Hvala najlepše.
Uvažena poslanice, samo hoću da podcrtam nešto što ste rekli. Veliko je zadovoljstvo prisustvovati, s jedne strane, u ovom domu.
Jasno prepoznavanje onoga do čega nam je svima stalo, a to je da se jasno, precizno svi adekvatni nivoi vlasti adekvatno i upućuju kroz ova rešenja i u dodelu i u ostvarenju interesa i u nadzor.
Ali za one koji su zainteresovani za praćenje hronike parlamenta, hvala vam što ste podcrtali povodom člana 65. gde je iz ove diskusije jasno, pretpostavljam, slažete se i vi, da je mnogo važniji kvalitet rešenja nego kvantitet članova., o čemu smo govorili. Kažem za hroničare, mislim da je ovo prvi put u istoriji parlamentarizma da smo zajednički konstatovali da smo, obrazlažući zakon, izneli i primedbe na njega. Hvala vam.

 Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici,  javno-privatno partnerstvo se često pominje kao nov način javne infrastrukture, ali ona datira još iz 18. veka kao koncept privatizacije javne infrastrukture.
Najčešći oblik koncesija bile su one koje su sklapale vlade nerazvijenih država sa velikim svetskim kompanijama. Počeci razvoja koncesionarstva u Srbiji dotiraju još iz 19. veka, tačnije iz 1859. godine, kada je jedno francusko društvo za eksploataciju rudnika Majdanpek dobilo koncesiju na 30 godina, a nešto kasnije grad Beograd je dodelio koncesiju jednoj italijanskoj firmi za obavljanje tramvajskog saobraćaja.
Nakon Drugog svetskog rata, sve do 90-tih godina, u Jugoslaviji nisu postojali primeri koncesija, a poznata je i koncesija iz 1991. godine, kada je izgrađen most na Drini - "Pavlovića Ćuprija", kada je koncesija dodeljena 30 godina, a koncesionar je finansirao i izgradio most i na taj način stekao pravo da naplaćuje putarinu.
Svakako, u uslovima neophodnosti unapređenja infrastrukture i kvalitetnijeg pružanja javnih usluga, a u uslovima kada nema dovoljno budžetskih sredstava, što je, nažalost, slučaj u Republici Srbiji i u mnogim državama, javno privatno partnerstvo, kao ideja da u oblastima gde je to moguće poveže raspodelu rizika koju treba da obezbedi javni sektor i povećanu efikasnost koju treba da obezbedi privatni sektor, može biti zaista značajan zamajac za podsticanje ekonomije i brži razvoj infrastrukture i javnih usluga. To u Srbiji svakako može predstavljati verovatno rešenje za većinu problema koje ima, na primer, u komunalnoj delatnosti. Poznati su podaci da negde 60% stanova u Srbiji nije priključeno na sistem kanalizacije, 40% stanova nema organizovano iznošenje smeća, a nekih 20% stanova nije priključeno na sistem vodosnabdevanja.
Pozitivna iskustva i uporedni pokazatelji nam govore da model javnog privatnog partnerstva, kao jedno zajedničko kooperativno delovanje javnog sektora sa privatnim sektorom, u cilju proizvodnje javnih proizvoda i javnih usluga, može da ponudi jedno ekonomičnije i efikasnije pružanje javnih usluga, za razliku od onih tradicionalnih koje postoje. Može da bude jedna, odnosno to jeste ideja kojom se teži stalnom unapređivanju i pronalaženju efikasnih načina da se obezbedi javna infrastruktura i pruže javne usluge.
Takav jedan model javnog privatnog partnerstva može da bude i dobar instrument za reformu javnog sektora, a svakako može da omogući dobijanje dovoljno dobrih infrastrukturnih objekata, bez korišćenja nedovoljnih budžetskih sredstava. Ono što još može biti bitnije, jeste i da raspoloživa budžetska sredstva na taj način može da oslobodi za neke druge potrebe.
