Žao mi je što gospodin Cvetković nije tu, zato što je on danas u toku izlaganja zamerio narodnim poslanicima da nisu dovoljno konkretni i da nemaju konkretne predloge kada je u pitanju smanjenje ljudi koji rade u administraciji. Evo, ovaj amandman je veoma konkretan predlog kako može da se uštedi i da se smanji broj zaposlenih.
Amandmanom predlažem da se Kancelarija nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, dakle, to je Savet za decentralizaciju Republike Srbije, koji je osnovan negde početkom 2009. godine, da se sredstva koja su predviđena za plate i naknade zaposlenima i usluge po ugovoru, dakle, koja su predviđena za ovaj savet, da se ta sredstva koja iznose negde oko 24 miliona prebace Fondu za razvoj privrede u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Gospodin Đelić trenutno razgovara telefonom tako da neće ni čuti pitanje, ali, recimo, volela bih da mi odgovori jer sam ja pokušala na sve moguće načine da vidim šta je do sada taj Savet za decentralizaciju Republike Srbije uradio? Jedino što ja znam, to je da su izdali odnosno štampali jedan list koji se zove "Decentralizator". Ništa drugo ne znam da je ta kancelarija uradila.
Vidim da vi u odgovoru zašto odbijate ovaj amandman kažete kako bi ukidanjem ovih sredstava bio ugrožen rad te kancelarije, ali to je bila i namera ovog amandmana, da ta kancelarija prestane da postoji zato što ona nema nikakvih rezultata do sada.
Dalje mi odgovarate da su sredstva namenjena za rad neke stručne radne grupe nacionalnog saveta jer je jedan od njihovih osnovnih poslova u skladu sa odlukom nacionalnog saveta "usmeren na edukaciju o suštini i prednostima decentralizacije i decentralizovane države". Dakle, tako se zove taj projekat i ta su sredstva predviđena za to.
Evo, molim potpredsednika Vlade da mi odgovori zbog čega ova kancelarija postoji i zbog čega su sredstva u fondu – program kreditne podrške privredi, preko Fonda za razvoj, svega tri i po milijarde dinara, kada ste samo za "Fijat" izdvojili 7,5 milijardi?

Gospodine potpredsedniče, izvolite.

