Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Da bi smo utvrdili kvorum molim narodne poslenika da svoje identifikacione kartice ubace u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da bi utvrdili da li postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu 86 narodnih poslanika i da je u sali prisutan još jedan određeni broj narodnih poslanika, tako da postoje uslovi za rad sednice Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u članu 1. kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije poslanika Narodne skupštine.
Izuzetno, predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanja u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)
Narodni poslanik Nikola Novaković. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo potpredsedniče.
Dakle, posle nekog vremena, otprilike na svaka tri meseca pojavim se ovde i postavljam jedno isto pitanje, a to je - ko u ovoj državi može da naloži Ministarstvu prosvete i nauke da vrati novac koji bez ikakvog osnova drži na nekakvoj svojoj budžetskoj poziciji?
Doduše, obrazloženje neću da ponavljam, ono je već nekoliko puta rečeno, radi se o 1.575.000 dinara, koje je preduzeće "Vojvodina promet", iz Vrbasa, uplatilo na račun Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta u pokušaju osnivanja fakulteta od kojeg se odustalo 2008. godine. Prošlo je već pune tri godine i ovo je sada već pitanje za premijera. Dakle, ko je u ovoj državi dovoljno vlastan i ima neki autoritet da ljudima koji već šesti put postavljaju pitanje, a sedmi put šalju zahtev - vrati novac koji je bez ikakvog osnova zaleđen na računu Ministarstva prosvete i nauke.
Usput moram da spomenem da Ministarstvo prosvete i nauke još koje kako i odgovara meni na pitanja i preduzeću čiji novac drži, izvinjavajući se što nije u mogućnosti da ispuni, po meni, jednu notornu i očiglednu obavezu, a to je da vrati tuđe, jer naleće stalno na prepreke u vidu uprave za trezor, u vidu razno-raznih finansijskih, kako da kažem, kao nekih samo prepoznatih veličina koje jednostavno najobičniju knjigovodstvenu operaciju nisu u stanju da urade, da preknjiže taj iznos i vrate uplatiocu.
Pitanja koja su postavljena DRI i usmeno i pismeno, osim tapšanja po ramenu i usmenih obećanja da će se ovim pozabaviti, naravno, ostala su prazna i nedovršena.
Očigledno je da DRI i gospodin Sretenović nemaju celu sliku svoje nadležnosti. Osim nadzora, kažnjavanja i medijskog obraćanja, imaju verovatno i onaj deo nadležnosti, a to je – aman, pomozite da se nešto ovako notorno reši. Ukažite koji je to put i zamolite te samoprepoznate knjigovodstvene veličine iz razno-raznih uprava za trezor, iz Ministarstva finansija, Ministarstva za nauku i prosvetu, pa verovatno i iz same DRI da malo uključe male sive ćelije, jer ne mogu da verujem da postoji način da se tuđ novac, koji drže bez osnova, jednostavno vrati.
Drugo pitanje koje moram da postavim jer je veoma važno i u pravom je momentu i ono je vrlo egzaktno, upućeno je Ministarstvu prosvete i nauke. Pitanje glasi: koliko je novaca predviđeno za pedagoške asistente, za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prošlog utorka sam postavio Ministarstvu odbrane pitanje vezano za iseljavanje određenih lica koja su izbegla iz odcepljenih republika, a smeštena su u prostor vojne ustanove Dedinje i pitao sam da li je obavezna vojna ustanova da poštuje odluke nadležnih sudova.
Ovog puta je slično pitanje i pitam da li je vojna ustanova Dedinje obavezna da poštuje odluke Prvog osnovnog suda u Beogradu. Pročitaću kako je rešenje Prvog osnovnog suda – određuje se privremena mera, pa se zabranjuje tuženom da naloži, zatraži ili izvrši obustavu snabdevanja objekta Dedinje, Zvezdara, Velimira Rajića 2. u Beogradu i to toplotnom energijom, električnom energijom, tekućom vodom, kao i da naloži, zatraži ili izvrši obustavu vršenja poslova odnošenja smeća iz istog objekta. Privremena mera ostaje na snazi do pravosnažnosti okončanja ovog parničnog postupka, a u pravnom leku se kaže – protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
I pored ovakvog rešenja Prvog osnovnog suda, VU "Dedinje" isključila je struju, vodu, grejanje i dovela ove porodice, koje su godinama bolesni, u izuzetno nezavidnu situaciju.
