Neću da sudim o vašim namerama, sudiću samo o onome što ste podneli i što smo pročitali. Kada se to pročita, ne može se pročitati to što ste vi rekli. To ne piše u ovom amandmanu.
Takođe, razumeo sam o kakvoj komisiji ste vi govorili. Ono što nisam razumeo – zašto tu komisiju predstavljate kao predstavnike okupacionih snaga, zato što vam tvrdim da ona to nije? Pomirenje između nas i mađarskog naroda je dobro došlo. Što se tiče LDP, ni do kakvog pomirenja sa mađarskim narodom ne treba da dođe, mi se nismo nikada ni svađali. Pomirenje sa predstavnicima okupacionih snaga iz Drugog svetskog rata ne treba da tražite kod nas, od nas ga nećete dobiti. To tražite u nekakvim drugim konvencijama. Budite sigurni da u tim deklaracijama, koje će ta komisija predložiti, neće biti nikakvog pravdanja. To vam ja kažem.
Još jedanput, mislim da je vrlo politički problematično i manipulantski poistovećivati mađarsku manjinu u Srbiji sa pripadnicima okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu. Još jedanput vas molim da to ne činite, pre svega zbog naroda kome pripadate.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna dobra knjiga, zove se "Sukobi na jugoslovenskoj književnoj levici". Mislim da mi sada prisustvujemo sukobima među političkim strankama u Srbiji koje se takmiče koje više privržen principima EU. Ne želim u tome da budem arbitar.
Ono što želim da kažem jesu sledeće stvari: ako pažljivo čitate Predlog zakona videćete da se ovim predlogom zakona ne poništavaju propisi koji su navedeni u članu 2. Formalno-pravno, gospodine ministre, vi ste pravnik, svi ti propisi i dalje ostaju na snazi. Znači, država Srbija nema ništa protiv tih propisa. Oni su bili, po vašem mišljenju, legalni, jer ih vi ovim predlogom zakona ne stavljate van pravne snage. Oni su i dalje formalno-pravno deo pravnog sistema Republike Srbije.
Šta vi radite? Održavajući na snazi pravne propise hoćete da poništite posledice koje su ti pravni propisi izazvali u društvenoj i političkoj praksi u Republici Srbiji. To mi baš nije logično. Ispada da je propis legalan, a posledica koju taj legalan propis izaziva nije legalan. To mi u formalno-pravnom smislu izgleda neodrživo.
Takođe, imam jedan predlog, a to je da se ubuduće narodnim poslanicima, uz predloge zakona koji dolaze od Vlade, obavezno dostavljaju i zapisnici sa sednica Vlade. Sada imam utisak da u Republici Srbiji postoje dve demokratske stranke, ona Demokratska stranka u Vladi je za Predlog zakona jer je, pretpostavljam, Predlog zakona, a vi me ispravite ako grešim, ministre, jednoglasno usvojen na sednici Vlade, a kad taj isti Predlog zakona dođe u Narodnu skupštinu, onda poslanici DS kažu da Vlada ne zna šta radi i da je Predlog zakona loš. Da ne bi bilo nedoumica oko broja demokratskih stranaka…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molila bih vas o temi dnevnog reda, uz zahvalnost što kvalifikujete da funkcionišu institucije u Srbiji, jer Skupština kontroliše Vladu.)
Nisam siguran, gospođo Čomić, ali dobro.
(Predsedavajuća: Po onome što govorite ja sam sigurna, pošto kažete da je Vlada nešto odlučila, a da je Skupština rekla protiv. To su vaše reči i ja vam se, u ime Narodne skupštine, na tome zahvaljujem, jer uvek svedočenje učesnika ima najveći mogući kredibilitet. Molim vas o temi dnevnog reda.)
