Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva i gospodine Mariću, pre svega gospodine Markoviću želim da vam zahvalim na svemu što ste uradili za građane Kraljeva, za građane Trgovišta. Ljudska zahvalnost je najveća i nemerljiva, nju ne može da pokrije nikakva nagrada, ali lepo je kada dobijete i priznanje za ono što ste uradili pomažući građane Kraljeva. Interesantno je da tu odluku maltene niko od odbornika nije osporio, sem ove odborničke grupe koja se raspala na nekoliko političkih stranaka, ali oni su zanemarljiva statistička greška u Kraljevu.
Gospodine Mariću, vas molim da svim vatrogascima, svim članovima spasilačkih službi MUP prenesete najdublju iskrenu zahvalnost za nesebičnu plemenitost, požrtvovanje, stručnost, angažovanost, plemenitost prilikom spašavanja ljudskih života, jer nema veće vrednosti u 21. veku nego spasiti ljudski život. Imovina se može nadoknaditi, može se izgraditi onaj objekat koji je izgoreo, ali zaista vas molim da svim policajcima, svim vatrogascima, svim ljudima koji su, ne štedeći svoj život rešili da, žrtvujući sebe, spasu tuđi život, prenesete iskrenu zahvalnost svih građana, ne samo grada Kruševca, iz koga dolazim, već čitave Srbije, jer mislim da čitava Srbija deli najuzvišenija osećanja kada je reč o tim ljudima.
Kada govorimo o ovoj strategiji, biću vrlo kratak, jer tu nema mnogo šta da se kaže. Strategija je jasna, koncizna, precizna. Sticajem okolnosti sam pripadnik Gorske službe spašavanja već 25 godina, učestvujem sa jednom humanitarnom organizacijom u stotinama akcija, u kojima sam učestvovao zajedno sa tim divnim momcima iz Gorske službe spašavanja, u spašavanju ljudskih života i na Kopaoniku i na planinama Srbije i u rudnicima, zemljotresima, tokom NATO agresije.
Mislim da sve ono što ste napisali u ovoj strategiji zavređuje i te kako ozbiljnu diskusiju i poštovanje vašeg rada i rada ljudi na terenu koji, kažem još jedanput, spašavaju ljudske živote. Želim samo da kažem da su građani Kraljeva, građani Studenice, meštani Ušća i te kako pažljivo pratili vaše aktivnosti na gašenju požara, da je kod bujičnih poplava u Trgovištu, Zaječaru, Ljuboviji, Loznici, Valjevu, Osečini, Aleksincu pokazana i te kakva stručnost, angažovanje i profesionalnost jedinica koje su spašavale ljude. Imali smo klizište u selu Bogdanje i elementarne nepogode u Kruševcu, Aleksandrovcu, Pomoravlju, zapadnoj Srbiji. Nekada, kada smo imali 32.000 raketa, od kojih su obe radile, a ostalih 31.880 nisu, mi smo imali situaciju da smo samo za jednu noć u Srbiji doživeli gradonosnu tuču, od koje je trebalo srpskoj poljoprivredi pet godina da se oporavi, a to se dešavalo 1999. godine, kada su oni imali 32.000 raketa i sada nas optužuju da mi ne smemo od NATO pakta da ispaljujemo rakete. Mi ne pitamo nikoga kad branimo nebo Srbije, mi Srbiju volimo najviše na svetu, poštujemo Rusiju, poštujemo EU, ali Srbiju volimo najviše na svetu.
Kada hoćemo da branimo nebo Srbije, mi ne tražimo saglasnost, mi ispaljujemo rakete u onom obimu koliko je potrebno, koliko je neophodno da zaštitimo Srbiju. Poplave koje su zadesile Aleksinac, izazvane su, pre svega ljudskim nemarom lokalnog stanovništva, a ne neangažovanjem pripadnika policije. Elementarna nepogoda koja je zadesila Kruševac, Aleksandrovac, jedna je od najvećih u istoriji grada Kruševca u poslednjih 130 godina, koliko se proučavaju elementarne nepogode.
Za kraj moram da kažem još jednu molbu. Treba raditi maksimalno na uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve, jer svuda u svetu taj broj postoji. Mi sada imamo nekoliko brojeva: 92 za policiju, 93 za vatrogasce, 94 za hitnu pomoć. Svuda u svetu je 112 broj kojim se poziva pomoć u vanrednim situacijama.
Za kraj, neki nisu razumeli poruku vizije i misije, ne sviđa im se što ima samo tri rečenice. U svom naučnom testamentu Albert Anštajn je napisao viziju i misiju svog delovanja na planeti Zemlji u jednoj jedinoj rečenici. Oni koji su razumeli prihvatili su progres čovečanstva i ušli u 21. vek, a oni koji to nisu razumeli ostali su u 19. veku i nisu ni malo srećni ni tužniji od nas, ali zahvaljujući takvim ljudima koji su imali viziju i sposobnost da tu viziju smeste u jednu rečenicu, planeta ide u ovom pravcu u kome ide, oni ne mogu da je zaustave, mogu da veruju u svoje zablude.
Za kraj, za ove koji dobacuju, 1999. godine bile su velike poplave, odmah posle NATO agresije. Vojislav Šešelj je obišao poplavljena područja i pitao tamo narod "da li znate što sam došao", a narod mu je odgovorio "da bi katastrofa bila kompletna". Zahvaljujem.

Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste vi, većinom onih koji su vas izabrali, legitimno izabrani za predsednika Skupštine. To poštujem i vama se obraćam. Meni se danas drugi put dešava da jedna gospođa iz sale nepristojno dobacuje da je meni kraj, da nemam vremena, da nemam prava po Poslovniku. Poštujem što ste vi predsednik Skupštine i hvala vam.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Zbog istine i zbog ovoga što je malopređašnji govornik rekao, za koga sam sigurna, gospodine Mariću, čim se ustanovi ovaj broj 112 za hitne slučajeve, da će prvi da vam se javi.

Molim vas, nemojte.

Trebali ste malopre da reagujete. Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste bili deo koalicije sa SRS 1999. godine i vrlo dobro znate da je kao potpredsednik Vlade Republike Srbije naš, sada već devet godina u Haškom kazamatu utamničeni predsednik dr Vojislav Šešelj, za koga je naručena optužnica i tadašnji premijer ove elementarne nepogode jer rekao Karli Del Ponte "vodi ga i ne vraćaj ga više". Dakle, naš predsednik je, kao odgovoran čovek i kao potpredsednik Vlade, koji, za razliku od ovih koji nisu isplatili za poplavu ni u vašoj Rači, ni u našem Kragujevcu, ni u kraju odakle je gospodin Popović, ni u Aleksincu, ni u Kruševcu, ni u Trgovištu, procenjenu štetu, to uradio 1999. godine, iako je bilo NATO bombardovanje i ako se to desilo, dobro se sećam tog dana, kao da je juče bilo, avgust mesec je bio, šta se desilo posle 5. oktobra i dolaska ovih pučista na vlast, kada su sve hteli da zgrabe.
Oni su čak hteli da optuže našeg predsednika da je on, zaboga, sredstva koja su bila opredeljena za nešto drugo, usmerio građanima za poplavu u tom kraju. On je pomogao tada građanima Srbije, a tek će da im pomogne kada se vrati i SRS zajedno sa njim.

Pošto na listama govornika više nema prijavljenih za reč, a nema ni onih koji nisu iskoristili pravo iz člana 96. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova.