Poštovane dame i gospodo narodni poslanici. Nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika koji ubacuju svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, molim vas da to učinite da utvrdimo da li postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad sednice Narodne skupštine.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu 86 narodnih poslanika ubacilo svoje identifikacione kartice i da je u sali prisutan još jedan određeni broj poslanika, tako da postoje Poslovnikom utvrđeni uslove za rad sednice Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam – da li žele reč neko od predsednika, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, odnosno neko ko želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dragi poslanici. Oktobar mesec je mesec žalosti za našu zemlju. Podsećam vam, gospođo predsedavajuća, da je danas dan oslobođenja Grada Beograda, Srbije, a istovremeno 19, 20. i 21. oktobra nemački fašisti su streljali jedan grad koji se zove Kragujevac, gde su streljani i učenici.
Iz tog razloga, predlažem dve stvari, da minutom ćutanja predložite da odamo poštu cenjenim rodoljubima ove zemlje i borcima za slobodu i drugo, da delegacija Skupštine Srbije u ime poslanika i ovog parlamenta poseti Kragujevac i položi jedan venac na humke streljanih rodoljuba Grada Kragujevca. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, vama ću postaviti to pitanje, postavio bih ga i predsednici Skupštine da je ona ovde.
Znate, Gordana, mi se poznajemo godinama, nismo u istoj stranci, vi ste u jednoj, a ja sam u drugoj, vi ste na vlasti, ja sam opozicija, ali i vi i ja imamo decu. Danas su nečija deca na barikadama, popovi su na promocijama, patriote nisu u dometu, a ovaj parlament misli da ima obavezu prema tom narodu koji se davi sada u suzavcu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je ovde usvojena Rezolucija koja ih je gurnula na te barikade pre dva i po meseca i koja vas obavezuje, kada neko ko vodi ovu sednicu da prekinete sa tom imitacijom života i makar danas kažete da u ovoj zemlji ništa nije normalno, pa ne može biti normalan ni parlament koji ignoriše stvarnost.
Ne možemo mi više ovako da radimo kao poslanici. Ako smo poslanici ove države, onda moramo imati razumevanje za ono što se u njoj dešava. Mi ne pristajemo da budemo taoci te laži i licemerja koje nam vi servirate ovde najavom Druge sednice Drugog redovnog zasedanja našeg parlamenta.
Da li je neko odgovoran za ono što danas ti ljudi preživljavaju na Kosovu? Mi se smatramo odgovornim zbog toga što vas nismo sprečili u tome. Nije bilo dovoljno reći istinu i nije bilo dovoljno biti u pravu. Nismo vas sprečili u politici koja je danas doživela svoj slom, koji ne ugrožava izgleda nikoga osim te ljude i tu decu na barikadama. Našta liči ovaj parlament koji ignoriše činjenicu da se deca izvedena na barikade, a da nisu na školskoj nastavi, da ljudi nisu na poslu, nego su sada topovsko meso za vojsku koju i ne interesuje ko je sa druge strane.
Naš predsednik apeluje na KFOR da ne upotrebi silu. Naš predsednik je bio dužan o tome misli 30. jula ovde u parlamentu, kada je dao legitimitet onome što se na Kosovu jedino može završiti silom kroz sukob našeg naroda sa međunarodnom zajednicom u kojoj je naš narod osuđen na nestajanje.
Mi ne možemo ovako da se ponašamo, gospođo Čomić, nikome nismo sipali so na ranu, uvek smo pružali podršku svakoj razumnoj ideji. Molim vas da prekinete sa ovim licemerjem i da na takav način, makar jednim gestom, pokažete odgovornost koju je neophodno pokazati kako bi se ovo društvo osvestilo. Ne možemo da živimo okrenuti od onoga što smo sami stvorili, ignorišući ono što će sutra stići do nas.
Nema predsednice, vi vodite ovu sednicu, nema smisla ovakvo vaše ponašanje. Ako je to politika vladajuće koalicije, onda mislim da to nije čak politika, koja ni unutar vladajuće koalicije više ima većinu.