Što se tiče konkretno člana 5. i problematike koju ovaj član izaziva, gospodine Varga, ne bih hteo da budem vaš advokat, ali nemojte mnogo da se brinete što vas napadaju ljudi koji su tobože antifašisti, a danas podržavaju jednu međunarodnu organizaciju koja radi isto ono što je radio Hitler. Ne vidim koja je razlika između situacije kada Hitler bombarduje jednu zemlju i kada to radi NATO pakt. Kakva je razlika između situacije kada nas bombarduje Hitler i kada nas je bombardovao Bil Klinton ili kada su bombardovali Irak, Avganistan ili do pre nekoliko dana Libiju? Tu nema nikakve suštinske razlike.
Dalje, takođe ne morate da se brinete zato što je Vlada povukla svoj amandman na član 5. iz sledećih razloga: u članu 5. tačka 3) stoji sledeće: "pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje oduzima se licu koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici".
Ako uzmete član 40. Predloga zakona, koji i te kako ima veze sa ovim, videćete da u članu 40. piše sledeće: "po zahtevu za vraćanje imovine postupak vodi Agencija preko područnih jedinica, a u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak". Kakav je opšti upravni postupak – jednostranački. Ko će učestvovati u ovom postupku? Učestvovaće samo jedno lice kao stranka. To lice koje je zainteresovano da mu se vrati imovina i Agencija kao organ koji vodi postupak. Dakle, nema drugih stranaka. Jedna je stranka, lice koje traži da mu se vrati imovina, a o njegovom zahtevu odlučuje Agencija.
Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, i vi, gospodine ministre, koliko će među ljudima koji podnesu zahtev da im se vrati imovina, da u zahtevu stoji – molim da mi se vrati oduzeta imovina, koja je oduzeta meni, mom ocu ili mom dedi, a takođe želim da vas obavestim da je moj deda bio pripadnik okupacionih snaga. Takvih ljudi neće biti. Kako će Agencija moći da zna da li je podnosilac zahteva ili njegov otac ili deda bio pripadnik okupacionih snaga? Samo ako nekim pukim slučajem dozna tu informaciju. Inače, neće moći da zna. Prošlo je 70 godina. Vi ne kažete – lica koja su pravosnažno osuđena za ratne zločine, nego svako ko je bio pripadnik okupacionih snaga. Kako će neko dete od 25 godina, kome ćete dati da vodi opšti upravni postupak, recimo ovde u Beogradu, da zna da li je nečiji deda u Kikindi bio za vreme rata bio pripadnik Hortijevih snaga. Daj Bože da zna ko je bio Horti i da zna da je Vojvodina bila okupirana, a ne da zna da li je njegov deda bio pripadnik okupacionih snaga. Ova odredba je besmislena.
U praksi, daj bože da grešim, 99% ljudi koji su pretendenti da im se vrati imovina koja je oduzeta njima ili njihovim pretcima. Čak i da su sto puta bili pripadnici okupacionih snaga, vratiće im se imovina, jer agencija nema objektivnih mogućnosti da utvrdi da li je neko zaista bio pripadnik okupacionih snaga ili ne, jer je Upravnim postupak jednostranački, a da se nađe toliko savestan pripadnik okupacionih snaga ili njegov naslednik koji će da kaže u zahtevu za vraćanje imovine – znate, moj deda je bio hortijevac ili balista ili nemački oficir, itd. Takvih ljudi pretpostavljam neće biti mnogo. Moguće da će ih biti nekoliko, ali to uopšte neće biti neka masovna pojava. U praksi ono što ste vi hteli navodno da sprečite, ne da nećete da sprečite, vi ćete da pospešite. Gospodine Varga, nemate mnogo razloga da se brinete, Vlada će omogućiti i hortijevcima i balistima i ustašama i ko zna kome sve ne da im se legalno vrati imovine, jer agencija nema kriterijuma, nema načina, osim da nekim pukim slučajem dozna da je neko lice za vreme Drugog svetskog rata bilo pripadnik okupacionih snaga.