Ustav koji je bio predmet konsenzusa i sa vašom strankom je predvideo da ideje o decentralizaciji budu pretvorene u realnost. Nedavno je Zakonom o javnoj svojini, pa i Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, smo se približili onome što je predvideo Ustav.
Istovremeno, Zakon o regionalnom razvoju je predvideo i regione i jedan broj mehanizama i institucija. Ali, uočeno je da je bilo potrebno da se kroz jednu ovakvu kancelariju obezbedi mnogo veća rasprava u našem društvu, da se obezbedi dovoljna politička podrška, da teme ne budu obrađene samo na jedan tehnokratski način, administrativni način, nego da je veoma bitno da te ideje decentralizacije postoje. Zato se formiraju i kancelarije, poput Kancelarije za evropske integracije, čiji sam ja starešina, čija je prevashodna uloga da pomogne drugim delovima administracije i da informiše građane i sve druge institucije o onome što se tu radi.
Naravno, kao i svaka institucija, i ta kancelarija mora dokazati da ima dodatnu vrednost. Ništa nije zauvek napravljeno. Ukoliko neka institucija ne pokaže da ima dovoljno dodatne vrednosti, nema nikakvog razloga da u nekom srednjem roku ona opstane. Ja ne krijem da budžet za 2012. godinu i kasnije godine moraju pogledati da li sve institucije koje su kreirane proteklih 10 godina imaju svoje mesto. Tačno je da ponekad dođe i do dupliranja nekih ingerencija, a to je nešto što nije svojstveno našoj zemlji.
To nije neko namerno uradio, a takav je život, i u svakom slučaju verujem da nas očekuje jedno spremanje u nekom, ako smem tako slikovitom načinu da se izrazim, ovih svih institucija koje su kreirane ovih godina.
Što se tiče onoga što ste rekli u smislu podrške našoj izloženoj ekonomiji, vi ste u pravu. Bilo bi dobro i bolje da mi imamo više sredstava, da ne čujemo kako naši građevinci, na primer naša operativa koja ima najbolju cenu i mogućnosti da pobedi na određenom tenderu, na Bliskom Istoku u centralnoj Aziji, Africi, ne može to da uradi zato što nema podršku jedne finansijske institucije.
Poslovne banke u Srbiji nažalost nemaju tu liniju poslovanja.
Mi često sa njima o tome govorimo, ali evidentno je da nam je potrebna jedna ovakva institucija i zbog toga, kao što je predsednik Vlade najavio, do kraja ove godine, Vlada će predložiti Skupštini zakon o razvojnoj banci Srbije, koja će apsorbovati organizaciju, koju svi znaju u Srbiji po njenom engleskom nazivu AOFI, a to je u suštini Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, tako da na taj način očekujem, u onoj meri, koliko je to moguće da dođe do jačanja njenog kapitala za 2012. godinu, ali to nismo čekali, verovatno znate pošto je to ova skupština i maju mesecu, ako se ne varam ratifikovala, obezbedili smo već 250 miliona evra za podršku našim izvoznicima.
Hteo bih da iskoristim, večeras da pozovem sve izvoznike, to su domaći izvoznici, u smislu da ne pripadaju jednoj multinacionalnoj kompaniji, mogu oni biti u vlasništvu nekog stranog vlasnika, ali sve dok nisu deo neke multinacionalne, znači ova podrška koju dajemo, nije podrška za one koji su deo velike multinacionalne i za one koji su među najvećih 100 srpskih neto izvoznika u 2010. godini, imaće pristup sredstvima koja idu između 7 do 12 godina, počeka od jedne, dve, pa do četiri godine i kamatom koja će kada se apsolutno sve, svi troškovi i računi koji neće preći 5,5%, i ne mali broj izvoznika je zainteresovan da izgradi nove pogone i da pomogne oko trajnog obrtnog kapitala, da iskoristi i pod izuzetno teškim okolnostima te mogućnosti, da bi nastavili da izvoze.
Znate da je izvoz u našoj zemlji porastao u proteklih godinu dana, naravno to ni dalje nije dovoljno, ali smo na dobrom putu i verujte Vlada Republike Srbije će podržati svaku inicijativu Narodne skupštine koja bi ojačala taj sudbonosni, moram da kažem deo naše privrede.
Kada govorim o tome, dobro ste primetili, da je "Fijat" dobio podršku i dobra je vest to što će on, već sledeće godine, ako ne sledeće godine, u zavisnosti od cene čelika, ako bude visoka, neće biti ni sledeće, ako bude na ovom nivou, "Fijat" će biti najveći izvoznik iz Republike Srbije. Predviđeni izvoz "Fijata" je 1,4 milijarde evra iz naše zemlje, sa neto efektom koji će biti 800-900 miliona evra i to pokazuje kroz ovu prizmu apsolutno opravdanost ovog velikog izdatka iz našeg budžeta.

Reč ima gospođa Donka Banović, imate još četiri minuta.

Ustvari, ste vi biranim rečima odgovorivši na moje pitanje se saglasili sa mnom da trenutno postoji mnogo kancelarija, agencija, fondova, koje ustvari ne rade svoj posao i vi niste baš, to ste biranim rečima objasnili da ova kancelarija ne radi ništa, ali je za nju izdvojeno 33 miliona dinara. Ja sam pokušala to amandmanom da ispeglam. Reklamirate osnivanje tog fonda i jedino je velika nesreća što ste se vi setili da formirate taj fond na kraju mandata ove vlade, dakle, ako ste iskreno mislili, to je trebalo uraditi na početku mandata, a ne na kraju.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Moj amandman se odnosi na član 4. Razdeo 35. i Glava 3. tačka 18) Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Mi amandmanom tražimo da se to briše. Uvažavamo i ovu situaciju da ste napravili trošak povodom te kancelarije, ali tražimo da se ta sredstva prebace u budžetsku rezervu.
Gospodine Đeliću, moram da vam skrenem pažnju, vi ste potpredsednik koji je zadužen za evropske integracije. Kod vas u kabinetu ove godine će da se potroši 46 miliona dinara, od toga 14,5 miliona za usluge stručnih lica kojima treba da plaćate neku pamet. Ali, gospodine Đeliću, vaša kancelarija, vaš kabinet, ima 8 projekata koji se finansiraju putem donacija. Neću da vas pozivam za one iz 2004,2005,2006,2007, pa i one koji se završavaju 2009. godine, ali kako to da u koloni 10. vi niste prikazali recimo – Projekat, podrška nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije, donacija Kraljevina Švedske, pa drugi Projekat – podrška unapređenju procesa socijalnog uključivanja u Republici Srbiji, donacija Švajcarske konfederacije koju zastupa švajcarska agencija za razvoj, to da se smanje ovi dileri, Šiptari na teritoriji Švajcarske, projekat – izgradnja kapaciteta instrumenata za inkluzivni proces evropskih integracija, Norveška 2010. i 2011. godina, gospodine Đeliću, vi perete pare.
Vi u vašem kabinetu..zevaš, samo ti zevaj, perete pare, dobijate iz inostranstva…

Završili ste, nemate više vremena.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč?(Da.)

