Zahvaljujem, gospođo Čomić, gospodine Cvetkoviću i dame i gospodo narodni poslanici, član 2. definiše visinu budžetskog deficita i načine na koji se popunjava deficit.        
Predložio sam amandman kojim se utvrđuje obaveza Vlade, da svakog meseca redovno obaveštava Skupštinu o realizaciji budžetskog deficita.
U obrazloženju mi je rečeno da se amandman ne prihvata iz razloga što Vlada, odnosno Ministarstvo finansija izdaje bilten javnih finansija, a podaci mogu da se nađu na internet sajtu – makroekonomski podaci.
Slažete se da se obaveštavanje Narodne skupštine o deficitu i nešto što se objavljuje u nekom internom glasilu, nije ista stvar. Da ne govorim o tome da bilten javnih finansija izlazi sa nekoliko meseci zakašnjenja u odnosu na tekući mesec. To su dve potpuno različite stvari. Jedno je obaveštavanje Skupštine, a drugo je prikupljanje informacija na sve druge načine.
Ono gde se otvara se pitanje, kada govorimo o članu 2. i deficitu, to je koliki je stvarni deficit, odnosno kolike su to obaveze koje je Vlada preuzela prema privredi i prema svima onima koji su izvršili nekakvu uslugu u odnosu na Vladu, ako im Vlada nije to platila? Mi taj podatak nemamo.
To takođe utiče na visinu deficita i to je takođe važno kada utvrđujemo kolike su obaveze. Druga stvar, ono što može da se primeti analizirajući član 2, to je način na koji se finansira deficit, a to je emitovanje hartija od vrednosti, bilo da su one prodavane na domaćem tržištu, bilo u dinarima, bilo u evrima, da li se prodaju na evroberzama, to je da iz godine u godinu taj iznos ve više raste. Ove godine je stigao do 550 milijardi dinara, što nije deficit, ali je potrebno naći izvore za 550 milijardi da bi uopšte bilo šta moglo da funkcioniše.
Druga stvar koja je uočljiva, to je da su troškovi finansiranja tog deficita sve veći i veći. Ove godine je to samo za kamate, znači bez glavnice i bez bilo čega drugog, 42 milijarde dinara. Treća stvar, to može da bude formalno i to jeste u skladu sa zakonom, ali niste nas uverili da je zaduživanje da bi pare stajale na računu opravdana stvar. Znači, jedno je aranžman iz predostrožnosti prema MMF u slučaju da se pogorša kriza, ali koje su to procene koje ste napravili, koje Vlada pretpostavljam da je napravila, da je potrebno da se zaduži? Krajem avgusta meseca na računu je bilo 67 milijardi dinara i još ovih emitovanih obveznica. Prema onome što smo dobili od fiskalnog saveta, to je otprilike 140 – 150 milijardi dinara, koliko će biti na računu. Na sve te pare se plaćaju kamate. To je pretpostavljam za izmirivanje deficita do kraja godine. Iz vašeg ministarstva smo dobili najavu da će sledećih nekoliko dana biti nova emisija zapisa opet od nekoliko desetina milijardi. Koja je to strategija? Na to nismo dobili podatke.
Kao ovlašćeni predstavnik samo ću se vratiti na član 1, pošto nisam hteo da se javljam kada je predsednik Vlade govorio o tome. Član 1. ne bi tako formalno posmatrao, gospodine Cvetkoviću, kao što ste posmatrali vi. Daleko od toga da je to rekapitulacija budžeta. To je upravo ono o čemu treba da razgovaramo. To je struktura budžeta. To je mnogo važnija stvar i to nije knjigovodstvena kategorija. To je suština o kojoj ovde treba da razgovaramo. Složićete se, kada pogledamo pojedinačne stavke, evo, da uzmemo vaše ministarstvo, Ministarstvo finansija, naknada za zaposlene – 50 miliona, subvencije privatnim preduzećima – tri milijarde i 700, zemljište – 645 miliona, i tu nema ništa od objašnjenja. Tu je rečeno 645 miliona. Za šta idu ta sredstva? Da li ćemo da razgovaramo onda o svakoj stavci?
