Nastavljamo rad sednice zajedničkim načelnim i jedinstvenim pretresom o Predlogu nacionalne strategije zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama i predlogu Zakona o prebivalištu i boravištu građana.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda, po tačkama 1. i 2. a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas, da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika pripadnika pojedine poslaničke grupe i to – poslanička grupa Za evropsku Srbiju jedan sat 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Srpske radikalne stranke jedan sat 8 minuta 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjenih regioni Srbije 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Konstantin Arsenović, poslanička grupa PUPS; narodna poslanica Milica Vojić-Marković, poslanička grupa DSS; narodni poslanik Miletić Mihajlović, poslanička grupa SPS – JS.
Ukoliko neka poslanička grupa odluči da ovlasti nekog od svojih članova, molim vas da nas obavestite o tome, da bi mi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.
Poslanička grupa SRS, kaže da su predali?
Nije još uvek otvoren zajednički načelni jedinstveni pretres, pa molim poslaničke grupe koje žele da predaju liste ili da predaju za ovlašćene predstavnike, da to učine.
Poslanička grupa Nova Srbija, ovlašćeni predstavnik će biti narodni poslanik Srđan Spasojević, poslanička grupa LDP, ovlašćeni predstavnik će biti Bojan Đurić, dok ne stignu formulari, još uvek nećemo otvarati zajednički načelni jedinstveni pretres, da poslanici mogu da predaju svoje liste, bez žurbe.
Da li ima još nekoga od ovlašćenih predstavnika ko želi da preda listu govornika? (Ne.)
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 191. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu nacionalne strategije zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama i Predlogu zakona o prebivalištu i boravištu građana. (15,08 časova.)
Da li predstavnik predlagača, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković, želi reč? (Da.)

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu je Predlog nacionalne strategije zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama i Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana.
Ja ću ispred Vlade da se potrudim da ova dva akta predstavim na najbolji mogući način i odgovorim na vaša pitanja.
Vanredne situacije, prouzrokovane prirodnim nepogodama ili ljudskim aktivnostima, svakodnevno odnose mnogo ljudskih života i na različite načine uništavaju, degradiraju životnu sredinu, uzrokujući veliku materijalnu štetu i gubitke.
Region jugoistočne Evrope je sve više ugrožen raznim vrstama prirodnih opasnosti, poplava, suše, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizišta, olujne nepogode itd, tehničko-tehnološkim nesrećama, dejstvom opasnih materija i drugih stanja opasnosti.
Globalne klimatske promene, takođe, doprinose uništavanju životne sredine sa štetnim uticajem na zdravlje ljudi, opstanak mnogih prirodnih vrsta i kulturno nasleđe. Kombinacija navedenih faktora zahteva sveobuhvatnu nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama koja obuhvata sisteme prevencije, ublažavanja, zaštite i spasavanja i obnove. Nacionalna strategija koju ovde predstavljamo u potpunosti ispunjava navedene zahteve.
Osnov za donošenje ove strategije sadržan je u Zakonu o vanrednim situacijama, a Vlada Republike Srbije na sednici koja je održana 29. jula 2010. godine, donela je odluku o formiranju Radne grupe za izradu nacionalne strategije. Radna grupa je izradila nacrt Nacionalne strategije za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama i ona se danas nalazi pred vama.
Svrha nacionalne strategije je zaštita života, zdravlja i imovine građana, životne sredine i kulturnog nasleđa Republike Srbije. Nacionalna strategija definiše i određuje nacionalne mehanizma koordinacije i smernice programa za smanjenje katastrofa uzrokovanih prirodnim pojavama i opasnosti od nesreća, zaštitu, odgovor i sanaciju posledica.
Nacionalnom strategijom se obezbeđuje ispunjenje preporuka EU za razvoj sistema nacionalne zaštite, uspostavljanje institucionalnih, organizacionih i personalnih uslova za sprovođenje zaštite u vanrednim situacijama, obezbeđenje dobro obučenih kadrova, uspostavljanje i osposobljavanje postojećih vatrogasnih i spasilačkih jedinica u svim mestima za izvršenje novih zadataka, razvijanje sposobnosti da se u slučaju katastrofe odgovori na najefikasniji način, uključujući i otklanjanje posledice katastrofa uzrokovanih terorističkim napadom, obezbeđenje materijalne pomoći za podršku realizacije nacionalne strategije, osposobljavanje vatrogasnih i spasilačkih jedinica u MUP, vatograsnih jedinica u preduzećima i vatrogasnih jedinica dobrovoljnih vatrogasnih društava, jedinica civilne zaštite, specijalizovanih i onih opšte namene, osposobljavanje građana za delovanje u vanrednim situacijama itd.
Globalna politika u oblasti smanjenja katastrofa kao i nacionalni napori u oblasti sprečavanja i otklanjanja posledica vanrednih situacija su posebno potrebni i produktivni na regionalnom nivou. Takođe, nacionalnom strategijom je predviđena mogućnost efikasne regionalne saradnje, imajući u vidu da je sve više izražena potreba zajedničkog odgovora na izazove, jer vrlo često ovakve vrste katastrofa ne poznaju državne granice.
Takođe, danas u okviru ove objedinjene tačke dnevnog reda nalazi se i Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana. Dobro je poznato da važeći Zakon o prebivalištu i boravištu građana datira iz vremena SFRJ. Novi Zakon o prebivalištu i boravištu se donosi radi usaglašene primene zakona koji regulišu podatke o ličnosti, sadrži rešenja usklađena sa rešenjima u Zakonu o ličnoj karti, Zakona o stranci, kao i u mnogim drugim zakonima.
Nova zakonska rešenja su u potpunosti drugačije konceptualno postavljena tako što se akcenat sa ispunjavanjem formalno-pravnih aspekata vezanih za prijavljivanje prebivališta, adrese stanovanja i boravišta, preneo na materijlno-pravne aspekte, odnosno na prikupljanje podataka koji su odraz stvarne slike zatečene u realnim životnim uslovima, a ne samo zadovoljavanje zakonske obavezujuće forme. Na ovaj način znatno je proširena mogućnost za građane koji po do sada važećem zakonu nisu mogli da izvrše prijavu prebivališta i time učine korak ka ostvarivanju drugih prava. Sada to mogu da učine.
