Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na petu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST KOMERCIJALNE BANKE A.D. BEOGRAD PO ZADUŽENjU GRAĐEVINSKE DIREKCIJE SRBIJE D.O.O. BEOGRAD
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada je prihvatila amandman.
Potpredsednica Nataša Jovanović ima reč.

Hvala vam gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana smo i gospodin Krasić, kada smo govorili u načelu o novom zaduživanju Srbije rekli da vi vodite fiskalnu samoubilačku politiku za Srbiju. Ovde smo u toku načelne rasprave, posle su to i mediji preneli, čuli izjavu ministra Milutina Mrkonjića da Srbija nije prezadužena zemlja. Mi smo njega kao čoveka koji se trudi da u svom resoru obavlja posao i projekte, pre svega, kako on to uvek naglašava, zahvaljujući tome što je to njegova osnovna struka, razumeli, ali sa ove druge strane, vi ste danas zaista merodavna osoba da na konkretno date odgovore i da vaše izjave pod odgovornošću koje imate kao potpredsednik Vlade Srbije mediji prenesu i da vidimo da li su oni kontradiktorni sa onom o čemu je o istoj temi govorio guverner NBS.
Guverner NBS je 11. maja ove godine, dakle gospodin Dejan Šoškić, rekao je da Srbija nije prezadužena zemlja, da nas nikako ne može da zahvati talas ove, produkovane od strane Amerike i zapada, tzv. svetske ekonomske krize, da je finansijska politika stabilna, da 80% društvenog proizvoda u ukupnom iznosu koji se meri spoljni dug Srbije nije nešto što nas treba da zabrinjava, da bi pre nekoliko dana, kada je ovaj paket novog zaduženja od 140 miliona evra došao u Skupštinu Srbije, pa i ovo o čemu ovog trenutka raspravljamo vezano za refinansiranje kredita iz 2010. godine za projekat "Stepe Stepanović" taj isti guverner rekao, citiram: "Srbija mora da vodi računa kako se zadužuje, jer je dostigla granicu posle koje će morati da ulazi u crvenu zonu zaduživanja", a mi tvrdimo da ste odavno prešli te granice. Onda je Šoškić rekao da vodi računa o tome kako funkcioniše privreda i da će samo povećanjem produktivnosti i rasta proizvodnje i izvozom moći da se izvuče, sada ovaj deo malo parafraziram gospodina Šoškića, iz ove teške situacije u kojoj se našla.
Objasnite molim vas gospodine Đeliću, u situaciji kada po svim parametrima koje ne izmišljaju srpski radikali, mi samo govorimo realnost i saopštavamo građanima, za razliku od vas, istinu u lice. Dakle, to su podaci koji postoje u Privrednoj komori Srbije, grada Beograda, svih gradova u Srbiji. Najpre, naša spoljno – trgovinsko razmena, govorili smo o tome pre nekoliko dana, sa Ruskom Federacijom je katastrofalna po Srbiju i Srbija je u ogromnom gubitku u odnosu na ono što je trebala da dobije.
Sa druge strane, ove kamate i ovi uslovi pod kojima se Srbija zadužuje i zaista ste nas i vi lično, gospodine Đeliću, dolaskom 2000. godine počeli da uvodite u dužničko ropstvo, sada je jedno što će jednoga dana neko morati, mi ćemo učiniti sve da vas što pre smenimo sa vlasti, da preuzmemo odgovornost i za monetranu politiku i za funkcionisanje čitavog državnog sistema, ali da se desi, kao što ovih dana traže Britanci i njihov ministar finansija, jer oni hoće da se izvuku iz te cele situacije koja zahvata EU, da neko u ovoj državi proglasi bankrot. Vi srljate i dalje, uzimate kredite koji, ovaj za refinansiranje tog jednog projekta, koji su izuzetno nepovoljni i koji kroz ovako tešku situaciju u kojoj su građani pojedinačno prezaduženi nalaze, dodatno otežavaju mogućnost da ova država normalno funkcioniše.
U Srbiji ljudi sada i privreda rade, to vam odgovorno tvrdim, a pitajte svakoga ko se iole pošteni način bavi nekim poslom, naravno ne možete da pitate Miškovića i Beka, vaše tajkune koji ne plaćaju državi ništa, niko ne može da kaže i oni se sigurno ne nalaze na onoj listi od 100 privrednika kojima će biti objavljeno koliko duguju državi. Ni vi gospodine Đeliću ne znate, to je za vas blic pitanje koliko Miroslav Mišković duguje državi. Da li znate? Ne znate, nemate pojma, a ako znate pozovite ga i kao potpredsednik Vlade i tražite da se te pare sliju u budžet Republike Srbije.
Prema tome, mi od vas tražimo da danas kažete, kada vi sa vašom odogovornošću ste došli ovde da predstavljate ovo novo dužničko ropstvo, to su sada lanci, okovi iz kojih ne može da se izađe, da li su tačne izjave koje vi dajete iz Vlade ili je tačna izjava od pre nekoliko dana guvernera Šoškića. Hvala.

Gospodine potpredsedniče imate reč. Izvolite, gospodine Đeliću.

Prvo, želim da kažem, da je ova debata o dugu izuzetno zdrava u onim demokratijama gde se o tome ne raspravlja dođe do problema, a kada se padne u dužničko ropstvo, kao što ste rekli, izlaz boli i traje jer to podrazumeva da određena prava, pre svega socijalna, moraju biti smanjena da ta država ne bi bankrotirala ili pak se dolazi do trajno, podređene ekonomske politike i koja ne može biti, kamoli suverena, ni autonomna nego se određuje od strane onih kojima se duguje.
Srbija, gospođo Jovanović, kada sam postao ministar finansija, posle vaše vlasti je imala dug koji je predstavljao 126% BDP, gospođo Jovanović. Danas je 45%, ne znam da li treba imati mnogo znanja iz matematike, ali kada uporedimo prema BDP to je tri puta manje. Srbija danas je u tri puta manjem problemu od onoga u kome ste ostavili Republiku Srbiju 2000. godine. To je ta neminovna činjenica koju niko ne može da prenebegne i ne samo to, imao sam i taj težak zadatak tada da budem ministar finansija kada nismo imali regulisane odnose ni sa Pariskim klubom, tj. dugo vremena naša zemlja nije plaćala ništa zvaničnim poveriocima tj. državama, kada ne plaćate ništa ne možete dobiti nikakvu drugu pogodnost.
Isto tako nismo imali regulisane odnose ni sa tzv. Londonskim klubom koji je predstavljao komercijalne naše poverioce, da ne govorim o tome da nismo imali regulisane odnose ni sa Ruskom Federacijom, trebalo nam je nekoliko vlada, nekoliko godina, da i ono što je zatečeno, a to je apsolutno neregulisani dužnički odnosi, poverilački odnosi sa Ruskom Federacijom i nije bila regulisane situacije sa Kinom. Imali smo situaciju gde je Kina imala ozbiljne zamerke oko onih odnosa u kojima je ostavljena Republika Srbija krajem 2000. godine. Mi nismo imali regulisane dužničko poverilačke odnose ni sa jednim bitnim činiocem u ovome svetu, a ne samo sa zapadom.
Godinama nam je trebalo, godine su nam trebale, prvo da smanjimo dužničko ropstvo u kome ste ostavili Republiku Srbiju bez ikakve mogućnosti da bilo koji građanin naše zemlje dobije osim nekoliko privilegovanih jedan kredit za stan, to je bila privilegija malog broja ljudi i oni koji su preko drugih političkih veza sebi obezbedili velike stanove to je bio, ja ne znam ko je to bio, baš se pitam?
Mislim, da bi trebalo oko ovog pitanja, da nastavimo raspravu koja je i te kako nužna i bitna, naša zemlja danas ako sada pogledamo budućnost je zemlja koja ima jedan od najnižih stopa zaduženosti u Evropi sa 44% učešća javnog duga u BDP, ali to i to je naša odgovornost svih ovde prisutnih ne znači mnogo ukoliko u godinama koje dolaze povećamo naš izvoz.
Javni dug treba da se gleda pre svega prema dva merila, jedan je koliko predstavlja prema BDP i Grčka koja ste govorili ima zaduženje od 120% BDP. Grčka je danas tamo gde ste vi radikali ostavili Srbiju 2000. godine, e to su cifre, a to u svakom slučaju ni pod razno ne može biti naša perspektiva, nego moramo paziti da bilo kakvo povećanje učešća javnog duga u BDP i to je sad drugo merilo koje moramo pratiti, može se povećati učešće samo u onom momentu kada se poveća učešće izvoza u našem BDP. Sa početkom izvoza "Fijata" i drugih investicija koje se dešavaju u našoj zemlji imaćemo veći izvoz, imaćemo veći BDP, u tom slučaju otvoriće se novi fiskalni kapacitet naše zemlje da se zaduži, ali guverner je u njegovoj ulozi, on uvek mora biti tu da prvi kaže i da ukaže na potencijalne opasnosti i pre nego što se one pojave. Srbija je protekle dve, tri godine kao sve druge zemlje u EU iskoristila određene razumne fiskalne kapacitete za to. Srbija ima manji kapacitet sada i u sledeće dve godine. Na nama je da kroz razvoj naše ekonomije, da obezbedimo, da taj kapacitet bude veći. Hvala puno na vašoj pažnji.

Potpredsednica Jovanović tvrdi da je niste dobro razumeli i replika. Izvolite.

Koristim pravo na repliku, jer mislim da je mene gospodin Đelić dobro razumeo, ali je zloupotrebio ovu pozciiju i funkciju koju sada ima i izneo niz neistina. Najpre, gospodine Đeliću, ne želim da budem lična, ali vi kada ste došli u Srbiju, pošto vam je stavljena u Ruskoj Federaciji onaj pečat zabrane, maltene ste ne deportovani nego proglašeni "personom non grata" u Ruskoj Federaciji, došli ovde za ministra finansija, ni vi niste imali ništa, a danas kažu da ste neki vojvoda od "Meridijan banke", da imate 11 miliona evra ...

Potpredsednice, zaista bih vas zamolila da lične opservacije ili percepcije ostavimo po strani.

Ne ljuti se gospodin Đelić, on sebe smatra uspešnim poslovnim čovekom.        

Molim vas, zadužena sam da vodim računa o dostojanstvu parlamenta i molim vas da poštujete funkciju potpredsednika i ličnost gospodina Đelića.

Gospodin Đelić i ja se poznajemo dugi niz godina i možemo da razmenimo i ovakve rečenice, s obzirom na to da sam ja bila poslanik i kada je on došao za prvog ministra finansija tzv. demokratske vlade, posle Petooktobarskog puča.
Ali, sada ću malo sa jasnim argumentima. Nikako vam nije trebalo da na kraju pominjete "Fijat" i da se za to hvatate kao za neku slamku spasa budućeg razvoja privrede u trenutku kada ste vi došli, posle sankcija, posle bombardovanja, posle svega onoga što su nam vaši prijatelji iz NATO pakta i EU uradili. U Kragujevcu je bilo 15 hiljada zaposlenih ljudi. Hiljadu 200 i ostalo i preuzeto je vašim ugovorom da radi u novoj fabrici "Fijat" automobili, ovih dana gospodine Đeliću, moram to da vas obavestim, jer je veoma važno, ti ljudi su pod neverovatnim pritiskom od strane italijanske kompanije da napuste svoja radna mesta, da im bude ili uručen otkaz o raskidanju radnog odnosa, ili da uzmu novac kojim se nudi.
Dakle, to su ljudi za koje ste vi garantovali bili, vi lično u Kragujevcu pre četiri godine kada ste potpisivali memorandum gde će oni da rade, a posle bombardovanja mi smo iz pepela podigli fabriku automobila i na toj platformi se sada, zamolila bih vas gospođi koja je predsednik poslaničke grupe, kažete i opomenete je, da nije dozvoljeno da se dobacuje govorniku dok govori. Govorim vama, gospođo Kolundžija. I zaista gospodine Đeliću, svi ti argumenti nikako vam ne idu u prilog jer narod danas mnogo gore živi, a vi ste ih doveli u takvu situaciju da ne mogu da sastave kraj sa krajem.