Pre nego što pitam da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP, narodni poslanik Zoran Ostojić.
Pitam, da li još neko od predsednika, ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ako da, molim vas da se prijavite u elektronski sistem. (Ne.)
U tom slučaju, obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DSS i poslaničke grupe SRS.
Prelazimo na deo sednice kada pravo na reč u načelnom pretresu imaju poslanici po redosledu, a o Predlogu zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju.
Prvi govornik je Dušan Marić, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najveća mana ovog zakona jeste to što će on biti primenjivan selektivno. Ukoliko se kod bilo kog građanina Republike Srbije pronađe biološko oružje, on će po ovom zakonu odgovarati i biti kažnjen.
Međutim, ukoliko neko od vojnika NATO pakta prilikom prolaska kroz Srbiju, namerno ili slučajno izbaci pet kilograma nekog biološkog oružja, od tog otrova umre 10 ili 110 hiljada ljudi, on neće snositi nikakvu odgovornost po ovom predlogu zakona, zato što je Srbija u julu 2005. godine potpisala taj čuveni Sporazum sa NATO paktom, koji između ostalog, vojnicima NATO pakta, na teritoriji Republike Srbije, garantuje potpunu pravnu nedodirljivost, bez obzira šta učine i bez obzira u kakvoj kriminalnoj aktivnosti učestvuju ili bez obzira kakv zločin počine.
Nameću se dva suštinska pitanja. Prvo pitanje jeste koja je svrha usvajanja ovog zakona, ako se on ne odnosi, ako neće biti primenjivan prema onima od kojih objektivno preti najveća opasnost, prema NATO paktu i Amerikancima, koji proizvode biološko oružje, prvi su u svetu po tome, koji su to biološko i toksičko oružje već upotrebili protiv Republike Srbije i njenih građana i koji ga jedini u nekoj bliskoj budućnosti mogu dalje upotrebiti.
Drugo pitanje jeste čime je NATO pakt zaslužio ovu privilegiju? Da li time što je bombardovao Republiku Srbiju, da li okupacijom KiM, da li ubistvom oko 3.000 srpskih i albanskih civila, da li ranjavanjem 15.000 ljudi, ubistvom 80 srpske i albanske dece, ili možda time što je gradove i sela u Srbiji gađao sa projektilima u kojima se nalazi osiromašeni uranijum?
Prema podacima samog NATO pakta, ova alijansa je na Republiku Srbiju bacila 420.000 projektila, ukupne težine 22.000 tona. Takođe, prema priznanju NATO pakta, 31.000 projektila u sebi je sadržala ovaj osiromašeni uranijum, koji je radioaktivno i toksičko oružje.
Prema podacima Vojske Srbije, na Srbiju je bačeno 45.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, ukupne težine 15 tona, dok Rusi tvrde da je tih projektila bilo čak 90.000 i da je u njima bilo ukupno 30 tona ovog osiromašenog uranijuma.
Na Srbiju je u agresiji, uz radioaktivno korišćenje, korišćeno još i biološko i hemijsko oružje, a na to ukazuje i jedan priručnik koji nosi datum 22. novembar 2009. godine, a koji vojnici NATO pakta dobijaju kada dođu na KiM.
Priručnik je potpisao pukovnik Osvaldo Bizari, a javnosti ga je prvi put otkrio bivši italijanski admiral Falko Akamen, nekadašnji predsednik Odbora za odbranu, u italijanskom parlamentu.
Naslov ove knjižice je "Nuklearno biološko hemijski priručnik", a na njenoj naslovnoj strani je mrtvačka glava.
Da NATO pakt Srbiju nije bombardovao biološkim i hemijskim oružjem, ne verujem da bi sami sebi skakali u stomak, pa da bi u naslovu ovog priručnika stavljali i biološko i hemijsko oružje.
Inače, u priručniku, pored ostalog piše – držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima NATO pakta, nosite zaštitnu masku, ukoliko radite na udaljenosti od 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođene projektilom, jer udisanje čestica praktično, dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama, uključujući i kancer i deformacije novorođenčadi.
Ove posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije.
Dalje, hrana i voda postaće nejestive zbog kontaminacije, nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana.
