Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada je rebalans budžeta u tom famoznom članu 1, mnogo toga govori kakva je politika Vlade, a govori nam i o tome kakva nam je situacija u privredi i kakav je socijalni status većine građana u Srbiji.
Ono što izdvaja ovaj budžet jeste da, bez obzira što država manje prihoduje, ona sve više troši. Umesto da se kroz smanjenje budžetskih prihoda smanje i budžetski rashodi, kod nas je sve to obrnuto. Mi imamo smanjivanje prihoda za oko 20 milijardi dinara. Za jedan deo ćete reći – pa eto, deo tih 20 milijardi je prenet lokalnim samoupravama zbog Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Međutim, šta je sa onim drugim prihodima, da porezi koji se plaćaju iz dodate vrednosti, da je ta stavka manja za oko 15 milijardi, da je porez na dodatu vrednost koji je ostvaren u državi manje za oko 13 milijardi, da je porez na dodatu vrednost iz uvoza manji za oko dve milijarde? To nam govori da naši građani nemaju više sredstava i zbog toga se smanjuje budžetski prihod, što je u suprotnosti sa onom proklamovanom politikom Vlade Republike Srbije o nekom značajnom rastu bruto proizvoda.
Vi ne biste bili vi da ne biste počeli da izmišljate i toplu vodu, što se vidi u ovom rebalansu, jer zaduženje države je veće za nekih 75 milijardi dinara. Sad se postavlja jedno pitanje - iz kojih sredstava se finansira taj budžetski deficit? Postoje dve mogućnosti. Jedna mogućnost je da će da se finansira iz stend baj aranžmana, odnosno kredita radi predostrožnosti od MMF. Ako mi neko kaže da je taj deficit veći od 75 milijardi iz tih sredstava, onda se postavlja pitanje - šta je sa još 13 milijardi dinara? Ako se finansira iz nekih drugih izvora, odnosno ta rezervna sredstva koja treba da budu na računu budžeta Republike Srbije, koja su to sredstva i iz kojih izvora?
Postavio bih i pitanje - da nije neko već možda zadužio državu bez Zakona o budžetu? Jer, gospodine predsedniče, dajete mi za pravo da sumnjam da je neko zadužio državu bez znanja Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dovoljno je pogledati sajt NBS, u kome se kaže da su devizne rezerve NBS u septembru povećane za 938 miliona evra. Na kraju tog meseca dostigle su i nivo od 11 milijardi i 358 miliona evra. Tome je najviše doprineo priliv od prodaje evro obveznica Republike Srbije u iznosu od 724 miliona evra. Ako je neko zadužio državu za otprilike 75 milijardi dinara, kolika vam je razlika budžetskog deficita, onda se postavlja pitanje - ko je to smeo da uradi?
Gospodine predsedniče, šta ako vam ne prođe budžet? Ko će da odgovara za ovo zaduženje? Vidite i sami da se mučite, petak čitav dan, danas počinjemo zasedanje u 10,00 časova, pa u 13,00 časova, pa u 14,45 časova, da bi počelo negde oko 15,15 časova. Ako su ta sredstva od evro obveznica, ko je u stvari smeo da zaduži državu bez odobrenja i znanja Narodne skupštine? Pošto se po medijima hvalite kako ste u stvari emitovali milijardu evra, kada su u pitanju evro obveznice, da li je ovih 724 miliona samo glavnica, a do milijardu evra su kamate? Nemojte da vam više obrazloženje bude niska likvidnost bankarskog sektora. Već smo o tome pričali i u raspravi u načelu. Banke su u toku 2010. godine iz države iznele 2,5 milijarde evra i vi kao predsednik Vlade i uopšte niko nije reagovao, ni NBS, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike.
Sad imate problem i kažete - ne možemo da se zadužujemo na domaćem tržištu, zato što nam banke nisu likvidne sa 5%, 5,5% ili 6%, nego moramo na stranom tržištu. Stalno postoji priča oko prezaduženosti članica evro zone. Recimo, Italiji je smanjen kreditni rejting. Ona još uvek za oko 2,5% uzima jeftinije kamate. Španija isto tako, ne prelazi 5,5%, a mi imamo takav kreditni rejting kakav imamo, pa se zadužujemo po 7,5% da bi nam to bila neka rezervna sredstva. I to vam je malo, pa planirate da uzmete još jedan kredit od MMF, takođe iz predostrožnosti.
Bilo bi u redu kada biste odgovorili narodnim poslanicima i građanima Srbije koliko će ta dva kredita iz predostrožnosti da koštaju građane Srbije i neku buduću vladu u kojoj, nadam se, vi nećete biti predsednik?