Takođe, ono što želim da kažem kolegama koji ovde pričaju i upotrebljavaju termin oteta imovina. Ovde se ne radi o otetoj imovini, ovde se radi o oduzetoj imovini uz naknadu. Ako je reč o nacionalizaciji, a i o eksproprijaciji. Konfiskacija je mera oduzimanja imovine bez nadoknade, ali kao dodatna mera uz pravosnažnu sudsku presudu, koliko se ja razumem u pravo. Vi kažete – da, ali ta nadoknada nije bila pravična. Pa i sada kada se ekspropriše imovina ko kaže da će nadoknada biti pravična. Šta to znači? Da će za 70 godina neko da kaže – znate, meni je eksproprisana imovina zato što se pravio most u Beogradu, i mom dedi, a nadoknada nije bila pravična, donesite zakon da mi se vrati ta oduzeta imovina zato što nadoknada u momentu eksproprijacije nije pravična. To je jedan začarani krug.
Ova država ništa drugo neće da radi nego da jedanput u 100 godina ili dva puta u 100 godina plaća nekome nešto zato što pre određenog broja godina nešto nije bilo pravično. To nema nikakvog smisla.
Dalje, uopšte mi nije jasno gde ste našli tu 1968. godinu. Znam da je tada gospodin Mićunović vodio revoluciju na Filozofskom fakultetu zato što je smatrao da jugoslovensko društvo nije dovoljno komunističko. Da li je to dovoljan razlog da 1968. godina bude prekretnica u eksproprijaciji? Mislim da nije, ali tu je gospodin ministar, pa voleo bih da objasni.
Cela ova rasprava, od predstavnika Vlade, od narodnih poslanika iz vladajućih partija govori da je Predlog zakona brzopleto sastavljen da ni vi sami niste sigurni, ovde su narodni poslanici pričali, i to vladajućih partija, da moraju da prespavaju da bi videli koje je tu još najbolje rešenje, jer nisu sigurni, a nas hoćete da ubedite da je ovo odlično. Predlog zakona je brzoplet, ni vi sami ne znate kakve posledice će on u praksi da izazove, još uvek ne znate, ljudi, krug subjekata na koje će ovaj predlog zakona da se odnosi, koliko para ova država treba da obezbedi da se imovina vrati. Postavlja se jedno elementarno pitanje – da li je moguće da Republika Srbija u kojoj se nalazi, u političkom, u ekonomskom, u kulturnom, u socijalnom, u moralnom smislu nema prečih poslova nego da ovako brzopleto i traljavo u skupštinsku proceduru predlažete jedan zakon za koga ni poslanici vladajućih partija nisu sigurni koje sve posledice on treba da izazove?
Ovde su bili žešći napadi na Predlog zakona od poslanika DS, G17 plus, SVM, SPS, nego od poslanika SRS. To apsolutno nema nikakvog smisla. A kažete zakon je evropski. Da li postoji neki unificirani obrazac šta je to evropski standard? Ono što je za Vladu evropski standard, za poslanike vladajućih partija nije evropski standard. Ovde se ljudi takmiče da se dokažu ko je veći evropejac, ovde se vodi mrtva trka oko toga ko je više privržen standardima EU. Dajte ljudi više neka vam EU da neki žig, sertifikat da ste samo vi ovlašćeni da predstavljate u EU u Srbiji, da samo vi znate šta su evropski standardi, pa da se onda zna za Mercedes, za Audi, za Folc vagen, ovo je ovlašćeni diler za Srbiju. On ima licencu, dajte da se vama da licenca da se zna ko je ovde ovlašćeni zastupnik EU. Da li DS, LDP, SVM, da li ovi što su pokrali mandate, a kažu – treba da se vrati oduzeta imovina? Hajde ljudi da se jedanput to utvrdi.

Iskorišćeno je 10 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Gospodine Martinoviću, nije nikakva tajna da vi imate dijametralno suprotne poglede od Vlade na mnoga pitanja, pa i na ovo, tako da je to potpuno očekivano i to nije tema. O jednoj stvari koja jeste važna i koju ste vi otvorili ovde nije dobro da ostane nekakva nepoznanica. Mislim da niste do kraja dobro pročitali ceo tekst zakona.
