Iskorišćeno je 15 minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da koristi svoje pravo u ovom delu sednice? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslanička grupa SPS – JS i poslanička grupa SRS, pa prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici, a po redosledu i prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 10, 11. i 12. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni narodni poslanik je Đorđe Milićević, posle njega narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Pošto narodni poslanik Đorđe Milićević ima obaveza van sale, kada završi imaće pravo na reč, jer je prijavljen u skladu sa Poslovnikom.
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević, pa narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo objedinjenu raspravu o tri predloga zakona, što znači da je vladajuća većina oštetila narodne poslanike koji su zainteresovani da govore o njima za dve trećine vremena. Bilo je slučajeva u ovom parlamentu kada smo govorili i o 36 spojenih tačaka dnevnog reda.
Mnogo strašnije od toga je što ta ista većina pritiskom dugmadi za glasanje usvaja zakone koji direktno nanose štetu građanima. Od ova tri o kojima danas govorimo, dva su takva, što znači da samo u jednom navratu dve trećine štetnih zakona. To se dešava ovde u Narodnoj skupštini, a tamo na jugu naše zemlje neko hoće da nam otme teritoriju. Sve bolje od boljeg.
Prvi od ova tri zakona je zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima. Njegovim usvajanjem biće oslobođeni obaveza prema državi dužnici koji duguju 654,8 miliona evra, 59 miliona dolara i 627,3 hiljada švajcarskih franaka. Znači, sve zajedno negde oko 700 miliona evra. Sedmoro je dužnika, a najveći među njima su "Železnica Srbije" i "Putevi Srbije", dva javna preduzeća koja su među najvećim gubitašima u okviru javnih preduzeća. Železnicama će se otpisati 181,8 miliona evra i 15,1 milion dolara, a putevima 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara.
Jedan deo obrazloženja koji se odnosi na razloge za donošenje ovog zakona predstavlja veliki apsurd i citiraću taj deo: "Imajući u vidu da se redi o preduzećima čije funkcionisanje je od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, Republika Srbija, pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu". Država čini to što čini, onda preuzima kao garant obaveze na sebe, a šta se radi u ovim i drugim javnim preduzećima, javnost ima prilike svakodnevno da se informiše i, nažalost, sve su to informacije od kojih se diže kosa na glavi.
Da se podsetimo da je na insistiranje poslaničke grupe SRS Vlada bila primorana da u martu 2009. godine obelodani kolike su bile plate rukovodioca u javnim preduzećima i agencijama i kolike su bile plate predsednicima i članovima upravnih i nadzornih odbora. O drugim preduzećima i agencijama sada neću govoriti, trajalo bi prilično dugo, izneću samo podatke koji se odnose na ova dva preduzeća. Generalni direktor "Železnica Srbija" u februaru 2009. godine primio je neto platu od 202.383 dinara, njegovi zamenici, njih trojica po 128.800, mesečna nego plata pomoćnika generalnog direktora, njih šestorica, u februaru 2009. godine iznosila je po 95.852 dinara, dok su direktori direkcija u februaru 2009. godine primili po 103.627 dinara, direktori sektora po 82.197 dinara. Prema podacima sa internet sajta "Železnica Srbije" generalni direktor je imao tada tri zamenika i šest pomoćnika, dok je tada to preduzeće imalo dve direkcije i 22 sektora. Predsednik upravnog odbora imao je platu 54.554 dinara, a članovi po 36.369 dinara.
Imali smo prilike da putem pojedinih medija u avgustu ove godine saznamo da su zaposlenima u "Železnici Srbije" plaćane školarine da bi ljudi mogli da studiraju i usavršavaju se na jednoj višoj školi i da je u ove svrhe u 2008. godini otišlo oko 8.000.000 dinara. Kada ovo ne bi bilo tačno, verovatno bi do sada na osnovu Zakona o informisanju, koji inače predstavlja još jednu grupu ove vlasti, mediji koji su ovo objavili bili kažnjeni.
S obzirom na to da nema kazne, ne postoji ni jedan razlog da u istinitost ove tvrdnje ne verujemo, ali sada je prisutan u Skupštini i predsednik Vlade, pa nam on može reći da li možda ima informacije da je o trošku Javnog preduzeća "Železnica Srbije" izvršeno plaćanje studiranja zaposlenima na višoj školi u pomenutom iznosu?
Svima koji su predložili ovaj zakon da se danas raspravlja o njemu na Narodnoj skupštini, upućujem pitanje – da li mislite da su roditelji, čija deca studiraju na višim školama i plaćaju školarine od 80 hiljada dinara koliko je u Ćupriji na Visokoj medicinskoj strukovnih studija, 49 hiljada na Visokoj poslovnoj u Leskovcu, 60 hiljada na Visokoj poslovnoj u Novom Sadu, Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti školarina je 88,5 hiljada, itd.
Da li mislite da su ti ljudi ludi što plaćaju porez i pune budžet, da bi se iz tog budžeta pokrivali dugovi javnih preduzeća u kojima se zaposlenima plaća studiranje o trošku preduzeća, a o kvalitetu usluga koje pruža Javno preduzeće "Železnica Srbije", nedavno smo imali prilike da se naslušamo ovde u Narodnoj skupštini, kada se raspravljalo o Zakonu o železnici. Zbog vremena neću ponavljati, samo ću reći još jedna bruka, naravno, za one koji znaju šta je to bruka.
U drugom velikom gubitašu "Putevi Srbije" direktor je u februaru 2009. godine imao platu 159.583 dinara, dok je krajem 2008. godine bila 144.000, a u tom trenutku ovo preduzeće je imalo gubitak, višegodišnji dug od 30 milijardi dinara.
Što se tiče drugog predloga zakona koji se nalazi na današnjem dnevnom redu, njegovim usvajanjem postaćemo zaduženiji za 100 miliona evra. Da ne morate da pokrivate dugove ovih koji troše novac kako ga troše, ne biste morali da se iznova zadužujete. Imali biste sedam puta više sredstava za sedam puta više projekata i u oblasti energetske efikasnosti i za programe opštinske infrastrukture.
Analizirajući efekte zakona, predlagač je naveo da ne očekuje da primena ovog akta izazove dodatne troškove građanima i privredi. Odreći se zoo miliona evra, znači nemati taj novac i znači da se za finansiranje nekih drugih projekata morate zadužiti. Ako to zaduživanje dodatni trošak za građane i privredu, molim vas objasnite šta je onda?
Još jedna važna stvar kada su u pitanju ovi zajmovi od Nemačke razvojne banke. U članu 1. tačka 1), 2), isto tako piše: "Zajmoprimac koga predstavlja agent, usmerava ukupni iznos pojedinih zajmova odabranim partnerskim bankama itd.". To znači da će Narodna banka Srbije odobrenim bankama dati novac kako bi se preko njih finansirali određeni projekti. U vezi sa tim, moje pitanje je, kako će se odabirati te partnerske banke? To pitam jer su ovi iz banka "Inteze" već stigli da se pohvale kako će preko njihove banke ići 90% sredstava, što znači 90 miliona evra preko banke "Inteza", a ostalih 10% preko drugih banaka.