Ovde, u parlamentu su zaštićeni oni koji ni na kakav način ne zaslužuju zaštitu srpske države, od kriminalaca su prevedeni u patriote.
Oni koje je ova država hapsila 2003. godine kao dilere heroina – o tome se govorilo u ovom parlamentu, pa su izdajnicima proglašeni oni koji su rekli da će nas to dovesti do nacionalne katastrofe. I evo, dve ili tri nedelje posle sednice Odbora za bezbednost na kojoj je rečeno da su odgovorni za sukobe na Jarinju, naš narod je topovsko meso. Oni koji pucaju iz suzavaca pucaće i iz nečeg drugog ukoliko je to potrebno.
Srbija je jedna od retkih tačaka na planeti, uz Irak i Avganistan, u kojoj se narod sukobljava sa međunarodnim snagama a parlament koji je taj narod gurnuo u sukob raspravlja o toksikološkim zakonima ili mi ovde poštujemo formu poslaničkog pitanja. Gde su očevi nacije? Gde su oni koji truju ovaj narod objašnjavajući mu kako ne može da da ono što nema u ime onoga što nikad neće dobiti? Oni koji nam kažu kako treba prolivati svetu krv? Čija se krv danas proliva? Starca koji je to rekao ili dece koja su na barikadama? Ne možemo više ovako da živimo i ne može više parlament tako nešto da podržava.
Da li je odgovor na to da se mi iz parlamenta povlačimo? Nije. Odgovor na to je da vam skrenemo pažnju da ovog puta ne napravite grešku koju ste pre toga napravili bezbroj puta. Nije dovoljno jedno saopštenje u pet ujutru predsednika dato državnoj agenciji, predsednika koji nam je prvo rekao kako on državnim kanalima komunicira sa tim narodom, a onda oni kažu da nije stigla poruka, pa posle toga kažu – mi samo poštujemo odluku Skupštine.
Odluka parlamenta je – tražimo da se vrati stanje pre 25. jula, tražimo da se misija Euleksa vrati u okvire dogovora koji je postignut sa ovom državom, tražimo da se KFOR ponaša u skladu sa Rezolucijom 1244. Jel to još uvek tražimo ili ne tražimo? Ili se ponašamo kao Milošević a nemamo kičmu Miloševića? On je mogao da pobedi i Karadžića i Mladića kada je procenio da će njihova politika uništiti Srbiju. Vi ne možete više ništa. Vi ste vlast bez autoriteta, a to vodi ovu državu u propast i parlament to više ne može da toleriše, jer ovaj parlament nije samo izraz vladajuće većine, nego ovde sede predstavnici građana koji zaslužuju makar istinu koju im je parlament uskratio, između ostalog, i ovom imitacijom života, ovom lažnom slikom koja se servira Srbiji uz poruku da je sve normalno. Ništa nije normalno.

Pet minuta.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.

Politika koja se vodi prema KiM, evo koliko danas, dobija svoje konačno ishodište. Zašto kažem konačno? Prosto zbog toga što već i posle današnjeg dana stvari neće moći da budu iste. Vi kao vladajuća većina, kao vlast u ovoj državi, evo čuli smo Borisa Tadića jutros, ispoljavate brigu za građane Srbe koji žive na teritoriji KiM a pri tom mesecima ili godinama unazad dajete im kontradiktorne informacije o onome šta država može ili hoće da učini za njih, a i za sebe samu i za sve građane Srbije, jer je ovo bitno i ključno pitanje. To je ono što se mesecima unazad intenzivno čini, a poslednjih dana kulminira.
U izjavi Borisa Tadića stoji još jedna neverovatna i čudovišna stvar koju smo jutros mogli da čujemo, a to je da postoji instrumentalizacija građana na KiM od strane pojedinih lidera opozicionih stranaka. To je neverovatna stvar koja se može čuti. Pa zar glavna instrumentalizacija tih ljudi ne dolazi upravo od vladajuće većine, upravo od Borisa Tadića i Vlade Republike Srbije i ovlašćenih pregovarača koji daju kontradiktorne izjave i zbunjuju ljude koji žive na toj teritoriji mesecima unazad, a i same građane Srbije dovode u potpuno stanje nerazumevanja kad je reč o ovoj situaciji?
