U ovom članu 1. je jasno iskazana struktura ovog budžeta, odnosno izmena i dopuna sadašnjeg budžeta, tako da treba obratiti pažnju na ovaj deo gde je reč o subvencijama.
Kada pogledate za šta su sve i kakve cifre predviđene u pojedinim oblastima, onda ono što pada u oči, jeste iznos koji je Vlada opredelila za subvencije u poljoprivredi, a to je negde oko 3.750.000 dinara, a tu je takođe i stavka gde su predviđene, a stavka se zove – ostale subvencije, koja iznosi skoro 12 milijardi dinara.
Ovo jako dobro ilustruje kakva je briga ove vlade za privredu Srbije. Govorite o strašnim posledicama ekonomske krize i na standard građana i na privredu, pri tom imamo ovde stavku koja govori o ostalim subvencijama gde se uopšte jasno ne vidi šta je, koja je skoro četiri puta veća od subvencija koje su predviđene za privredu.
To dovoljno govori samo za sebe.
Ovim amandmanom mi predlažemo da se sa ove stavke gde su te famozne ostale subvencije, da se sa te stavke na stavku - transferi opštinama i gradovima, poveća iznos za pet milijardi dinara.
Dobro se sećam ekspozea predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, i sadašnjeg ministra finansija, i kada koristim množinu onda govorim o onom prvom ekspozeu kada je postao predsednik Vlade i o drugom ekspozeu kada je govorio o rekonstruisanoj Vladi, pre svega par meseci, uvek je govorio o tome kako će se ova vlada zalagati za ravnomerniji regionalni razvoj.
Od toga je ostala samo priča. Dakle, jeste deklarativno, vi ćete se zalagati za ravnomerni regionalni razvoj, međutim, od toga nema ništa. Opštine i gradovi su sve siromašniji, a ova vlada je i smanjila transfere lokalnim samoupravama za, prema procenama Stalne konferencije gradova i opština, negde oko 42 milijardi je manje transfera lokalnim samoupravama.
Kao što rekoh, nikad više priče a nikad manje novca opštinama i gradovima. Ovde smo imali neke zakone koji su cepkali i cepkaju Srbiju na nekakve administrativne regione, a sve pod pričom o tome kako Srbiji treba decentralizacija. Tačno. Srbiji trebaju jake opštine i jaki gradovi, sa mnogo više novca nego što vi izdvajate.

Iskorišćeno je tri minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, SRS je intervenisala i u članu 1. u stavu 4. u razdelu koji se odnosi na Nacionalni investicioni plan. Moram da sačekam jer nemam trenutno komunikaciju sa gospodinom premijerom. Gospodine Cvetkoviću, da li možete da obratite pažnju?
(Predsedavajuća: Ja vas molim da koristite svoje vreme i da vođenje sednice prepustite predsedavajućem, o tome da li svi učesnici poštuju Poslovnik. Upozoravam vas da svoje vreme koristite za obrazlaganje amandmana a ne za posao za koji niste trenutno nadležni dok obrazlažete amandman.)
Moj posao kao poslanika je da premijeru postavim konkretno pitanje, s obzirom na ovu intervenciju koju smo napravili.
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam. Dakle, vaš je posao da obrazlažete amandman, u skladu sa članom koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda. Pitanja premijeru se postavljaju poslednjeg četvrta u mesecu ili utorkom i četvrtkom pre sednice, a ovo je argumentacija iz koje može a ne mora da proistekne diskusija. Zato vas molim – bez zloupotrebe Poslovnika.)
Daću dovoljnu argumentaciju, pa ćemo videti na kraju kakav će biti epilog.
Znači, intervenisali smo kod Nacionalnog investicionog plana jer za SRS i većinu predsednika opština i gradova u Srbiji gde su osetili na svojoj koži i na projektima koji su u izmaglici, a koji su obećani od strane tog resora odnosno ministarstva, je to tamna strana budžeta Srbije koja je na neki način politički projekat G 17 od 2007. godine. Mi smo reagovali tako u ovom članu, gospodine Cvetkoviću, vidite, što smo tri miliona sredstava sa razdela Nacionalnog investicionog plana prebacili u tekuće budžetske rezerve. Zbog čega smo to uradili?
To smo uradili najpre zbog toga što smatramo da obaveze koje Vlada Republike Srbije ima prema poveriocima i te kako nadmašuju i ovih tri miliona, a koje smo mi tako prekomponovali. O tome bih mogla da vam pričam kroz niz primera, ali, sa druge strane, veoma je teško. I kada bi bilo sredstava, kao što ih nema, u ovakvom budžetu, deficitarnom, da se isplate sva potraživanja prema onima kojima Vlada Republike Srbije duguje, to je nemoguće da izvedete ni vi lično, kao premijer i kao čovek koji vodi ovaj resor zato što vam to ne dozvoljava MMF.