Pogodne oblasti za javno privatno partnerstvo su svakako infrastruktura, građevinarstvo, energetika, komunalne delatnosti, obrazovanje i upravljanje otpadom. Javno privatno partnerstvo može biti, namerno upotrebljavam ovaj termin – može biti, jer ću nešto kasnije objasniti zbog čega ovaj termin koristim, ima određenu zadršku, dobro došao finansijski instrument za unapređenje lokalne infrastrukture, kada su u pitanju dečji vrtići, škole, sportske hale, pijace i sve ono ostalo što čini infrastrukturu u jednoj lokalnoj samoupravi, jer se trenutno, nažalost, naše lokalne samouprave suočavaju sa naraslim potrebama i rastućim potrebama, sa jedne strane, a sa druge strane postoji neodgovarajuća struktura prihoda, postoje veliki projekti koji mnogo koštaju i, naravno, određena ograničenja u zaduživanju lokalnih samouprava.
Naravno da u takvim uslovima dobro dođe mogućnost i opcija da opština dodeli lokaciju, a da privatni kapital projektuje i izgradi nešto na toj lokaciji. Ili, recimo, primer poput Varaždina, u susednoj Hrvatskoj, gde su javne zgrade poverene na izgradnju i održavanje privatnom kapitalu, za uzvrat plaćanje mesečne naknade u narednih 20 do 30 godina.
Naravno, i koncesija, kao pravni odnosi između države i domaćeg ili stranog pravnog lica, kao koncesionara, u kome država tom licu ustupa pravo korišćenja prirodnog bogatstava ili dobra u opštoj upotrebi koje je zakonom definisano kao vlasništvo Republike Srbije ili za obavljanje određene delatnosti od opšteg interesa na određeni rok i određenu naknadu, može svakako predstavljati jedan zamajac za brži razvoj i povećanje nacionalnog dohotka u celini.
Naročito je ovde značajno reći da su vrlo bitne one koncesije kada su u pitanju strana lica, jer u tom slučaju ove koncesije predstavljaju u stvari jedan oblik stranih ulaganja, a podsetiću da je Republici Srbiji za održivi razvoj u narednom periodu godišnje potrebno negde oko 2,5 milijardi evra direktnih stranih investicija, što svakako možemo zaključiti o značaju ove vrste koncesije.
Da bi sve to bilo moguće u Srbiji, neophodno je potrebna institucionalna i zakonska infrastruktura. Prvi korak je napravljen još 2003. godine, kada je usvojen Zakon o koncesijama, koji je, za očekivati, pokazao određene slabosti u primeni. Drugi korak je ovaj zakon, odnosno predlog zakona koji je danas u načelnoj raspravi, Predlog zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama. Bitno je reći da on svakako nije i dovoljan za stvaranje jednog povoljnog ambijenta i pravno administrativnog okruženja za razvoj javnog privatnog partnerstva i koncesija.
Naime, praksa i iskustvo u zemljama u kojima se ovakvo jedno zakonodavstvo primenjuje govori da ovaj propis treba da prate i određeni propisi kada je u pitanju angažovanje privatnog sektora. Jako je bitno da postoje strategije na svim nivoima, strategije putem kojih se mogu locirati prioriteti i čini mi se da će to jako biti, da sve opštine u Republici Srbiji, sve lokalne samouprave imaju svoje strategije razvoja i da se usmere ka prioritetnim ciljevima.
Naravno, jako je bitno kako su definisani i određeni postupci javne nabavke i svakako pitanje opštinske autonomije i imovine. Zakonom o javnoj svojini smo tu neka rešenja ponudili. Kada su u pitanju javne nabavke, koliko mi je poznato, u proceduri su ponude nekih novih rešenja, a strategije svakako ostaju nešto što treba svi u Republici Srbiji da obrate pažnju.
Države centralne i istočne Evrope razvile su složeni zakonski okvir javnog privatnog partnerstva tokom 90-tih godina 20 veka. Tu i same članice EU imaju različite pristupe. Više modaliteta je korišćeno. Recimo, posebno zakonodavstvo je bilo u Sloveniji, Irskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i, evo, pretpostavljam da ćemo se i mi, kada ovaj parlament usvoji ovaj zakon, pridružiti ovoj grupi zemalja koje su na ovaj način rešile ovo pitanje. Mislim da je ovo rešenje u odnosu na ostala, koja ću spomenuti, praktičnije i operativnije i da uvažava neki društveno politički ambijent koji je trenutno u Republici Srbiji.
Postojala su i rešenja da se unutar postojećeg zakonodavstva javnih nabavki rešavaju ova pitanja, kao što je bilo u Italiji, Francuskoj i Danskoj. Zatim, prilagođavanje postojećih zakona novim zahtevima, kao što je uradila Češka Republika i Mađarska, a postojala je i neka vrsta jednokratnih odluka, za koju se opredelila Belgija.