Hajde da dođemo do situacija u kojoj su neki drugi parlamenti, gde se o budžetu na odborima raspravlja po nekoliko meseci, a ne samo na plenarnoj sednici i ne nekoliko dana pred budžet, nego nekoliko meseci se ide od stavke do stavke. Mi na žalost o stavkama ne možemo da raspravljamo, jer budžet ima nekoliko stotina strana, a obrazloženja imaju desetak strana. Ne bi bilo priče o broju zaposlenih da ste u budžet stavili tabelu koja je bila u prethodnim budžetima sa brojem zaposlenih. Onda bi bilo potpuno jasno, Vlada bi stala iza toga – u državnom sektoru, u Vladi radi toliko i toliko zaposlenih. Da li je manje, da li je više, da li je u skladu sa zakonom, nije u skladu sa zakonom, to piše u obrazloženju, ne treba da trošimo vreme na to.
Mi ovde treba da razgovaramo upravo o stvarima koje vi formalizujete. To su suštinske stvari, kao i ta fama o agencijama. Agencije nisu deo budžeta. Prenesite vi javno ovlašćenje, neka neko utvrđuje obavezujuće takse i obavezujuće naknade, pa nije na budžetu. Ne mora ni da bude u budžetu. Evo, neka neko dobije dozvolu da postavi rampu na Terazijama, neće nikada biti na budžetu. Neka naplaćuje prelaz preko Terazija, pa da vidite da li treba da bude na budžetu. To nisu tako pojednostavljene stvari, stvari su mnogo ozbiljnije nego što izgledaju.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Poštovani gospodine Cvetkoviću, zaista je iznenađujuće da ovakav amandman, kakav je predložio kolega Radojko Obradović, niste prihvatili. Ono što je uočljivo kada se donosi Zakon o budžetu i kada se donose zakoni o rebalansu budžeta, a rebalans budžeta, ako ćemo tumačiti sam sadržaj pojma, podrazumeva vraćanje u ravnotežu nečega što je očigledno ispalo iz ravnoteže, dakle, da vi izbegavate kao Vlada da se u parlamentu o tome diskutuje, a naročito o deficitu budžeta, o budžetskom deficitu.
Alarmantni su podaci o budžetskom deficitu u Srbiji. Srbija ne može da ignoriše jedan takav podatak, a upravo ovaj dom, koji bi trebao po logici stvari da bude iznad Vlade, jer je tesnom većinom ova Vlada dobila poverenje ovog doma da tim budžetom raspolaže, da njime upravlja u ime građana, dakle, smatramo da je Vlada dužna da u svakom momentu stavi pred građane i pred predstavnike građana informaciju o tome kako tim budžetskim deficitom i budžetom uopšte upravlja. To je ono što je ovaj amandman predložio i to je ono što je po nekom logičnom sledu stvari bilo za Vladu prihvatljivo, apsolutno prihvatljivo da se sa izveštajem izlazi redovno pred parlament.
Ozbiljne vlade, navešću samo jedan primer Poljske, u septembru već predaju budžet, a usvajaju ga negde u januaru. Ozbiljne vlade čak i ne poznaju pojam rebalans budžeta. Onog momenta kada se on pojavi, one padaju. Dakle, od Vlade se očekuje da bar godinu dana unapred predviđa stvari i njima upravlja. Jeste Srbija u jednoj teškoj situaciji ekonomskoj, ali ova Vlada je na sebe preuzela obavezu, preporučila se da će biti sposobna da time upravlja, bar u jednoj godini, a mi očigledno vidimo da ova Vlada te svoje preporuke nije ispunila i samim tim, bez obzira što su izbori blizu, mislim da ste izgubili poverenje mnogo ranije.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se već predsednik Vlade i ministar finansija dotakao jedne moje diskusije na član 1, gospodine Cvetkoviću, mogu samo da govorim ono za šta su mi dostupni javni podaci i smatram da je sajt Narodne banke javni podatak. Tamo nema zaduživanja u dolarima, nego piše da je najveći prihod u evrima – 724 miliona, a od prodaje evro obveznica. Ako ste to prodavali, odnosno kupovali dolare, gospodine Cvetkoviću, čini mi se da je već 3% na kursne razlike izgubljeno. Znači, samo zbog kursnih razlika 21 milion evra je neki veći dug u ovom trenutku.