Naime, vi vrlo dobro znate da u Vladi Republike Srbije sede ljudi iz MMF-a koji kontrolišu naplatu tih potraživanja i ovaj naš pokušaj da mi pomognemo Vladi da isplati svoje obaveze koje duguje prema onima koji su potražioci tih sredstava, jednostavno neće biti ni sprovodljiv, jer ovi iz MMF-a svojom palicom nama diriguju i kakav će da bude budžet i kako da ga projektujete i zašto da opredeljujete sredstva i nikako ne možete, to odgovorno tvrdim, da isplatite nijedno potraživanje dok vam oni ne daju zeleno svetlo.
Gospodine Cvetkoviću, pitanje je kod naplate tih potraživanja - kako se uopšte dolazi do te liste prioriteta, kako se ono ustanovljava i ko je taj ko zna kojim će redom po rešenju, izvršnom rešenju suda ili po rešenju koje ima od drugog organa, da dođe i u kom trenutku na naplatu.
Što se tiče NIP i jednog projekta koji je trebao da bude, a koji je predizborno obećanje pre svega Borisa Tadića i Dinkića i Božidara Đelića, već završen, to je projekat završetka deonice auto-puta Kragujevac-Batočina. Naime, vi znate da je urađeno u dve trake 12 km tog puta u pravcu od Kragujevca prema Batočini, da je ostalo još devet kilometara. To je projekat isključivo Nacionalnog investicionog plana za koji smo mi iz SRS više puta tražili i postavljali, ovim institutom koji je gospođa Čomić pomenula, pitanje - kada će i koji revizor da nam da izveštaj kako se ta sredstva troše i koji je uopšte efekat postojanja tog Nacionalnog investicionog plana? Naravno, nikada takav izveštaj nismo dobili, ni na Odboru za finansije, ni od vas, kao premijera.
Sada dolazimo u situaciju da ono što je ključ tog famoznog Memoranduma i fabrike "Fijat" u Kragujevcu, a to je izgradnja preostale deonice auto-puta, tih devet kilometara, uopšte nije završeno. Znači, do marta meseca je bilo obećanje, ili krajem prošle godine još, jer onih 12 km što je urađeno od Kragujevca prema Batočini su gospođa Kalanović i Veroljub Stevanović u sedam navrata presecali trake, ali, sada se postavlja pitanje – zbog čega ovo nije urađeno? Jel vi to manipulišete ovim sredstvima iz NIP-a, jel ima nekih drugih problema i kako ćete vi da izađete pred vaše italijanske partnere koji ovih dana masovno otpuštaju, iako to ne mogu da urade po ugovoru o preuzimanju sa Vladom Republike Srbije, i ljude sa visokom školskom spremom i sve druge, ucenjuju ih da napuste fabriku automobila, da uzmu za uzvrat neki novac, oni da zapošljavaju druge, da bi uzeli sa biroa rada, kao što to Jura radi, određeni iznos sredstava i po principu - uzmi ili ostavi, tako sada ucenjuju ljude u fabrici automobila "Fijat" Kragujevac.
Dakle, postavlja se pitanje ko je za ovo odgovoran, da li samo NIP ili izvesni Radiša Milošević, zvani Duda, koji je inače funkcioner DS u Šumadiji, predsednik opštine Batočina i zbog čega ste obmanjivali i građane Kragujevca i građane Batočine i gde su ta sredstva?
Ono što je najgore u svemu tome, da je samo to bila laž nekako bi se i podnela, pa kaže se, bilo je možda nekih problema oko eksproprijacije, prolongirao se rok, ali radi se o tome, gospodine Cvetkoviću, da tih devet kilometara koje treba da bude završeno i koje treba da budu glavni projekat za povezivanje sa koridorom, neće biti autoput, kao što je obećano i kao što su u startu bila opredeljena sredstva, nego put prvog reda, a razlika je ogromna.
Verovatno ste vozač i znate i ovde prisutne kolege u sali i svi građani Srbije koji ovo prati, znači, to nije put sa dve trake, to je prošireni put, tu ne može da se vozi kao na ovoj deonici koja je urađena, 120 kilometara na sat, nego 80 i to je jedna kompletna laž i obmana.
Taj NIP je služio i služi i dalje pre svega G17 za političke projekte i programe, kao što im služi ova priča oko Ujedinjenih regiona Srbije, a tek ćete da vidite kada vam stupi na snagu od januara meseca 2012. godine ovaj zakon o finansiranju lokalnih samouprava, koliko ste lagali predsednike opštine i gradova i samim tim i građane Srbije. To neće biti sa ovakvim kolapsom u budžetu moguće da se sprovede. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Đurić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima predsednik Vlade Mirko Cvetković. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, pošto je završena rasprava po prvom članu, želeo bih da dam nekoliko komentara i odgovore na pitanja koja su bila.