Znate li šta je najtragičnije u svemu ovome? Jeste to što ovo upozorenje nije podeljeno ljudima na Kosovu, ni srpskim civilima, ni albanskim civilima, koji su još veći zamorčići, veća žrtva ove NATO intervencije.
Da ovaj priručnik nije napisan tek tako, govore i sledeći podaci, prema pisanju prištinskog lista "Ekspres", stanovnici Kosova su prvi u regionu po stepenu smrtnosti od malignih oboljenja. Godišnje na Kosovu od malignih oboljenja izazvanih ovim raznim zračenjima i otrovima umre oko 5.000 ljudi, tri puta više nego što je to bilo 1998. godine, kada je umiralo 1.500.
Sledeći podatak, od 225 italijanskih vojnika koji su boravili u misiji KFOR na KiM, njih 45 je već umrlo, a kod 20 nesrećnika koji su živi, odnosno rođena su deca koja imaju genetske anomalije.
Inače, UN su u junu 1999. godine imale izveštaj o posledicama bombardovanja Kosova i Republike Srbije, taj izveštaj je podneo njihov funkcioner Bakari Kantea, ali s obzirom da UN učestvuju u ovom zločinu, taj izveštaj je sakriven od javnosti.
Sledeće, isto ponašanje zabeleženo od strane SZO. Kako je izjavio britanski fizičar dr Kejt Baverštok, SZO 2001. godine iz izveštaja UN o bombardovanju Republike Srbije, o štetnim posledicama tog bombardovanja, izbacila je ukupno osam poglavlja koja se odnose na osiromašeni uranijum, biološko oružje i hemijsko oružje.
Inače, ovim projektilima je gađano ukupno 111 lokacija na teritoriji Republike Srbije, od toga 107 se nalazi na Kosovu, četiri se nalaze na jugoistoku Srbije, jedino su ove četiri delimično koliko se moglo, one su dekontaminirane, a one na Kosovu nisu ni pipnute.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", do kojih se došlo šest godina nakon bombardovanja, učestalost oboljevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla je kod muškaraca za 22%, a kod žena za 16%.
U isto vreme, učestalost raka prostate porasla je za 60%, mokraćne bešike za 37%, debelog creva za 29%, karcinoma pluća za 16%.
Kod žena je uočena porast oboljevanja od raka debelog creva za 25%, pluća za 24%, materice za 17% i porast bolesti tumora raka dojke za otprilike 7%.
Pomenuću ovde, od hiljade nesretnih slučajeva, samo slučaj porodice Jović iz sela Grace kod Vučitrna. U istom danu kada je njihov sin jedinac umro od raka a rak je dobio zbog zračenja, konstatovano je da njegova dvogodišnja kćerkica ima tumor na mozgu, takođe kao posledica preteranog zračenja od ovih bombi NATO pakta.
NATO pakt je osiromašeni uranijum koristio i prilikom bombardovanja BiH. Navešću samo nekoliko podataka, da bi javnost znala koja je opasnost u pitanju. Tamo su gađali 15 lokacija. Najviše su gađali Vojno-remontni zavod u Hadžićima. U Hadžićima su pre rata živeli Srbi i Muslimani zajedno. Na početku rata, sticajem okolnosti, Muslimani su se iselili iz Hadžića. Godine 1995. NATO pakt je bombardovao Hadžiće. Na 15 hektara ovog remontnog zavoda izručeno je četiri projektila po metru kvadratnom, ukupno je izručeno na Sarajevo 10.800 komada ovih otrovnih, toksičnih projektila. Znate šta se dogodilo? Kada je srpsko Sarajevo predato Muslimanima, Srbi iz Hadžića su se iselili u Bratunac a Muslimani iz Hadžića su se vratili svojim kućama. Sada ovi jadnici, Muslimani i Srbi, dele istu sudbinu, i jedni i drugi su pokusni kunići, i jedni i drugi umiru od epidemije malignih bolesti. Samo u prve tri godine nakon doseljavanja u Bratunac, u Bratuncu je umrlo 300 ljudi koji su se iselili iz Hadžića.