Istina je da ste u članu 40. stav 1. videli da ovaj postupak vodi agencija u skladu sa ovim zakonom i Zakonom o opštem upravnom postupku, ali jedan član pre toga, član 39. vrlo precizno definiše da stranka u postupku je lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak, ali isto tako i Republički javni pravobranilac. Tako da, država će imati svog zastupnika u ovom postupku i to će biti onaj ko je po zakonu ovlašćen i u drugim postupcima da štiti javni interes. Naravno da je stvar svakog konkretnog slučaja i dokazivanja svih relevantnih činjenica, vi to vrlo dobro znate, to vam je uostalom i posao i to predajete na fakultetu, kako će se u konkretnim stvarima i slučajevima odvijati procedure. Naravno da ćemo videti, u krajnjem slučaju uvek postoji mogućnost i sudske zaštite, pa ne sumnjam da svakako ko hoće da dokaže svoj interes će to raditi u najboljoj nameri da to i ostvari, a ima ovde ko će da brani javni interes i državu. Nema razloga da sumnjamo da će to činiti u najboljoj veri i u najboljoj nameri koristeći sve resurse koje država ima, različite vrste evidencija i mogućnost da se dođe do svih potrebnih činjenica i da se te činjenice dokažu.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, gospodine ministre, u članu 39. nije sasvim jasno regulisano da je Republički javni pravobranilac obavezna stranka u svakom konkretnom upravnom postupku koji se vodi povodom vraćanja imovine. Vi tako mislite, to tako ne piše.
Drugo, zamislite da Republički javni pravobranilac, na kraju krajeva, šta je Republičko javno pravobranilaštvo? Organ koji štiti imovinske interese Republike Srbije. Ne znam kako možete da pretpostavite da Republički javni pravobranilac kao organ koji štiti imovinska prava i interese Republike Srbije može da zna i da ima relevantne informacije da li je nečiji deda za vreme Drugog svetskog rata bio pripadnik okupacionih snaga. Veoma teško gospodine ministre, ne kažem da nije apsolutno moguće. Da li vi kao predstavnik Vlade imate evidenciju? Imate. Sigurno? Ko je bio pripadnik okupacionih snaga? Kažite mi ko vodi tu evidenciju. Voleo bih da čujem koji organ u Republici vodi evidenciju ko je za vreme Drugog svetskog rata bio pripadnik okupacionih snaga. Ako imate tu evidenciju povlačim sve što sam rekao. Onda je stvar vrlo jednostavno ako imate tu evidenciju. Dostavite evidenciju Republičkom javnom pravobraniocu, strana 450, taj i taj, deda mu je bio pripadnik okupacionih snaga, ne može da mu se vrati imovina. Ali, vi tu evidenciju nemate.
Ovo što ste napisali u članu 5. je neka odredba kojom vi želite da operete svoju savest, da kažete – ne, mi nećemo da vratimo imovinu pripadnicima okupacionih snaga. Otprilike to je dovoljan moralni razlog zašto treba glasati za ovaj zakon, ali suštinski, u praksi manje, više ogromna većina svih onih koji su bili pripadnici okupacionih snaga, a ne mislim da kolege iz SVM treba da osećaju neki preterani stid, jer zaista se ne radi o pripadnicima samo mađarskog naroda, neće im se desiti ništa loše.

Reč ima ministar Dušan Petrović.

Gospodine Martinoviću, ne bih da širimo debatu pravničku, ovo je advokatsko pitanje. Pribavljanje svih dokaznih sredstava će biti u rukama pravobranioca, od svedoka, preko svih evidencija do kojih mogu da dođu pravobranioci, a to su javne isprave, ali isto tako različite evidencije koje se vode po arhivama. Ovako kako razmišljam u ovom trenutku kako bih ja postavio proceduru, verujem da mogu prilično pouzdano da iskonstruišem kako možete da dokažete da li su podnosioci zahteva i njihovi naslednici bili pripadnici okupacionih snaga ili ne.
Evo gledam ovde neke kolege advokate, vidim smeškaju se tako da nije to neki naročit problem to mogu iz prakse da vam kažem.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović. Dva minuta.