Imam osećaj da su očekivanja u javnosti, i uopšte i potrebe, zaista velika, ali mislim da treba biti objektivan i realan, pa reći da postoje i zemlje poput Čilea i Koreje koje 70% odnosno 90% projekata, svih projekata, realizuju kroz javno-privatno partnerstvo. Treba spomenuti pojedine analize, vrlo ozbiljne, koje govore da ne postoje dovoljno dobri dokazi koji mogu da potvrde koristi javno-privatnog partnerstva i upućuju na pronalaženje nekih boljih načina finansiranja.
Velika Britanija je jedna od prvih zemalja koja je afirmisala ovaj način finansiranja projekata i ima dosta dobre rezultate, ali pored tih dobrih rezultata uočeni su i određeni problemi, pre svega da su u određenim projektima privatne kompanije ostvarivale enormnu dobit, što je bilo na štetu države, da su neki projekti rađeni ispod britanskog standarda, naravno, sa željom neopravdane minimizacije troškova, a u smislu povećanja profita. Uočena je i pojava da su radnici koji su iz javnog sektora prešli na pleća privatnog kapitala, došli na smanjenu zaradu i bili u prilici da su im određena prava uskraćena.
Naravno, sve ovo treba da imamo u vidu kada govorimo i o uspešnim projektima koji su javno-privatnog partnerstva i u toj samoj Velikoj Britaniji, koju sam spominjao, i u zemljama u okruženju, koje su nama vrlo bliske, recimo, Hrvatska i BiH, koje su imale vrlo uspešne projekte kada je u pitanju izgradnja autoputeva, škola, sportskih hala, dečijih vrtića, upravljanje otpadom itd.
Ono što je, po mišljenju poslaničkog kluba SPS-JS, neophodno da bi se ove pomenute negativne pojave uočene u praksi, jeste tenderski postupak koji podstiče jedno konkurentno i pošteno vođenje postupka, dostupnost nekoliko dobavljača, dosledno poštovanje propisanih načela zakona u članu 5, gde se govori o transparentnosti, jednakom i pravičnom tretmanu, slobodnoj tržišnoj utakmici i zaštiti javnog interesa, pre svega.
Zbog toga smatramo da je, pored potpune transparentnosti ovog postupka, neophodna jedna permanentna kontrola, kontrola u smislu jedne vrste preventive, uvažavajući negativna iskustva koja je imala država Srbija u periodu tranzicije, pre svega, privatizacije u kojoj smo imali dosta negativnih pojava. Mislimo da bi na ovaj način mogli dobiti jedno atraktivno okruženje u Srbiji za javno-privatno partnerstvo, nove investicije i potreban instrument, dobar instrument, za reformu javnog sektora, a naravno da bi ubrzo mogli da vidimo i pozitivne rezultate ovog vida finansiranja izgradnje novih autoputeva, škola, sportskih hala, uređenih deponija, pijaca, mnogo boljih usluga.
Poslanički SPS-JS podneo je tri amandmana na članove 11, 17. i 65. U svom izlaganju nisam o pojedinostima govorio o zakonu. Iskoristićemo raspravu u pojedinostima da detaljnije govorimo o pojedinih članovima ovog zakona, a obzirom na iznete argumente kada je reč o javno-privatnom partnerstvu, poslanički klub SPS-JS smatra da je potrebno usvojiti jedan ovakav zakon i svakako izražava načelnu podršku Predlogu zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer smatramo da predstavlja potreban i dovoljan okvir za pozitivnu afirmaciju javno-privatnog partnerstva u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, od izuzetnog značaja je pristupanje države Srbije STO. Izmene i dopune Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju idu u pravcu obezbeđivanja uslova za pristupanje Republike Srbije ovoj organizaciji, pre svega kroz izmene koje uvažavaju princip ne diskriminacije, kvantitativnih ograničenja uvoza i izvoza, zatim, kroz jednostavniju proceduru za izdavanje dozvola i nalaže što jednostavniju proceduru, odnosno obraćanje samo jednom organu ili najviše tri.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju uvažava i preporuke jedinica za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa i ide u pravcu pojednostavljivanja poslovanja, pre svega domaćim privrednim subjektima. Zbog toga i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju ima podršku kluba SPS-JS. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 15 minuta i 15 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Prvo ću pričati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Naravno, mi smo protiv ovog predloga zakona i sada bih ukratko da iznesem razloge zbog čega smo protiv i da iznesem brojnu argumentaciju koja će da ubedi i poslanike većine da za živu glavu ne glasaju za ovaj zakon. Nado, samo obrati pažnju.