Mislim da je suludo baš do te mere ići u tu trgovinu, pogotovo ako nam nije potrebno. Da li je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu? Vi možete zakone da tumačite kako god hoćete, to smo već više puta videli. Kako vam kad zatreba, vi ćete reći – podrazumeva se. Ako se nešto podrazumeva u Zakonu o budžetu za 2011. godinu, zašto se to ne podrazumeva i u rebalansu budžeta za 2011. godinu? Ovde lepo piše da će se iz primanja ostvarenih od emisije evro obveniza državnih hartija od vrednosti emitovanih na inostrano tržište, u domaćoj i u stranoj valuti, u inosu od najviše 102 milijarde dinara. Da li ima takvo neko ovlašćenje za Vladu Republike Srbije u Zakonu o budžetu? Nema.
Kada je priča oko banaka i kontrole banaka, slažem se da bankarsko tržište treba koliko-toliko da bude liberalno, pogotovo kada je u pitanju poslovna politika banaka. Ali, hajde malo da pogledamo šta su sve to banke radile unazad nekoliko godina i ono što je ova Vlada mogla, da ne bude mešanja poslova u banke, da uradi, a nije. Prvi problem koji jeste nastao sa bankarskim sektorom, kada je ona postala konkurencija privredi, bio je u periodu kada uopšte nije bilo potrebno u toj meri zaduživati državu. Često su se krediti, odnosno često su se emitovale državne hartije od vrednosti iako za to nije bilo opravdane potrebe. To ste čak i vi u onom čuvenom budžetu za 2008. godinu, jedan je bio u deficitu, a drugi u suficitu, da kažem, donekle ispravili.
U periodu od 2005, 2006. i 2007. godine, referentna kamatna stopa je bila 16, 17 i 18%. Država se zaduživala po 22 – 23%, a građani još više. Privreda otprilike kao i građani. To nije ništa drugo nego je primarna emisija u virtuelnom obliku, jer novac nije samo ono što se štampa nego i ono što je na računima preduzeća, banaka i drugih institucija.
Taj novac koje su banke zarađivale od države i zarađivale od građana kroz visoke kredite, visoke kamatne stope u toku 2010. godine, za oko 2,5 milijarde evra, nestao je iz Srbije. I za toliko su umanjene naše devizne rezerve. Onda smo sada prinuđeni da se zadužujemo na stranom tržištu pod nepovoljnijim uslovima, nego što smo se to zaduživali kod nekih naših banaka, jer ako pogledate član 3. vidimo da su tu neke kamate 3%, 4% plus euribor itd. Znači, u tome je problem.
Može neko da kaže da to nije posao Vlade Republike Srbije. Po zakonu o NBS ,koji je važio do pre godinu i po dana, i Zakonu o deviznom tržištu, poslove kontrole je obavljala i NBS. Po zakonu o Vladi iz 2008. godine, to je prebačeno u nadležnost Vlade RS, odnosno Ministarstva finansija. Da li neko može da mi kaže odakle jedna takva logika da, zato što ni jedan dinar, ni jedan evro, ni jedan dolar ne mogu da izađu iz zemlje bez servisa NBS. Nemoguće je.
Ali se došlo na to rešenje kada su počele priče o pranju novca "Hipo-Alpe-Adria" banke preko Crne Gore, Srbije i Mađarske. Tada tadašnji guverner nije radio svoj posao, prebacio je to u Ministarstvo finansija, koje u tom trenutku nije bilo nadležno i niko nije kriv. I sad, pod izgovorom liberalizacije bankarskog sektora, pod izgovorom da to nije u skladu sa propisima STO, čiji nismo ni član, iako nastavimo ovako, nećemo nikad ni da budemo, jer nećemo imati šta da im prodajemo, osim da od njih kupujemo, mi ulazimo sad u ovakve probleme. Znači, sad smo prinuđeni da se zadužujemo pod nepovoljnijim kamata.