Inače, na italijanskoj televiziji RAI, 5. januara 2004. godine emitovana je emisija "U prvom planu", o obolelima od raka na području BiH i tada je predstavnik Crvenog krsta Paolo Đanpijetro izjavio da se godišnje u Italiji sa područja Balkana prebacuje 50 dece koja su otrovana ovim biološkim, hemijskim, bakteriološkim i radiološkim oružjem i da je broj te dece svake godine sve veći.
Kolega Radiša Ilić je govorio o tome da su ove najveće zarazne bolesti najmasovnije, sida, svinjski i ptičiji grip, u stvari biološko oružje koje je proizvedeno u američkim laboratorijama. Ali, što je još gore, utvrđeno je da su i vakcine kojima su navodno lečene ove bolesti takođe proizvedene u američkim laboratorijama i da sadrže ove otrove. Upravo je to objašnjenje da je više ljudi umrlo od vakcinisanja protiv svinjskog gripa, protiv ptičijeg gripa, nego od samih ovih bolesti.
Čime se Amerika i njene farmaceutske kompanije služe u proizvodnji biološkog oružja ja ću vam pokazati na primeru svinjskog gripa. Vakcina protiv svinjskog gripa je urađena godinu dana pre nego što su Amerikanci ovu bolest pustili u promet. Drugo, utvrđeno je da se u vakcinama protiv svinjskog gripa koji je proizvela američka kompanija "Bakster" nalazi svinjski grip. Treće, više ljudi je, kao što sam rekao, umrlo od vakcine, od vakcinisanja protiv svinjskog gripa nego od same bolesti. Četvrto, na celoj kugli zemaljskoj nije bilo nijedne svinje koja je obolela od tzv. svinjskog gripa. Peto, virus svinjskog gripa nikako nije mogao nastati prirodnim putem. Evo kako se to jedino moglo dogoditi. Ja vas molim da slušate pa da sami zaključite kako se to moglo dogoditi.
Znači, prvo je neka ptica u severnoj Americi morala da se zarazi bilo kojim virusom gripa. Posle toga, ta bolesna ptica je morala da doleti preko Atlantika u Evropu. U Evropi je morala da stupi u kontakt sa svinjama, da zarazi te svinje virusom koji je donela iz Amerike. Nakon toga, taj virus je morao da mutira. Ptica iz Amerike se morala vratiti i ponovo stupiti u kontakt sa svinjama i zaraziti se virusom koji je mutirao. Nakon toga, dva puta zaražena ptica leti do Azije. U Aziji stupa u kontakt sa azijskim svinjama, prenosi na njih taj virus, stupa u kontakt sa azijskim pticama i prenosi na njih taj virus. Virus mutira i kod jednih i kod drugih, tako da može da bude prenesen na čoveka. Nakon toga, ova svemoguća feniks ptica iz Amerike ponovo stupa u kontakt sa azijskim svinjama, sa tri virusa u sebi, leti preko Azije, leti preko Evrope, leti preko Atlantika i gle čuda, ide baš u Meksiko i tamo se pojavi prvi čovek koji je oboleo od ovog svinjskog gripa. Na kraju, da bi se ova bajka dogodila, da bi ovo bilo moguće, mora da postoji jedna svinja u Aziji koja je zaražena tim gripom u kojoj je taj virus mutirao. Takva svinja ne postoji.
Znači, stvar je jasna. Recept je vrlo jasan. Farmaceutska američka mafija prvo osmisli jedan smrtonosni virus, zatim osmisli vakcinu protiv tog virusa u koju takođe stavi taj virus. Nakon toga krene u masovnu proizvodnju i izazove epidemiju raznih bolesti, da bi plasirala svoje vakcine i prodala ih. Dokaz vam je činjenica da je na prodaji vakcine svinjskog gripa u samo jednoj godini zarađeno sedam milijardi evra.

Iskorišćeno je 12 minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodna poslanica Dušanka Plećević.

Na vreme da upozorim, da se ne bi smetnulo s uma, o razlozima za donošenje ovog zakona, govorimo o oružju za masovno uništenje. Govorimo o tom oružju u vreme kada se na barikadama dešavaju tako teške stvari za srpski narod od strane SAD, ali, ovaj zakon se tiče i Donalda Ramsfelda i Iraka i vesti da se u Iraku proizvodi biološko oružje, pa se kasnije saznalo da tog oružja nije ni bilo. Ali su Irak pregazili.
Ovaj zakon se tiče i činjenice da gotovo da ne postoje kaznene odredbe. Zamislite, privredni prestup, samo privredni prestup za naše građane, a za Amerikance kada provlače svoje kontingente vojnika sa takvim naoružanjem nema kazne.
Da se malo podsetimo, postoji čovek koji se zove Bakari Kantea, šef programa UN za čovekovu okolinu. Čovekova okolina i toksini su u prirodnoj vezi. On je 1999. godine bio dok je bilo bombardovanje Republike Srbije. Napravili su izveštaj od 72 strane, a 70 strana UN su sklonili, da se ne vidi šta je urađeno. Evo šta su konstatovali predstavnici UN, šta su oni krili i, zamislite, obelodanio novinar Amerikanac Robert Parson. Šta je obelodanio? Ozračena hrana, 9.450 tona nuklearnog otpada je bačeno na teritoriju Republike Srbije. Da li znate ko je to bacio? Oni koje ste juče čekali ovde i slavili 130 godina prijateljstva. Vi merite prijateljstvo prema tonama osiromašenog uranijuma i toksičnih materija koje su bačene na Republiku Srbiju.
Šta je još taj novinar utvrdio? Bilo bi dobro da to javnost sazna, odnosno da podsetim javnost gde je najviše prouzrokovano te ekološke štete biološkim, hemijskim, toksičnim, nuklearnim i svim drugim sredstvima – Pančevo, Kragujevac, Novi Sad, Bor. Šta je stradalo? Kaže se ovako – atmosfera i tlo u bivšoj SRJ trajno su zagađeni otrovnim materijalima zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Šta su posledice? Povećanje kancerogenih oboljenja, leukemija, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.
Imamo preko 300 hiljada ljudi manje za devet godina po popisu, a juče je neko slavio 130 godina prijateljstva sa onima koji ubijaju srpski narod. Šta je stradalo i gde su najveći problemi? Nije samo od uranijuma nego i od nekih supstanci koji se zovu polihlorobifenili – PCB, visoko-kancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. To je ono što dominira danas u Srbiji. Gde se nalazilo? U električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama.
Posledice širenja kadijuma, metalizovana živa, najveći otrov svih vremena, ozračena hrana, hiljade tona uranijuma na teritoriji Kosova i Metohije pogotovo, itd. Ko je znao? Američki novinar kaže – znao je Bil Klinton. Njemu je napravljen spomenik u Prištini.
Da vas samo podsetim na još jednu činjenicu. Dosmanlijska vlast je pre nekoliko godina dala SAD lokaciju na Dedinju, gde je bio Maršalat. Došli su, porušili su sve, posekli drveće. Onda je došla druga ekipa, skinula je tri metra debeo sloj zemlje, oterali negde. Posle sedam meseci vratili novu zemlju tri metra debljine. Kada je to naleglo, krenuli da grade i eno, najveća vojna baza na vrhu Dedinja. Pravi se ambasada, ozračuju se čak i radnici i kada ulaze i kada izlaze, a gradilište izgleda kao svaka vojna baza SAD u Avganistanu, a liči i na onu koja je sada, hvala bogu, napuštena pored Brčkog.
Donosimo zakon. Da li takav zakon postoji i kod naših neprijatelja NATO pakta, Evropske unije? Šta oni poštuju od ove međunarodne konvencije? Poštuju samo to što se u Hagu nalazi sedište BTVC, međunarodne organizacije koja se bavi suzbijanjem hemijskog, biološkog, nuklearnog i svakog drugog oružja.
Šta želite da prikažete usvajajući ovakav zakon, miroljubivu politiku? Kada su vas doveli Amerikanci na vlast, prvo što su uradili ispraznili su Vinču. U tri etape je vršeno uništavanje Vinče. Sve je to rađeno kreditima ili dobrovoljnim prilozima SAD.
Očekivao sam neki predlog zakona, da se formira jedna grupa koja bi pokupila sve ove toksične materije, skladištila i poslala u Vašington, pošto je to njihovo, to nije naše, to ne raste na teritoriji Republike Srbije. To su oni nama bacili, da se to pokupi pa da se njima vrati, neka oni trljaju glavu sa tim poklonima. Nadam se da se juče niste ljubili sa gospođom Meri.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a posle njega narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon, to vam je potpuno jasno, a to se moglo i zaključiti iz uvodnog izlaganja ovlašćenog predstavnika Srpske radikalne stranke gospodina Ilića. Čovek bih mogao odmah da se zapita - zbog čega? Mi smo dužni da takav odgovor u jasnoj formi dostavimo.
Prvo, nama je potpuno nejasno da u današnjem danu treba da raspravljamo o ovom zakonu, kada imamo daleko važnijih problema sa kojima se ovo naše društvo suočava. Smatramo da je zakon suvišan, nepotreban, a pogotovo u trenutku kada naši građani na Kosovu preživljavaju ono što preživljavaju.
Ono što moram da vam kažem, mi ne možemo da razumemo da vi donosite jedan ovako mali, kratak, defektan zakon u situaciji kada je on već potpuno prevaziđen. Ovaj zakon ima 10 članova. Vi ste pravnik, kada čitate naslov samog zakona, lepo piše, evo ja ću pročitati, mada svi znaju - o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju. Nađite mi jedan jedini član koji govori o uništavanju. Molim vas, evo to vas pitam, morate odgovoriti - kojim članom tretirate ono što zakon nosi u naslovu? Takvi su vaši zakoni, smešni, nelogični i vi kao ministar pravde dobili ste da branite ovako defektan papir. Stvarno je sramota. U nedostatku boljih predloga, nemojte ni ovo da nam dostavljate. To vas molimo. Zbog čega vas molimo? Zato što ipak ova zemlja mora da se uzdigne i da ne bude banana republika koja se udvorava nekom drugom moćnijem, pišući ovakve zakone.
Naravno, sada sam izrekao tešku optužbu. Moram da obrazložim sve to. Gospođo ministar, čitali ste datume kada je ovo usvojeno, kada je potpisano, kada je ratifikovano, od koga i gde. U decembru se održava sastanak komiteta koji raspravlja o ovome. U aprilu mesecu je održana konferencija priprema. Da li ste videli šta je, recimo, američki ambasador Laura Kenedi rekla šta su ključni problemi danas u vezi sa primenom ovih mera. Istakla je tri problema: provera efikasnosti i negovanje poverenja u njihovu primenu, izgradnja globalnog kapaciteta da se spreče infektivne bolesti na globalnom nivou i treći, prevencija bioterorizma.
Kako ovaj vaš zakon korespondira sa tri ključna problema koja su u komitetu istaknuta da treba da budu razmatrana? Moji prehtodnici su objašnjavali i o genetskom inženjeringu, sa kojim se danas suočavamo, koji i te kako utiče na problematiku kojom pokušava zakon da se na ovakav nakazan način bavi.
Interesantno je, kada ste već donosili zakon, sama konvencija, vi to bolje znate, verovatno, nego ja, ima 15 članova. Evo, upozoravam vas – zašto u zakon niste stavili ono što je obuhvaćeno 5. članom konvencije, da su zemlje dužne da ukoliko primete kršenje ovih odredbi da prijave Savetu bezbednosti to kršenje i da traže raspravu u Savetu bezbednosti o kršenju ovih mera. Srbija je, nažalost, u NATO agresiji bila poligon na kome su se kršile odredbe ovog zakona. Moji prethodnici su o tome pričali, neću sada u to detaljno ulaziti.
Podsetiću vas samo na posledice, to je moj dug kao lekara i to je moj dug kao predstavnika građana, koji su nevino izgubili svoje živote od jedne počasti koja se zove karcinom, a koja razjeda Srbiju danas. Danas godišnje u Srbiji preko 30.000 ljudi oboljeva od karcinoma. Danas u toj istoj Srbiji 22.000 umire od tog karcinoma. Porast je za preko 20% u odnosu na stanje pre NATO agresije.