U razlozima za ovaj zakon napisali ste, zamolio bih da građani Republike Srbije ovo dobro čuju, kažete: "Evropska komisija je, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije STO", da li neko može da shvati ovo, između ostalog rekla da treba preciznije nešto da se definiše u našem Zakonu o spoljno-trgovinskom poslovanju.
"Sugestija za unapređenje teksta zakona, sa ciljem njegovog potpunog usaglašavanja za zahtevima STO, dale su i druge članice ove organizacije – SAD". E, na zdravlje! EU nam otima KiM, SAD nam otimaju KiM, vi njih slušate i po njihovom nalogu radite sve. Zašto vam ovo kažem? Zato što, po Ustavu Republike Srbije, AP KiM je sastavni deo Republike Srbije. Cela Republika Srbija je jedinstveno carinsko područje. Znači, teritorija na kojoj se sprovodi suverenitet Republike Srbije, ogleda teritorijalni integritet, je i carinsko područje nad kojim vlada Republika Srbija.
Što se tiče teritorije KiM, mi imamo dobrog partnera, a to je Savet bezbednosti. Mi trećeg partnera nemamo. Znači, po nalogu radite, po nalogu oni koji nam rasturaju državu. Naravno da Predlog zakona ne može da bude dobar. Zašto bi oni predložili dobro rešenje? Oni nemaju interesa da daju dobra rešenja, nego da pritiskaju kako biste vi što gore napravili, što bi bilo bolje onima koji prave lažnu državu. Sve izmene koje predlažete ovde imaju taj cilj.
Da krenemo redom. Dali ste ovu izjavu i kažete da je ona usklađena sa odredbama SSP između evropske zajednice i njihovih država i Republike Srbije. Jeste, zato smo mi 5. septembra 2008. godine bili protiv zakona o ratifikaciji tog sporazuma. Bio je samo jedan "zumbul" koji je podržavao taj zakon o ratifikaciji, pa nam je "Vikiliks" posle rekao da ga je Miki Rakić šest meseci pre toga vrbovao. Onda ste napravili tu Naprednu stranku.
Dalje kaže da je u skladu sa prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima itd. Jeste, ali smo mi po tom sporazumu izgubili carinu i na stotine miliona evra već nekoliko godina naš budžet gubi kao prihod po osnovu carine i suštinski gubi naša privreda, koja nije zaštićena od nelojalne konkurencije koja dolazi iz zapadne Evrope.
Njima sporazum odgovara. Proširili su tržište gde mogu da prodaju svoju robu i oni su zadovoljni. Zašto? Imaju velike viškove. Prodaju robu. A vi merama, jednim sporazumom, drugim sporazumima, propisima, snishodljivošću terate građane Republike Srbije da kupuju stranu robu. Naravno, ojačali ste uvoznički lobi. Kad se pogleda funkcionisanje našeg bankarskog sistema vidite da Narodna banka Srbije ima zadatak da štiti uvoznike i bankare. Gde su u toj vašoj politici građani? Nema ih. Mene to ne čudi, kad možete iz Bodruma da glasate, a što ne biste ovo uradili. Kad možete da kažete 250.000 ima da zaposlimo pa 450.000 otpustite. Kad kažete mi smo od boga dati, glasajte za nas 1.000 evra besplatne akcije, pa onda čujemo šalili smo se, prevarili vas. Znači nalazimo se na terenu prevara.
To morate da znate. Ta vaša evropska komisija i EU danas istovremeno radi dva paralelna procesa. Podnose izveštaj o napretku Republike Srbije ka pridruživanju EU i istovremeno podnese poseban izveštaj o napretku Kosova prema EU. Nemoguće da to ne znate. Pa sve novine su objavile. Nema novine koja to nije objavila. To znači da EU u isti koš stavlja Srbiju i nezavisno Tačijevo Kosovo. Nas tretiraju kao da smo partneri. Vidite o čemu se radi i vi gurate ovo. Sad kažete biće potrebe da se uprosti ta tehnologija. Sada i ogranci privrednih društava mogu da budu subjekti spoljno-trgovinskog poslovanja. Odakle vam ta ideja, to mi uopšte nije jasno. Odakle vam ideja da nešto što nema pravni subjektivitet može da bude subjekt u ovim poslovima, a Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju reguliše pre svega režime prometa roba i usluga sa inostranstvom i jednim delom, nešto što se tiče platnog bilansa.