Početkom meseca potpisan je i Ugovor o trećoj kreditnoj liniji između "Inteze" i Nemačke razvojne banke, pa poslanički klub SRS, interesuje da li su kada su ovo rekli gospoda iz banka "Inteze" mislili na ove zajmove o kojima danas govorimo, ili i na neke druge? Takođe, Čačanska banka je pominjana i govorilo se da će nekih pet miliona biti realizovano preko nje.
Dakle, država će osloboditi svoje dužnike obaveza u iznosu od 700 miliona evra, zadužiće se 100 miliona evra plus kamata, plus troškovi kredita, što je normalno za kredit. To su prioriteti ove vladajuće većine.
O Zakonu o igrama na sreću, čuli smo stav SRS, od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, gospodina Jeremića, kasnije će više govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba SRS. Samo ću reći to, da je većina građana Srbije dovedena u situaciju da bezuslovno veruje u to da će sreća sama po sebi pogledati baš njega i da će preko noći postati bogat učestvujući u nekoj igri na sreću.
Sa druge strane, žalosno je to što ljudi u Srbiji gube veru da mogu da se zaposle, da žive od svog rada, izdržavaju svoje porodice, podižu i školuju svoju decu. Svi vi koji ste preuzeli obavezu za vršenje vlasti i odgovornost, imajte to u vidu kada god nešto potpisujete i kada pritiskajući dugmad za glasanje o nekom zakonu direktno odlučujete o sudbini građana.
Sudbina ljudi na KiM i danas je ista kao i juče. Njima je i ova hladna noć bila ista kao i sve prethodne. Mislite malo i o tome. Pozive da se povinuju državnoj politici, oni nisu prihvatili jer znaju da nije u njihovom interesu. Zahvaljujem.

Deset minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo uvek i principijelno protiv daljeg zaduživanja Republike Srbije u trenutku kada je spoljni dug negde oko 24 milijarde evra, ali posebno smo protiv zaduživanja kod Nemačke razvojne banke i u ekonomskom i u političkom i u svakom drugom smislu i kao što je rekla moja uvažena koleginica, smatramo da se ne mogu odvajati ni ekonomski, ni politički momenti i znamo kakvu ulogu Nemačka danas ima na Kosovu.
Dakle, radi se o jednoj vrsti usaglašenog delovanja prema Republici Srbiji, usaglašenog delovanja i u političkom smislu, i u ekonomskom smislu i mi ćemo na konkretnim primerima ovog štetnog kredita, ovog tipskog kredita i ovog kredita koji će samo dovesti do dalje nezaposlenosti i daljeg urušavanja Republike Srbije u ekonomskom i političkom smislu, konkretno ćemo reći i koji su članovi štetni za naš ekonomski sistem.
Dakle, radi se o tzv. okvirnom kreditu i to će biti fokus moje rasprave, okvirnom kreditu koji daje Nemačka razvojna banka u vrednosti od 100 miliona evra. Međutim, kada pogledate predlog ovog zakona videćete da se radi jednostavno o kreditu za koji se ne zna kolika je kamata, ne zna se ko će biti strana banka na teritoriji Republike Srbije koja će proslediti taj kredit, kome će se proslediti kamata i zna se samo jedna činjenica, da do 31. decembra 2012. godine Republika Srbija mora u potpunosti da preuzme ovaj kredit.
Dakle, zadužujemo se, tj. vi se zadužujete za 100 miliona evra, niti se zna kamata, niti se zna kome će ići taj kredit, samo se zna da će ta Nemačka razvojna banka, pošto u Srbiji ne postoji razvojna banka, svojim privilegovanim partnerima u Republici Srbiji dati tih 100 miliona evra. Ko su ti privilegovani partneri, nije teško zaključiti, vidi se odmah u preambuli ovog okvirnog zakona, da se radi o tzv. partnerskim bankama. Šta su partnerske banke? Dovoljno je da pogledate izveštaj NBS za 2010. godinu i videćete da 2/3 bankarskog sektora u Republici Srbiji drže monopolisti, tačnije strane banke iz zapadnog dela EU, konkretno iz Austrije 20%, iz Italije 20% i isto u velikim procentima su iz Francuske, Grčke itd.
Dakle, Nemačka razvojna banka će, da to prevedemo na razumljiv rečnik, Nemačka razvojna banka će dati stranim bankama iz Zapadne Evrope koje rade na teritoriji Republike Srbije zajam. To je prava činjenica o ovom kreditu i to se ne može skrivati raznim frazama o tzv. evropskoj budućnosti, o povoljnim kreditima i priznaćete neprikladnom uvodnom izlaganju, obrazlaganju od strane premijera koje je trajalo, mi smo gledali, četiri minuta i dvadesetak sekundi, ili negde dve rečenice su posvećene ovom kreditu od 100 miliona evra za koji se ne zna ni kamata, ni ko će dobiti, ni kako će se finansirati projekti.
Takođe, odgovorno tvrdim i mi iz SRS da ovaj kredit podstiče korupciju u Republici Srbiji, upravo onu korupciju o kojoj se toliko priča u izveštajima koji su puni fraza Evropske komisije u vezi javnih nabavki i daću vam konkretan primer zašto to smatramo. Ovaj kredit se neće dodeljivati za projekte u lokalnim samoupravama u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, već će se dodeljivati u skladu i to piše u ovom okvirnom zakonu, u skladu sa stenogramima koji su vodili predstavnici Nemačke razvojne banke i predstavnici Vlade Republike Srbije 2007. godine.
Dakle, neće se kredit i oprema i svi ti projekti vršiti u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, već u skladu sa nekim transkriptima, sa nekim razgovorima, o kojima mi ništa ne znamo, o kojima nema ni pomena, osim ove jedne rečenice u ovom okvirnom zakonu od vrednosti od 100 miliona evra.
Priznaće te da je to skandalozno, priznaće te da to nije transparentno, priznaćete da je to prava praksa EU i Evropskih banaka na finansijskom i političkom i ekonomskom kontekstu Republike Srbije.
Takođe, nije nam jasno kako je moguće da se govori o takozvanom dobrom kreditu, kada se radi o kreditu za koji se ne zna kamata. Takođe, ako dođe do nekakvih sporova biće merodavno nemačko pravo. Ako dođe, takođe, do nekakvog procesa, biće merodavna arbitraža, gle čuda, u Frankfurtu. Dakle radi se o jednom kreditu gde su očigledno sa pravne tačke gledišta, sa jedne strane, jedna strana mora da sluša sve što joj kaže ona dominantna, slično znači kao i na Kosovi, slično kao u drugim delovima ekonomskog i pravnog sistema Republike Srbije.
