Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna dobra knjiga, zove se "Sukobi na jugoslovenskoj književnoj levici". Mislim da mi sada prisustvujemo sukobima među političkim strankama u Srbiji koje se takmiče koje više privržen principima EU. Ne želim u tome da budem arbitar.
Ono što želim da kažem jesu sledeće stvari: ako pažljivo čitate Predlog zakona videćete da se ovim predlogom zakona ne poništavaju propisi koji su navedeni u članu 2. Formalno-pravno, gospodine ministre, vi ste pravnik, svi ti propisi i dalje ostaju na snazi. Znači, država Srbija nema ništa protiv tih propisa. Oni su bili, po vašem mišljenju, legalni, jer ih vi ovim predlogom zakona ne stavljate van pravne snage. Oni su i dalje formalno-pravno deo pravnog sistema Republike Srbije.
Šta vi radite? Održavajući na snazi pravne propise hoćete da poništite posledice koje su ti pravni propisi izazvali u društvenoj i političkoj praksi u Republici Srbiji. To mi baš nije logično. Ispada da je propis legalan, a posledica koju taj legalan propis izaziva nije legalan. To mi u formalno-pravnom smislu izgleda neodrživo.
Takođe, imam jedan predlog, a to je da se ubuduće narodnim poslanicima, uz predloge zakona koji dolaze od Vlade, obavezno dostavljaju i zapisnici sa sednica Vlade. Sada imam utisak da u Republici Srbiji postoje dve demokratske stranke, ona Demokratska stranka u Vladi je za Predlog zakona jer je, pretpostavljam, Predlog zakona, a vi me ispravite ako grešim, ministre, jednoglasno usvojen na sednici Vlade, a kad taj isti Predlog zakona dođe u Narodnu skupštinu, onda poslanici DS kažu da Vlada ne zna šta radi i da je Predlog zakona loš. Da ne bi bilo nedoumica oko broja demokratskih stranaka…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molila bih vas o temi dnevnog reda, uz zahvalnost što kvalifikujete da funkcionišu institucije u Srbiji, jer Skupština kontroliše Vladu.)
Nisam siguran, gospođo Čomić, ali dobro.
(Predsedavajuća: Po onome što govorite ja sam sigurna, pošto kažete da je Vlada nešto odlučila, a da je Skupština rekla protiv. To su vaše reči i ja vam se, u ime Narodne skupštine, na tome zahvaljujem, jer uvek svedočenje učesnika ima najveći mogući kredibilitet. Molim vas o temi dnevnog reda.)
Što se tiče konkretno člana 5. i problematike koju ovaj član izaziva, gospodine Varga, ne bih hteo da budem vaš advokat, ali nemojte mnogo da se brinete što vas napadaju ljudi koji su tobože antifašisti, a danas podržavaju jednu međunarodnu organizaciju koja radi isto ono što je radio Hitler. Ne vidim koja je razlika između situacije kada Hitler bombarduje jednu zemlju i kada to radi NATO pakt. Kakva je razlika između situacije kada nas bombarduje Hitler i kada nas je bombardovao Bil Klinton ili kada su bombardovali Irak, Avganistan ili do pre nekoliko dana Libiju? Tu nema nikakve suštinske razlike.
Dalje, takođe ne morate da se brinete zato što je Vlada povukla svoj amandman na član 5. iz sledećih razloga: u članu 5. tačka 3) stoji sledeće: "pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje oduzima se licu koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici".
Ako uzmete član 40. Predloga zakona, koji i te kako ima veze sa ovim, videćete da u članu 40. piše sledeće: "po zahtevu za vraćanje imovine postupak vodi Agencija preko područnih jedinica, a u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak". Kakav je opšti upravni postupak – jednostranački. Ko će učestvovati u ovom postupku? Učestvovaće samo jedno lice kao stranka. To lice koje je zainteresovano da mu se vrati imovina i Agencija kao organ koji vodi postupak. Dakle, nema drugih stranaka. Jedna je stranka, lice koje traži da mu se vrati imovina, a o njegovom zahtevu odlučuje Agencija.
Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, i vi, gospodine ministre, koliko će među ljudima koji podnesu zahtev da im se vrati imovina, da u zahtevu stoji – molim da mi se vrati oduzeta imovina, koja je oduzeta meni, mom ocu ili mom dedi, a takođe želim da vas obavestim da je moj deda bio pripadnik okupacionih snaga. Takvih ljudi neće biti. Kako će Agencija moći da zna da li je podnosilac zahteva ili njegov otac ili deda bio pripadnik okupacionih snaga? Samo ako nekim pukim slučajem dozna tu informaciju. Inače, neće moći da zna. Prošlo je 70 godina. Vi ne kažete – lica koja su pravosnažno osuđena za ratne zločine, nego svako ko je bio pripadnik okupacionih snaga. Kako će neko dete od 25 godina, kome ćete dati da vodi opšti upravni postupak, recimo ovde u Beogradu, da zna da li je nečiji deda u Kikindi bio za vreme rata bio pripadnik Hortijevih snaga. Daj Bože da zna ko je bio Horti i da zna da je Vojvodina bila okupirana, a ne da zna da li je njegov deda bio pripadnik okupacionih snaga. Ova odredba je besmislena.