Kada se priča o Zakonu spoljno-trgovinskom poslovanju priča se i o ministarstvima koja su zadužena, priča se i o carini, priča se i Narodnoj banci Srbije kao kontroloru plaćanja prema inostranstvu, kao kontroloru, pre svega banaka.
Šta ste dalje napisali ovde? Ja sam se prosto iznenadio. Molim vas, danas vi predlažete ovakav predlog zakona. Pa britanski parlament razmišlja kako da izađe Velika Britanija iz EU. Hoće da raspišu referendum. Ne postoji veći neprijatelj EU od Velike Britanije, jel znate. Pa 300 godina oni blokiraju tu Evropu. Ali ne čitate knjige, čitate internet i istraživanja javnog mnjenja. Pa vidite i u drugim državama zapadne Evrope prave svoje tačkice, prave neku svoju novu valutu. Dižu ruke od evra. Vi ste poslednji bastion odbrane EU. Švajcarska, Norveška ne želi da čuje kakva EU, kakvi đavo.
Ko vam je sve ratifikovao onaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pošto pored evropske zajednice i svaka državama pojedinačno treba da uradi. Samo one koje imaju privredni, ekonomski i neki drugi interes na teritoriji Republike Srbije. Imaju da vas cucaju oko potpisa, oko ovoga, oko onoga, do mile volje. Objasnite vi nama kako mislite da sprovedete ove izmene i dopune ovog zakona na teritoriji AP KiM, kada vi šaljete poruku, carinski pečat važi na prelazima broj 2. do broja 30. a borite se da navodno ne budu šiptarski carinici na prelazu broj 1. i 31. Koja je to politika ljudi?
Vama je interesantan suverenitet samo na Jarinju i na Brnjaku. Gde je ono kod Bujanovca? Gde je ono kod Merdara? Gde su oni prelazi prema Albaniji, prema Makedoniji, prema Crnoj Gori? To vas ne interesuje ni normativno, ni terminološki, a da ne pričam suštinski. O čemu pričamo ljudi? Vi ste za poslednjih mesec dana napravili situaciju da roba koja dolazi iz Srbije u Kosovsku Mitrovicu je najmanje za 25% skuplja nego što bi se ta roba kupila od nekog iz Prištine. Znate vi to? Pa onda proglasite svi su kriminalci na barikadama. Kako bre kriminalci kada vi na svakom mestu u kopnenoj zoni imate i policiju i finansijsku policiju, i apsolutnu kontrolu prometa i humanitarnog prometa. Ako postoje kriminalci, ko ih je drugi napravio osim onih koji su na vlasti. O čemu pričamo? Priča o carinskom pečatu, pa pre godinu i po dana smo vas upozoravali da nikako ne uđete u tu priču. Tajne pregovore ste vodili u Parizu preko Ministarstva finansija, uz posrednike. Ko vam je glavni posrednik, Robert Kuper? Lični savetnik Tačijev u Rambujeu. Pogledajte sve filmove iz Rambujea, onaj što krivom glavom pomera levo, desno, to je Robert Kuper. Kako ste smeli da sednete da razgovarate sa tim čovekom.
Ne znam zašto biste digli ruku za ovaj zakon. Zamislite šta je nova terminologija kod nas u Srbiji da bi se obezbedilo poštovanje principa nedskriminacije? Nije ovo predlog zakona o zabrani diskriminacije, ovo su izmene i dopune Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Ako ste želeli da kažete, onda ste mogli da kažete – obezbeđenje jednakosti i ravnopravnosti. Ne, nova terminologija, potpuno nešto novo, kao da se ovim poslom bave seksualno devijantne osobe. To je nešto neverovatno šta radite.
Dalje kaže – tretman najpovlašćenije nacije. Kažite mi, to je izvorno član 6, kako bi to izgledalo na KiM? Očekujem da predstavnik Vlade izađe i kaže – ne možemo više da trpimo te primitivno proste diskusije srpskih radikala, sada ćemo mi vama u lice da odgovorimo kako će ovaj zakon da se primenjuje na KiM. Nema, nema odgovora. To isto pitanje smo vam postavljali i kada je bio Zakon o putnim ispravama, i kada je bio Zakon o ličnoj karti i kada su bili neki drugi propisi.
Odmah da vam kažem, helikopter je nešto što je prepoznatljivo. Na teritoriji KiM kada proleti taj zeleni helikopter znaju da je KFOR, pa da li je hrvatski, slovenački, američki, nemački, itd, ali znaju da je KFOR, kada proleti neki plavi računa se da je policija, ova šiptarska. Znate li da sada lete i crveni? To su privatni helikopteri, iznajmljuje ih Tači. Zašto? Da kada se završi ova prevara – skidamo barikade, puštamo KFOR i Euleks pod uslovom da ne voze carinike, e, oni crveni će da dovoze carinike na prelazima i Brnjak i Jarinje. To svi znaju na teritoriji KiM. A vi hoćete da pregovarate. O čemu? O zemljišnim knjigama, o matičnim knjigama, o čemu sve vi to pregovarate? Vidite kako je opasno kada vi pregovarate.
Ovde se pominje u jednom članu, neki izuzeci, pa se tu kaže, sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum o carinskoj uniji itd. slobodne zone. Dajte, molim vas, razradite to. Konkretizujte to sa prijateljima, ako je potreban taj oblik ekonomske saradnje, ali ne.
Kada se kaže da će u Nišu biti jedna baza za vanredne situacije odmah skaču pojedinci iz vlasti i kažu – vojna baza Rusija, kaže, kako reče onaj juče, kaže, rusofilizacija Srbije. Rusifikacija Srbije, vi ste bre sproveli amerikanizaciju, jermanizaciju, briselizaciju, natoizaciju, evroizaciju, to su sve sinonimi za gubitak posla, za uskraćivanje. To su sve sinonimi za ove studente.
Zamislite, jedna generacija mladih političara se borila za Bolonju, u međuvremenu diplomirali, od tekovine Bolonje ostala samo obaveza za roditelje koji sad imaju studente, oni treba da plaćaju. To je nama vaša borba dala. Svakim danom sve teže i teže, jer živimo po evropskim standardima.
Dalje, kažete ovde da su izuzeci od principa spoljno-trgovinskog poslovanja, pa sad se priča da su moguće neke mere, kaže se – mere, potrebne su zbog zaštite javnog morala, u redu. Zaštite života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka. I odmah da vam kažem, u ovoj sali 2001. godine SRS je vodila akciju protiv uvoza genetski modifikovanih sorti, itd, sojine sačme. Ivane Dulić, Saše Vitoševića, itd. Pa je bilo smeške, pa je bilo tu replika, pa je bilo Evropa, pa vi ne znate šta je Evropa, pa itd. Pa je prošlo nekoliko godina i mislim da je Predrag Marković bio predsednik Skupštine kada smo doneli zakon i ratifikovali jednu konvenciju i doneli zakon gde zabranjujemo to na našoj teritoriji. Jel tako bilo? E, vidite koliko se kod vas evropski standardi za čas promene, za dve godine, kao kod Kasalovića što je koristio primer ovog gradonačelnika iz Varaždina, neko će drugi da mu objasni šta je bilo sa tim Varaždinom. To mešanje, privatno, javno, partnerstvo. Ko da mi to ne znamo kako izgleda. Čućete u drugom delu kako to izgleda kod nas.
Kaže mere se odnose na proizvode izrađene u zatvorima. Jel vi imate nameru da celu privredu našu selite u zatvore? Ne znam. Na bazi ovoga što ste napisali, izgleda da je perspektiva srpske privrede ili poljoprivrede da oni koji se bave ovom delatnošću budu u zatvoru, pa da bi se sačuvala ta naša proizvodnja onda možemo da uvodimo mere prema nekim drugim. A pri tom ste svesni situacije da ne sme ni jedna naša firma ne može da otvori ni jedan značajniji pogon u vama bratskoj Sloveniji, u još toplo bratskijoj Hrvatskoj, Ive Josipovića, Sanadera. Znate neki su se hvalili da su Srbi, oni su za sanadarizaciju kako reče onaj, onaj "Zumbul", kaže ja sam za sanaderizaciju. Sanader završi u zatvoru. A tako će i ovi da završe. Tako će svi da završe ko je zaboravio na svoj narod.