Postoji niz osnova po kojima je sada moguće izvršiti prijavu prebivališta sa jedne strane. Sa druge strane, postoji niz mera koje država može da preduzme da doprinese efikasnom radu državnih organa, odnosno upravnih i sudskih, kada je ne dostupnost građana na adresu prebivališta, čije je prisustvo neophodno, prepreka u vođenju postupaka pred ovim organima.
Zahvaljujući bazama podatka koje se sada vode u elektronskom obliku, MUP pojednostavljuje postupak prijavljivanja novog prebivališta ukidanjem obaveze odjave prethodnog prebivališta, čime se ostvaruje i ušteda vremena i sredstava građana.
Uvereni smo da će ovakav vid osavremenjivanja rada MUP, kao i drugih nadležnih organa, a pre svega Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dakle, da ima savremeno postavljen zakonski osnov, doprineti kvalitetu postojećih baza podataka po građanima.
Ovo bi ukratko bilo predstavljanje strategije i novog zakona o prebivalištu i boravištu građana. Ovom prilikom bih vam se zahvalio na pažnji i nadam se aktivnom učešću u daljoj diskusiji. Hvala.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege poslanici, PUPS smatra i drži do stanovišta da Predlog nacionalne strategije zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama je veoma važan dokument i da je on od nacionalnog interesa za našu državu, a pre svega za njene građane. Zbog toga ćemo podržati ovaj dokument.
Živimo u vremenu koje karakterišu visoke tehnologije u razrešavanju ljudskih potreba čiji nus proizvodi ili sama primena ima negativne posledice na životnu sredinu, a time i zdravlje ljudi.
Ono što je još gore jeste zloupotreba naučnih dostignuća u primeni tzv. prljavih tehnologija u proizvodnji sve savremenijeg naoružanja. Nuklearni otpadi sve više se koriste u proizvodnji ubojnih sredstava, a radi rešavanja problema njegovog čuvanja. Nažalost, to smo i sami iskusili na svojoj koži. Bombardovanje Srbije 1999. godine sa ubojnim sredstvima, punjenim osiromašenim uranijumom je svojevrstan zločin i pokušaj genocida nad našim narodom jer su posledice i do hiljadu godina.
Najnovija izjava ministra zdravlja mora nas ozbiljno zabrinuti. Podsetiću vas, izjavio je da je broj obolelih od karcinoma u Srbiji zadnjih godina povećan skori tri puta i da je ovo oboljenje najizraženije u Srbiji.
Vratio bih se na sam dokument koji mislim da je dobro koncipiran. Smatram bitnim istaći samo nekoliko činjenica.
Na jasan način je definisana svrha donošenja nacionalne strategije i obaveze koje proističu iz međunarodnih dokumenata. Značaj donošenja ovog dokumenta proizilazi iz stanja u ovoj oblasti kod nas i ukazuje se na mogućnost smanjenja rizika i povećanja otpornosti društva u slučaju nastanka katastrofe.
Definišu se nedostaci postojećeg sistema zaštite i spasavanja. Definisane su strateške oblasti za jačanje kapaciteta upravljanja i efikasne koordinacije mehanizama.
Sagledani su svi oblici mogućih vanrednih situacija od poplava, odrona, klizišta, klimatskih promena, zemljotresa, do raznih akcedenata i time se obezbeđuje adekvatna primena i osposobljavanja za slučaj vanredne situacije.
Na osnovu sadržaja ovog dokumenta i priloženog aneksa oblast vanrednih situacija u Republici Srbiji, mogu se izvući tri osnovna problema. Prvo je organizacioni, drugi je kadrovski ili personalni i treći je materijalni. Lično smatram da su prva dva problema lakše prirode. Sigurno je da tu ima problema jer dobra organizacija i kadrovi su preduslov svakog uspeha, a pogotovo u ovim situacijama. Postoji zakonska regulativa. Definisane su obaveze nosioca zadataka od lokalne samouprave do Vlade i od zdravstvenih ustanova i drugih institucija do Ministarstva odbrane i MUP.
Evidentan problem organizacije je na samom vrhu i koordinacija poslova i zadataka, ali je to za mene manji problem jer je zavistan od ljudskog faktora. Slična je situacija po pitanju kadrova. Potencijali postoje, to je sigurno i moguće je razrešiti. Jasno, neophodna je odgovarajuće uvežbavanje i obuka kadrova.
Ono što je za mene veoma ozbiljan problem jeste materijalna baza, a evidentno je da nam nedostaju mnoga sredstva i oprema i to savremena. Ono što imamo je ili zastarelo ili su istrošeni resursi.
Na koji način ovaj problem razrešiti je pod velikim znakom pitanja. Dok se materijalna baza ne reši ne vredi nam ni dobra organizacija ni kadrovi. U realizaciji i rešavanju problema delovaćemo nesposobni jer golim rukama se ne gasi požar. Da zaključim, dokument kao orijentacija i preduzimanje mera je dobar i kao takvog ga podržavamo, ali su neophdone druge mere da bi on i u praksi zaživeo.
Kada je reč o zakonu o prebivalištu i boravku građana, koji će PUPS podržati, a istakao bih samo činjenicu, a to je i ministar naglasio, ali mislim da je to veoma bitno za građane da čuju i da se ponovi, da se ovim zakonom rešavaju problemi prebivališta i tzv. beskućnika. Naime, zakonom je predviđeno da beskućnici, a njih nije malo, mogu prijaviti prebivalište i preko centra za socijalni rad na čijem području se nalaze i na taj način ostvariti druga prava kao i svi drugi građani Srbije.