Gospodine potpredsedniče Vlade, rekli ste nekoliko interesantnih stvari sada, ali ja bih vas zamolio da se prizemljite iz te imaginacije 800, 900 miliona evra izvoza na godišnjem nivou, ako čelik pojeftini, da se vratimo na zemlju. Jedan vaš stranački kolega je tražio od nas nešto konkretno, SRS se potrudila da mu izađe u susret i evo, ja sam sa sobom doneo jedan dokument, ako biste bili ljubazni da ga pogledate, ne postoji konkretnija i materijalnija stvar od ovoga, a ja ću vam objasniti zašto i kako.
Ovim amandmanom SRS je tražila da se na poziciju Ministarstva prostornog planiranja i životne sredine opredeli 600 miliona dinara, kako bi se realizovao projekat kanalizacionog prste na Vlasinskom jezeru. Vlasinsko jezero je predeo izuzetnih odlika, zaštićeno dobro i proglašen Odlukom Vlade.
Gospodine Đeliću, u toj Vladi ste sedeli i vi. Ne znam da li znate gde je Vlasinsko jezero, da li poznajete taj deo Srbije, ali ako mi dozvolite, ja bih prokomentarisao nekoliko reči vezanih za to.
Prateći ono što ste malopre vi govorili, dakle, da je ideja Ustava decentralizacija, ja vas pozivam da prihvatite ovaj amandman ako smete od Mirka Cvetkovića i da zaista podržite jedan opipljivi projekat decentralizacije Republike Srbije. Ovo je decentralizacija, gospodine Đeliću, ne stvaranje pravnih i administrativnih preduslova da se pravi budućnost države, nego da ponudite novac kojim će se obezbediti život ljudima na jugu Srbije.
Naime, ne postoji strateški ili planski dokument koji opština Surdulica nije uradila. Opština Surdulica, za vreme SRS u prethodnom mandatu, nije trebao vaš zakon, a još manje Evropska unija i bez vas, vaših zakona i vaših ideja, sve strateške i planske dokumente smo usvojili.
Projekat kanalizacionog prstena za koji tražimo novac je projekat regionalnog karaktera, oslanja se na sve prostorne, planske i strateške dokumente koje je potvrdila i verifikovala Vlada u kojoj ste sedeli, gospodine Đeliću.
Nemate ni jedan argument da mi kažete da ovaj projekat ne možete, nećete ili ne znate kako da finansirate, a svakakve druge besmislice su našle uporište i u ovom rebalansu budžeta.
Projekat kanalizacionog prstena, gospodine Đeliću, vredi 8,3 miliona evra. Od vas smo tražili 600 miliona dinara da date za učešće, a ostatak novca obezbediće međunarodne finansijske institucije koje hoće to da daju bespovratno. Ne bi bilo problem obezbediti za ovakav projekat ni skupštinsku podršku lokalne samouprave i to jednoglasno, ali tražimo sluh od Vlade Republike Srbije. Pošto se zaklinjete u uravnoteženi razvoj svih delova republike Srbije evo šansa da to na jednom konkretnom primeru pokažete.
Jug Srbije, konkretno Pčinjski i Jablanički okrug, pored Koridora 10, koji neće biti u skladu sa odlukama gradske skupštine i interesima tog područja u Pčinjskom, odnosno u Jablaničkom okrugu, nego u interesu nekih drugih lobija, nema bitniji projekat od kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru.
Kanalizacioni prsten na Vlasniskom jezeru je projekat regionalnog karaktera za koji su životno zainteresovani dva okruga i 13 opština juga Srbije zato što, gospodine Đeliću, u primarnoj realizaciji kanalizacionog prstena i strategije za razvoj turizma, odnosno master plana na tom području treba da se uposli oko tri hiljade ljudi. U sekundarnoj, da kažem, nakon toga, duplo više od toga.
Ne postoji projekat koji bi vratio i udahnuo život više jugu Srbije u ovom trenutku od projekta Vlasinskog jezera.
