Amandmanom se predlaže da se u članu 4. briše razdeo 57g koji se odnosi na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Zakonom o ministarstvima koji je donet pre 11. marta ove godine, ukinuto je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ona je novim zakonom transformisana u Upravu za ljudska i manjinska prava, pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sredstva opredeljenja za nepostojeće ministarstvo treba preneti u budžetsku rezervu, iz koje će se finansirati troškovi ukidanja tog ministarstva i završiti taj postupak.
Vlast je nesposobna da izvrši pravu rekonstrukciju preglomazne Vlade, već je prostim spajanjem pojedinih ministarstava zadržala sva prethodna, sa istom administracijom i viškom zaposlenih u njima. Taj trik da je Vlada rekonstruisana, a praktično je ostao sav državni aparat nepromenjen, vidi se i u ovom rebalansu budžeta.
Vi u razdelu 57g za ministarstvo koje ne postoji, opredeljujete 82.476.522 dinara. To naravno nisu sredstva namenjena upravi za ljudska i manjinska prava, pošto ste za tu namenu izdvojili 285.305.000 dinara ovim rebalansom.
Vi samo pokazujete na razne ustupke i interese pojedinih stranaka u Vladi, a na štetu svih građana Srbije. Umesto da Vlada merama podstiče privrednu aktivnost i tako puni budžet iz realnih izvora, imamo svakodnevno gašenje privrednih subjekata. Tako je po podacima Agencije za privredne registre, u ovoj godini ugašeno 10.800 firmi, te shodno tome, izostalo i punjenje budžeta i doprinosa po raznim osnovama.
Pored činjenice da nije došlo do planiranog punjenja budžeta, vi se ponašate neracionalno i izdvajate preko 82 miliona za ugašeno ministarstvo.
Takođe, ovim amandmanom se traži povećanje sredstava rezerve u razdelu 17. funkcije 160, ekonomska klasifikacije 499, za iznos koji ste namenili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Iz te rezerve treba da se isplate dugovi prema domaćim proizvođačima roba i usluga i na taj način postigne se likvidnost.
Vi ste u obrazloženju zašto se ovaj amandman ne prihvata rekli da su sredstva prebačena Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava ovim sredstvima za rad preuzela zaposlene, postavljena lica, prava i obaveze, predmet, opreme i arhivu, što je sasvim suprotno od onog što je danas gospodin Cvetković rekao, da se poštuje Zakon o smanjenju administracije. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Izvolite.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 4. razdeo 57, ovaj amandman poslanička grupa SRS podnela je sa istom namerom kao i sve amandmane koji se odnose na ministarstva koja su prestala da postoje nakon 11. marta ove godine, kad je stupio na snagu novi Zakon o ministarstvima, tj. kad je završena tzv. rekonstrukcija Vlade. Amandman na razdeo 57. se konkretno odnosi na Ministarstvo trgovine i usluga, koje nakon rekonstrukcije više ne postoji, a njegove nadležnosti prenete su Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Za rad ovog budžetskog korisnika sredstva su predviđena i iskazana ovim predlogom zakona, o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2011. godinu, na razdelu 19, zato je stav SRS da u članu 4. razdeo 57 treba brisati.