Mislim da je ovaj zakon dao mnoge novine i pojednostavio proceduru regulisanja ove oblasti i da je zbog toga vredan da se on podrži. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, ministre unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove prve tačke dnevnog reda ovog redovnog zasedanja imamo dva važna dokumenta, jednu strategiju, nacionalnu strategiju, koja se tiče zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama i drugo, Predlog zakona o prebivalištu i boravištu. Oba ova akta su veoma značajna i njihovo donošenje predstavlja jedan korak napred u ustrojavanju zakonske norme i ustrojavanju jedne politike koja je značajna za funkcionisanje poretka i sistema u našoj zemlji.
Dakle, kada je reč o nacionalnoj strategiji zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, mi danas vidimo gotovo svakodnevno da je ceo svet i mnogi regioni, pa i naš region u kome mi živimo, dakle, jugoistočni deo Evrope, suočen i u isto vreme i ugrožen sa mnogim opasnostima, bilo da su to elementarne nepogode ili neke nepogode izazvane ljudskim aktivnostima ili drugim stanjima.
Reč je o različitim vrstama prirodnih opasnosti, koje vrlo često odnose veliki broj života, ugrožavaju životnu sredinu, što bi trebalo da bude i prioritet čitavog čovečanstva u njenom očuvanju i, rekao bih, i unapređenju, ugrožavaju imovinu, kulturna dobra, kulturno nasleđe itd.
Ovo pitanje postaje sve više aktuelno, da tako kažem, i ono je sve značajnije kako vreme prolazi, jer mi smo suočeni sa globalnim procesom degradacije životne sredine zbog mnogih poremećaja i remećenja ekološke ravnoteže. U vezi sa tim imamo i pojavu promene globalne klime, klimatskih uslova na globalnom planu, tako da futurolozi koji se bave ovim pitanjem ne predviđaju baš svetlu budućnost i pretpostavljaju suočavanje sa velikim problemima o kojima moramo danas razmišljati na jedan odgovorniji način.
Kada govorimo o tome možemo konstatovati na planu svetskih odnosa i politike da imamo nejednak odnos prema ovim pitanjima, ali u svakom slučaju, rekao bih da EU, evropske zemlje i zemlje koje teže ulasku u EU imaju jedan uređen sistem i teže izgrađivanju jednog odgovornog poretka koji vodi računa o svemu tome.
Želim da kroz ovo izlaganje iznesem nekoliko tih konstatacija, koje idu u prilog u afirmativnom smislu i za jedan i za drugi akt, ali takođe i nekoliko tih konstatacija, u ime poslaničke grupe koju predstavljam, SPS-JS. Mi danas imamo vrlo često pojavu raznih poplava, suša, visokih temperatura, zemljotresa, klizišta, oluja, pojava požara usled različitih uzroka, da li prirodnih, da li zbog nepažnje, ljudskog faktora, pojavu tehničko-tehnoloških nesreća, promenu globalne klime itd.
Ovim su ugroženi i ljudski životi, materijalna dobra, dakle, imovina, zdravlje ljudi, životna sredina, kulturno nasleđe, tako da u jednom neuređenom sistemu i poretku postoji velika opasnost od velikih šteta koje su nenadoknadive.
Kombinacija ovih uzroka, da tako kažem, i posledica zahtevaju donošenje jedne sveobuhvatne strategije koju mi danas donosimo, ali koja je, naravno, smišljena na različitim osnovama i utemeljena je na mnogo drugih i dokumenata i naše društvene stvarnosti i prošlosti i tako dalje.
Osnov za donošenje nacionalne strategije po ovom pitanju sadržan je u Zakonu o vanrednim situacijama, kojim je definisan jedan integrisani sistem za zaštitu i spasavanje. Mislim da je to ključna jedna formulacija ili izraz kada govorimo o integrisanom sistemu, jer on označava suštinu prilaza ovim pitanjima. Osnov za donošenje ove strategije sadržan je i u drugim nacionalnim i međunarodnim dokumentima i veliki broj tih dokumenata mi smo doneli kao zemlja i kao ovaj parlament, mislim na mnoge zakone koji se odnose na regulisanje mnogih pitanja, a koja imaju veze sa ovim. Ali, od tih važnijih strateških dokumenata svakako je Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU, zatim, Nacionalna strategija održivog razvoja, Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, svakako od tih međunarodnih jeste – milenijumski ciljevi razvoja i Kjoto okvir za delovanje u periodu od 2005. - 2015. godine.
Rekao bih da osnov ili temelj za donošenje jednog takvog dokumenta predstavlja, što nije rečeno ovde u tekstu obrazloženja, ali ako mi dozvolite, izneo bih i to, da je veoma važno i to iskustvo iz ranijeg perioda, iz ranijeg sistema, koje se bavilo ovim pitanjima i to iskustvo ne možemo i ne treba potcenjivati. Naravno, ono nije najznačajnije u svemu ovome. Mnoge stvari iz prošlog vremena su prevaziđene. Imamo nove okolnosti, nove aktuelnosti, kada je reč o ovome, ali svakako da je to iskustvo u pogledu onoga što je bilo funkcionisanje civilne zaštite u ranijem periodu svakako dragoceno.
Imamo i jedan drugi reper koji je veoma važan, a to je visoki stepen uređenosti u drugim zemljama, kada je reč o ovome. Pre svega mislim na zemlje u okviru EU, ali naravno i visoki stepen uređenosti ovih pitanja npr. u Rusiji i u nekim drugim zemljama.
Oblast vanrednih situacija razmatra se kroz određene parametre koji su važni za ovu oblast i tu je pre svega važno razmotriti pravni i strateški okvir, zatim organizaciju i upravljanje, resursi, obuka i saradnja.
Rekao bih nekoliko reči, kada je reč o resursima kojima mi raspolažemo, a radi sprovođenja jedne takve strategije, a takođe, i sprovođenja zakona koji su važni u ovoj oblasti.