Takođe nije jasno da se u trenutku kada je dug Republike Srbije od 24 milijarde evra, ukupna spoljni dug i javni i privatni, Republika Srbija zadužuje pod ovakvim netransparentnim uslovima, ako znamo, i to je gospodin Mlađan Kovačević, koji nema nikakve veze sa SRS, izneo u jednoj svojoj studiji, da je prosečna kamata na kredite, tj. na spoljni dug od 24 milijarde evra 5%. Ako to prevedete, tih 5%, znači da kamata na spoljni dug Republike Srbije na godišnjem nivou iznosi 1,7 milijardi evra. Dakle, mi svake godine 1,7 milijardi evra šaljemo zapadnim bankama uglavnom iz EU koje posluju na tržištu Republike Srbije. To je činjenica. Ako to prevedemo u vremenskom periodu od 10 godina, onda dolazimo do cifre, pod uslovom da nema više zaduživanja što je neverovatno, da ćemo u sledećih 10 godina ukupno platiti samo na ime kamata, bez glavnice 17 milijardi evra. To je katastrofa i to je pravi pokazatelj o ekonomskoj politici bezglavog zaduživanja Republike Srbije.
Takođe, ovde smo slušali u sklopu daljeg zaduživanja Republike Srbije da su idealni uslovi za ovo zaduživanje od milijardu dolara koja je Vlada Republike Srbije uradila pre mesec dana. Glavni argument Vlade Republike Srbije, premijera, ministara, svih onih koji prate ovu takozvanu politiku da EU nema alternativu, je bio da je naš kreditni rejting odličan, da je na najvišem mogućem nivou itd.
Pitam premijera i molim konkretno da mi odgovori – kako možete da budete uvereni da je kreditni rejting neke zemlje pokazatelj koji daje sigurnost, ako znate kao doktor ekonomskih nauka da je upravo ekonomska kriza nastala propašću "Fani Mej" i "Fredi Mek" koji su imali najviši mogući rejting od strane najpoznatijih agencija na koje se pozivate kada se zemlja bezglavo zadužuje. Dakle, radi se o jednoj vrsti, to je poznato u ekonomskoj teoriji, kreativne statistike koja nam govori da je maltene BDP stalno u rastu, da je dug na nekakvoj crvenoj granici od 45%, ako se ne varam, međutim, sve to kada se prevede na logiku, na čiste cifre, izgleda kao jedna velika farsa, kao jedna farsa koja treba da pokaže da će nam EU doneti bolji život i po cenu oduzimanja 15% teritorije.
Mi odgovorno tvrdimo i nećemo da lažemo naše građane da nećemo dobiti ništa od EU ni u političkom ni u ekonomskom smislu i upravo ovaj štetni kredit dokazuje naše tvrdnje. Dakle, ostaćemo i bez nacionalne časti i bez ekonomskog prosperiteta i to je pravi rezultat fraze da EU nema alternativu.
Naravno, smatramo da postoje mnogo bolji izvori novca i mnogo bolji investicioni krediti od ovih štetnih koji nam se ovde naturaju i da postoje mnogo bolji načini za prikupljanje tih 100 miliona evra.
Gospodine premijeru, daću vam jedan konkretan primer, koji pokazuje da ako Vlada ima ekonomsku hrabrost, ekonomsku odlučnost i jedan neutralan pristup frazi da EU nema alternativu, tačnije pristup koji pokazuje šta je prava realnost, a to je primer iz Slovačke. Upravo u ovom mesecu Slovački parlament, za to su glasali svi poslanici i opozicije i vlasti, je uveo krizni porez na prihod banaka negodo oko 0,4% i upravo slovačka vlada, vaš kolega, smatra da će u taj tranzicioni fond, u taj krizni fond koji će se dobiti od tog novog poreza na profit banaka će doneti upravo 100 miliona evra ili cifru koja je ekvivalentna cifri ovog zaduživanja koji imamo danas prilike da razmatramo.
Dakle, dovoljno je samo malo političke i ekonomske hrabrosti i doći će se do ovih 100 miliona evra. Takođe, ne vidimo razlog zašto ne bi postupili kao vaš španski kolega, ministar finansija, ona je uvela, iako je u EU krizni porez na finansijsku dobit banaka na teritoriji države Španije. Isto je postupio i vaš kolega iz Mađarske. Takođe se radi o članici EU. Ne vidim razlog zašto bi vi bili veći neoliberalisti nego oni koji su u EU.
Smatramo da je vaša ekonomska politika, to pokazuje i ovaj zakon i ovo bezglavo zaduživanje, potpuno pogrešna. Daću vam jedan primer, parafraziraću vašu rečenicu iz Memoranduma koji ste zajedno sa predsednikom Republike uputili EU 2009. godine, onog ekonomskog i političkog memoranduma u vezi kandidature, gde kažete da u trenutku kada se ponovo pojavljuje protekcionizam u svetu mi ćemo postupiti suprotno i uvešćemo jednostranu primenu prelaznog trgovinskog sporazuma. Da li znate do čega je to dovelo? Dovelo je do gubitaka u budžetu od nekoliko stotina miliona evra i te gubitke koje je Vlada Republike Srbije pokušavate da nadoknadite zaduživanjem pod nepovoljnim, netransparentnim uslovima kod Nemačke razvojne banke. Zahvaljujem.

 Iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gospodine Cvetkoviću, ako mi dozvolite, primetili smo, malopre ste se smeškali dok je gospodin Mirović završavao svoje izlaganje. Ne zamerite SRS što će vam skrenuti pažnju na jednu stvar, čini mi se da danas sedite na političkoj poziciji jer ste to prihvatili i čovek ste koji najmanje razloga ima za smeh zbog političke i zbog ekonomske situacije u ovoj državi i najodgovorniji ste i za političku i za ekonomsku situaciju koja nas je snašla pod vašim rukovodstvom, vas, vaše vlade, vaše skupštinske većine i politike za koju ste se opredelili i kojom rukovodite ovu državu.
Ono što danas izaziva jedan osećaj gađenja u Srbiji jeste da se u jednom od ova tri zakona koristi termin društvena odgovornost. Zamislite da danas na sednici Skupštine, da li je to neko pomenuo, nije ni bitno ko je, na kraju krajeva, govorim o kategoriji i govorim o društvenoj odgovornosti predstavnika vlasti. Petnaest posto teritorije nam se otima, država gori, a mi pričamo, igramo na sreću i poreskim efektima tog zakona, između ostalog.
Gospodine Cvetkoviću, kao predstavnik Vlade ponovićete društvenu odgovornost u državi koja će da opere bilanse za milijardu dolara. Kakva je to društvena odgovornost? Da li perete zato što ste društveno odgovorni ili zato što hoćete da izmirite obaveze prema stranim bankama, odnosno stranim kreditorima. Šta je tu društveno odgovorno? Šta je društveno odgovorno u onome o čemu je govorila gospođa Lidija Dimitrijević, a odnosi se na plate, primanja i bahatost u javnom sektoru u kome perete bilanse, a onda će te da uđete u restrukturiranje tog javnog sektora.