Način na koji se Vlada ponašala od marta meseca do danas se pokazuje da nije bilo istinske spremnosti da se nešto značajno promeni, već su učinjeni kompromisi u interesu stranaka, koje čine vladajuću koaliciju, i pojedinaca. Podsetiću da se tom prilikom, kada su se zapravo pravile samo nove kombinatorike ljudi koji će biti na čelu ministarstva, mnogo govorilo o tome da u Vladi postoji svest o sopstvenoj preglomaznosti i da je treba smanjiti, jer će nakon smanjenja rad biti efikasniji i jeftiniji. Danas, nakon sedam meseci, umesto da zaista imamo rezultate te obećane efikasnosti, mi u predlogu rebalansa, koji pred nama, vidimo deficit budžeta uvećan za još 22,2 milijarde dinara, što ukupno iznosi 142,7 milijardi. To je sa sobom povuklo nova zaduženja, što u uslovima u kojima se nalazi naša krhka privreda ne vodi dobrim putem. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Miroslav Petković i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo kroz naš amandman imali nameru da uvećamo ukupan iznos subvencija u poljoprivredi, i to pre svega u razdelu koji se odnosi upravo za agrarna plaćanja, da se iznos poveća za 10 milijardi dinara, da se skine sa pozicije razdela 20. funkcije 410 i ekonomske klasifikacije 621, tako da se izvinjavam za štamparsku grešku koja je usledila kod kucanja ovog amandmana. Greškom piše 624 ekonomske klasifikacije. Fakat, ona kao takva ne postoji.
Znači, namera nam je bila da značajnije uvećamo ukupan iznos subvencija, ceneći da našoj poljoprivrednoj proizvodnji treba obezbediti veća podsticajna sredstva, da bi ona ostvarila veće rezultate, da bi se pre svega kroz te subvencije ozbiljnije pomoglo svim poljoprivrednim proizvođačima, a pre svega onima koji imaju registrovana gazdinstva, ali i u bukvalno svim drugim koji se bave tom delatnošću. Gledano na ukupan broj uposlenih u našoj zemlji, u poljoprivredi je ipak najveći broj tih ljudi. Sa druge strane, smatramo da ukupno stanje u poljoprivredi je takvo i da ova vlast, pored svih datih obećanja, ni izbliza nije ispunila ono što je obećala, da treba značajnije uvećati ta sredstva subvencije.
Na kraju, kakvo je stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, mislim da je dobro i okvalifikovala EU i upravo davanjem ove preporuke za dobijanje statusa kandidata. Time je jasno podvučeno da u našoj zemlji treba unaprediti i oblast poljoprivredne proizvodnje, i to naročito tzv. ruralne poljoprivrede. Znači, stanje u tim ruralnim, seoskim sredinama je najlošije što se tiče poljoprivrede.
Na kraju, svi mi to i znamo i svakako i predstavnici ove vlasti znaju, ali, nažalost, malo su činili u proteklom periodu da se upravo tu unapredi ozbiljnije poljoprivredna proizvodnja. Zato i imamo jednu potpuno devastaciju naših sela, gde su ona u značajnom izumiranju, gde su procene da će u narednih do deset godina maltene nestati sa područja Republike Srbije blizu 500 selo. Evo, i prvi ovi preliminarni rezultati, koji su iskazani ili se iznose posle popisa, upravo i govore, može se reći, čak o izuzetno teškom stanju za naš narod i jednoj depopulaciji i izumiranju naše nacije, našeg naroda.
Mislim da je krajnje vreme došlo da se kroz značajne podsticaje u oblasti poljoprivredne proizvodnje, pre svega, u tim ruralnim sredinama, zaustavi konačno odliv stanovništva iz tih sredina, da se značajno unapredi socijalno stanje i ekonomsko u tim sredinama i svakako značajno podigne nivo poljoprivredne proizvodnje i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, jer to će onda i doprineti da ukupna poljoprivredna proizvodnja bude na većem nivou, većeg obima, a svakako i većeg kvaliteta.
Upravo mi iz tih razloga i smatramo da je neuputno i ove godine kroz ovaj rebalans izdvajati tolika sredstva za taj projekat "Fijat", jer ova država već više od tri godine finansira taj projekat a ozbiljnog rezultata nema, a i po najavama čelnih ljudi "Fijata" ozbiljnija proizvodnja, ne ozbiljnija, nego proizvodnja će početi tek negde od sredine sledeće godine. Kao što smo mogli čuti pre pola časa od uvaženog potpredsednika, očekuje se neki neto prihod izvozom automobila u toku 2012. godine, nekih milijardu i 400-500 miliona dolara. To će biti najveći izvoz.