Ne ulazim u to ko je ovde kriv. Veoma je bitno i pitam – ako mi ne poštujemo i nadležne institucije ne poštuju odluke suda, onda zašto nam postoje zakoni? Kada se okonča postupak i po odluci nadležnih sudova, onda neka se i izvrši takva odluka. Dotle je red da posebno nadležne institucije poštuju odluke sudova. Molio bih da Ministarstvo odbrane ispolji uticaj i da ukine ovu meru koju je izvršila VU "Dedinje" ukidanjem struje, vode i grejanja ovim porodicama. Hvala lepo.

Pre nego što dam reč sledećem narodnom poslaniku, koji želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286, na osnovu člana 90. i 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da se početak zakazane sednice odlaže za čas, minut, sat, kada nakon završetka rasprave u pojedinostima budemo zakazali sat i čas, odnosno dan za glasanje sa satom i kada završimo glasanje, tada će biti zakazana sednica umesto u 11,00 časova. Dakle, danas, u svakom slučaju.
Na osnovu člana 87. takođe, da ćemo danas, ako bude potrebe, raditi i posle 18,00 časova.
Narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime LDP postaviću dva pitanja, a oba se tiču aktuelnih događaja, bez ikakve namere da ovu situaciju, ili ovu poziciju koristimo za bilo kakvu politizaciju.
Mislim da Vlada Srbije, a pre svega MUP i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja danas u toku dana moraju da nam daju potpuno nedvosmislene odgovore oko okolnosti i svih posledica koje su pratile jučerašnji događaj u Jagodini.
U javnosti su se pojavile potpuno oprečne informacije o svedočenja gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme, svedočenja dece, vrlo konfuznih izjava koje su dolazile iz Zdravstvenog centra u Jagodini i konačno, učiteljica, nastavnog osoblja koje je bilo prisutno u javnosti. Postoje vrlo različite informacije o tome da se radi o praktično papirnim reklamama koje su uokvirene letvicama, kako svedoče neke učiteljice, očigledno u strahu od atmosfere koja vlada u Jagodini, do svedočenja dece da je zapravo reč o teškim metalnim reklamama i o situaciji kada su njihovi životi bili ugroženi.
Mi ćemo drugom prilikom i na drugom mestu raspravljati o tome da li se ovde radi o političkoj zloupotrebi, da li su za potrebe političke promocije i političke kampanje korišćeni državni resursi, ali ono što je ključno u ovom trenutku je da se pruže konkretni odgovori na to kakve su sve okolnosti pratile ovaj događaj i kave su njegove medicinske, psihičke i sve druge posledice.
Drugo pitanje tiče se jedne teme koja je ovde otvorena pre nekoliko dana, protekle nedelje u raspravi o budžetu, a onda je, nažalost, kao i mnoge druge važne teme otišla na marginu potisnuta i manje-više estradnim događajima koji u poslednje vreme obeležavaju politiku u Srbiji. Radi se o pitanju – koliki su dugovi poslodavaca Republičkom fondu PIO? Gospodin Čolaković je nešto o tome govorio prošle nedelje. U međuvremenu su se pojavili manje-više zvanični podaci koji govore da je dug svih poslodavaca u ovoj zemlji prema PIO fondu, zbog kog je on praktično u stanju latentne nelikvidnosti, oko 230 milijardi dinara, dakle dve milijarde i 300 miliona evra i paralelno sa tim da je praktično 90% dugova, odnosno 90% dužnika neredovnih platiša doprinosa za svoje radnike vezan za ono što zovemo državni sektor, dakle, javna preduzeća, preduzeća u državnom vlasništvu i ostatak društvenih preduzeća.
Ovo su velike cifre za sve građane da bi pre svega oni mogli da shvate razmere tih dugova. Radi se o iznosu koji je dovoljan za šestomesečnu isplatu svih penzija u ovoj državi ili jednak iznosu koji ćete danas kroz usvajanje rebalansa budžeta praktično iz budžeta dati tom fondu koji se nalazi u teškoj situaciji.
Ono što je moje direktno pitanje i ono što tražim od premijera i od Vlade ove zemlje i od rukovodstva Fonda PIO je da mi se dostavi lista 50 najvećih dužnika koji u ovom trenutku duguju najveće iznose Republičkom fondu PIO, kako bismo imali kompletnu sliku o tome gde je suština dugova, odnosno nelikvidnosti koje postoje u Fondu PIO, zbog čega toliko izdašna mora da bude subvencija državnog budžeta i da konačno razjasnimo tu priču da li je problem Srbije privatizacija i zli kapitalizam ili je centar nelikvidnosti, centar problema vezan za gigantski javni servis, za partijski vođena javna preduzeća.
Onda će nam i mnogi drugi odgovori u našem ekonomskom i političkom životu biti jasniji i ta ideja apsolutno partijskog upravljanja javnim resursima, odnosno javnim sektorom i činjenica da danas ili za nekoliko dana gas u ovoj zemlji poskupljuje za 10 ili 15%, dok se kompaniji koja je monopolista na tom tržištu sve vreme daju izdašne državne subvencije ili makar izdašne garancije za kredite za tekuću likvidnost koju uzima. Dakle, lista najvećih dužnika i struktura dugova koji postoje u ovom trenutku prema PIO fondu i jasan odgovor na pitanje kakve će mere biti preduzete prema onima koji svoje obaveze ne izvršavaju.
Najava premijera da će biti data preporuka, odnosno da će se ići u pravcu izmene zakona svakako nije dovoljna. To ljudima koji nemaju povezan staž ili imaju ogromne probleme prilikom odlaska u penziju ni na koji način neće pomoći, bez obzira da li će neko i u kom trenutku završiti u krivičnom postupku ili eventualno zatvoru. Hvala.

Hvala, gospodine Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje Vladi – da li vi gospodo iz Vlade imate parlamentarnu većinu i zašto jučerašnja tema koja je bila izuzetno značajna za Srbiju umesto u 10,00 časova, 11,00 časova, počinje u 15,00 časova sednicom i do tada se ne obezbeđuje kvorum? O čemu se zapravo radi? Zašto neke tačke koje su prošle skupštinsku proceduru se ne glasaju?
Vi se, gospodo iz vladajuće koalicije, zabavljate dok danas na Kosovu svi Srbi su na barikadama i boriće se dole za svoja prava. Ovde u Beogradu predsednik Srbije juče drži sednicu, on postaje regionalni vođa, naravno, i drži jedan simpozijum koji se zove – Nova energetska budućnost jugoistočne Evrope. To traje tri dana.
Pre neki dan u Aranđelovcu jedan veliki skup, 100 najvećih biznismena u jugoistočnoj Evropi, novo doba itd. Ali, nema nikog da kaže nešto – šta ste se to dogovarali sa EU, sa Amerikom, sa kim ste pregovarali, sa Euleksom? Otkud Euleks dole koji je sada presvukao uniforme? Šta to znači? Kakva je budućnost Srba na severu Kosova i da li vi uopšte imate neki koncept kako to da rešite?
Vama je sve preče ovde. Evo, danas slušamo mnoge rasprave. Vi držite i razno-razne vežbe, reagujete kako reagujete na mnoge sitnice, a nikako ovo krupno državno pitanje da razrešite. Da li važi Rezolucija 1244 i dalje? Da li Savet bezbednosti ima neki autoritet ili nema nikakav? Da li njegove odluke treba da se poštuju? Da li skupštinske deklaracije važe nečemu i da li ih ova vlada poštuje? Da li skupštinske rezolucije i sve što je donošeno u ovom parlamentu važe? Zašto se sada ne čuju pregovarači, a i sam predsednik države, da daju uputstva? Zašto ne napravi jedan skup da svi čujemo o čemu se radi, već je taj narod na severu Kosova prepušten sam sebi, da danas svojim telima brani deo teritorije, brani Rezoluciju 1244 koju su tada prihvatili?
Ponavljam, premijeru sam postavio pitanje i nikada nisam dobio odgovor – kojih su to šest tačaka koje ste najavili pompezno i rekli da one rešavaju sudbinu Srba na Kosovu?
I zato ste dozvolili ulazak Euleksa i rekli ste da tih šest tačaka su ključne i vrlo povoljne za Srbe, da se Rezolucija 1244 ispoštuje. U njoj doslovce piše da između Srbije i Kosova nema carine, nema granice i da je Kosovo sastavni deo Srbije, da je administrativna teritorija koju štite međunarodne snage. Međutim, danas toga nema. Tamo, na silu pokušava da se uspostavi granica, da se prekrši rezolucija, da se prekrši ono sve što je dogovoreno.