U praksi, daj bože da grešim, 99% ljudi koji su pretendenti da im se vrati imovina koja je oduzeta njima ili njihovim pretcima. Čak i da su sto puta bili pripadnici okupacionih snaga, vratiće im se imovina, jer agencija nema objektivnih mogućnosti da utvrdi da li je neko zaista bio pripadnik okupacionih snaga ili ne, jer je Upravnim postupak jednostranački, a da se nađe toliko savestan pripadnik okupacionih snaga ili njegov naslednik koji će da kaže u zahtevu za vraćanje imovine – znate, moj deda je bio hortijevac ili balista ili nemački oficir, itd. Takvih ljudi pretpostavljam neće biti mnogo. Moguće da će ih biti nekoliko, ali to uopšte neće biti neka masovna pojava. U praksi ono što ste vi hteli navodno da sprečite, ne da nećete da sprečite, vi ćete da pospešite. Gospodine Varga, nemate mnogo razloga da se brinete, Vlada će omogućiti i hortijevcima i balistima i ustašama i ko zna kome sve ne da im se legalno vrati imovine, jer agencija nema kriterijuma, nema načina, osim da nekim pukim slučajem dozna da je neko lice za vreme Drugog svetskog rata bilo pripadnik okupacionih snaga.
Takođe, ono što želim da kažem kolegama koji ovde pričaju i upotrebljavaju termin oteta imovina. Ovde se ne radi o otetoj imovini, ovde se radi o oduzetoj imovini uz naknadu. Ako je reč o nacionalizaciji, a i o eksproprijaciji. Konfiskacija je mera oduzimanja imovine bez nadoknade, ali kao dodatna mera uz pravosnažnu sudsku presudu, koliko se ja razumem u pravo. Vi kažete – da, ali ta nadoknada nije bila pravična. Pa i sada kada se ekspropriše imovina ko kaže da će nadoknada biti pravična. Šta to znači? Da će za 70 godina neko da kaže – znate, meni je eksproprisana imovina zato što se pravio most u Beogradu, i mom dedi, a nadoknada nije bila pravična, donesite zakon da mi se vrati ta oduzeta imovina zato što nadoknada u momentu eksproprijacije nije pravična. To je jedan začarani krug.
Ova država ništa drugo neće da radi nego da jedanput u 100 godina ili dva puta u 100 godina plaća nekome nešto zato što pre određenog broja godina nešto nije bilo pravično. To nema nikakvog smisla.
Dalje, uopšte mi nije jasno gde ste našli tu 1968. godinu. Znam da je tada gospodin Mićunović vodio revoluciju na Filozofskom fakultetu zato što je smatrao da jugoslovensko društvo nije dovoljno komunističko. Da li je to dovoljan razlog da 1968. godina bude prekretnica u eksproprijaciji? Mislim da nije, ali tu je gospodin ministar, pa voleo bih da objasni.
Cela ova rasprava, od predstavnika Vlade, od narodnih poslanika iz vladajućih partija govori da je Predlog zakona brzopleto sastavljen da ni vi sami niste sigurni, ovde su narodni poslanici pričali, i to vladajućih partija, da moraju da prespavaju da bi videli koje je tu još najbolje rešenje, jer nisu sigurni, a nas hoćete da ubedite da je ovo odlično. Predlog zakona je brzoplet, ni vi sami ne znate kakve posledice će on u praksi da izazove, još uvek ne znate, ljudi, krug subjekata na koje će ovaj predlog zakona da se odnosi, koliko para ova država treba da obezbedi da se imovina vrati. Postavlja se jedno elementarno pitanje – da li je moguće da Republika Srbija u kojoj se nalazi, u političkom, u ekonomskom, u kulturnom, u socijalnom, u moralnom smislu nema prečih poslova nego da ovako brzopleto i traljavo u skupštinsku proceduru predlažete jedan zakon za koga ni poslanici vladajućih partija nisu sigurni koje sve posledice on treba da izazove?
Ovde su bili žešći napadi na Predlog zakona od poslanika DS, G17 plus, SVM, SPS, nego od poslanika SRS. To apsolutno nema nikakvog smisla. A kažete zakon je evropski. Da li postoji neki unificirani obrazac šta je to evropski standard? Ono što je za Vladu evropski standard, za poslanike vladajućih partija nije evropski standard. Ovde se ljudi takmiče da se dokažu ko je veći evropejac, ovde se vodi mrtva trka oko toga ko je više privržen standardima EU. Dajte ljudi više neka vam EU da neki žig, sertifikat da ste samo vi ovlašćeni da predstavljate u EU u Srbiji, da samo vi znate šta su evropski standardi, pa da se onda zna za Mercedes, za Audi, za Folc vagen, ovo je ovlašćeni diler za Srbiju. On ima licencu, dajte da se vama da licenca da se zna ko je ovde ovlašćeni zastupnik EU. Da li DS, LDP, SVM, da li ovi što su pokrali mandate, a kažu – treba da se vrati oduzeta imovina? Hajde ljudi da se jedanput to utvrdi.