Gospodine potpredsedniče, ova država je upravo iz poljoprivrede prošle godine izvezla sa ovakvim podsticajem, sa ovakvim stanjem, izvezla je evropsko i svetsko tržište ukupno robe u iznosu od preko 2,5 milijarde dolara i ostvarila neto prihod ili pozitivan devizni bilans u toj trgovini od gotovo milijardu i 500 miliona dolara. Toliko "Fijat" sigurno neće ni značajno narednih godina ostvariti prihode.
Dalje, mislim da je stvaranje zablude kod ovog naroda da će "Fijat" u odnosu na sve probleme koje ima u matičnoj zemlji i ta matična zemlja - Italija toliku snagu i upornost uložiti u tu proizvodnju i da ćemo mi kao država profitirati u tom poslu i da će "Fijat" dostići taj nivo proizvodnje i biti konkurentan nekim vodećim zemljama u Evropi, u proizvodnji automobila. Sami ste rekli da tu prednjače Slovačka, Češka, koje gotovo milion automobila godišnje sklapaju i iznose na tržište. Dalje i u Mađarskoj se takođe montira nekih 400-500 miliona automobila, a projekcija "Fijata" je za narednih nekoliko godina maksimalno do nekih 200 do 250 hiljada automobila.
Prema tome, ušlo se u taj projekat. Slažem se da ga treba finansirati, ali mislim da se krajnje neodgovorno ova vlast odnosi prema poljoprivredi, da je krajnje neozbiljno i neodgovorno ovako mali agrarnim budžet obezbediti u ovoj godini, a prilika je bila da se on uveća kroz ovaj rebalans i da tu šansu niste iskoristili. Čekamo novi budžet da vidimo koliko ćete u toj poslednjoj godini vlasti, gde ćete vi praviti taj budžet, odrediti u agrarni budžet i koliko ćete od tih silnih obećanja koja ste dali još 2008. godine, koliko ćete od svega toga ispuniti?
Ne smemo zaboraviti da je poljoprivreda i proizvodnja hrane i te kako konkurentna na Evropskom i svetskom tržištu i da naša zemlja može, uz samo malo veće povećanje subvencija, znači, podsticaja i podsticajnih mera, možda za godinu, dve taj ukupan devizni prihod koji se ostvaruje i sa ovakvim podsticajima.
Zabrinjavajuće je da je u nekim sektorima poljoprivredne proizvodnje stanje takvo kakvo jeste, pre svega u stočarskoj proizvodnji. Ako mi nemamo kvalitetnu stočarsku proizvodnju, naprednu i ako se ne promene ti odnosi u biljnoj i stočarskoj proizvodnji, u korist stočarske proizvodnje, mi ne možemo govoriti o napretku naše poljoprivredne proizvodnje.
Ako se pogledaju podaci koje je Privredna komora Srbije u septembru objavila, gde se iz naše zemlje izvozi svega, od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda, 2% je izvoz mesa i proizvoda od mesa, ali što je pogubnije, u našu zemlju je u tom periodu uvezeno, od ukupno uvezenih roba, ukupno 4% mesa i proizvoda od mesa. Znači, duplo više smo uvezli mesa i proizvoda od mesa nego što smo izvezli, iako, gledano na ukupne stavke i u izvozu i u uvozu, to je minorno, ali svejedno, treba da bude zabrinjavajuće i za ovu vlast i za sve druge koji se bave oblašću poljoprivredne proizvodnje.
Zato, u želji da promenimo stanje u tom resoru, mi smo i dali ovakav amandman. Nismo ni očekivali da ćete imati razumevanja i da ćete prihvatiti, ali nadam se da će upravo poljoprivredni proizvođači, kada dođe vreme novih izbora, a ono se neminovno približava, realno proceniti šta ste učinili i šta ste od svih datih obećanja ispunili.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Đorđe Milićević, koji želi reč.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Poštovani gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je jasno opredeljenost i odlučnost Vlade Republike Srbije kada je reč o obnovi i sanaciji kuća i objekata porušenih u zemljotresu koji je zadesio Kraljevo. To jeste pozitivno i to jeste odgovoran odnos Vlade Republike Srbije prema ovoj elementarnoj nepogodi, prema građanima Kraljeva. To je nešto što će poslanički klub SPS-JS uvek podržati.