Kako je moguće da na sve to parlament ostane nem? Kako je moguće da se donose artificijalne rezolucije, od pre nekoliko meseci, koje treba da potvrde stanje ničega, stanje u kome nema nikakve vrste legitimnog i jedinstvenog odgovora Republike na događaje koji se dešavaju?
Za razliku od prethodnog govornika ja ne mislim da je izlaz u tome da se prosto povučemo pred nedaćom događaja i da jednostavno kažemo da je nešto izgubljeno. Naša ideja je sasvim drugačija. Mi mislimo da treba poći od činjenice da nametnuta politika u ovom trenutku nije jedina politika i da to nije jedina misao koja postoji u demokratskom svetu kada je reč o ovom ishodištu, da postoji drugačija razmišljanja koja se mogu naći svuda i oni koji prisustvuju parlamentarnim sednicama Skupštine SE, oni koji imaju međunarodnu komunikaciju na parlamentarnom nivou uviđaju da postoje političke stranke u EU, u zemljama EU, uključujući i Veliku Britaniju, kao i ljudi koji nezavisno misle i koji misle drugačije od onoga što je "mejn strim".
U ime toga, a u ime nas samih, potrebno je bilo voditi temeljniju, drugačiju, dosledniju politiku, a ne praviti cirkus od svega ovoga, da bi se danas opozicione stranke optužile da instrumentalizuju bilo koga. To je apsolutni apsurd. Da se vodila dosledna, konzistentna i korektna politika, ne bi se ni došlo u ovu situaciju.
Zbog čega nam je trebala odluka Generalne skupštine UN, koja nas je uterala, sami smo sebe uterali uz pomoć EU u pregovore, izbacili sve iz ležišta UN, gde smo imali jedino formalno uporište, branjeni od strane Rusije i Kine i ušli smo u jedan politički konglamerat koji nam apsolutno ne odgovara. U tom konglameratu, u kome nemamo nikakvu zaštitu, radi se ono što se radi, daju se podstrekačke izjave u odnosu na one građene koji žive na teritoriji KiM, koji više ne znaju ni da li da čuvaju te barikade, da li da se svi sklone, šta da rade u toj situaciji, a Beograd nema nikakav odgovor. A odgovori se kriju na nekakvim tajnim sastancima i predmet su nekakve konspiracije. Pazite da nekog ne iznenadite time, da ne iznenadite Kejfor, slučajno, ili EU, da ljudi ne budu sutra u potpunom šoku kakav smo odgovor spremili? Mi ni ovde ne znamo nikakav odgovor na to pitanje. To je suština priče i zbog toga DSS već tri godine govori da se vodi apsolutno pogrešna i sunovratna politika.
Moje pitanje je vrlo prosto i jednostavno – da li možemo makar na današnji dan da znamo šta je plan i da li umesto raspravljanja o kojekakvim stvarima koje jesu možda značajne za neki drugi trenutak a ne ovaj, možemo ovde da vodimo jednu ozbiljnu raspravu, da se ovo prekine, da se zakaže jedna ozbiljna sednica sa Vladom oko 12,00 sati ili 14,00 ili 15,00 sati i da razgovaramo na ovu temu, da vidimo šta se zapravo čini u Srbiji ovim povodom? Da li može ovaj parlament i ovi građani koji su nas birali bar jednom to da zasluže u životu?

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću da zatražim jedno obaveštenje ili pitanje, a počeću od toga da je pre nekoliko dana u svim medijima bila plasirana informacija, kao vrlo značajna, da su se predsednici Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović i gospodin Čedomir Jovanović dogovorili oko nove sednice Odbora za bezbednost. Naravno, tema je – događanje na severu KiM.