Dakle, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije zaista pokazuje jako dobre rezultate, da tako kažem, na polju bezbednosti i suočavanja sa problemima koji se pojavljuju u vanrednim situacija i tu je očigledan jedan veliki napredak. Međutim, mora se konstatovati da popunjenost kapaciteta i onim što je i ljudstvo, a i oprema, nije na odgovarajućem nivou i zaista mi kao zemlja i kao odgovorno društvo bi trebalo u tom cilju još više napora da izdvojimo, da predvidimo određena sredstva, izvore tih sredstava i da na adekvatan način postignemo one standarde koji obezbeđuju najviši stepen zaštite u uslovima vanrednih situacija.
Dakle, počev od onog osnovnog, da mi danas nemamo dovoljno vatrogasaca u Srbiji, a po nekim normama bi to trebalo da bude na 1000 stanovnika, koliko je meni poznato – jedan izvršilac ovih poslova, mi imamo daleko manji procenat u ovome i zaista bi trebalo uložiti napor u tom pravcu. Naravno, i tehnička opremljenost za izvršavanje ovih zadataka nije na odgovarajući nivou. Učinjeni su određeni napori u stvaranju boljih tehničkih uslova - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, ali svakako to nije dovoljno i treba pokriti celo područje Srbije, u smislu, i kadrovskog i tehničkog opremanja, kako bi ovi zadaci koji su pred ovim sektorom, bili na najbolji mogući način i izvršeni.
Apelovao bih i na odgovorne iz Ministarstva za odbranu i Ministarstva za unutrašnje poslove u smislu završavanja procesa preuzimanja zaposlenih i materijalno-tehničkih sredstava pokretne i nepokretne imovine, kao i arhive iz Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane od strane Ministarstva za unutrašnje poslove. Dakle, sada imamo jednu novu organizaciju, koju naravno, Ministarstvo odbrane ne isključuje u datim trenucima, ali Ministarstvo unutrašnjih poslova, pre svega, nosilac ovih poslova.
Veoma važan momenat jeste obuka, edukacija i trening ljudstva koji su u određenim službama za izvršavanje ovih veoma važnih i teških zadataka. Dakle, edukacija i trening mora da se vrši na određenim nivoima, koristeći određena iskustva i standarde šire zajednice, gde imamo bolji i već jedan sistem koji je ustrojen na visokom nivou, naročito u zapadno-evropskim zemljama.
Veoma je važna i saradnja između Republičkog štaba za vanredne situacije sa istim takvim subjektima nižeg ranga po lokalnim samoupravama, u gradovima, i u opštinama i tu treba da se zaista ustroji jedna dobra saradnja i jedna dobra veza, da tako kažem, i ti rezultati idu u pozitivnom pravcu kroz edukaciju koja se trenutno vrši za potrebe, čini mi se, stotinak opština u ovom periodu.
Ako ćemo gledati u jednom širem smislu, usvajanje jedne takve strategije zapravo odaje sliku jednog odgovornog društva, jedne ozbiljne i odgovorne države koja unapred misli na obezbeđivanje svojih ljudi, imovine lica, zdravlja ljudi, kulturnog dobra, životne sredine od svih onih nedaća koje se mogu pojaviti kao jedna velika razorna moć u uslovima vanrednih situacija.
Mi tu treba da radimo, ne samo na onome što je donošenje zakonske norme, odgovarajuće legislative, ne samo time što usvajamo jednu strategiju koja je osmišljena na jedan valjan i veoma kvalitetan način, da tako kažem. Mi moramo da radimo na izgrađivanju svesti da odgovorno postupamo i vodimo računa o onome što treba sutradan da proizađe kao jedna aktivnost u datom trenutku, kada budu zaista neke teške okolnosti.
Dozvolite mi sada da prozborim još koju reč o Zakonu o prebivalištu i boravištu u ime poslaničke grupe SPS-JS i da kažem da potreba za donošenjem ovog zakona jeste u tome, da je prethodni zakon koji se bavio ovim pitanjem, veoma i prevaziđeno mnogim svojim normama i u mnogim svojim članovima, s obzirom da je donet već početkom treće četvrtine prošlog veka i da u novim okolnostima, naravno da to pitanje treba da primenimo aktuelnom trenutku.
Ovim zakonom uređuje se prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, prijavljivanje i odjavljivanje boravišta, prijavljivanje privremenog boravka u inostranstvu i nadležnost i način vođenja odgovarajuće evidencije po ovim pitanjima.
Rekao bih da je svakako važno za jednu zemlju da država i njeni organi imaju uvid u to gde žive ti građani, gde se oni nalaze, da na takav način omoguće brzu i efikasnu komunikaciju između države i naših građana, bez obzira o kojim pitanjima i zbog kojih potreba je to potrebno.
Samo u jednom haotičnom društvu mi bi imali jednu takvu situaciju, da ne možemo da dođemo do svojih građana, ne možemo da funkcionišemo po mnogim pitanjima u upravnim sporovima, u sudskim sporovima ili nekim drugim procesima koji nemaju takav karakter ovih organa o kojima sam govorio, tako da se i u tom delu pokazuje jedna dobra namera i okrenutost naše države da i na to pitanje odgovori na najbolji mogući način, a u interesu i građana i države. Ako hoćemo da gledamo bipolarno, onda je to interes i države i njenih građana.
Na primer, imamo i tu situaciju oko izdavanja ličnih dokumenata određenih problema koji su činili da građane vrtimo u krug, da idu od jednog do drugog organa, da se nalaze u jednom začaranom krugu i da ne mogu da ostvare ona svoja prava koja su im potrebna u datom trenutku, tako da se i ovim zakonom rešava to pitanje. Ukoliko građanin koji ima pravo na ličnu kartu nema prijavljeno prebivalište, niti boravište, niti mu se u skladu sa članom 11. ovog zakona rešenjem može utvrditi prebivalište, radi izdavanja lične karte mu se određuje boravište i on ostvaruje svoja prava.
