Dame i gospodo narodni poslanici, ovu temu sam načeo na početku ove današnje rasprave i u principu ona je morala tekstualno, ovaj predlog je morao tekstualno da se unese u ovaj član zakona, shodno onome što smo predložili kroz brojke, a to je da se deset milijardi dinara, koliko iznosi dug budžeta Republike Srbije prema proizvođačima roba i usluga u Republici Srbiji izmiri do kraja ove godine.
U tom smislu, mi smo predložili sledeće: "Ne izmirene obaveze republičkog budžeta prema domaćim proizvođačima roba i usluga, izvršavaće se sa pozicija rezerve po utvrđenim pravilima u posebnom aktu Vlade na koji saglasnost daje skupštinski Odbor za finansije. Rok za donošenje akata iz prethodnog stava je 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."
Pogledajte, šta su mi obrazložili ljudi iz Vlade, zašto se ne prihvata amandman. Amandman se ne prihvata iz razloga što se amandmanom predlaže regulativa koja bi mogla da se odnosi na naredne budžetske godine, te stoga ne bi mogla biti predmete godišnjeg zakona o budžetu.
Voleo bih da je gospodine Cvetković tu i da mi kaže gde to piše u ovom amandmanu. Sve ono što piše u ovom dokumentu važiće samo do 31. decembra, pa tako i ovo što smo i mi predložili. Znači, potpuno je neistina da smo predložili dokumente koji bi važili za 2012, 2013, 2015. godinu, a znate zašto? Zato što smo od njih tražili da izmire obaveze duga do kraja ove godine. mi nismo rekli ni datume, ni pravila, niti šta drugo, čak smo to pravo predložili zakonom Vladi Republike Srbije u koje nikakvo poverenje nemamo, a zbog činjenice da nemamo poverenje u njih i da su skloni zloupotrebama, tražili smo da saglasnost za to da Odbor za finansije. Ne kažemo, da ta odluka Vlade ne bi bila podržana većinom u Odboru za finansije, ali bi to bila veća šansa da izađe pred oči javnosti ili kako vi volite da kažete, moderno, to bi bilo transparentno, pa bi akt Vlade koji su prioriteti, kojom dinamikom i na koji način bi se sve to finansiralo i izmirile obaveze, bilo zaista definisano u jednom, da kažem, neki vid javne rasprave.
Ima li bolje, ako mogu pod navodnicima da je nazovem, javne rasprave nego kada neki dokument dođe ili u skupštinski odbor ili u parlament?
Ovim smo pokazali racionalnost i korektnost. Ovde je problem politička volja. Nećete da izmirujete svoje dugove, jer smatrate da oni koji sada finansiraju budžet, kojima kožu derete, mogu to i dalje da trpe.
Vi ste se obezbedili, zadužili ste državu za svoj mandat pet milijardi evra novih, pokrili ste se do kraja mandata ove Vlade povećanjem javnog duga na ime kredita iz inostranstva i vas baš briga i onda dođu predstavnici Vlade i kažu – fiskalna realnost. Nije tačno.
Kažete dalje – u skladu sa članom 69. Zakona o budžetskom sistemu, u okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve. Pa, to smo i mi predložili, jedino što vas ovde obavezuje da iznos sredstva koje planirate na tekuću budžetsku rezervu ne bude veći od 1,5% ukupnih prihoda i primanja. Našim amandmanima smo taj limit definisan zakonom ispoštovali.
Vi nas obaveštavate u obrazloženju da to ne da zakon, odnosno da ne planiramo unapred sredstva. Pa, sredstva rezerve i služe kad se nešto neisprojektuje na pozicijama ministarstva i ostalih korisnika da se interveniše.
Izvolite, gospodo, intervenišite sa pozicija u ministarstvima, finansirajte svoje dugove i svoje obaveze. Treba da znate jednu stvar – 30% ukupnih privrednih zaduženja otišlo je na finansiranje PDV. Vas baš briga za to. Gospoda iz Vlade sedi u toplim klupama. Kada je napolju toplu, njima je hladno, kad je napolju hladno, njima je toplo. Ne sekiraju se, Bogami, ni za plate, a još manje se sekiraju za poreze i doprinose, da li ih je poslodavac uplatio i sve to tako ide lepo. Oni koji stvarju vrednost, sa čije grbače uplaćuju PDV, uzimaju PDV, za njih ih baš briga, oni mogu da trpe i da čekaju i onda se ovde hvale i subvencijama. Kakvim subvencijama? Tako što će neko da dođe iz druge države, iz države koja mu ne da subvencije koje mu vi nudite. Njemu ćete da finansirate radna mesta, a svoje obaveze za usluge i robe koje ste uzeli kao Vlada, nećete da izmirujete.
Šta je iracionalno ovde u predlogu ovoga? Ima li bolje injekcije koja bi rasteretila pritisak nelikvidnosti u Srbiji? Nema. Ne postoji. Polovinu ovih sredstava od 10 milijardi dinara, koje smo predložili, privrednici bi vam direktno vratili u budžet. Onaj dan smo govorili – 500 milijardi dinara duguje 100 ljudi u Srbiji, 300 milijardi dinara duguje njih ne znam ni ja koliko i naplativi su. Vi u njihov džep nećete da uđete, ne pada vam napamet. To su dva deficita ove države. Ne smete da im se suprotstavite. Pa, ako njima ne smete da se suprotstavite, zaista verujem da će biti i političkih stranaka i vlada i pojedinaca koji će smeti da se obračunaju sa njima. Zašto bar oni sa kojima nema Vlada takve odnose ne izmiri te obaveze? U čemu je problem? Svakog prvog se naplati PDV.
Malopre gospodin Cvetković kaže – znate, javna potrošnja ne raste u ukupnom obimu. Nije to pitanje kolika je javna potrošnja u ovom trenutku, pitanje je šta je sa prihodima od PDV i u te prihode se ugrađuje inflacija koja je najveća na evropskom kontinentu, a prihodi vam padaju. To su podaci koje treba da obrazloži gospodin Cvetković.
Kako je moguće da raste inflacija, najveća je na nivou evropskog kontinenta, a porezi na dohodak padaju? Sve nam pada. Ta inflacija se i u domaći bruto proizvod ugrađuje, pa nam raste BDP. Kako prihodi padaju? Nije isti PDV na 100 i na 110 dinara, veći je na 110 dinara. Kako padaju? Padaju zato što se gase radna mesta, zato što obim proizvodnje pada, zato što varaju javnost, građane i poslanike da nam je spoljno-trgovinski bilans bolji zato što smo povećali obim proizvodnje. Nije tačno, nego igraju igru sa cenama roba koje su izvezli u većem obimu nego što su smeli, ali doći ćemo do sve te priče i kroz ovaj zakon i neke zakone koji će biti od sutra.
Prema tome, jedan jedini razlog ova vlada nije imala a da ne usvoji predlog SRS da izmiri svoje obaveze. Gospodine Cvetkoviću, moje pitanje za vas je – zašto država ne želi da izmiri obaveze prema privredi, prema realnom sektoru, proizvođačima, domaćim proizvođačima roba i usluga u iznosu od oko 10 milijardi dinara, koliko budžet Republike Srbije duguje? U ukupnom dugu od 110 milijardi dinara državni republički budžet učestvuje sa 10 milijardi. Naše pitanje je – zašto ne prihvatate predlog SRS da to izmirite prema tim ljudima i da na taj način popustite pritisak nelikvidnosti u Republici Srbiji? Hvala.