U ime poslaničkog kluba NS tražim da se danas odmah i hitno zakaže sednica Odbora za bezbednost, da bude otvorena za javnost, jer moram da kažem da na prošloj sednici, toliko mogu da kažem jer me obavezuje izjava koju sam potpisao o čuvanosti tajni, da je za tok sednice da bude otvoren za javnost glasala opozicija a vladajuća koalicija je glasala da sednica bude zatvorena za javnost. Danas više nego ikad vidimo zašto je ta sednica trebala da bude zatvorena za javnost. Mi konačno moramo da kažemo istinu tom narodu dole na KiM, da prestane tajno vođenje politike, tajne diplomatije i neka, ja ne znam kako da je nazovem nego lažna nada da mogu da se prevare oni danas koji idu tenkovima na goloruki narod i da to može beskonačno da se odlaže.
Prema tome, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, ja mislim da ima ovlašćenja da odmah sazove sednicu Odbora za odbranu i bezbednost i da se konačno kaže istina građanima i severa KiM i svim građanima Srbije. Mi smo ovih dana zapljusnuti medijskom blokadom o tome ko će biti treći na izborima, ko je, gde i kakvu zastavu zapalio, da li je neki koncert poželjan ili nije u Beogradu, a dole se radi o životima ljudi. Ako neko misli, uključujući i mene, da može da pobegne od odgovornosti danas ili sledećih sati ili sledećih dana za ono što će se dogoditi na severu KiM, grdno se vara.
Još jednom apelujem i tražim, jer bi bilo zaista neverovatno da mi raspravljamo o sledećem zakonu koji je ovde, koji nije nevažan, ali u ovom trenutku je mnogo važnije ono što se dešava na severu KiM. Tačno je da u nekim zemljama na svetu se, kako neko reče ovde, građani sukobljavaju sa Vojskom, ovog puta sa KFOR-om i sa NATO-om.
Ono što smo jutros videli na snimcima, jedino mogu onim ljudima da čestitam na hrabrosti, da im dam verbalnu i moralnu podršku i da uradimo ono minimalno šta možemo ovde.
Dakle, tražim i verujem da je to razmišljanje većine narodnih poslanika ovde, tražim vanrednu sednicu Odbora za bezbednost, da dođu najodgovorniji ljudi u ovoj državi, da se niko ne sklanja iza tajnih i zatvorenih sednica i da se kaže istina pre svega narodu na severu Kosova i Metohije, kako neko reče – i deci. Da li je došao dan "d", da li su pređene te crvene linije? Dakle, istina mora da se kaže, koliko god ona bila bolna, koliko god to koštalo oca nacija ili kreatore ove tajne politike nekoga rejtinga. Takva politika nekoga može da košta zdravlja i života i zato istina mora da se kaže. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Jelena Travar-Miljević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, moje pitanje se odnosi na jedan problem koji datira iz 2005. godine, odnosno od aprila 2005. godine, kada je naseljeno mesto Među zadesila poplava. Naseljeno mesto Međa se nalazi u opštini Žitište, koja spada u red najnerazvijenijih opština.

Napomenula bih da je odmah nakon poplava 50 stanovnika Međe napustilo mesto stanovanja, a ono što postavljam kao pitanje resornom ministarstvu jeste da pokušamo zajednički da završimo posao koji je tada započet.

Tom prilikom je odobrena kupovina stambenih objekata od privatnih vlasnika koji ni dan danas nisu prevedeni na nove vlasnike, što svakako stvara problem imovine, svakako stvara problem ostvarivanja prava onih građana koji žive u tim objektima, kao i starih vlasnika kojima i dan-danas stiže porez na imovinu koji oni uplaćuju, tako da bih molila resorno ministarstvo da iznađemo način da rešimo pomenuti problem.

Pored toga, u tom periodu zbog situacije koja je vlada počela je izgradnja 51 objekta koji ni dan danas nema upotrebnu dozvolu. Verujem da postoji mogućnost da se projekti koji postoje upotrebe u svrhu legalizacije, jer bih napomenula da danas u tom mestu, odnosno na popis 2002. godine živi 300 manje stanovnika. Ako je cilj da jedno marginalno mesto koje se graniči sa Rumunijom sutra nestane, onda ne moramo ništa učiniti. Ako nam je cilj da i dalje u tom mestu ljudi žive, privređuju i rade, molim vas da učinimo minimalni napor i pokušamo da rešimo pomenuti problem. Zahvaljujem.