Isto tako očekujemo da će Vlada Republike Srbije pokazati istu odlučnost, istu opredeljenost, istu odgovornost kada je reč o završetku sanacije objekata i kuća porušenih u zemljotresu koji je zadesio Valjevo i Kolubarski okrug 1998. godine. Dakle, razorni zemljotres je zadesio Kolubarski okrug 1998. godine, mi danas govorimo o rebalansu budžeta, u 2011. smo godini, a obnova i sanacija porušenih objekata i kuća na području Kolubarskog okruga, na žalost, još uvek nije završena.
Gospodine Đeliću, vlade i parlamentarne u Srbiji jesu promenljive, to je demokratija, ali odnos prema suštinskim i pitanjima koja su od vitalnog značaja za građane, nikada ne sme, ne treba i ne može da bude promenljiva. Dakle, elementarna nepogoda i sanacija elementarne nepogode ne može i ne sme da bude odgovornost aktuelne Vlade Republike Srbije, već svake naredne vlade Republike Srbije, dok se kompletna sanacija i obnova ne završi.
Znate, priroda je nekome nešto oduzela, oduzela je objekte, u konkretnom slučaju građanima Kolubarskog okruga, opštine Mionice, grada Valjeva i ostale četiri opštine, oduzela je kuće i objekte u kojima su živeli. Prolazile su vlade, menjale su se parlamentarne većine, sanacija nije završena. Te građane apsolutno ne interesuje ko čini Vladu Republike Srbije, ko čini parlamentarnu većinu, njih interesuje odgovor na za njih samo jedno suštinski važno pitanje, a to je kada će biti završena obnova i sanacija objekata i kuća porušenih u zemljotresu koji je ovaj kraj zadesio još 1998. godine.
Već četvrtu godinu za redom, od trenutka kada je formirana ova parlamentarna većina, nakon maja 2008. godine do danas, svake godine kad raspravljamo o rebalans budžeta, kada raspravljamo o budžetu, ulažem jedan isti amandman, kako bi ukazao na potrebu da se izdvoje veća sredstva kako bi se ova kompletna sanacija i obnova objekata porušenih u zemljotresu 1998. godine završila i kako bi konačno stavili tačku na ovo izuzetno važno pitanje za građane Kolubarskog okruga.
Ove godine sam najpre podneo amandman kako bi se sredstva uvećala, a onda, videvši ne da se razmišljalo da se sredstva uvećaju, već su ovim rebalansom budžeta najpre smanjena sredstva koja su prvobitno planirana za obnovu i sanaciju kuća, smanjeno je nekih 96 miliona dinara naspram onoga što je planirano budžetom za 2011. godinu. Gospodine Đeliću, to nije dobro i to nije odgovoran odnos prema građanima.
Ovim rebalansom budžeta, rekli ste, smanjeni su izdaci za kapitalne investicije, ali ono što je pozitivno, u drugom delu ste vrlo jasno rekli da to neće zaustaviti završetak kapitalnih investicija, i Koridora 10, obilaznice oko Beograda, stanova u nekadašnjoj kasarni "Stepa Stepanović", mosta od Zemuna do Borče.
Dakle, mi se slažemo, ušteda na nivou države, kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize, treba da bude prioritet prioriteta. Gospodine Đeliću, postoje stvari na kojima se ne može i ne sme uštedeti. Najpre sam iskoristio svoje poslaničko pravo i podneo amandman kako bi se povećala sredstva za ovu namenu, a nsiam smatrao da će ovaj amandman u rebalansu biti usvojen, ali sam želeo da vam ukažem na potrebu da o ovoj temi razmišljate kada budemo govorili o budžetu za 2012. godinu, govorićemo i o sredstvima koja su izdvojena.
