Ne verujem, pošto vam amandman neće proći. Molim vas, o dnevnom redu.)
Obzirom da sam bila na vašem mestu, ne bi mi bilo teško.
(Predsedavajuća: Bilo bi, verujte mi. O amandmanu.)
Amandman koji sam u ime SRS podnela je logičan sled prethodnog amandmana. Nažalost, nismo uspeli, a čini mi se iz razloga što nemamo adekvatnog sagovornika, da ubedimo predstavnika Vlade da je zakon apsolutno neprihvatljiv, da je ne konzistentan, da je pisan s brda s dola, da se ne zna šta je šta, da nije upotrebljena adekvatna pravna terminologija. Kako mi sada da razgovaramo sa Božom Đelićem koji nas vodi u Evropu brzim vozom da ovaj termin iskorišćavanje ne postoji u našem pravnom sistemu, jer se podrazumeva da ako nešto iskorišćavate da vi to džabe koristite. To je uobičajeno. Da ste ovde uveli neki pojmovnik verovatno bi smo znali na šta ste mislili. Mi se uvek plašimo da se nešto iza ovoga krije. Verovano se nešto krije, samo neće niko da nam kaže šta, a mi pošto vas znamo kakvi ste, mi upozoravamo na vreme i pokušavamo da zakon učinimo takvim da on bude jasan i sprovodljiv, da onima koji sutradan, nakon donošenja ovog zakona moraju da se vladaju po ovom zakonu, znaju šta treba da rade.
Sa pozicije uvek onih na koje se zakon odnosi mi podnosimo amandmane, ali nažalost tu nema baš mnogo razumevanja za tako nešto. Vi imate razumevanja kada vam dođe Bojan Kostreš pa razgovara sa vama i da vam argumente koji su apsolutno neprihvatljivi, a nemate razumevanja za nas kada vam damo argumente koji su prihvatljivi. Onda nam date odgovor – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladnije. Mislim da ste vi danas prikladno obučeni recimo za ovu salu, nekom možda misli da ste neprikladno obučeni, treba da stavite leptir mašnu, ali to nije jezik kojim mi treba da razgovaramo, nego morate da date, bar ste ovde u obrazloženju morali da nam kažete šta ste pod ovim iskorišćavanjem mislili.
Kada Kostreš kaže – mi smo istakli da je u proteklih nekoliko godina pokrajina više od 1,500 kilometara puteva u Vojvodini izgradila i logično je da putevi pripadnu Vojvodini, vama je to prihvatljivo, vama je to kao neka decentralizacija, a ne pitate se iz čijih džepova je to napravljeno. Ustav jasno kaže, čak Ustav kaže, da ne govorimo o budžetu i Zakonu o budžetskom sistemu koliko procenata sredstava ide u budžet Vojvodine i kako se on puni i da ga pune svi građani Srbije i da nije ni pokrajina izgradila, nije ni Republika izgradila, nego su građani Srbije ako se išta gradi u ovoj državi izgradili, ali je neko odlučio gde, kada i koliko da radi. Ima neko viziju šta treba, ima neki program, ima nešto što Vlada zove svojom politikom u svim tim segmentima.
Bila bih vam zaista zahvalna da, ne zbog nas nego zbog onih koji će sutra primenjivati ovaj zakon, morali bi ste da budete sada tu odgovorni da to date nama adekvatno obrazloženje šta to znači da se na prirodnim bogatstvima može steći koncesija ili pravo korišćenja, odnosno iskorišćavanja u skladu sa posebnim zakonom. Šta će taj posebni zakon nama da kaže? On će verovatno tada da nam kaže, možda hoće, a možda i neće, šta je to iskorišćavanje, ali zašto onda to uopšte ovde stoji? To ste mogli da izbrišete, zato smo mi i tražili da se to izbriše. Potpuno je prihvatljivo za vas da taj amandman sada usvojite, a da vidimo šta će taj posebni zakon posle da reguliše. Možda će biti sporno, možda neke kada nam kažu šta je to. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Đura Mučenski.
Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski.