Kolega Šaroviću, imate još od poslaničke grupe, inače, nema osnova za repliku. Ovo je bilo pojašnjenje i odgovori na vaša pitanja.
Reklamirate povredu Poslovnika? Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, smatram da ste vi povredili Poslovnik, jer je očigledno da je gospodin Marković pogrešno protumačio moje izlaganje. Rekao je da je moj govor bio maliciozan. Zaista mislim da je to krajnje neprimereno. Odgovarao je na primedbe koje sam dao i to protumačio potpuno drugačije.
Zaista vas molim, u ime neke kolegijalnosti, da primenjujete Poslovnik kako treba. Potpuno je očigledno svima u ovoj sali, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, kao što je očigledno i gospodinu Markoviću, da imam pravo na repliku. Zaista ne želim da oduzimam vreme svojim kolegama iz poslaničke grupe, želim da iskoristim ono na šta mi je Poslovnik dao pravo. Ako vi mislite da više ni ovaj Poslovnik ne valja, da nije dovoljno restriktivan, onda izvolite i promenite ga. Dajte bar do tog trenutka te mrvice koje ste ostavili opoziciji, pustite nas bar to da sakupljamo.
Molim vas da mi date repliku, u skladu sa onim što je gospodin Marković rekao. Pogrešno je protumačio moje izlaganje i vezano za države bivše SFRJ, rekao je da je moj govor bio maliciozan. To je više nego dovoljna osnova da dobijem reč.

Izvolite, imate pravo na repliku.

Hvala najlepše.
Gospodine Markoviću, ovo što ste rekli jednostavno ne stoji. Pročitaću ponovo odredbu člana 29. pre svega zbog građana. Kaže: "Državljanima bivših Republika SFRJ (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BiH i Crna Gora) ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ". Koja je država nastala na teritoriji bivše SFRJ, osim bivših republika koje su sve, na žalost, u svojim granicama? Nema šeste, gospodine Markoviću. Nema tu bilo kakve mogućnosti za preciziranje, odnosno postoji, ukoliko ste dobronamerni, kako kažete.
Podneo sam amandman kojim sam tražio da se briše: "ili državljanima druge Republike nastale na teritoriji bivše SFRJ". Time se ne dira u ovoj član zakona, ne dira se u celokupan zakon. Onda to prihvatite, pa da vidimo da niste zlonamerni i da to nije bilo kakva izdaja.
Druga stvar, rekli ste da je šef pregovaračkog tima dolazio u Skupštinu. Moram da vas obavestim da sedam puta zakazujemo sednicu Odbora za KiM i da gospodin Stefanović odbija da dođe. Čak smo, zna gospođa Slavica Đukić-Dejanović, išli i na granični prelaz Brnjak, pošto nam je prethodnih pet puta odgovorio kako ne može da dođe u Narodnu skupštinu zato što je dole na terenu i brine o građanima, a kada smo mi rekli da nema problema i ponudili šest alternativnih lokacija na koje smo spremni da dođemo, onda nije bio ni dole. Gospodina Bogdanovića smo zatekli u kafani, umesto na pregovorima. Hvala.

Izvolite, gospodine ministre.

Da ne širim temu na ono što ste me pitali, to sam vam odgovorio, ali ovo za član 29. Dakle, postoje ljudi kojima je državljanstvo SR Makedonija, recimo, iz vremena SFRJ. Znači, on je državljanin bivših republika SFRJ, SR Makedonija, koja realno ne postoji.
Gospodine Šaroviću, koleginica Kasalica će preneti vaše izlaganje ministru policije, ja tumačim ovako kako mislim da treba, jer baveći se matičnim knjigama, znam kako nam piše i kako je svima nama pisalo tada. Meni je pisalo tada SR Srbija. Prenećemo vaše izlaganje, vašu primedbu. Ne želim da ostavim bilo kakvu sumnja u pravcu koji ste rekli. Videćemo da li postoji potreba za tim preciziranjem. Nije na meni, to će autori zakona i ministarstvo koje je uradilo zakon da urade, ali vam kažem da nema potrebe za takvu vrstu bojazni kako ste izneli. Ne radi se o
nikakvim skrivenim namerama i slično, radi se od dve kategorije ljudi, gde u članu 29. želi da se reši kako će se pasivizirati adresa prebivališta u Republici Srbiji po isteku važenja lične karte. Imamo dve kategorije ljudi koji su devedesetih već počeli da dolaze u Srbiju, izbeglice pritisnute nevoljom. To su ljudi koji imaju državljanstvo socijalističke republike. Oni su državljani bivših republika, a drugo su državljani novonastalih država – Republika Hrvatska itd. Vi ne verujete, a verujem da je tako kako sam vam rekao. Prenećemo vašu primedbu.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi malobrojni, poštovani gospodine ministre, cenim ovo što ste danas, što ste sada izložili i iskreno u to što ste vi sada rekli verujem, ali ne mogu prosto da prihvatim zato što vi niste nadležni ministar za ovaj zakon. Ovaj zakon nije matični zakon iz vaše oblasti i vi, uz dužno poštovanje, ne možete da ulazite u nameru predlagača ovog zakona, jer je možda njegova namera bila potpuno drugačija. I zbog toga smatram da je neophodno da se ovaj član 29. Predloga zakona promeni, kako kod nas narodnih poslanika ne bi izazivao dodatnu zabrinutost i sumnju i to je nešto na šta sam i ja imala nameru da reagujem, ali prosto neću da ponavljam svoje izlaganje, jer je gospodin Šarović to jako dobro obrazložio.
Naravno nema sumnje da je ovaj zakon o prebivalištu i boravištu građana nešto što je izuzetno potrebno. Prvo, zbog toga što je sada važeći zakon donet još davne 1977. godine, a drugo što on nije na neki adekvatan način regulisao prava ljudi čija se prava u stvari regulišu ovim zakonom. Znači, materiju zakona nije regulisana na adekvatan način, zbog toga što je donekle licima, građanima, znači uskratio prava koja bi po zakonu trebalo da imaju.
Dobro je što on uvažava činjenicu da se stvari u realnom životu menjaju i da je neophodno da te promene stvarnosti uskladiti isto tako i sa samim zakonom. Ovde prvenstveno mislim na to što ovim predlogom zakona će se omogućiti da građani koji po važećem zakonu nisu imali pravo da prijave svoje prebivalište i na taj način dođu do lične karte, biće sada u mogućnosti ovim zakonom i to će im sada biti omogućeno. To je nešto što je dobro rešenje i što mi pozdravljamo, jer takvih ljudi danas u Srbiji ima negde više od nekoliko desetina hiljada.
Ali, sa druge strane, ne verujem da će ovaj zakon rešiti pitanje koje je danas ostvareno ovde u ovoj skupštini, a to je pitanje pravno nevidljivih lica. Podsetiću vas, da su pravna nevidljiva lica, lica koja fizički postoje, ali o kojima ne postoji ni jedan vidljivi pravni akt, odnosno pravni trag. Ona nisu bila upisana u matične knjige rođenih nakon svog rođenja, da li zbog toga što njihovi roditelji ih nisu upisali ili prosto nisu bili u mogućnosti da ih upišu zato što ni oni sami nisu upisani u te iste matične knjige. Takvim licima, po našem mišljenju prvo treba omogućiti taj naknadni upis u matične knjige rođenih, zatim, utvrditi njihovo državljanstvo, pa im tek onda olakšati ili omogućiti prijavu prebivališta na ovaj način kako je ovde regulisano u predlogu zakona.
Dobro je što će ovim predlogom zakona bar jedna od te tri faze biti prosto urađena po nekom olakšanom postupku i što će njihov donekle biti poboljšan, ali taj problem neće biti rešen. Meni je takođe jasno da taj problem ne može da bude rešen jednim zakonom, već je neophodna jedan sveukupan pristup, jedan celovit pristup rešavanju ovog problema.
Drugi problem za koji sam sigurna da ovaj zakon neće rešiti, to je problem sa kojim smo se susretali i nedavno, a i mislim da on do sada nije rešen na adekvatan način. To je problem fiktivno prijavljenih prebivališta odnosno boravišta kosovskih Albanaca na teritoriji centralne Srbije, a sve zarad dobijanja biometrijskih srpskih pasoša. Sada da prosto budem jasna, ja kao i DSS apsolutno prihvatamo da svaki srpski građanin ima pravo ne samo na biometrijski srpski pasoš već ima pravo i na sva lična dokumenta koja su garantovana zakonima koje mi ovde donosimo, jer to na neki način potvrđuje suverenitet države na celoj njenoj teritoriji. Ali, ako se kosovskom Albancu izda srpski pasoš, onda se podrazumeva da njemu ne može da bude izdat istovremeno i kosovski pasoš.
Isto tako, ako mu se izda srpska lična karta podrazumeva se da ne može da ima kosovsku ličnu kartu. Zbog toga smatram da će biti jako teško ovo utvrditi i da prosto, nisam sigurna, da li će uopšte na bilo koji način ovo pitanje moći da bude rešeno. Kosovski Albanci su, to smo čitali u medijima, u štampi, o tome su bile razne informativne emisije, su čak bili u stanju da daju i do četiri hiljade evra da bi dobili srpski biometrijski pasoš i prosto kolika je velika ta zainteresovanost kod kosovskih Albanaca, najbolje pokazuje i to da se dnevno u Gradskoj upravi, primera radi, Vranje, prijavi negde oko 150 Albanaca koji su zainteresovani za dobijanje srpskih ličnih dokumenata.
Takođe, još jedan podatak da je od januara do avgusta 2010. godine, 11 hiljada kosovskih Albanaca se prijavilo kao zainteresovano za život u jednoj niškoj opštini Medijana, znači, oni su izrazili spremnost i želju da se registruju kao Nišlije. Naravno, nemam ništa protiv toga, da to naravno nije urađeno na fiktivan način, a opet govorim i ovo ističem, zbog toga što smatram da ovaj predlog zakona taj problem neće biti u mogućnosti da reši.
Danas je takođe vrlo aktuelan problem koji je i te kako povezan sa ovom temom, to je veliki broj azilanata koji se nalazi u Srbiji, a koji želi da pređe u EU, i od januara do danas, čini mi se da je azil u Srbiji zatražilo negde oko 2,5 hiljade lica, od kojih je više od polovine Avganistanci.
Ako se ne varam u Srbiji postoje samo dva centra za azil, jedan je u Banji Koviljači, koji je više nego pretrpan, to je takođe bilo aktuelizovano ovde u Narodnoj skupštini. On prima negde oko 83 lica, a u samoj Banji Koviljači, Loznici i celokupnom tom kraju se nalazi oko 2,5 hiljade azilanata. Jasno da svi oni koji borave u Banji Koviljači, odnosno u Loznici, a koji se ne obrate Centru za azil, smatraju se da nemaju boravište već da su ilegalno, da ilegalno borave na teritoriji naše zemlje.
Prosto i kada se postavilo pitanje u Skupštini na to nismo dobili adekvatan odgovor. Nisam sigurna da država zna rešenje kako da izađe sa ovim na kraj i zbog toga bih volela da nas prosto neko od nadležnih u tom pogledu informiše i ovo su očigledno pitanja koje sam ja sada ovde navela, koja prevazilaze u velikoj meri moć ovakvog jednog zakona i zbog toga je neophodno, bilo je važno, da on sva ova pitanja reguliše na adekvatan način, a ne ovako. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o prebivalištu i boravištu i nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i to ove dve stvari raspravljamo u objedinjenoj raspravi, mada mi zaista nije jasno, a o tome su govorile mnoge moje kolege pre mene, šta ove dve stvari imaju zajedničko, ali imajući iskustvo sa vama, spajali ste vi i drastičnije stvari, tako da smo mi na neki način i oguglali na to.
U svojoj diskusiji ću se pre svega osvrnuti na nacionalnu strategiju za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama. Nije potrebno ni podsećati da je ova strategija veoma važna karika u funkcionisanju svake države i njen sadržaj, odnosno koncpecija treba da bude u potpunosti saglasna sa interesima dotične države. Da li je tako kada je u pitanju država Srbija, ostaje da se vidi, odnosno videćemo iz ove strategije koju razmatramo.
Dovoljno je samo baciti jedan kratak pregled na sadržaj ove strategije i onda ćemo dobiti odgovor na ovo pitanje, a odgovor glasi – ova strategija koju razmatramo nije u saglasnosti sa interesima države Srbije. Zbog čega? Ima mnogo stvari, a ja ću pomenuti ovde dve stvari.
Kao prvo, u strategiji se nigde ne pominje Kosovo i Metohija kao sastavni deo Republike Srbije, a znamo da Srbija najveće probleme ima upravo na Kosovu i Metohiji i smatram da ova vlada, ova vlast na ovaj način želi da zaobilaznim putem izvrši priznanje Kosova i Metohije. Sa druge strane, odnosno druga stvar, uočljivo je da se u strategiji i te kako vodi računa o interesima EU.
To se doduše malo kamuflira nekim strategijama o smanjenju rizika od katastrofa u zemljama u razvoju, kao navodno, eto EU vodi računa o zemljama u razvoju i pomaže im u ovim njihovim strategijama. Moram da kažem, a to treba da je jasno svakom ko se imalo razume u sva dešavanja i zbivanja danas u svetu, pre svega u Evropi, da EU predstavlja faktor koji zemlje u razvoju ugrožava više od bilo koje prirodne katastrofe, i to ugrožavanje se odvija pre svega u dva pravca.
Jedan pravac, se ostvaruje kroz izvoz prljavih tehnologija i izvoz nuklearnog i svakog drugog opasnog otpada u zemlji u razvoju, a drugi pravac, se ostvaruje na način kroz ekonomsko i medijsko porobljavanje država u razvoju, gde naravno spada i Srbija.
Međutim, vi danas ovde u ovoj skupštini nudite, i kad bude vreme za usvajanje, usvojićete deklaraciju po preporuci EU i na taj način ćete vodećim zemljama EU dati alibi za sve ono što loše rade pre svega našoj zemlji za uništavanje naše privrede i svih drugih resursa koje poseduje država Srbija, a da su u tome otišli toliko daleko i da se strategiju podredili pre svega Evropi i EU, to može potvrditi i glava dva, poglavlje dva, gde se po preporuci EU kaže – katastrofe se mogu izveći.
Pa ljudi to jednostavno nije tačno. Katastrofe se ne mogu izbeći. Mogu se smanjiti rizici od posledica koje će izbeći te katastrofe, ali čovek još uvek nije dostigao taj nivo da se može uspešno nositi sa prirodom.
Najbolji primer za to vam je jedna nuklearna katastrofa koja je prouzrokovana zemljotresom u Japanu. Znamo da je Japan jedna od tehnološko najrazvijenijih zemalja u svetu, znamo da su Japanci jedan od najvrednijih i najodgovornijih naroda u svetu, ali nisu mogli da spreče i da zaustave katastrofu njihove nuklearke. Dalje, ova strategija prikazuje i daje jednu analizu dosadašnjeg stanja i navodi nedostatke ovog sistema, počev od institucionalno - organizacionih do materijalno – tehničkih i kada se upravo u analizi govorite da sve ono što je do sada da smo imali da ništa ne valja, ama baš ništa ne valja, baš tako stoji na ništa nije dobro. I sada odavde se može izvesti jedan logičan zaključak, ako je ova vaša analiza uspešna onda ispada da sve ono što je valjalo da ste vi upropastili u zadnjih desetak godina koliko vladate Srbijom.
Inače, kako drugačije objasniti činjenicu da su u vreme NATO agresije naši vatrogasci i naši ljudi koji su radili na sistemima za distribuciju za napajanjem električnom energijom, taj posao odlično odrađivali i bili su primer svima u svetu i tadašnji ljudi iz NATO pakta su se divili, zaista, našim ljudima kako su uspešno sprečavali požare, i kako su uspešno osposobljavali te sisteme za prenos i napajanje električnom energijom.
Dakle, vi ste upropastili mnogo toga. Imajući u vidu ovo iskustvo iz NATO bombardovanja ova, a i svaka druga strategija trebalo bi da se bazira na onim stvarima koje su potvrdili u praksi i koje su dale pozitivne efekte u praksi.
Tamo vi u strategiji, recimo, navodite i zaista neke bezvezne stvari, pa tako jedno poglavlje nosi naslovi "vizije i misije" i sad lepo zvuči, lep naslov i kada se pogleda to poglavlje sadrži svega tri rečenice u tri reda, i strategija obiluje i nekim bezveznim terminima, pa tako možemo tamo svesti termine povećanje kulture otpornosti na katastrofe ili recimo potreba za boljim mafiranjem, itd.
Zaista, to što ste vi tamo radili i što to ništa ne vredi. Moram da vas podsetim da država Srbija nema prijatelja u EU, ili gotovo da ih nema, ako ne računamo Grčku, a naši prijatelji se nalaze u drugim zemljama iznad EU, i trebalo bi da se okrenemo na drugu stranu.
Rusija je naš najveći strateški prijatelj i zato treba da što više poradimo na ovom centru za vanredne situacije koji je formiran i čije je sedište u Nišu, nažalost iako je tamo juče boravio ministar Ruske federacije Sergej Šojgu, znam lično da taj posao ide traljavo i da na tom poslu se nije mnogo odmaklo i neko se iz ove vlasti uplašaio da će Rusija ugroziti interese naših navodno prijatelja iz NATO-a.