Rekao bih još da je značajno u tom delu da državni organi, sudski organi ili neki drugi organi ili organizacije, koji imaju opravdan pravni interes, mogu izvršiti proveru stalnog stanovanja, odnosno boravišta, što je veoma značajno, jer mi u praksi, zapravo, imamo mnogo slučajeva fiktivnog tog stanja i fiktivnog prijavljivanja prebivališta ili boravišta, a što može da bude uslov za mnoge manipulacije, zloupotrebe itd, da li pri izborima, npr. parlamentarnim, lokalnim ili radi nekih ličnih potreba itd. Tako da, u tom slučaju, kada se vrši provera ovih pitanja, onda je ustanovljen jedan institut, a to je pasiviziranje tog mesta ili adrese stanovanja, bilo da je u pitanju prebivalište ili boravište.
Takođe, imamo i situaciju da mi danas u Srbiji imamo državljane koji nisu naši državljani, nisu državljani Srbije, ali su npr. državljani republika ili samostalnih država koje su ranije bile u sastavu bivše naše zemlje SFRJ. To pitanje se rešava time da istekom lične karte, važenja lične karte ovih građana, oni praktično gube, odnosno pasivizira se takođe mesto njihovog stanovanja i oni moraju rešiti ovo svoje pitanje i prebivališta i državljanstva itd.
Naravno, ovo je jedan proces koji traje i završiću sa konstatacijom da će poslanička grupa SPS-JS glasati, kako za Nacionalnu strategiju, tako i za ovaj predlog zakona o prebivalištu i boravištu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao i obično, sve što radimo u Republici Srbiji, pa i kod ove strategije, pošli smo obrnutim putem. Odnos strategije i zakona je odnos opšteg i posebnog. Kada smo donosili Nacionalnu strategiju mi smo pre toga doneli sve zakone iz te oblasti, pa smo posle toga doneli Nacionalnu strategiju. I u ovoj ovde situaciji imamo da smo doneli zakone, pa posle toga donosimo strategiju, a vrlo je, po meni, jedna velika greška kada se poziva na Zakon o vanrednim situacijama da je to osnov strategije.
To što se kaže da se u tom članu zakona govori da to mora biti koordinisana delatnost, to se apsolutno slažem, ali to nikako ne može da bude osnov. Osnov za ovu strategiju nalazi se u Ustavu i u Strategiji nacionalne bezbednosti Srbije. Da ne pominjem ove druge elemente koje vi pominjete kada se vezujete za taj svoj evropski put.
Znači, to je jedan moj potpuno principijelan stav i smatram da je to pogrešno. Jer, ako uzmemo i najopštiju definiciju strategije, da je to sistem naučnih znanja i veština najvećeg nivoa u određenoj društvenoj oblasti i da on daje smernice, da on određuje nosioce u određenim oblastima, dalje se sve to reguliše kroz zakone, gde će kroz zakone određenim činiocima, određenim državnim subjektima biti precizirane obaveze ili zadaci u tom koordinisanom sistemu. Svakako da se mi iz SRS zalažemo da Srbija mora imati nacionalnu strategiju i po ovom pitanju, ali zašto uvek sve mora kod nas da ide obrnuto?
Sledeća naša velika primedba je kakva je to strategija o vanrednim situacijama, u kojoj nema ni jedne reči o najvećem trenutno problemu koji postoji u Republici Srbiji, o Kosovu i Metohiji? Nema ni jedne smernice kako probleme koji postoje, a oni su svakodnevni na KiM, kako će ih državni organi rešavati i kakve zadatke mogu imati da bi te probleme rešavali. Makar ste trebali samo da navedete u toj strategiji da je KiM, kada su u pitanju vanredne situacije, stalni izvor rizika da se takve situacije dese.
Ako to niste dali ni kroz jednu reč, mi možemo samo da zaključimo da ste se vi i definitivno, što se gotovo svakog dana može i videti, odrekli teritorije KiM, a samim tim se onda ne možete pozivati na Ustav, da osnov ove strategije bude Ustav, ako Ustav i u svojoj preambuli i kroz sve svoje članove govori da svi državni organi, sve institucije moraju štititi suverenitet Republike Srbije i njenu celovitost, znači i sa KiM.
Što se tiče stanja u oblasti vanrednih situacija, gospodo, mi smo imali i ranije je funkcionisao, čak vrlo dobro funkcionisao jedan sistem. On nije imao sve elemente koje možda neke nove opasnosti koje su danas aktuelne i postoje, međutim, sistem je bio aktuelan. Kada je došlo do toga da se iz Ministarstva odbrane pojedini elementi sistema prebace u MUP, moje lično mišljenje je da to nije urađeno na adekvatan način, MUP je dobilo određene obaveze, a da apsolutno nije imalo u svom sastavu kadrove koji bi mogli te obaveze da izvrše, kao ni materijalna sredstva da te obaveze mogu da izvrše. Čak, u MUP, po mom mišljenju, jedno vreme je postojao i kao neki stav – daj što više sektora, daj što više uprava.
Odmah to i da dokumentujem. Ko je mogao ikad da pretpostavi da će Sektor protivgradne odbrane da dođe u MUP i kakve to uopšte veze ima sa MUP? Moje lično mišljenje je bilo, s obzirom da tamo ima mnogo kriminala u tom sektoru, da to dolazi upravo u MUP da bi se taj kriminal, koji tamo postoji, razrešio. Međutim, ništa se nije desilo. Možda neka saznanja da ima nekih krivičnih prijava, koja u predizbornoj godini ne žele da se iznesu na svetlost dana. Ništa nije učinjeno. To je kada je u pitanju protivgradna odbrana, koja je jednostavno izuzeta iz neke svoje prirodne sredine ili okruženja Hidrometeorološkog zavoda i data MUP.
Ministarstvo unutrašnjih poslova se prihvatilo onda i zadatka kontrole protivgradnih raketa, a ono za to nije osposobljeno. Koristilo je svakako vojni poligon za ta ispitivanja, ali ako neko nije ni tehnički, ni kadrovski osposobljen da to radi, onda to ne treba da radi. Mnogo je još drugih elemenata koji govore da sistem koji je nekada postojao je potpuno razbijen, a nije uspostavljen drugi sistem.
Ovde, što smatram da je u redu i da je pošteno, navodite u svojoj analizi probleme, i to institucionalno-organizacijske, gde kažete da ne postoje uslovi za doslednu primenu propisa, da je neodgovarajuća organizacija i sprovođenje preventivnih mera, nedostupnost specijalizovanih katastara, nepostojanje sveobuhvatnih mapa rizika i neravnopravan raspored kapaciteta službi za reagovanje na teritoriji Republike Srbije. Zatim, materijalno-tehnički, zastarela nepouzdana oprema, sredstva i vozila, neadekvatno finansiranje i održavanje sistema zaštite i spasavanja, nepostojanje specijalizovanih vozila i opreme za reagovanje u hemijskim udesima.
Zatim, po pitanju saradnje, mislim da ovo što vi kažete da je apsolutno tako, nedovoljna koordinacija između subjekata sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, nedovoljna saradnja između naučnih i istraživačkih institucija i direktnih korisnika istraživanja, kao i nedovoljna saradnja sa nevladinim privatnim sektorom i potreba za unapređivanjem međunarodne saradnje.
Kad su u pitanju ljudski resursi i edukacija, kažete neadekvatna stručna kvalifikovanost i tehnološka disciplina raspoloživih ljudskih resursa, nedostatak specijalizovanih kadrova, nedovoljna obučenost profesionalnog kadra, ne pripremljenost i nizak nivo kapaciteta lokalne samouprave, nerazvijena kultura prevencije, apsolutno se slažem sa svime što ste ovde vi naveli. Ali, kad sve ovo objedinite, onda morate da izvučete zaključak da ne postoji sistem i da sistem ne funkcioniše.
Još može niz primera, gospodo, da se navede, iz kojih se vidi da ne postoji koordinacija. Recimo, Zakonom o odbrani, od 11. decembra 2007. godine, u članu 14. tačka 20. bio je regulisan sistem osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja za potrebe građana. Smatram da je to bilo dobro regulisano i da je to normalno. Međutim, izmenama od 26. 11.2009. godine ta obaveza je brisana. Zašto kažem da je to bilo normalno? Pa ako postoji jedan sistem, koji u svom sastavu ima sredstva, znači ne može se praviti neki drugi sistem koji bi nabavljao ili duplirao nekakva sredstva, već upravo se radi o tome, što vi pominjete u integraciji. Mora biti integrisano sve iz različitih ministarstava, agencija i drugih držanih institucija u jedinstven sistem, pa nije bitno da li se on nalazi u MUP ili se ne nalazi. Trebalo bi sad neko da mi odgovori kako će se baviti i pripremati ovaj sistem osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, neko ko nema sredstva?
Sledeće, mnogo puta smo govorili o Agenciji za kontrolu leta. Mnogo puta smo govorili i o "Juro – kontrolu". U tom "Juro – kontrolu" postoje na nekom računu sredstva za organizovanje službe traganja i spasavanja. Ko može da mi objasni zašto godinama nismo iskoristili i ne koristimo ta sredstva? Zbog toga što se razmišlja da li treba MUP da organizuje takvu službu ili to treba da radi vojska. Ministarstvo odbrane, po prirodi svog posla, mora uvek da ima službu traganja i spašavanja.
Ako smo mi izgubili za sve ove godine, ne povlačenjem tih sredstava, a verovatno smo mogli da nabavimo dva helihoptera MI-17, pa da jedan opremimo za traganje i spasavanje, a drugi za protivpožarnu zaštitu na mestima gde su, eventualno, pali vazduhoplovi koji se traže. To bi uradila svaka normalna zemlja. To bi uradio svaki sistem koji je dobro integrisan. To takođe govori o tome da kod nas takva integrisanost ne postoji.
Što se tiče nekih drugih stvari, imali smo priliku juče da vidimo ministra unutrašnjih poslova. Ne znam koji je to put da se naš ministar unutrašnjih poslova u Nišu sretne sa ministrom za vanredne situacije Ruske Federacije gospodinom Šojgu. O tome u strategiji nema ni jedne rači. Govori se o mnogo saradnje sa susednim zemljama što je u redu, govori se o EU, što je po nama apsolutan promašaj i o tom mehanizmu iz EU, koji vi spominjete. Neka i to stoji u ovom papiru.
Ako je ovo najopštiji papir i ako ste već ranije definisali da će postojati regionalni trening centar i da će to biti Niš, zašto ni u jednoj reči niste pomenuli saradnju sa Ruskom Federacijom? Ta saradnja je već, u odnosu na nepostojeću saradnju sa tim vašim evropskim mehanizmom, uspostavljena i postojala je i prošle godine i ove godine.
Znači, neko u Republici Srbiji opstruiše nešto što je i te kako potrebno građanima Srbije, koji iz ovoga što ste ovde napisali, iz ovoga o čemu smo danas raspravljali kada smo raspravljali o budžetu ili kad budemo raspravljali o budžetu za sledeću godinu, jasno zaključuju da mi kao država nemamo dovoljno sredstava da organizujemo većinu ovih elemenata koji se vezuju za vanredne situacije.
Imali smo ponudu, prihvatili smo tu ponudu, a onda neko vrši tu opstrukciju. One reči koje je sinoć izrekao ministar vrlo ljutito: "Ako Rusi mogu da gase požar u Italiji, Španiji, Grčkoj, a što ne mogu da gase u Srbiji, kome to smeta", a ministar inostranih poslova takođe reče sinoć da svi oni koji u tome vide neku rusku vojnu bazu, svi oni greše. Istina, baze postoje na teritoriji Republike Srbije, ali su one na nekim drugim mestima i to su okupatorske i svakako nama neprijateljske vojske.