Kako ste vi društveno odgovorni, ali na tuđu štetu i na tuđa leđa. Iskreno se nadam da će posle sledećih izbora ovaj narod i ova država biti pošteđeni te društvene odgovornosti.
Danas je vaš pregovaračkog tima zamerio građanima sa Kosova i Metohije što ne slušaju svoju Vladu. Dok oni sede pod suzavcem na barikadama, mi pričamo o igrama na sreću. Pa, ko da vas poštuje i ko da vam ne zameri? Kao nojevi svi zajedno prinuđeni smo da zajedno sa vama nabijemo glavu u pesak, pričamo o igrama na sreću, o kreditu Nemačke KFW, kako se već zove, banke. Verovatno joj je to hvala, za činjenicu da je kolovođa borbe za urušavanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Toliko o društvenoj odgovornosti i Vlade i većine, kojom nažalost rukovodite.
Srpska radikalna stranka ne može da prihvati činjenicu da su građani Republike Srbije dužni tek tako da isfinansiraju milijardu dolara, ili pretvoreno u evre koliko već jeste, raznih javnih preduzeća i ustanova, naročito javnih preduzeća, gospodine Cvetkoviću.
Hoćemo da čujemo u skladu sa takođe Zakonom o budžetskom sistemu i načelom odgovornosti, ko je kriv za sve ovo? Zbog čega, da li je za sve to kriva svetska ekonomska kriza, problemi u okruženju ili ima i naše "odgovornosti" za ovakav haos u javnom sektoru, čije bilanse sada perete?
Možete vi da operete bilans nekog javnog preduzeća, da ga očistite, kako ste napisali u obrazloženju, ali ti dugovi vam nisu otpisani. Znate li šta je bila društvena odgovornost? Da ste svojim političkim kredibilitetom, za koji se vaš vrli predsednik hvali da ga ima, on je regionalni lider, svetski lider, da ste na osnovu tog političkog kredibiliteta otpisali nešto od ovih dugova. To je odgovornost prema državi, javnom ili opštem interesu, a ne vi ste društveno odgovorni, pa će naši direktori koji su pljačkali i zloupotrebljavali položaje da prave dugove, to će građani da vraćaju, preduzećima ćemo da otpisujemo dugove i mi smo društveno odgovorni, i smeškaćemo se na sve to. A trista kilometara odavde gori država. Sve je super. Sada mi treba da živimo u toj letargiji ili hibernaciji, kako već hoćete, nije ni bitno.
Vidite li, gospodine Cvetkoviću, pokušaću na jedan indirektan primer da vam kažem zašto sa gađenjem gledamo na ovu odluku o preuzimanju dugova od ovih preduzeća. Na svu sreću, pre nekoliko dana u proceduru nam je došao izveštaj Državne revizorske institucije iz jednog javnog preduzeća, javnog preduzeća "Resavica". Pitam vas - da li ste čitali šta je državna revizija tu našla? Jednu jedinu javnu nabavku nisu sproveli u skladu sa zakonom. Nemam vremena da čitam. Pljačka, krađa, kriminal. Milijarde dugova na ime poreza i doprinosa, na ime poreza na dohodak, na ime taksi za iskorišćavanje te rude, odnosno tog prirodnog bogatstva.
Ovo direktno nema veze sa "Železnicom", ili sa "Putevima Srbije", ali praksa i maniri su isti i u "Železnici" i u "Putevima" i u "Resavici". To je sporno. Zato ništa nema kredibilitet što više predlažete kao meru, ništa, jer niste sposobni i spremni da se obračunate sa pljačkom i kriminalom u redovima koje vi uspostavljate. Nije SRS birala te direktore. Vi ste ih postavljali. Dok nas trujete departizacijom, pogledajte šta se radi. Rashodi ove firme za prošlu godinu 5,5 milijardi, a prihodi 4. Od te 4, 2 milijarde i 100 subvencije države. Vi sada ovde izlazite pred nas, vi ste društveno odgovorni.
Nijedan trošak nije u skladu sa planiranim. Sada će neko da krade i da pljačka, da bude zaštićen jer je član vladajuće koalicije i onda ćete, ne daj bože, u nekom novom mandatu vi velikodušno da preuzimate njihove dugove, a onda ćete kada preuzmete na leđa naroda dugove da ta preduzeća i te firme gurate u restrukturiranje. Kako ste vi genijalni, pametni, dobrodušni i socijalno odgovorni. Da nas bog sačuva vaše društvene odgovornosti.
Ne kažem da problemi ne postoje. Da li je ovo suočavanje na jedan ozbiljan način sa problemima? Pitam vas, gospodine Cvetkoviću, šta će ustanove čije ste dugove preuzeli da urade za uzvrat državi? Na osnovu ovoga što ste preuzeli kao dug Građevinskog fakulteta u Subotici, odnosno Univerziteta u Novom Sadu, nijedan planski dokument više ne sme da se plati stranoj konsultantskoj ili nekoj drugoj kući koja se bavi ovim stvarima. Da ih zadužite, da ih obavežete da te usluge više ne plaćate iz budžeta Republike Srbije. Nijedan dokument naučnog, planskog, strateškog karaktera ne sme više da izađe iz druge kuće nego iz te. Država tu uslugu više nikom ne sme da plati jer ste preuzeli dugove onih koji su za to nadležni ili mogu to da rade. To je društvena odgovornost, ako hoćete već.
Šta će KBC Zemun da uradi za uzvrat državi koja će da plati njegove dugove? Unapredili ste zdravstvo. Ne daj bože da vam lekar zatreba. To je odvratno.
Gospodine Cvetkoviću, u pravu je gospodin Mirović. Da li možete sada da se javite posle mene i da kažete kolike su kamate na pojedinačne ugovore za zajam od KFW iz Nemačke? Niko živ ne zna. Kome pravite uslugu, lokalnim samoupravama? Pod kojim uslovima će se zaduživati? Sada ste im otvorili šansu da se zadužuju do neba. Pogledajte i pročitajte danas vesti, kakve poruke pojedini predsednici opština šalju iz Strazbura – odlično je sve, da se regionalizuje, da se prave nove pokrajine u Srbiji. To je njihova borba za regione. Katastrofa. Ti neovlašćeno idu u Strazbur i glasaju za odluke koje bi eventualno Srbija trebalo da prihvati, pa umesto jedne da imamo četiri Vojvodine, itd. To vam vaši prijatelji iz EU zameraju. Pročitajte današnje vesti, da vidite kakve stižu iz Strazbura.