Pored toga što ste u obavezi da pružite uravnoteženi razvoj Republike Srbije, gospodine Đeliću, Vlada Republike Srbije je Vlasinsko jezero proglasila predelom izuzetnih odlika da bi zaštitila vodu i u ovom trenutku veće interesovanje i brigu za vodu na Vlasinskom jezeru pokazuju multinacionalne kompanije koje su tu prisutne nego država Srbija.
Gospodine potpredsedniče Vlade, nemamo naftu, nemamo gas, ali imamo vodu. Da li će se nekom sijalica u Vladi upaliti iznad glave, zaista ne znam, ali ne postoji važnija strateška stvar od ovog prstena dole.
Na Vlasinskom jezeru na godišnjem nivou imate 160 miliona kubika slobodne vode. Znate li kakav je to resursni potencijal? Onako kako danas bombarduju države zarad nafte, sutra će se tako grabiti za vodu. Vlada je, shodno tome, donela odluku da tu vodu zaštiti. Preduslov da se ta voda zaštiti je ovaj kanalizacioni prsten. Morate da nađete načina ili da pokažete malo hrabrosti da ovaj amandman prihvatite.
Ljudi oba okruga koja odlučuju dole, bez obzira na stranačke i političke boje, su spremni da se ovome da podrška i da u svemu tome učestvuju.
Znate, gospodine Đeliću, Šiptari u Preševu i Bujanovcu se ne bi bavili politikom kad bi dobili ovaj posao, jer bi mala privreda iz ove dve opštine našla svoj interes gore. Tri hiljade ljudi bi dnevno trebalo da se hrani, a ja sam vam poražavajuće podatke o depopulaciji tog područja na prošloj sednici izneo samo za jednu opštinu, a da ne govorim one koje su u ekonomskom smislu daleko ispod Surdulice, kao što su Bosilegrad, Trgovište, Crna Trava, itd.
Ovaj projekat se direktno oslanja na opštine Crna Trava, Vlasotince, Vladičin Han, Surdulica i Bosilegrad. Direktno indirektno od ovog ima interes strateški grad Leskovac i grad Vranje, svakako. Vi morate da nađete sluha za ovo. Ovo je nešto što će obezbediti razvoj juga Srbije.
Pogledajte sad ironiju, ceo dan smo čekali Vladu Republike Srbije da se nagodi sa poslaničkim grupama vlasti za milijardu dinara, ali oni imaju ucenjivački kapacitet. Kako ja da vas nateram, gospodine Đeliću, da ovo prihvatite? Ne mogu da vas ucenim, jedino da vas kidnapujem posle sednice Skupštine. Kako ja da vas nateram da prihvatite 600 miliona dinara da date za jug Srbije?
Evo, kunete se u ravnomerni razvoj i kunete se u jug Srbije. Šta to večeras SRS treba da uradi da bi vas ubedila da ovo ima smisla? Za Vojvodinu ste opredelili milijardu sa iste pozicije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Podsetiću vas na još jednu stvar, pošto mi vreme ističe, neću moći da privedem kraju kako sam hteo da vam kažem. Obezbeđuje se 76% BDP u Vojvodini i u Beogradu, a za ceo ostatak Srbije 23%. Meni je drago što Beograd ima, drago mi je što ima Vojvodina, ali smatram da bi ste trebali da ovo prihvatite. Ovo nije iracionalan projekat. Ovo stvara prostor da ljudi odgovorni sa juga Srbije dođu u Vladu da razgovaraju i da zaista građanima 13 opština iz juga Srbije pomognete da se tamo život pokrene sa mrtve tačke.
U Opštini Crna Trava koja direktno od ovoga zavisi ima ukupno stanovnika koliko na jednom beogradsom biračkom mestu. Nemojte da se sećate juga Srbije kada vam treba zimnica, paradajz i paprike da poterate za Beograd. Ne obraćam se vama lično, naravno. Ovo je konkretan primer i dokaz da smo vam podneli životne amandmane, praktične i vrlo konkretne amandmane. Pokažite sluha, prihvatite ovaj amandman, učinićete nešto pozitivno i dobro za jug Srbije.

Bilo bi dobro da termine ucenjivanja i dijalog ne identifikujemo, potpuno su različiti.
Gospodine Đeliću, izvolite.