Ova vlada nikada nije govorila o biološkoj ugroženosti nacije, koju možemo da sagledamo iz izveštaja popisa, doduše nepotpunog, gde se opet narodu ne saopštava kompletna istina, nego se kaže – manje se rađa. Jedan od razloga je sigurno i to što sterilitet hara ovim našim prostorima, a on je i te kako u vezi sa upravo primenjenim oružjem biološkim, koje je bilo primenjeno zajedno sa radioaktivnim i hemijskim.
Neko će kazati – imaš li dokaza? Naravno, nikada bez dokaza i ne pričamo, a dokaz je ključni intervju iz 1999. godine španskog pilota, koji daje listu, da ga ne citiram, vi ćete mi verovati na reč, nema potrebe da trošim vreme, gde kaže da je NATO počinio neviđeno zverstvo na ovim terenima i da je bacao hemijska, biološka i radiološka oružja. Izjava stoji i to niko nije demantovao. Nikada to nije demantovano.
Sada ide pitanje – šta je država Srbija uradila da je to što je potkrepljeno i izjavama direktnih učesnika, koji su nas bombardovali, pokrene pred Savetom bezbednosti to pitanje?
Da li je stručna javnost, moje kolege i mi lekari odgovorili zadatku? Da li smo i mi ćutali, kao što ćuti država, ne smejući da se zameri Americi, NATO-u, globalističkim teroristima? Nismo. Uradili smo ono što smo mogli i koliko je u našoj moći. To je ovde bilo spomenuto, u par istraživanja.
Sada ću zbog javnosti da vas upozorim sa tim ispitivanjima. Na Kosovu je primećeno, vrlo brzo, da je povećan broj rađanja dece sa nakaznošću. Pojavio se vrlo veliki broj novih slučajeva oboljenja od karcinoma. Onda je jedna ekipa sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo, rešila da to ispita. Konkurisala je kod naše države, kod Ministarstva zdravlja za projekat koji je odobren. On se zvao – učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i poremećaja u razvoju trudnoće kod žena na KiM i njihove novorođenčadi nakon NATO bombardovanja. Ministarstvo je odobrilo ovaj projekat. Izvajalo je godišnje oko 27.000 dinara da bi se ovaj projekat ostvario.
Prvu podršku, još 2007. godine, pored toga što su ministarstvo, a vidite i na koji način podržali ovaj projekat, Ministarstvo za razvoj životne sredine je takođe omogućilo da se u Vinči i na VMA u laboratorijama izvrše prva ispitivanja. Šta su utvrdila? Nesumnjivo je u plodovoj vodi trudnica i pupčanoj krvi nađen osiromašeni uranijum, uz druge toksične produkte.
Šta se događa posle toga? U Subotici, u genetskoj laboratoriji, zahvaljujući dr Jasmini Duraković, imate i citiraću jednu njenu izjavu. Rekla je – radili smo gotovo u tajnosti. Rezultati su poražavajući. Najžešći genetski disbalans, genetske greške proizvedene spoljnom agresijom, ukazale su na pravi haos genetskog materijala, nepojmljivog za ljudsku vrstu. Dalje neću čitati.
Šta se dogodilo kada je to saopšteno našem sastanku ginekologa, koji smo održali prošle godine u Zvečanu? Policija je upala u laobratoriju dr Jasmine Duraković i zabranila je da dalje saopštava te podatke. To je naša tužna sudbina i naša realnost.
Ovaj zakon, pazite, nećemo da glasamo i zbog uvredljive vaše izjave koju dajete u obrazloženju, kako vi usavršavate Konvenciju. Vi ste tako daleko od savremenih problema kojima se bave ljudi koji su doneli ovu konvenciju. Isto tako ću vam reći, kada je američka ambasada dizana i kada je saniran teren, kada je skidana zemlja, to mora da se učini i na četiri lokacije na jugu Srbije. To bi Međunarodna zajednica morala da učini i na Kosovu, ako hoće zaista da nosi epitete da brine o ljudima i da se zalaže za demokratiju. Samo toliko. Hvala lepo.

Deset minuta i 40 sekundi je iskorišćeno.
Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, koristim priliku po Poslovniku i pozivam se na član 27, onaj deo koji se odnosi na obavezu predsedavajuće da se stara o toku sednice, da vam samo skrenem pažnju.
Suzavac se baca na Srbe na KiM. KFOR kaže da je naredbu dobio iz…

Narodni poslaniče, molim vas da ne zloupotrebljavate pravo.
(Zoran Krasić: Samo da vam objasnim. Nije ovo zloupotrebljavanje. Vidite da niko neće da vam sedi u sali.)
Zloupotrebljavate.
Narodni poslaniče, molim vas da ne zloupotrebljavate pravo da govorite o povredi Poslovnika. Narodni poslaniče, govoriti o mogućim tragičnim događajima, pod rečju – dajte mi reč da govorim o povredi Poslovnika, je omalovažavanje ugleda Narodne skupštine i ruganje svima onima koji su zaista u teškoj situaciji. Molim vas, da to ne činite.
(Zoran Krasić: Pozivam vas da se starate o redu. Od lekara traže pomoć 45 lica. Srbi traže pomoć.)
Narodni poslaniče Zorane Krasiću, molim vas da ne remetite red na sednici Narodne skupštine. Takođe vas molim da u ime onih zbog kojih uzimate reč, mislite o njima, a ne o tome, na koji način da, kršenjem procedure, samo kažete ono što želite. Zaista vas molim.
(Zoran Krasić: Ovo nije kršenje procedure, ovo je skandal. Gde su vam poslanici? Zašto ne kažete da je Boris Tadić zabranio medijima da izveštavaju o ovome? Sram vas bilo.)
Narodni poslanik remeti red na sednici i insistira da izričem kaznene mere. Staram se o redu na Skupštini i staram se u okvirima onoga što su obaveze i nadležnosti predsedavajuće. Ukoliko želite da izazovete incident, to će vam biti onemogućeno.
(Zoran Krasić: Izreknite mi opomenu, pa šta, ima li većeg incidenta od ovoga što radite? I vaši stradaju tamo. Ako jedan život spasimo, ako spasimo život jednog Srbina, to će biti uspeh.)
Narodni poslaniče, niko takvim načinom nije postigao nikakvu korist za one koje smatra da galamom, uvredama i kršenjem pravila, štiti i brani. Ne činite štetu i ne pravite nered na sednici Narodne skupštine.
(Zoran Krasić: Izreknite mi opomenu. Što mi ne izreknete opomenu? To je vaše pravo kao predsedavajuće Narodne skupštine.)
Narodni poslanik i dalje dobacuje i pita zašto mu ne izričem opomenu. Zato, narodni poslaniče, što se staram o redu na sednici Narodne skupštine s punom svešću o tome, sa kakvim se sve problemima suočava Srbija. Vaše ponašanje je nedopustivo i nedolično za sednicu Narodne skupštine.
(Zoran Krasić: Što je Tadić imao tajni sastanak sa medijima?)
Molim vas da prestanete da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslaniče, molim vas da se, takođe, setite da se ovde niko ne plaši kada vi vičete, i da to što ćete se derati i vikati, dobacivati sa mesta, neće ni na koji način mene onemogućiti da primenjujem odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine ovog trenutka. Kao prvo, poslanik, gospodin Zoran Krasić koji je, na neki način, i doajen ove Skupštine, se nije derao, kako ste vi rekli, nego je glasno izrazio protest u ime Srba sa KiM.
Molim vas da to ne činite i kao vaša koleginica, potpredsednica Skupštine, i kao narodni poslanik koji u ovom trenutku, zajedno sa svim poslanicima SRS, izražava ogromnu brigu za građane dole.
Gospodin Krasić se nije javio u trenutku kada je on hteo, kako vi to hoćete da predstavite javnosti da napravi ovde neki incident ili bilo šta, nego u trenutku kada mu je, kao i nama svima, stigla informacija od ljudi, a treba da znate i zna gospodin Odalović, koji sedi pored vas, da je jedan srpski radikal i predsednik jedne opštine, opštine Zvečan na KiM, gospodin Dobrić, kada su nam stigle informacije da je preko 40 Srba, a među njima ima i mladih ljudi, žena i dece zatražilo pomoć u bolnicama.