Vi pričate o društvenoj odgovornosti tako što ćete davati kredite malim i srednjim preduzeća, za šta? Da menjaju kotlove i stolariju. Za deset godina niste uspeli da podignete za jedan promil društvenu svest o energetskoj efikasnosti. To je na nivou eksperimentalnih odeljenja u školi. Sada će neko u Srbiji da podiže kredit, da menja kotao, da menja stolariju, da menja instalaciju, a 10.000 ih je samo u prošloj godini zatvoreno. Zašto? Zato što vi niste spremni da u ovoj godini izmirite deo duga koji ima država duguje. To smo pre nekoliko dana razgovarali.
Predložili smo vam da malim i srednjim preduzećima, gospodine Cvetkoviću, date 10 milijardi dinara, koliko duguje Republika Srbija, budžet Republike Srbije. Niste hteli, nonšalantno ste to odbili. To je 10% ukupnog duga države prema tim ljudima. Mesečno vam 18% plaćaju PDV. Vi nemate milosti.
Znate li kakva rešenja stižu sada po Srbiji od poreske uprave? Blokade, beskurpulozno se porez naplaćuje, zato što vam padaju prihodi. Ali, ne možete da cedite suvu drenovinu, gospodine Cvetkoviću, nego morate da im ponudite odgovor, neko životno rešenje, a ne da živimo u izmaglici i fikciji i ekonomskim teorijama koje će da nam služe da opravdaju našu neodgovornost i našu nesposobnost.
Podsećamo vas još jednom, gori vam 15% države. Zakažite sednicu, tražite razgovore, tražite rešenje za narod na KiM koji u vašu Vladu više nema poverenja. Hvala.

Jedanaest minuta i 50 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničkih grupe.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Posle nje, narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Ako nije tu, onda narodni poslanik Zoran Krasić.
Izvolite.

Svrha debate po zakonima koje nam Vlada šalje u parlament jeste da, pre svega, ubedimo poslaničku većinu da nešto u zakonu eventualno treba popraviti, a onda da zajedno izvršimo pritisak na Vladu da te promene i prihvati.
Međutim, ja danas ne mogu da apelujem na poslaničku većinu, jer tu sedi samo 18 poslanika, poslaničke većine. Mogu da apelujem na Vladu, ali evo pre svega, obraćam se građanima Srbije i govoriću, uglavnom, o Zakonu o igrama na sreću, obzirom da ste nas spojili babe i žabe i da je nemoguće zaista govoriti o sva tri zakona koja su objedinjena u ovoj raspravi. Mi smo se dogovorili u okviru poslaničke grupe da se pozabavimo svim zakonima, ali da svako od nas da prioritet jednom od tih zakona.
Dakle, kad kažemo sreća, odmah nam se postavlja jedno retoričko pitanje ili filozofsko pitanje, šta je to sreća? Ubeđena sam, gospodine premijeru, da i vi ovih dana i te kako razmišljate o tome, da će se desiti neki neizvesni događaj kao što je to i u igrama na sreću, pa će se neke stvari u državi rešiti same od sebe, kao što je pitanje KiM, ali to je neizvesno, pa ćete morati da se pouzdate u nešto drugo i da smognete snage da zajedno sa predsednikom Republike, izađete sa jasnim planom šta ćemo dalje, ili da nam položite račune šta ste do sada radili, ili da jasno kažete svima koji vrše pritisak na vas, da ne želite više u EU, koja želi da vam otme deo teritorije. To je po Ustavu vaša obaveza, a na vama je da toj ustavnoj obavezi odgovorite.
U svakom slučaju, veliki je interes za donošenje ovog zakona, a o nedostacima tog zakona, još kada smo ga donosili 2004-2005. godine, pa one izmene iz 2010. godine, govorili smo vam da nećete postići efekat koji želite da postignete. Veoma je važan taj efekat koji država želi da postigne sprovođenjem ili dobrim zakonom igara na sreću, pre svega, zbog budžetskih sredstava koja se pune na ovaj način, a računali ste i vi, a i statistika kaže da, kada smo u nekim kriznim vremenima, onda se ljudi uzdaju u sreću i poslednjih 20, 50 i 100 dinara vade da kupe onaj "greb-greb" ne bi li ogrebali audi, jer vele - tu je sreća. Ako ministri voze audi, svi bismo mi želeli isto tako audi. Ne kažem da ministar ne treba da se vozi u audi-u. Treba, ali i ovaj narod treba da ima mogućnost da dođe do dobrog automobila. To je želja svakog čoveka, da ima što više materijalnih dobara. Naravno, da ih svojim radom zasluži, ali treba neko da mu stvori uslove da može da radi, pa da zaradi.
S druge strane, za šta se ta sredstva koriste, takođe je veoma važno. To ste članom 5. dobro predvideli i zakon kao zakon nije loš, samo vam opet kažemo da nećete moći da ga primenite, jer nećete postići efekat koji biste želeli da postignete, a to je zbog toga što je crno tržište igara na sreću još uvek jako veliko.
Niko nije izašao sa onim ciframa koje se čuju, da legalne i nelegalne kladionice godišnje imaju promet negde od 400 miliona evra. Gospodin iz Uprave igara na sreću je tu. Mogli smo i u štampi da čitamo da ste se osvrtali na to nelegalno tržište, koje opet, neće moći da bude suzbijeno ni sada ovim novim zakonom, kao što nije mogao na osnovu starog, obzirom da ste imali samo pet inspektora na 3000 objekata. To smo vam pričali još pre šest godina i samo slepac nije mogao da vidi da je to nemoguće.
Posle šest godina ste se setili da predložite ove izmene. Ko je odgovoran što je država ostala bez toliko para? Jel neko stradao? Jel neko otišao u zatvor? Jel neko dobio otkaz? Policijska akcija je bila u junu, nešto se malo smanjilo, neki se povukli, neki se zatvorili u žute, neki u plave i zelene kuće. Igre na sreću postoje po raznim selima, manjim varošima, a vi i dalje to ne možete da kontrolišete i država ostaje bez para.
Interesuje me – da li će neko nekada da odgovara zbog toga? Zar nam nije interes da u budžetu bude što više tih sredstava, kada znamo da te pare idu, pre svega, za finansiranje Crvenog krsta, organizacija osoba sa invaliditetom, drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenje retkih bolesti. Tako piše u članu 5. i ne može da nam bude svejedno šta se dešava sa tim novcem.
Trebalo je da podnesete neki izveštaj ili da u obrazloženju jasno stoji. Ovde ste nagovestili nama materijal za razmišljanje, ali nam niko nije rekao šta se desilo posle te policijske akcije.
Znate šta me je najviše nasmejalo kada sam pročitala obrazloženje, mada, verujem da ste bili iskreni u tome? Rekli ste da ovaj zakon mora da ide po hitnom postupku, pre svega zbog toga što je neophodno i što bi mogle da nastupe posledice, da bude nizak prihod od naknade i zloupotrebe od strane inspektora Uprave igara na sreću.
