Došli smo do spornog člana 4, gde zaista poslaničke grupe pokazuju način na koji vide rešenje ovog problema. Mada, ono što mislim da će se sa ovim zakonom na kraju desiti, biće to jedan mehur od sapunice, jer velika su nadanja, velika su očekivanja, a male su mogućnosti. Vreme je prošlo, ako pričamo o istorijskoj nepravdi, to je malo čak i degutantno, jer istorijske nepravde i ni jedne nepravde koje su učinjene ne mogu da se isprave, a najmanje mogu da se isprave zakonima. Materijalna dobra će se delimično, kako reče kolega, kao neke naknade nekima isplatiti.
Između ostalog, ovde postoji još uvek neprebrojan broj između pedeset i sto hiljada ubijenih ljudi po razno raznim osnovama u tom periodu, u obračunu oko postojeće i nepostojeće ideologije, postojećeg i nepostojećeg izdajstva i onoga što su tadašnji brzi politički komesari videli kao neku svoju šansu da uspostave još bržu pravdu, oni isti politički komesari koji su držali jedan prst u nosu, a drugi u obaraču. Danas mi treba da u ovom visokom domu nađemo neko rešenje kojim ćemo brojne preživele žrtve tog kratkog i burnog uspostavljanja neke pravde ispraviti.
Dakle, radi se o obeštećenju koje se procenjuje na neke dve milijarde evra. Mi smo predložili amandmanom da se imovina vraća u materijalnom obliku, u vidu materijalne restitucije ili u novcu. Dakle, to je jedan od načina na koji Nova Srbija vidi da mogu biti obeštećene žrtve tog vremena te, opet ću reći, istorijske nepravde, ali pravog obeštećenja tu neće biti. Ako se ne pristupi izvršenju zakona odmah, ta istorijska nepravda će postati još veća. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
` Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Zoran Šami, Milan Lapčević, Rade Obradović, Milica Radović i Aleksandar Pejčić.
Narodni poslanik Zoran Šami ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, i ovo je amandman koji, kao i ovi prethodni amandmani, se odnosi na to da se, osim vraćanja direktno imovine i osim plaćanja naknade, uvede međustepen, a to je supstitucija ili zamena imovine. Mi smo u obrazloženju napisali da predlažemo taj amandman zato što to odgovara i bivšim vlasnicima, ali i državi. Sad ću to da obrazložim.
Naime, jasno je da ima mnogo situacija kada se autentična imovina ne može vratiti, kao, na primer, poljoprivredno zemljište. Čovek je imao njivu na Dušanovcu. Tamo je sada petospratna kuća, centar grada praktično, jer njiva na Dušanovcu više nema. Ne vidim razlog zašto se čoveku ne može ponuditi pet ili deset kilometara dalje druga njiva. Njiva zaraslih u korov ova država ima koliko god hoćete u svom vlasništvu. Ne vidim zašto se jednostavnom supstitucijom to ne može vratiti.
Drugo, stanovi. Čovek je bio vlasnik stana, taj stan je oduzet kad je oduzet, a u međuvremenu je promenio pet-šest puta vlasništvo. Poslednji vlasnik ga je verovatno kupio za realnu vrednost, platio, i ne možete mu, naravno, oduzeti pravo da stanuje u stanu koji je legalno kupio. Ali, zašto država ne bi bivšem vlasniku ponudila drugi stan? Neka stan, recimo, košta sto hiljada evra, pa umesto da mu plati sto hiljada evra, država za 25 hiljada evra može da sazida nov stan. Može tako da sazida novih osam hiljada stanova, koliko je, otprilike, oduzeto. Time će, prvo, da uštedi sama sebi pare, odnosno da uštedi pare poreskih obveznika, a istovremeno da podstakne stanogradnju, što je, naravno, u interesu države, da zaposli ovu vojsku nezaposlenih ljudi. Mnogo je jeftinije za državu da gradi namenski stanove, da bi bili vraćeni bivšim vlasnicima, nego da im isplaćuje novac, pogotovo ako je taj novac neadekvatno obeštećenje. O tome ćemo kasnije govoriti.
Umesto svega toga, za sve ove amandmane dobili smo odgovor da se oni odbijaju jer su suprotni konceptu zakona. U tome i jeste stvar, što je koncept zakona pogrešan. Koncept zakona je pogrešan, gospodo. Taj zakon, ja sam rekao, ne valja ništa, on je loš i licemeran, jer mi kobajagi hoćemo da rešimo problem, a zapravo svi su svesni da ga nećemo rešiti. Vi ćete nekome kome je oduzeta imovina koja vredi pet miliona evra u najboljem slučaju, imate plafon od 500 hiljada evra. Ima ljudi kojima je oduzeta imovina koja vredi pet miliona evra, to da znate, i to ne mali broj. Šta sad? Znate, dešavalo se onoliko puta posle Drugog svetskog rata, ne samo da je oduzimana imovina, nego je kao oduzimana imovina, pa je nešto plaćeno, a to nešto je jedan hiljaditi deo od realne vrednosti.
Dakle, uopšte ne razumem zašto se zamena, odnosno supstitucija ne primenjuje kao metod, zašto je ova Vlada pobegla od jednog normalnog načina rešavanja ovog problema. Jedino što prihvatam, to je da je ovo suprotno koncepciji zakona, ali prosto zato što koncepcija zakona ne valja ništa.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Ovaj amandman je u duhu amandmana koji smo i mi podneli. Pošto je evidentiran najveći deo oduzete imovine, utvrdilo se da je preko 90% oduzete imovine poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu ili u vlasništvu nekih propalih poljoprivrednih zadruga itd.
Ako putujete Srbijom i ako vidite ogroman zemljišni kompleks zarastao u korov, trnje, u koji niko nije ušao decenijama, znajte da je to državno zemljište. To zemljište bi sigurno prihvatili mnogi vlasnici u okviru takvih kompleksa, jer oni znaju da je njihova parcela, ali bi sigurno najveći deo, to smo u razgovoru sa njima nedvosmisleno saznali, prihvatio da im se vrati adekvatno zemljište.
Za nas je takođe neprihvatljiva logika da, sa jedne strane, imamo zemljišne komplekse u zadružnoj svojini, u državnoj svojini, koji su opustošeni, koji se uopšte ne obrađuju decenijama a, sa druge strane, da to ne možemo da vratimo vlasnicima, već onda moramo, na teret svih građana Srbije, da im dajemo obveznice.
Mislim da ima vremena još uvek da Vlada razmisli da li je to logično, da li je to u interesu Vlade, u interesu oštećenih, u interesu svih nas. Po nama, ova logika i obrazloženje koje smo čuli u raspravi u načelu nije prihvatljivo, jer se tu pominjalo da je moguće da naslednici, pošto je dug vremenski period, pa ih ima više, povedu mnogobrojne sudske sporove. Tako je moguće da vode sudske sporove i oko obveznica i oko vraćanja u naturalnom obliku. Ako se naslednici ne slažu, oni se neće složiti ni oko jednog vida vraćanja i ako žele da idu u sudski spor, oni će naći razloga da idu u sudski spor. Prema tome, mislim da taj argument nije validan i mislim da je u najboljem interesu ove vlade da se prihvate ovakvi amandmani koji predviđaju supstituciju.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Aleksandar Jugović ima reč.