Bilo bi pošteno da znamo i rokove otplata tih kredita. Danas je EU na vrhuncu svoje krize. Ako to dospeva za četiri ili pet godina, a realne su pretpostavke da će za četiri ili pet godina doći do stabilizacije evra, a zadužujemo se u drugim valutama, kako će to da izgleda? Koliki će da budu troškovi, da li smo ostvarili dobit ili gubitak?
Kad su u pitanju drugi stavovi za koje smo tražili da se brišu, to je konsolidovani račun Trezora. U redu, razumem da se pojavi potreba da Vlada negde interveniše, da ima budžetskih korisnika koji jednostavno ne stignu da utroše ili u tom trenutku imaju slobodna sredstva, ali ne mogu da razumem da to nije obaveza da se vrati do kraja fiskalne godine, jer u konsolidovanom računu Trezora su i lokalne samouprave i one uzimaju kredite i one se zadužuju, a možda stignu da ne potroše, možda su odvojili sredstva. To ne može da bude jedna posebna politika zbog loših procena ili loše rashodne strane budžeta.
Kad kažete da se državni dug posmatra u odnosu na bruto proizvod, verujem potpuno ste u pravu. Međutim, u onom delu kada kažete da je to manje u odnosu na prethodnu godinu, samo u nominalnom iznosu je veće, u procentualnom je manje, gospodine ministre, predsedniče Vlade, ako je tako, zašto vam se poreska strana ona iz potrošnje ne iz dobiti nego iz potrošnje smanjuje? Vama je manji poreski prihod od poreza na dodatnu vrednost i to dokazuje da nešto nije u redu sa Republičkim zavodom za statistiku, koji vam tvrdi suprotno i daje toliko veliki porast bruto domaćeg proizvoda. Znači, nisu samo sve statističke metode. Najrealnije stanje u državi jeste kad se vidi koliko država iz potrošnje iz dobara i usluga ostvaruje prihod, onda imamo pravu vrednost kakva nam je bruto domaćeg proizvoda.

Šest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Na član 2. je podnet amandman kojim se smanjuje emitovanje državnih hartija od vrednosti i limitira na 200 milijardi dinara u ovom budžetu, iako je predviđeno u članu 2. da će emitovanje državnih hartija od vrednosti, koje su uglavnom već prodate na domaćem tržištu, u visini od 400 milijardi dinara, kako stoji u članu 2. stav 2.
Smatramo da je apsolutno štetno za državu Srbiju da emituje tolike hartije od vrednosti u ovom iznosu, jer su te hartije od vrednosti sa veoma visokom kamatnom stopom i predstavljaju ogroman trošak za državu Srbiju. Samo za kamate država godišnje izdvaja pola milijarde evra, što je apsolutno nedopustivo sa stanovišta ogromne javne potrošnje, koju vaša vlada ni na jedan način nije čak ni pokušala, ni simbolično, da smanji.
Kada mi budete pokazali u kom ste ministarstvu i u kom obimu smanjili makar za bilo koju službu, agenciju, direktan trošak, direktnu javnu potrošnju, onda možemo da imamo razumevanja za ovakve poteze Vlade. U suprotnom, smatramo da je to apsolutno štetno i nedopustivo, naročito ako se ima u vidu da taj novac uglavnom ne ide za podršku privredi. Naprotiv, privreda trpi ogromne štete, jer država ne plaća svoje obaveze, pa se onda tako napravi lanac gde u čitavoj priči profitiraju samo banke.
