Nastavljamo sa radom, jer više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Željko Tomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača dr Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade i ministra finansija i mr Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, pozvala da sednici prisustvuju i Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Višnja Kuzmanović, savetnik u Ministarstvu finansija – Uprava za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vladan Jeremić, Dejan Mirović, Milorad Buha, zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović i zajedno Zlata Đerić i Srđan Spasojević, kao i amandman koji je, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za finansije.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Izvolite, gospodine Jeremiću.

Suština problema celokupnog jeste u tom obrazloženju kojim je Vlada Republike Srbije odbacila amandman, odnosno samim tim i potvrdila to svoje zalaganje, odnosno politiku konstantnog i neumerenog zaduživanja.
Dakle, ono što smo mi nebrojeno puta do sada ukazivali jeste da se država i privreda i te kako mnogo zadužuju, i to je po poslednjim podacima nešto oko 24 milijarde evra. Ono što je problem za državu Srbiju je svakako to što nema uređenu privredu, nema lokalne izvore i nema proizvodnju radi izvoza. Naravno, onda je posledica svega toga 24 milijarde evra ukupnog duga. Od toga je država dužna oko trećinu te sume.
Problem je i taj što je učešće izvoza u dugu skoro tri puta godišnje servisiranje spoljnog duga, koji čini 40% izvoza, a ne bi smelo da pređe četvrtinu itd. Dakle, da se razumemo, zbog javnosti, javni, odnosno državni dug je ništa drugo do obaveza koju će morati da plate svi njeni građani, na ovaj ili onaj način.
Očigledno je da ova vlada, umesto nekakvih suštinskih reformi, probleme rešava zaduživanjem. To je sve tako dok ne postoji motiv za zaista suštinske reforme i štednju.
Ono što takođe treba istaći, to je da je ova vlada za vreme svog mandata javni dug uvećala za oko pet milijardi evra. Očigledno da, kad tek budemo zaista došli u ozbiljan problem otplate dugova, tek tada će se možda razmišljati o reformama.
Ono što smo nebrojeno puta ukazivali i smatramo da je to potpuno pogrešno, to je što su sva ta zaduživanja korišćena, ne u infrastrukturne projekte, već u pokrivanje budžetskog deficita.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Reč ima gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, moj amandman se odnosi na član 3. Tražio sam njegovo brisanje i u obrazloženju naveo razloge. Jedan od razloga je da će se ovim načinom omogućiti ministru finansija da, u situacijama kada postoji mogućnost u lokalnoj samoupravi, postoje izvršenje određenih obaveza, ali rukovodioci u lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj autonomiji ne žele da izvrše određene obaveze iz njima znanih razloga.
Radi se o izvornom pravu. Izvorno pravo nema niko pravo da remeti. Ako je teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi predviđeno zakonom i Ustavom pravo da koristi određena sredstva onako kako oni to opredele svojim normativnim aktima i finansijskim propisima ne može niko, pa ni ministar finansija, da im uskrati to pravo. Evo, vi ovde omogućavate ministru da on to pravo može da remeti na način da obustavi izvršenje određenih obaveza iz budžeta Republike Srbije i da faktički izmiri u ime teritorijalne, kako vi to kažete ovde teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, on izmiri te obaveze. To je nemoguće sa ustavnog osnova i Zakona o budžetskom sistemu, zato što se radi o izvornom pravu na izvorna sredstva teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i niko nema pravo da im to pravo obustavlja.
To što određeni izvršni organi u tim jedinicama ne izvršavaju svoje obaveze, to je već drugi osnov i treba se prema njima odnositi po nekom drugom pravnom osnovu, a ne obustavljajući izvorno pravo.

Hvala, gospodine Buha.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije podneo je amandman na član 4.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha i zajedno Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.
Izvolite