Znači, govorite o tome da postoje zloupotrebe, a mi ne znamo, niti ste nam rekli da li je neki inspektor Uprave igara na sreću odgovarao zbog tih zloupotreba? Da li ste vi smatrali da treba da podnesete ostavku? Izvinite, ništa lično. Vama kao nekome ko se nalazi na čelu te uprave, postavljam pitanje, ako je bilo tih zloupotreba. Onda da kažete – ja to nisam uspeo da suzbijem i taj posao ne mogu da obavljam. Ništa od toga.
Onda nam još kažete kako je to veoma važna delatnost i kako će to doprineti nekim novim "grinfild" investicijama. Molim vas, to stvarno da nije smešno, pre bi se reklo da je satirično. Kažete da analizom tržišta igara na sreću u Srbiji je utvrđeno da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice, onako kako ste to predvideli. Navedena izmena Zakona bi doprinela rastu "grinfild" investicija, što je u skladu sa ekonomskom politikom u zemlji.
Ovo je stvarno nešto što, ako nam to ne pomogne, ništa nam drugo neće pomoći i neće nas izvući iz krize, a to je na račun gospodina Cvetkovića.
Dakle, trebaju nam moderne igračnice, da bi to bolje doprinelo boljoj turističkoj ponudi zemlje – dođite u Srbiju da se kockate. To je jedino što mi možemo da ponudimo.
Govorite vi o nečemu što je veoma važno ovde, ali je nedorečeno. Imate nameru da se pozabavite društvenom odgovornošću, pa štitite mlade, pa su igraonice 200 metara dalje od škola i sva ostala kazina i ne znam ni ja šta, pa ne mogu mladi da uđu. Mi znamo da uglavnom maloletnici konzumiraju te igre na sreću i kladionice i sve ostalo.
Kome vi pričate da nešto što će da piše u igraonici, kladionici, da mladi ne mogu da uđu, da je štetno za njih, da je štetno po njihovo zdravlje, da mogu da postanu zavisni i da će to njih odgovoriti od toga da uđu? Vi ćete to nekim podzakonskim aktima da rešite, što je nemoguće na taj način rešiti.
Onda gospodin iz koji nije iz Uprave, nego zastupa interese kladioničara, priča kako to u praksi, a to sam mogla da pročitam skoro u nekim dnevnim novinama, izgleda i kako se oni sada bore sa zavisnicima, jer znamo da postoji veliki broj ljudi zavisnika od igara na sreću. Kako iz prepoznati? Kaže – tresu im se ruke, nervozni su, znoje se, agresivni su itd. i onda sve zaposlene šaljete na edukaciju u Centar za javno i mentalno zdravlje. To samo može budala da poveruje da je stvarno tako.
Onda kao – supruga može da dođe, pa da kaže – evo slike moga muža, pa on celu platu potroši kod vas, pa vi nemojte da mu dozvolite da uđe i kao oni neće da mu dozvole da uđe.
Govorim o životnim stvarima koje zakon spominje. Ako ne može da ih reši, ne treba ni da ih spominje. Smešna je situacija, nije za normiranje. To je više materija kojom treba da se bavi neka druga nauka. Ako ne možemo da sprečimo, nećemo ni da normiramo ili ćemo odmah tu da napišemo – ne može, pod krivičnom odgovornošću, ili – kaznićemo sa toliko i toliko prekršajno vlasnika kladionice ili odgovorno lice ako uđe neko ko je mlađi od 18 godina, koliko vremena provodi tamo, koliko novca utroši. Sa druge strane, opet mi je bilo simptomatično u tom zakonu, znam ja da se vi, gospodine Cvetkoviću niste bavili ovim zakonom, da ste tu kao ministar finansija, ali mi to pričamo i zbog javnosti, možda neko još u Vladi sluša, pa će nešto da ugradi u neku sledeću izmenu ili neki novi zakon, jer vidim da niste potpuno usaglasili sa onim što vam EU traži, jer na evropskom putu morate sve da uradite, pa ćemo mi opet da radimo neku izmenu za neki mesec.
Snimanje, recimo, u kazinu ljudi koji dolaze da se po malo kockaju iz zabave, jer tako to piše u 1. i 2. članu zakona, je ipak nešto što može da se zloupotrebi. Nigde u zakoni niste napisali kako se zaštititi od tih zloupotreba. Ako ja, recimo, odem u kazino da se malo kockam, možda neću da niko iz moje porodice to sazna, neću da me vi ucenjujete ili policija koja dođe do toga, pa kažu – vi ste malo skloni kockanju, pa ako ne uradite to i to mi ćemo to da damo u novine, a vi ste javna ličnost. Ima uglednih ljudi kojima je stalo do toga da se to ne zna. Govorim o stvarima koje se dešavaju i koje će se dešavati, a vi niste zakonom rešili, niste zaštitili tu nikoga. Samo vlasnik kazina može da upotrebi to što ima snimljen materijal, ko do koga sedi, šta radi, ko je gde ušao, šta je popio i tome slično. Ovaj zakon je jako loše urađen sa dobrom namerom. Materija mora biti regulisana, ali daleko od toga da smo zadovoljni, da ste ovu materiju do kraja razradili i da ste sankcionisali sve ono što je trebalo da bude predmet sankcionisanja, a pogotovo da ste zaštitili omladinu i da ste do kraja razrešili pitanje društvene opasnosti igara na sreću.
Hvala vam što ste me saslušali.

Iskorišćeno je 13 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Saša Dujović.

Koliko imam vremena, gospođo Čomić?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 21 minut.)
Hvala.
Shvatio sam da prva dva zakona koja ste spojili, da bude jedinstvena rasprava, načelna, kako se to zove, ima nekog rezona, ali što ste ubacili ovaj o igrama na sreću, kada nema ni jednu dodirnu tačku sa prethodna dva.
Prvo, pričamo o zakonu o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima. Ovo je treći zakon koji reguliše istu materiju. Prvo je bio savezni zakon o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poverioca Pariskog i Londonskog kluba, objavljeno u "Službenom listu" 36/02, pa je 2005. godine Republika Srbija donela Zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju na osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova i kao treća sreća, to je jedina veza sa trećim zakonom, je ovaj predlog zakona koji je sada na dnevnom redu.
Čuli smo od ministra finansija da se donosi zakon kako bi se očistili bilansi. Ne znam zašto se čiste bilansi. Zašto treba da se izgube tragovi? Ima još jedan akter u ovom poslu, a to je Agencija za osiguranje depozita, gospodine Cvetkoviću. Tu ste poprilično zaboravili na jednu činjenicu da postoje ljudi koji pamte ovo sve, znaju ovaj kontinuitet.
Malopre rekoste da se radi o kreditima i zajmovima koje su uzeli preko banaka, preko SFRJ, javna preduzeća Republike Srbije. Odmah da kažemo o kojima se radi. Pod jedan stavili ste akcionarsko društvo "Železnice Srbije" Beograd i rekli ste da je to nešto od pre 30 godina. Ako je pre 30 godina, onda mogu da shvatim da ta njihova obaveza glasi – 15,5 miliona američkih dolara, a ne mogu da shvatim 181 milion evra. Evro nije bilo platežno sredstvo pre 30 godina, a kako mi se čini, teško da će do nove godine da doživi godišnjicu, pošto vidite sami, sada svako selo u zapadnoj Evropi pravi neke svoje bonove i oni sad prelaze na tačkice, jeste li primetili? Rekoh vam pre šest meseci, Erik Kantona pozvao ljude – podignite evro, pošto od evra nema ništa. Kako ste vi sada izračunali da je pre 30 godina nastao dug u evrima? Prva primedba.
Druga primedba, isto vam je kod "Puteva Srbije", isto vam je i kod Fonda za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Republike Srbije je korisnik bio nekog kredita, plasirao ta sredstva i sada država preuzima obavezu tog fonda, odnosno država je već preuzela obavezu, kao garant. Sve ovo država već plaća. To je jedina stvar u kojoj je u pravu gospodin Cvetković. Kako je moguće da za 30 i nešto godina se nije izvukla neka pouka?
Gospodine Cvetkoviću, zdravstveni radnici štrajkuju, ne bih vam preporučio da izađete napolje. Dobro, možda ćete i njima da se obratite.
Pre 35 godina u ono vreme država je imala manir da se zaduži, uzela je neki investicioni kredit za razvoj neke infrastrukture za javno preduzeće od republičkog značaja i 30 i nešto godina država nije bila u mogućnosti da tu investiciju otplati. Mi u stvari sad pričamo o refinansiranju. Znate i sami, ovi sa zapada, njihov evro je kao dva miliona naših dinara. To je kurs koji oni primenjuju. Oni svoje na kantar stavljaju, kao što neki mere i jaja na kantar. Njima je samo zadatak da vas ubace u mašineriju zaduživanja, onda se ne izlazi iz te mašinerije. Ko napravi epohalni rezultat, pa obavesti javnost – dragi građani, izašli smo iz dužničkog ropstva – prođe kao Nikolaja Čaušesku. Nikolaja Čaušesku je pet dana pre one revolucije obavestio naciju da nikome Rumunija ništa ne duguje. Odmah su ga zveknuli.
Imate situaciju sa Libijom, slično je. Čim se najavila promena vlasništva u rafinerijama, da 60% pripada Libiji, a 40% stranim investitorima, desio se "Fejsbuk" narod. O tome morate da vodite računa.
Šta možemo da izvučemo kao pouku iz toga? Da sa rezervom tumačimo sva ova zaduživanja za proteklih 11 godina, da sa još većom rezervom tumačimo kad nam se ovde priča – to uzima to i to preduzeće, a država daje samo garanciju Zakonom o davanju garancija.
Uvek se svali na državu. Pošto država ne može da realizuje prinudnim putem potraživanja na svom preduzeću, koje radi sa državnom imovinom, sada vam skrećem pažnju da ste pre mesec dana doneli Zakon o javnoj svojini i u tom zakonu ste napravili sijaset nebuloza. Znači, država uvek mora da bude garant. Ako je država garant onda vlast mora da obezbedi instrumente koji će da spreče nenamensko korišćenje svih tih sredstava zajedno.
Juče smo imali onu plodnu raspravu pa smo videli da od naziva nekog sportskog kluba zavisi dijaspora. Smešno. Ali, ovde imamo još goru situaciju, ovde imamo javna preduzeća koja su po rezultatima prema bilansu uspeha vrlo loša, a imamo ličnu potrošnju direktora rukovodstva i upravnih odbora, za koje sam ja mislio da su od 2000. godine depolitizovani. Sada Mlađa, opet navalila neka istina iz njega, kaže da nisu depolitizovani, nego da je to po parcelama, tačno se zna ko koliko procenata ima.
Samo da vas obavestim, gospođo Čomić, kada smo prošli put pričali o Zakonu o igrama na sreću, iskoristio sam primer jedne gospođe koja je dobila otkaz u Državnoj lutriji Srbije. Dobila je spor. Doduše, ja sam od vas dobio opomenu, ali ona je dobila spor. Sada moli da joj isplate naknadu štete zbog šikaniranja. Da li vi znate koliko postoji otvorenih tačaka i pitanja kako se radi u tim igrama na sreću? Nedavno je uplata poskupela. Tako ste ubili i poslednju nadu građanina.
Na bazi ovoga što radite ljudi su mogli samo da dođu do nepogrešivih zaključaka. Prvi zaključak – nikako EU, NATO pakta i sve ovo što nam otima KiM. Drugo – nikako za koaliciju. Koalicija vam je otprilike kao "plavi most". Ispod "plavog mosta" svako može da prođe. Nikako koalicija. Vidite kada koalicije krenu da čerupaju državu kako to ispadne. Katastrofa. Čim čujete da idete u koaliciju, znači u pripremi je neka prevara.
Da vidimo dalje. Sve ovo dolazi državi na naplatu. Hajde sada da vidimo, pošto ovim Zakonom o regulisanju duga to je treba istanca, znači, ovo je treći zakon jednog celokupnog paketa. Ceo paket se zasniva na resetovanju, jer je 2000. godine rečeno – Srbija mora da krene iz pepela. Znači, Srbija prvo mora da se zapali, pa onda da nikne nešto novo. Kada ste to uradili? Kada ste palili Skupštinu ili kada ste glasali iz Bodruma? Ovo čak ne možete da organizujete glasanjem ni iz Bodruma, da znate, ovo je žigosano za sva vremena, ni Bodrum ne pomaže, ni Solun.
Pazite, taksimetar kuca, otkucava neprekidno. Vi možete u replici da kažete – neophodna su zaduživanja da bi se obezbedio elementarni život, ali ne da snosite odgovornost za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, za Cefta sporazum i za sve one sporazume gde ste pristali da se naše tržište stavi na izvolte Briselu. Zato je njihova roba ovde jeftinija, ide po damping cenama i te cene ubijaju pomisao da se kod nešto radi. O tome se radi.
Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, de se zadužujemo za 100 miliona evra, to je navodno neki okvirni sporazum, pa ćete i tu da postignete epohalne rezultate, samo ne znam kad. Šta ste napisali u preambuli tog ugovora? Dalje unapređenje i jačanje bankarskog sektora Srbije. Glavni razlog što se potpisuje ovaj sporazum sa KfW jeste jačanje bankarskog sistema. Ali, gospodo, od Mlađana Dinkića na ovamo vi se hvalite kao da je bankarski sistem u Srbiji najbolji bankarski sistem na svetu. Imali smo najuspešnijeg guvernera Narodne banke, naravno Mlađa. Pa najuspešniji ministar finansija, naravno Mlađa. Beše i on bambino? Ne, to je Dačić bio bambino. Sve nagrade ste pokupili, a Srbija propade. Doduše, sada je Mlađa krenuo po mesnim zajednicama, zaboravio od Narodne banke na ovamo i još ne može ljudima da odgovori za onih 1.000 evra. Ovo za Fijat, to niko živi neće znati da odgovori.