U slučaju kada država prodaje hartije od vrednosti, banke uzimaju, jer su kamate visoke. U slučaju kada država ne plaća privredi, privreda mora da uzima kredite od banaka, da bi pokrila svoje poslovanje, opet plaćate velike kamate. U čitavoj priči gubitnik je i država, stanovništvo i privreda. Jedini pobednici u toj priči su bankari, koji imaju ogromne profite. Za nas je to apsolutno nedopustivo i smatramo da treba limitirati državu u onom obimu uzimanja kredita i prodaja državnih hartija od vrednosti.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Ovaj amandman smo podneli i, u principu, mogla bi da se nastavi priča na neke priče prethodnika. Ovde zaista neke stvari nisu jasne. Tražili smo da se st. 6. i 7. brišu. Planirana primanja po osnovu zaduživanja veća su od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga itd, a slušajte sad ovu genijalnu rečenicu:"povećanje gotovinskih sredstava iz ovog člana na računu, potrebno je radi odgovornog upravljanja likvidnošću". Onda se spustite dva, tri stava niže i gospoda iz Vlade predviđaju da u 2011. godini za eventualne potrebe za finansiranje budžetskog deficita i otplate, može se koristiti sredstva konsolidovanog računa Trezora Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Ako ste obezbedili višak sredstava, kako ste malo pre rekli, zašto biste povlačili pare sa konsolidovanog računa?
Da i nije problem da se povuku pare sa konsolidovanog računa, zašto, gospodo, ne obavežete sebe da ih vratite? Sa kojim pravom uzimate nešto da ne vratite, a to nešto drugo možda treba?
Zašto ovakav stav niste predvideli u budžetu za 2011. godinu? Da možete da ga prenesete u narednu godinu, nego vam je to sad palo napamet. Šta to niste tad predvideli, a sad se desilo, pa evo ovakav stav. I mi smo u principu ovaj amandman podneli, odnosno predložili brisanje stava 7. i 6. , odnosno 6. zbog stava 7.
Pogledajte analize DRI ranije. Kako su se ponašala ministarstva, nemaju pojma ko im koliko duguje. Baš ih briga da traže pozajmice koje su iz budžeta Republike Srbije davali razno raznim korisnicima. Da li sam u pravu gospodine Cvetkoviću? Da li su to bili nalazi DRI? To su maniri Vlade.
Šta vi mene obaveštavate u obrazloženju kojim ste odbili amandman. To su naše interne stvari, parafraziram to su interne pozajmice i mi ćemo ih definisati u odnosu na referentnu kamatnu stopu itd. Šta ste vi? Bankari? Malo pre se ograđujete, nije to vaš posao, to je posao Narodne banke Srbije. Šta ste vi? Da li je to zdrava ekonomska politika i domaćinsko ponašanje ili primena Zakona o budžetskom sistemu. Nije, šta je problem? Ako ste tako sigurni u sebe, u svoju politiku, u sve ovo što radite, zašto Borka da prenosite dug za sledeću godinu. Zašto ste ovo predvideli?
Moje pitanje sada gospodine Cvetkoviću vama ako je sve tako kako vi pričate ovde i iznosite, u čemu je problem u ovoj državi? Odakle problemi u ovoj državi kada je sve to tako kako vi predstavljate. Dolazi s polja, iz okruženja. Zašto nas vodite u to okruženje? Zašto vam je politika put u okruženje iz kog nam dolaze svi problemi?
Još jedno pitanje, da li će se pojaviti neko iz vaše Vlade koji će priznati neki problem, grešku ili neznanje? Da kaže - da, to nije dobro. Tu nismo dobro uradili. Ne sve je super, sve je sjajno, sve je bajno, a oni istinski, ne nominalni nego realni pokazatelji su poražavajući. Tako da, mislimo da bi bilo korisno da ovo prihvatite. Da li hoćete ili nećete, verujemo da se nećete odlučivati u skladu sa onim što je korisno za budžet ili za fiskalni sistem i fiskalnu realnost, nego ono što je potreba vaših političkih odnosa u Vladi ali nadam se da sve to još dugo neće trajati, pa možda Srbija dobije i priliku drugačije upravlja svojim finansija. Hvala vam.

 Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.