Kada to pratimo, kada čitamo tu strategiju, kada vidimo da izostavljate takve stvari, onda i sve ono što ste napisali apsolutno gubi na značaju, jer i ovo možemo podvesti pod domen dnevne politike.
U mnogim stvarima, i ako ste pokušali da ukažete na te probleme, posebno u ovom aneksu, ipak je ova strategija spisak lepih želja. Moje mišljenje je da najpre treba da poradite na zakonima, jer zakoni su obavezujući, ali da pre toga možda uvažite neke stvari koje niste imali u vidu kada ste pisali ovu strategiju.
Recimo, mesto RHMZ u strategiji nije precizno definisano. Ovde postoje i određeni problemi. Nije uneta u strategiju najvažnija stvar, pošto ona dolazi posle zakona,a to su tačni kriterijumi za opasne meteorološke pojave i kriterijumi za nepovoljne meteorološke pojave. Zašto je ovo važno? Onda bi u zakonu, u zavisnosti od toga, bile propisane procedure i zakonske obaveze. Recimo, jedna od tih obaveza je naknada štete. Postoji taj meteo-alarm i tu takođe nema jasnih kriterijuma za te pojave i onda osiguravajući zavodi nemaju obavezu da isplate štetu, jer ne postoje jasni kriterijumi.
Ovde ste rekli, što je dobro, da je u Srbiji instalirano 28 automatskih meteoroloških stanica. Međutim, jedna primedba vezana za te radare. Tačno je da postoji 13 meteoroloških radara, ali su samo tri na teritoriji Vojvodine radari savremene tehnologije. Radarski sistem bi svakako trebalo da bude organizovan preko cele godine da prati vremenske prilike, da vrši najavu svih meteoroloških pojava, a ne da radi samo šest meseci godišnje za potrebe pucanja u oblake.
Ovde sam pripremio za ministra unutrašnjih poslova jednu malu analizu vezano za protivgradnu zaštitu i koja su to otvorena pitanja, ali pošto on nije došao, to ću mu uručiti drugom prilikom. I dalje je to jedna oblast, to vam stavljam samo na znanje, koja bi trebalo da bude sa vaše strane podvrgnuta jednoj velikoj analizi, ne samo po pitanju kriminala koji tamo postoji i raznih lobi grupa.
Pročitaću vam zemlje u kojima ne postoji protivgradna zaštita. Kada ste pominjali EU, ona vam nije poslala ni jednu preporuku po pitanju protivgradne zaštite. Države koje nemaju organizovanu protivgradnu zaštitu i koje je ne finansiraju: Izrael, Švedska, Slovačka, Holandija, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Francuska, Poljska, Švajcarska, Belorusija, Jermenija, Španija, Irska, Rumunija, Finska, Portugalija, Turska itd.
Zemlje koje na sličan način, kao i mi to rade to su zemlje u okruženju, Bugarska, Mađarska, Hrvatska, Rusija, Srbija. Tu postoji organizovana protivgradna zaštita i finansirana je od strane države.
Vezano isto za tu protivgradnu zaštitu, kada ste pisali ovu strategiju, sve mi se čini, da studiju jednu iz ove 2011. godine i to studija o uticaju vremenskih uslova na poljoprivredu Republike Srbije i modaliteti protivgradne zaštite, koje finansira USAIT i koja je 16. juna promovisana u Privrednoj komori Srbije. Tom prilikom Ru Faro direktor USAIT agrobiznis projekta naglasio da je svrha pomenute studije preporuka i plan implementacije, a u pomenutoj studiji se jasno i sistematično su nabrojani svi koraci koje Srbija mora da preduzme ukoliko želi da zaštiti i poljoprivredu, ljudske resurse, materijalna dobra od grada. Ali, kada se pročita ova vaša strategija, očigledno je da vi o tome, da ovu studiju niste imali u planu.
Što se tiče ovih drugih stvari, posebno što se tiče samog aneksa, vi ste u njemu, istina izneli u kojim je zakonima sve ovo regulisano, ali očigledno da ako ne funkcioniše ta koordinacija, da će morati da se daleko više poradi na tome kada se čak pripreme i izmene određenih zakona.
Što se tiče resursa, ovde je jasno da Srbija u uslovima u kojima se trenutno nalazi neće moći, možda čak i u dogledno vreme izdvaja dovoljna sredstva da bi onako kako ste vi planirali u strategiji bili opremljeni svi organi i da bi moglo to da funkcioniše kao koordinisan sistem.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta.)
Samo još jednu rečenicu. Međutim, ukoliko se odrede prioriteti, što svakako treba da uradi neki stručni tim koji će na kraju krajeva formirati Vlada, moglo bi se sa sredstvima koja su dodeljena za ovu svrhu da se uradi mnogo više nego što je to urađeno do sada.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas, dakle Predlog nacionalne strategije zaštite i spasavanju u vanrednim situacijama i Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana.
Na početku svoje diskusije, reći ću to da u mnogim situacijama čestitam gospodinu Mariću na tolikoj predanosti i velikoj muci koju on ima u verovatno najtežim okolnostima i sa sredstvima sa kojima raspolaže, pre svega, za mnoge elementarne nepogode, a pre svega za dva požara, pošto sam poslanik iz Kraljeva, na planini Stolovi i okolini Ušća, velike elementarne nepogode koje su praktično zadesile taj kraj.
Želim da čestitam i svim pripadnicima vatrogasnih jedinica i građana koji su učestvovali u gašenju tih požara i na svu sreću, sve je to na neki način zaustavljeno. Moram da vam kažem i ovo, nemojte da shvatite pogrešno i kao šalu, građani bi vam sigurno oprostili da najmanje radite, ali da imate normalnu platu i sigurno da svaki građanin u Srbiji koji isključi televizor kada vas vidi na ekranu, mora da pojača televizor, imate takav opis posla i verovatno se svi na neki način uplašimo kada vas vidimo ali na svu sreću vrlo četo i na kraju svih tih dešavanja, kada se obratite građanima Srbije i kada kažete da je nešto u redu svi odahnemo.
Dakle, u samom uvodu u materijal, upravo ovaj deo u drugom pasusu, region jugoistočne Evrope je sve više ugrožen raznim vrstama prirodnih opasnosti i onda se citiraju sve te opasnosti, ali mislim da bi tu trebalo staviti i požari, bez obzira da li se to može tumačiti ekstremno visoke temperature i neke druge stvari koje mogu da dovedu do toga, mislim da ste tu propustili da izostavite jednu rečenicu, odnosno jednu reč koja je maltene najzastupljenija i najaktuelnija. Možda se ovo pisalo u nekom periodu ranijih godina kada nije bilo toliko požara u Srbiji, ali kada vidimo da smo svakog dana praktično sve izloženiji zbog promene klime i zbog mnogih drugih stvari koje se dešavaju, onda sigurno da je tu imalo mesta.
Imao sam priliku, gospodine Mariću, da prolazim praktično i naravno aktivno sam se informisao, preko gospodina Kočevića koji je bio u Kraljevu šta se sve dešava kod ovih požara, ali nisam mogao da se ne otmem jednom utisku, načinu na koji je to gašeno, po meni je to ipak ispod nivoa, sa onim helikopterima, sa onim velikim kesama koje hvataju vodu.
Postavljam još jedno pitanje, da li u ovim svim zakonima, moram da kažem da nisam ekspert za to, ali postaviću jedno logično pitanje, šta bi se desilo u situaciji da nije postojalo ono malo Žičko jezero kod Kraljeva, kod manastira Žiče, gde su ti helikopteri hvatali vodu. Odnosno, postavljam pitanje za one sredine koje nemaju mogućnost prirodnog hvatanja voda ili veštačkih jezera, da li je to obuhvaćeno nacionalnom strategijom da mora na određenom delu da postoji tako nešto ili verovatno postoje sredine koje nemaju ni jedno ni drugo. Mislim, da ako nije onda to treba predvideti ovom ili nekom budućom strategijom jer da nije bilo onog jezera činjenica je da bi se verovatno to hvatalo sa Gružanskog jezera ali zbog vremenske distance, zbog udaljenosti sigurno da bismo izgubili određeno vreme, ovo govorim kada su helikopteri u pitanju, a sigurno da Srbiji je zbog svih ovih dešavanja, kao što su moji prethodnici rekli potrebni specijalni avioni koji imaju mogućnost da prvo zahvate više vode i da sigurno bolje dejstvuju.
Dakle, kod ove uvodne strategije sve ovde što je stavljeno, poplave suše, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizišta, olujne nepogode ne postoji praktično ni jedna stvar koja je ovde pomenuta da nije Srbiju zadesila u poslednjih godina, uključujući i zemljotres koji je bio veoma jak i koji je pogodio takođe Kraljevo.
Dakle, sa par nekih primedbi i sa željom da vas što manje vidimo, želim da napomenem još jedanput da je sigurno Srbiji zbog učestalih požara neophodna nabavka specijalnih aviona jer ne treba da u takvim situacijama da zavisimo ni od koga i sigurno svakome hvala ko u tim situacijama pomaže našoj zemlji.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prebivalištu i boravištu, ministar je upravo tu, sigurno da je dobro i da se jedan ovakav zakon definiše upravo iz mnogo razloga, kako upravnih i sudskih postupaka i drugih stvari. Zadržao bih se konkretno, gospodine ministre, na članu 18. da je izuzetno važan institut, pa se viziranje prebivališta i boravišta, čije se uvođenje predviđa članom 18. Predloga zakona. U ovom članu, međutim, postoji jedna nedorečenost. Postavlja se opravdano pitanje kako će se rešenje o pasiviziranju adrese prebivališta uručiti licu za koje se u najvećem broju ovakvih slučajeva uopšte ne zna gde se nalazi, što za sobom naravno povlači i pitanje kako će se naplatiti novčana kazna predviđena u članu 27. stav 1. tačka 4) Predloga zakona.
Kada smo već kod pasiviziranja adrese vrlo je zanimljivo odbrana člana 29. Predloga zakona, gde se pored državljanina bivših republika SFRJ pominju i državljani druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ. Da li se misli na bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, u najrazličitijim oblicima ili se može implicirati na nešto drugo.
U članu 11. stav 2. tačka 1) Predloga zakona nije baš najjasnije šta se podrazumeva pod adresom stalnog stanovanja prilikom postupka utvrđivanja prebivališta od strane nadležnog organa, kada već ne postoji uobičajeni osnov predviđen stavom 1. ovog člana.
Predložili smo brisanje člana 13. Zakona, obzirom da ne vidimo kako je moguće da nadležni organ pouzdano utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje namere da se stalno stanuje na određenoj adresi.
U članu 24. smo predložili revidiranje podataka koji će se nalaziti u policijskoj evidenciji prebivališta, odnosno boravišta.
Smatramo da nikako nije neophodno i da u velikoj meri zadire u privatnost svakog pojedinca vođenje evidencije o njegovom bračnom statusu ili zanimanju, u suprotnom Srbija bi i bukvalno postala policijska država, mada ona već u dobroj meri ima obeležja karakteristična za ovakve istorijske državne tvorevine, a ovo posebno ukoliko se uzme u obzir prilično široke i neodređene formulacije u članu 25. Predloga zakona, kojim se predviđa davanje ovih podataka u najširem krugu najrazličitijih pravnih subjekata.
Dakle, u ovoj raspravi ukazali smo na neke nedoumice kada je ovaj zakon u pitanju. Sigurno da smo podneli veliki broj amandmana, poslanička grupa NS je podnela amandmane i mislimo da ćemo imati razumevanja za njih i da ćemo u nekoj meri popraviti ovaj zakon.
Podvlačim još jednom da je Srbiji nužan jedan ovakav zakon i da je dobro da se konačno neke situacije, kada je Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana u Republici Srbiji, regulišu.
Zahvaljujem vam se i nadam se da ćete pomno razmotriti naše amandmane.