Takođe bih hteo da podržim amandman na član 4. koji se tiče supstitucije, iz razloga što ne stoji obrazloženje Vlade. Ne možemo prihvatiti stvaranje animoziteta prema žrtvama time što ćemo sada govoriti kako bi državu mnogo koštalo to ukoliko bi rešenje bila supstitucija za vraćanje oduzete imovine. Nemojmo zaboraviti da je država za 70 godina korišćenja, "oznaši", njihova deca, svi oni koji su koristili imovinu kojima je imovina oteta, ubirala nekakve prihode koji su u mnogo većem obimu od one količine novca, obveznica koje bi ovim zakonom bili vraćeni.
Moram primetiti da država mora voditi računa i o moralnom pravu, pre svega, da ne možemo diskriminisati nikoga, da ne možemo praviti jednu situaciju u kojoj ćemo imati dve zgrade jednu pored druge, jedna koja će biti vraćena, koja će vredeti četiri ili pet miliona evra, a druga koja će biti plaćena 500.000 evra. To je neprimereno i neprihvatljivo.

Iskorišćeno je minut i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vlajko Senić.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Nikola Novaković. Izvolite.

Amandman koji je podneo narodni poslanik Vlajko Senić, u suštini, pojednostavljuje sve ove amandmane koji se odnose na uvođenje vrlo normalnog principa zamenske restitucije ili supstitucije, time što samo jednim terminom, a to je "zamenskom obliku" koji treba dodati u članu 4. posle izraza "naturalnom" ili se daje obeštećenje, što ostaje isto, u principu otvara vrata za ono što bi dalo suštini restitucije.
Ovo je odbijeno zbog koncepta. Tu se i razlikujemo. Ponosan sam što se razlikujemo. Mislim da nije zbog koncepta odbijen amandman, jer su u izlaganju potpredsednika Đelića spominjane komplikacije i problemi. To je tačno. Ovakav zakon izaziva ogromne probleme i tek će ih izazvati i u svom sprovođenju će nailaziti na možda neslućen broj problema i izazvati velike komplikacije u svom sprovođenju.
Da li to što smo svesni problema koji će nastati i komplikacija koje već i sada postoje, da li to treba da spreči Skupštinu i sve nas da donesemo najbolji mogući zakon i da jednom za svagda rešimo pitanje potpunog odbacivanja ideoloških matrica kada je upitanju svojina, da se vratimo na krajnje jednostavnu poruku iz ljudskih prava – da je privatna svojina jedno od osnovnih ljudskih prava? Dakle, svojina i ideologija nas je dovela u ovu situaciju koju sada treba da popravimo i da ono što je ideološkom matricom urađeno nepravno, vratimo u pravni sistem. Ne bih da pričam o pravdi i nepravdi.
Dakle, ne pravom, nepravno ljudima je oduzeta imovina u sistemu koji je imao tu ideološku matricu. Danas, da bi se oslobodili toga, vrlo je teško, promena sistema je užasno komplikovana, ali je mi menjamo. Ne vidim zašto smo odjedanput odustali upravo da se čestito pohrvemo sa tim što se zove problem ili komplikacija.
Možda će i jednostavnije rešenje sprovođenja zakona o restituciji biti upravo zamenska restitucija, a možda i neće. Stalno pred sobom imam dilemu koja me prati sve vreme – šta je manja, odnosno veća šteta, da li je to da ne usvojimo zakon ili da ga usvojimo ovakvog kakav je, ali bez amandmana? Izgleda da nisam dovoljno pametan da mogu to da izvagam, trebaće mi još nekoliko puta da prespavam. Sve mirnije spavam, izgleda da sam na pravom putu da rešim tu moju ličnu dilemu. Čim je budem rešio, podeliću je sa vama. Pretpostavljam da, ako ima samo malo razuma, ne dobre volje, onda svi amandmani koji se odnose na uvođenje instituta supstitucije moralo bi da budu prihvaćeni. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena predstavnika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.