Pre svega, treba razumeti da ovaj prvi član predstavlja rekapitulaciju cifara koji slede iz detaljne elaboracije koja je data u članu 4. Zbog toga nije moguće izvršiti bilo kakve promene u rekapitulaciji a da one nisu izvršene u osnovnom tekstu, jer taj osnovni tekst u stvari jeste budžet, a rekapitulaciju možete napraviti na veoma različite načine. U tom kontekstu bilo kakvo smanjenje ili povećanje u samoj rekapitulaciji podrazumeva i potrebu da se u osnovnom tekstu definiše šta je to i na kojim pozicijama se smanjuje. Dakle, pri tome te pozicije ne mogu i ne smeju da budu agregatne već veoma precizno definisane i to je jedan od razloga zašto je dobar broj amandmana odbijen.
Takođe, imate nekoliko amandmana koja su išla u pravcu smanjenja pozicija plata i uz neku konstataciju da je time javna potrošnja velika itd, da je broj zaposlenih preveliki. Pre svega želim da kažem da je ova vlada u potpunosti, kada se radi o broju zaposlenih, poštovala zakon o smanjenju broja zaposlenih i imamo smanjeni broj zaposlenih u administraciji i taj broj je u skladu sa zakonskim ograničenjima koje je donela ova Narodna skupština. U isto vreme mi posmatramo javnu potrošnju kao njeno učešće u BDP i u tom kontekstu važno je uočiti da se ovim budžetom ona smanjuju u odnosu na prethodnu godinu i to za preko 1% mereno u odnosu na BDP.
Naravno, ukoliko bilo koji narodni poslanik, bez obzira da li se radi o poziciji ili opoziciji, ima ideju kako da se dalje smanjuju plate itd, mislim da bi to bilo dobro da to detaljnije elaborira.
Bili smo mišljenja da, kad se radi o platama, mora da se poštuje i Zakon o platama i da bi neko generalno smanjenje bilo potpuno neprihvatljivo i u tom kontekstu i ovaj budžet, ali budući da na ta pitanja imamo amandmane, evo, pozivam narodne poslanike da daju tačno sa koliko bi oni smanjivali plate i da li misle da su plate zaista tako visoke kad znamo kako ljudi teško žive.
Takođe je bio jedan niz pitanja koji nisam razumeo da se odnose na član 1. Vrlo kratko bih odgovorio na njih, pošto se stvara neka vrsta konfuzije oko toga da li je Vlada kroz te tzv. evroobveznice radila u skladu sa zakonom ili da li je ova skupština bila o tome informisana ili ne. Dakle, narodni poslanik koji je pokrenuo ta pitanja, želim da mu kažem da je on potpuno pogrešio, imajući u vidu budžete koji postoje. U postojećem budžetu postoji predviđeno zaduženje za obveznice i on ga može naći tamo, tako da je Vlada u stvari realizovala ono što je već usvojila ova Narodna skupština.
U isto vreme, cifra od milijardu koja je spomenuta odnosi se na dolare, a ne na evre i u tom kontekstu se sada smanjuje 700 i nešto miliona evra, a ne milijardu, zato što obveznice i nisu bile prodate u evrima, nego u dolarima, a to što se zovu evroobveznice, pa neko misli da je to evro oznaka valute. Evro nije oznaka valute, već oznaka da se radi o obveznicama koje su prodate na evro-tržištu, odnosno na međunarodnom tržištu. Dakle, možete imati i evroobveznice u dinarima i to je nešto o čemu takođe ima smisla puno razmišljati.
Konačno likvidnost bankarskog sektora se ne štiti time što se prodaju obveznice na evro-tržištu, već se time izbegava konkurencija pred bankarskim sektorom u odnosu na privredu. Dakle, država ne želi da bude konkurent privredi, jer je ona uvek atraktivnija za banke i u tom kontekstu se ona povlači na drugo spoljno tržište, a ne ovde, inače to nema nikakve veze sa likvidnošću banaka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, pa narodni poslanik Milan Lapčević.

Da krenemo od ove poslednje vaše konstatacije oko bankarskog sektora. Bankarski sektor u poslednjih godinu dana je ispod kontrole Narodne banke i Vlade, odnosno on je samo izašao iz onih okvira normalnog bankarskog poslovanja. Banke se više ne bave privredom, banke se bave kupovinom državnih hartija od vrednosti. Zašto? Zbog toga što je potreba države da proda te hartije od vrednosti, a sa druge strane imamo bankarstvo koje umesto da finansira privredu i projekte privrede daleko sigurnije obavlja sve te bankarske poslove sa državom, uz više kamatne stope. Moramo to napomenuti.