Sada pitam, gde su tih šest vaših tačaka koje su bile ključne, koje su bile rešenje za Srbiju? Gde je Vuk Jeremić, gde je Boris Tadić, gde je Mirko Cvetković, da se obrate javnosti i da kažu šta je sa tim i da se obrate Srbima na severu Kosova šta da rade i kako da se ponašaju? Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo konkretno pitanje za predsednika Skupštine, odnosno za predsednicu Skupštine Republike Srbije, a to je - da li će u narednom periodu preduzeti neke mere da se poslanici drže poslovnika i da postavljaju pitanja, kada je to određeno  da se postavljaju pitanja, koja su od interesa za bolji život građana Srbije, a ne da koriste dnevno političke događaje da bi skupili jeftine političke poene radi njihove bolesne ambicije, da jednog dana uđu u vlast.
Uzgred, budi rečeno, pre nego što dobijem odgovor na to pitanje od predsednika Skupštine, da odgovorim nekim kolegama iz neke poslaničke grupe koje toliko brinu šta se desilo juče u Jagodini, da kažem da je najnovija informacija od jutros, da su sva deca izašla iz bolnice, da imaju vrlo lake telesne povrede i da će deca već sutra biti u školskim klupama. Toliko za taj događaj.
Još nešto, juče je bio u Jagodini Dan oslobođenja Jagodine od fašizma, i valjda je bio, i uvek su se i pre, ranijih godina, održavale neke manifestacije u znak tog istorijskog događaja za grad Jagodinu i uopšte za Srbiju, jer je i Srbija oslobođena od fašizma, najvećim delom, u oktobru mesecu 1944. godine.
Ove godine, na žalost, dogodio se jedan laki incident, koji nije ostavio nikakve posledice koji su se našli na gradskom stadionu u Jagodini. Hvala Bogu, da su deca živa i zdrava i da će nastaviti da idu u školu.
Još nešto želim da kažem. Mnogi ovde pričaju, a naročito iz jedne poslaničke grupe o tome, kako se navodno zloupotrebljavaju deca u neke političke i verske običaje, a ne zloupotrebljavaju se deca, kada u nekim gradovima gde živi većine neke druge veroispovesti, idu i nose skute nekim velikodostojnicima drugih vera, onda se deca ne zloupotrebljavaju u verske potrebe ili u neke druge potrebe.
Prema tome, ako su deca izašla da pozdrave patrijarha Irineja, koji je posle 80 godina došao u Jagodinu, valjda imaju deca pravoslavne vere pravo da izađu na ulicu i pozdrave svog patrijarha. Zar se to samo onemogućava i sputava deci srpske nacionalnosti, odnosno, pripadnika srpske pravoslavne vere?
Još nešto da kažem. Zamolio bih kolege iz drugih političkih partija, naročito iz jedne koji imaju toliko velike vratove da uvek vide šta se događa u drugim avlijama i brinu šta rade drugi, da oni malo više brinu o tome tamo gde imaju vlast. U Srbiji im skoro niko nije dao pravo da upravljaju lokalnim samoupravama, ali negde gde bar učestvuju u lokalnim samoupravama, da malo više daju oduška sebi, na taj način što će predlagati u tim lokalnim samoupravama da brinemo za decu, da brinemo za socijalno ugrožene, da brinemo za bolesne, da brinemo za sve one koji nemaju dovoljno sredstava da prežive, a ne samo da brinemo šta drugi rade, da kritikujemo uspešne ljude u Srbiji, a oni na taj način da skupljaju političke poene.
Zato bih molio predsednicu Skupštine da se drži Poslovnika. Još nešto moram da kažem. Predložio bih da predsednica Skupštine, kao prva među jednakima, posle sledećih izbora odredi, da sada donesemo zakon i da se odredi da svaki poslanik pre nego što uđe u Skupštinu, prođe jedan alko-test, test na drogu i da ga u neuropsihijatriji pregledaju, da vide da li može da obavlja funkciju poslanika, jer ipak mi ovde donosimo vrlo važne zakone. Hvala lepo.