Kada sam uložio amandman,da se izdvoje veća sredstva dobio sam jedno obrazloženje koje je za mene apsolutno nerazumno. Moram da vam pročitam samo jedan deo tog obrazloženja, kaže – prema podacima koje je Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga dostavila Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kao resorno ministarstvo. U svom finansijskom planu za 2011. godinu u periodu od 1998. do 2011. godine,na dan 11. oktobar 2011. godine preneta su sredstva u ukupnom iznosu od šest milijardi 741 milion 715 dinara, što je veći iznos od ukupno procenjene štete, šest milijardi 120 miliona 388 dinara.
U protekle tri godine gospođa Dragutinović je provlačila jedno te isto obrazloženje, ovo je to obrazloženje, verovatno pokušavajući da nas fascinira ciframa. Nije sporno, izdvojeno je ovoliko koliko je napisano, procena jeste bila ovolika, ali ta procena je pravljena 1998. godine. Da li šest milijardi 1998. godine kada je pravljena procena i da li šest milijardi danas 2011. godine imaju istu vrednost?
U drugom delu obrazloženja se kaže – u prethodnom periodu Direkcija je u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, resornom ministarstvu dostavljala specifikacije i okončane situacije na osnovu kojih su prenošena sredstva. Na ovaj način u 2011. godini, slušajte ovo, do 11. oktobra 2011. godine preneta su sredstva u iznosu 82.910.322 dinara, ovo je vrlo interesantno. Do kraja godine ostalo je na raspolaganju još 96 miliona. Pazite, Predlogom rebalansa budžeta se smanjuju sredstva za 96 miliona. U obrazloženju koje dobijam od administracije, verovatno administracije Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva ne znam već ko, kažu – preostala su sredstva u iznosu od 96 miliona i kaže se između ostalog, da nisu iskazivane potrebe za dodatim sredstvima u iznosu od 100 miliona dinara koliko sam pokušao da izdejstvujem predloženim amandmanom.
Gospodine Đeliću, želim još nekoliko stvari da vam kažem kada je reč o ovom pitanju. U periodu od 1998. godine do 2011. godine sanirano je ili izgrađeno oko pet hiljada stambenih objekata, 65 škola, tri zgrade lokalne samouprave, sedam centara kulture, 10 crkvi i 15 objekata kolektivnog stanovanja. Po novoj metodologiji, koja je utvrđena, postoji još 1200 oštećenih objekata koje je moguće završiti u narednom vremenskom periodu od tri godine. Potrebno je dve milijarde dinara za 1200 objekata i 600 miliona dinara za obnovu društvenih i javnih objekata i napravljena je jedna projekcija na nivou Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga. To je dostavljeno Vladi Republike Srbije. Danas sam tu potrebnu informaciju dobio i od predstavnika Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga.
Dakle, potrebno je oko dve milijarde dinara za 1200 objekata. Prosečna veličina objekta je 63 metra kvadratna, a prosečna cena gradnje je 280 evra po metru kvadratnom. Dakle, znamo mi da se ova sredstva ne mogu izdvojiti u jednoj budžetskoj godini, ali se može napraviti projekcija za naredne tri godine i to je bio predlog Saveta direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga.
Da li znate da je u junu mesecu, Savet direkcije za obnovu i razvoj Kolubarsko okruga, usvojio izmene i dopune programa koje su usklađene sa novom situacijom na terenu i novom odlukom, a ta odluka je vrlo jasna kada je reč o gradnji objekata i kuća porušenih u zemljotresu, grade se objekti i kuće socijalno najugroženijim kategorijama i porodicima kojima je taj objekat namenjen za stanovanje.
Dakle, imaju tu kuću i nemaju apsolutno ni jednu drugu i tom metodologijom je utvrđeno da je potrebno još 1200 objekata. Ovde se kaže da nisu dostavljene specifikacije, da nisu dostavljene potvrde.