Hartije od vrednosti se prodaju. Ovog trenutka mi smo drugi po visini kamata koje plaćamo bankama, bankarskom sistemu, između 12,5 početkom godine, evo sada kada je malo duži vremenski rok šest meseci ili godinu dana, čak do 14%, što je neprihvatljivo.
Sa druge strane, ako pogledamo BiH, duplo manje. Ako pogledamo Hrvatsku negde ispod 5%. Ako pogledamo ostale zemlje u okruženju, kao što su Rumunija, Bugarska, čak ispod 4%, a da ne kažemo da je to u Evropi negde oko 1,5 do 2%. To je katastrofalno. Katastrofalno je oteti privredi mogućnost uzimanja kredita zbog toga što je daleko prihvatljivije za bankarski sistem da uloži sredstva u državne hartije od vrednost.
Govorite o platama. Mi vam govorimo odavno o platama u agencijama, kod direktora, direktorijuma to je negde preko 200 hiljada dinara. Smanjite njima, pomozite drugim radnicima u državnoj upravi, koji imaju 17, 18 i 20 hiljada dinara ili, deo sredstava koji će se kroz uštede, kroz gašenje određenih agencija, stvaranje jednog kompleksnog sistema u kome će se naći 10-ak agencija u jednoj. Smanjenje broja radnika, na taj način će se uštedeti.
Mi smo to sintetički prikazali u članu 1, namerno smo to tako napravili da bi pokazali da se može i kroz taj član. Vi kažete – ne može. Može, i te kako se može. Jeste da to povlači analitički u članu 4. određena pomeranja, ali je sasvim normalno, na taj način pokazujemo suštinu kako izaći iz ove krize, samo na dva načina – smanjenjem broja agencije, odnosno štednjom na taj način i povećanim radom. To sve države rade, samo mi to ne radimo.
Dalje, broj radnika. Znate i sami da ste vašim predlogom ograničili nivo, maksimirali. Zakon se zove o maksimalnom broju radnika u državnoj upravi, 28.400, ovog trenutka preko 30 hiljada finansirate, a ne znate ni sami koliko finansirate kroz ugovor o delu. Sada vas pozivam da mi kažete koliko imate u državnim institucijama angažovanih radnika koji obavljaju poslove kroz ugovor o delu.
Sledeća stvar o kojoj morate prozboriti, to je deficit. Ovaj nivo deficita je neprihvatljiv sa aspekta sigurnosti bezbednosti i ekonomske i finansijske i privredne itd. Ne može se više. Ako uzmemo samo memorandum iz 2008. godine, kada ste planirali u 2011. godini deficit od 0,1 negde na nivou tri milijarde dinara, sada imamo 142 milijarde. Vidite li koliko smo mi za četiri godine promašili? Šta će to biti u 2011, 2012, 2013. godini itd? Kako iz svega ovoga izaći? Bez štednje se ne može, bez većeg rada svih organa institucija države ne može se. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima predsednik Vlade, Mirko Cvetković.

Vrlo kratko. Poštovani narodni poslaniče, rekli ste da je bankarski sektor potpuno izvan kontrole Vlade i tu ste u pravu, Vlada i ne treba da kontroliše bankarski sektor. Kontrolni organ za bankarski sektor je NBS. Ako bi se Vlada tu umešala onda bismo napravili potpuni haos.
Što se tiče obveznica, zahvaljujem se na podršci koju ste nam dali, jer upravo jeste to bila naša ideja, da i konkurišemo, znači, preduzećima i zbog toga smo se sa obveznicama pojavili na stranom tržištu. Ovo tržište smo prepustili da, preduzeća međusobno konkurišu, tako da vidim da tu imamo jedan zajednički pristup.
Što se tiče kamata, naravno, možemo razgovarati o njihovoj visini, ali postoji neka veza između kamatne stope i stope inflacije. Ovde govorim o dinarskim kamatama. Ako je inflacija u aprilu mesecu na godišnjem nivou bila 14%, do pre mesec dana preko 10%, onda kamatne stope između 12-13%, zaista nisu visoke.
Očekujem da nakon što je inflacija pala na 9,3% i nakon što i dalje nastavi da pada, da će to povući i pad stopa koje će se plaćati za državne papire. Pri tome, treba imati u vidu da je u stvari, ne Trezor, nego NBS će uvek držati papire kroz tzv. repo operacije.
Konačno oko plata agencija i direktora, ovde razgovaramo o budžetu. Ogroman broj tih agencija ako ne i sve, nisu budžetski korisnici i mi ne možemo kroz budžet da radimo na smanjenju njihovih plata. Pokrenuli smo jednu inicijativu, da vas podsetim, i mislimo da su neke plate previsoke. Ta inicijativa je i dala određenih efekata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.