Zadužujemo se 100 miliona evra. Neka budu pod najpovoljnijim uslovima. Evo, da prihvatimo da je gospodin Cvetković pogrešio, pa je rekao – kamatna stopa između 1,5 i 3. Neka bude kamatna stopa 0,1%. Taj kredit se ne isplati za Republiku Srbiju. Za opštinske infrastrukture, jeste li skoro doneli Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave? Resetovali ste onaj dug od 57 milijardi dinara lokalnim samoupravama. Navodno ste dali prihode po osnovu poreza na plate jedinicama lokalne samouprave za ono što se ostvari na njihovoj teritoriji. Znači, resetovano, dat novi izvor prihoda, promenjeni transferi, transfer solidarnosti itd.
Postoji nekoliko projekata donacija lokalnim samoupravama koje se tiču infrastrukture itd. Ništa nije urađeno značajno i epohalno. Sada sve lokalne samouprave mogu da računaju na to da im prođe po neki projekat od 1,5 do 2,5 miliona evra. Dali ste za energetsku efikasnost nešto. Kakva crna energetska efikasnost? Gledajte šta vam se dešava u elektroprivredi. I Kolubara je elektroprivreda, da znate. Koliko vam duguju ovi tajkuni? Zašto ne naplatite potraživanja od njih? Samo poreze i doprinose uzmu. Evo, u prvoj etapi uzmite samo PDV. U drugoj etapi samo neka doprinose plate da bi ljudi mogli da ostvare pravo na penziju, neotuđivo pravo, neprikosnoveno pravo svakog pojedinca. Raščistite ovo što kao država dugujete privredi.
Ali, ne, zaduživanje, zaduživanje, zaduživanje, okvirni sporazumi, da se poboljša bankarski sistem. Pa naš bankarski sistem je najbolji na svet, znate. Šta reče Šoškić? Evo koliko je dobar naš bankarski sistem. Republika Srbija je većinski akcionar kod Poštanske štedionice, to je banka, i Srpske banke, tu ima po 96,5% vlasništva. Onda je zajedno sa RBD većinski akcionar kod Komercijalne banke, Čačanske banke, pa je tu akcionar po osnovu poslova kao agent koji obavlja u ime Republike Srbije i Agencija za osiguranje depozita. Pitanje je da li bi ona to mogla da bude, ali sve može kod vas, pošto Agenciju za osiguranje depozita i njene bilanse i njeno stanje niko ne sme da sagledava. To je zabranjena tema. Verovatno ćemo na kraju da idemo na likvidaciju Agencije za osiguranje depozita.
Znate li na šta me ovo podseća? Ovo me podseća na situaciju sa Energoprojektom, zato što ima veliku imovinu u inostranstvu. Iz Jugoros gasa je došao Zečević, onaj partizanov zeka. Zašto je došao? Kao specijalni savetnik. Osetila se mrša da može da se završi neki posao. Po bilansima odoše nepokretnosti u inostranstvo.
Da li mi uopšte možemo da pričamo o zakonima o zaduživanju, ako ne rešimo krivičnu prijavu povodom kiparskih para? Kako možemo da pričamo kada povodom kiparskih para nemamo rešenje? Imamo jednu priču Mlađana Dinkića, imamo jednu priču Velje Ilića, imali smo jednu priču Vladana Batića i imali smo priznanje da čoveku ništa nije jasno, a to je rekao Zoran Đinđić. Pa smo imali posle i onoga Vulfa, Minića, Fija, sećate se, ma sve smo mi to imali, ali ga nema, nema crta, da vidimo ispod crta, šta je iznad crte, šta je ispod crte. Ovde ćemo – zaduživanje, na taj način dokazuje se posvećenost Briselu i krilatici "Evropa nema alternativu".
Prvi zakon koji treba da reguliše odnose, pa da li vi zamišljate da "Železnica Srbije" ima svoju imovinu na teritoriji KiM? "Putevi Srbije" moraju da vode svojim evidencijama nepokretnosti, u popisnim listama, moraju da vode svoje nepokretnosti na KiM. Šta hoćete na ovaj način da se resetuje i to? Pa ne može da se resetuje. Pa ne možete vi da resetujete Srbe sa KiM. Ne možete. Kao što ste ih prevarili za pasoše, za lične karte i za ostala lična dokumenta, došlo je vreme za naplatu. Ne veruju. Država ne može svoja potraživanja, ne može faktički da koristi svoju imovinu, ono što je vlasništvo države. Ko ne dozvoljava? Vaši prijatelji koji su vas doveli na vlast. Kmečali ste 1999. godine - dolaze UN, Srbi će biti zaštićeni, sećate se Vuka Draškovića? "Uskliknimo sa ponosom, NATO pakt, naši prijatelji su došli". Šta je sa tom imovinom? To što neko vrši vlast, ne daje mu za pravo da bude toliko slobodan da može da kaže - baš me briga, baš me briga zašto se zadužujem, baš me briga šta otpisujem, baš me briga šta poklanjam. Ne možete da se krijete iza demokratije i demokratskog procesa.
Šta vi mislite - sledeći izbori, izgubili smo izbore, pa kaže – demokratija. Pa kakva crna demokratija? Šta je sa patnjama? Šta je sa tim stvarima dole što se dešavaju? Šta je sa strateškim pozicijama javnih preduzeća koji su uslov za život i rad na ovom prostoru? Onda ubacimo igre na sreću, potrebna nam je još samo sreća. I epohalne stvari se dešavaju u Zakonu o igrama na sreću, proradiće internet, pa će jedni da vrše terensku kontrolu, drugi će da vrše kancelarijsku kontrolu, pa će fiskalizacija da bude kao što je ova fiskalizacija, ovo što postoji u robnim kućama ili samouslugama, ono gde se provlači, pa se dobija onaj isečak, pa to nije povezano ni sa jednim sistemom, to je samo ono za plaćanje. Ona mašinica za plaćanje kada treba da se uzmu pare, a ono da se u sekundi registruje negde, u nekom centru, to ne postoji, to je prevara. Pa najviše se krade na fiskalnim kasama. Ne krade se na pijaci gde je zakon ponude i potražnje. Pa ujutru ne radi samousluga, kaže prebacuju se podaci preko noći. Koji se podaci prebacuju preko noći? Znate, za vrlo ozbiljna i teška vremena idete sa prilično neozbiljnim zakonima i neozbiljnim temama, ali i to je deo vaše taktike kako se umrtvi, uspava javno mnjenje i kako da se potrebno misli od glavnih i egzistencijalnih stvari, da bi se pričalo o nečemu što je svakako teritorijalno u ovom datom istorijskom trenutku.