Sada se postavlja pitanje – zašto Vlada o tome nije raspravljala ako je Direkcija to dostavila resornom ministarstvu još u junu mesecu? Ovde je pomenuta i dinamika trebovanja, odnosno isplate. Da li znate koji je tu osnovni problem? Usporeno je prebacivanje sredstava. Poslednje trebovanje koje je urađeno od strane Direkcije 10. septembra još uvek nije pristigao novac.
Dakle, to znači da je praktično nemoguće praviti ugovore sa firmama da ne bi firme koje se pojavljuju kao izvođači radova, u perspektivi, dakle, nakon završetka posla ulazile u problem zbog toga što nema novca kojim bi se platilo ono što su radili. Kada govorimo o Direkciji, ovde se pominje samo obnova i sanacija objekata i kuća porušenih u zemljotresu, ali pun naziv Direkcije – Direkcija za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga, ne samo obnovu već razvoj čitavog Kolubarskog okruga. Molim vas da to imate na umu. Verujem da ćete sagledati nešto što je realnost i verujem da ćete o tome razmišljati kada se bude analizirao i pravio rebalans, odnosno budžet za 2012. godinu.
I sad na samom kraju, nakon ovog amandmana videvši ne da se razmišlja o povećanju sredstava već da se smanjena sredstva za ovu namenu, podneo sam ispravku amandman kako bih pokušao da vratim na ono prvobitno stanje, odnosno na onaj iznos koji je budžetom za 2011. godinu namenjen za obnovu i sanaciju. Odbor nije prihvatio amandman uz obrazloženje da amandman nije potpun jer je u tom amandmanu trebao da bude, tako sam dobio informaciju koji je član odbora, jedan deo koji se tiče Vojvodine i projekata, dakle, izdvajaju se sredstva za projekte u Vojvodini od milion dinara i drugi deo amandmana koji je podneo odbor, se tiče Kolubarskog okruga, predloga da se vrate sredstva, jer ja se prosto pitam gospodine Đeliću, dostaviću vam nakon večerašnje rasprave amandman odbora, dostaviću vam ispravku amandmana koji sam podneo na ovaj član i voleo bih da mi kažete šta je to potpuni i u čemu je to potpuniji amandman odbora koji je danas definisan i ispravka amandmana koji sam podneo. Ali suština je sledeća, važno je da su ipak vraćena bar ona sredstva koja su namenjena za obnovu i sanaciju u 2011. godini. Zahvaljujem.

Potpredsedniče izvolite, imate reč.

Hvala, u pravu ste, na kraju ste pomenuli da je sve to deo jednog amandmana koji je predložio Odbor za finansije i mislim da tu ne bi moglo da bude nekog sporenja tako da na taj način imamo pravnu utemeljenost. Mislim da je najbitnije da se postigne rezultat, a malo manje autorstvo. Mislim da ste ovim izlaganjem dobili to autorstvo.
Sa druge strane, moramo ipak da primetimo da saniranje, kada govorimo o saniranju posledica, evo nas 13 godina kasnije i dalje imamo taj jedan instrument i mislim da bi u datom momentu bi trebalo, ako ne ova, onda sledeća Vlada da se podvuče crta i da se vidimo dokle se stvarno stiglo sa tom sanacijom jer nekako ne ide, nije logično da se 13 godina kasnije razmišlja o sanaciji neke elementarne nepogode. Sećam se i 2002. 2003. godine bilo je pitanja da li je, baš se išlo na neku sanaciju i te dve kategorije o kojima ste pričali, sanacija i razvoj su dve odvojene stvari i mislim da bi trebalo da se te dve stvari vrate u neke okvire, koji su sada moderne po ovim zakonima koje imamo sada. U svakom slučaju, do daljnjega mislim da je nađeno, kroz ovaj amandman odbora jedno dobro rešenje.

Zahvaljujem potpredsedniče.
Da li gospodin Milićević želi reč? (Da.)