Idemo dalje. Zaštita neobnovljivih prirodnih bogatstava. E, tu ste ga totalno uprskali. Tu ste totalno. Pa vi ste u ovoj privatizaciji, ne da ste dali ono što je na zemlji, ne ono što je iznad zemlje, ne ono što je dva metra ispod zemlje, nego ste dali i ono što je pedeset kilometara ispod zemlje. Sve ste dali.
Dalje kaže. Mere koje se odnose na ograničenje izvoza sirovina, tj. standardno tako nešto može da postoji, mogu da se uvedu mere zbog nestašice proizvoda, e da vidimo kako je tu. Odmah se nađe dilber koji se ugradi. Odmah. Vi znate, u poljoprivrednom prehrambenom kompleksu ko su gazde. Vi znate, kako su nastale te gazde. Samo su morali da budu bliski sa odgovorajućim ministarstvima. Mi imamo jedno ministarstvo u kome je došao treći ministar koji ima zadatak da čuva poslovne interese "Viktoria grup". Znači, sve može u tom ministarstvu da se promeni, ali regresirana nabavka veštačkog đubiriva, itd, mora kod "Vikotrie grup". Ne znam ko je gazda, to neka neko drugi kaže.
Onda pod tačkom 11) uvode se mere radi zaštite bezbednosti ako se odnose između ostalog, promet oružja. Evo odmah da vam kažem, ovaj nesrećni Šutanovac za šta god da se uhvati u vojno-industrijskom kompleksu ili je bio požar ili je bila eksplozija ili je bila neka katastrofa .

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za grupu je potrošeno.
Reč ima ministar gospodin Predrag Marković.

Samo povodom rečnika koji se koristi u zakonu, na koji ste skrenuli pažnju ili kako ljubitelji srpskog jezika dobacuju vokabular, jel? Dakle, ne kaže se dilber, nego bilder, ali obe reči su dosta upotrebljivih strana za ograđivanje. Hvala.

Obaveštavam vas, da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS i ZES.
Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Miloradu Buhi. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, evo danas razgovaramo o dva zakona. Jedan i drugi su neprihvatljivi su za SRS, po više osnova i probaću u nekoliko rečenica u jednom i drugom zakonu da ukažem na promašenost oba zakona.
Ono što je još bitnije, kada se sve ovo dešava na Kosovu, vezano za urušavanje političkog administrativno-ekonomskog suvereniteta Republike Srbije mi se bavimo izmenama i dopunama nečega koje ni jednim slovom ne obuhvata najveći problem u državi ova trenutka, a to je problem KiM.
E, sad kad smo kod KiM, moramo naglasiti suštinu političkog, administrativnog i ekonomskog suvereniteta. Mi taj suverenitet na papiru imamo ali objektivno nemamo, samo zato što vlast ne čini ništa da vrati i politički i administrativni a posebno ovaj ekonomski i carinski suverenitet u okviru ekonomskog suvereniteta. Zašto neće da vrati? Zbog toga što je tamo EU, njena institucija, zbog toga što je tamo NATO, zbog toga što je tamo prisutna i nama, odnosno za vlast prijateljska Hrvatska. Najveći apsurd i najveća tragedija za ovu vlast je da premijer hrvatske Vlade, Jadranka Kosor, ode kod premijera tzv. Vlade KiM i kaže – pozdravlja svog dragog uvaženog prijatelja krvnika Tačija i obraća se parlamentarcima i kaže javnosti KiM i kaže Hrvatske i KiM, odnosno kosovskog naroda je uvek vladalo prijateljstvo, tako da na Kosovu dva naroda koji imaju najbolje prijateljske odnose.
O tome se ovde ćuti. Znači, niko ni jednu rečenicu nije rekao. Uz sve to što nam krše suverenitet, uz sve to što nam narušavaju odnose koji su evo da kažem, moram ovde spomenuti i CEFT sporazum, ni jednu rečenicu niste izgovorili ovde. CEFT-a sporazum je sporazum koji je ratifikovan u ovom parlamentu, to je međunarodno pravni akt, to je akt koji je potpisao UNMIK u ime KiM i institucije prema odredbama ovog sporazuma mogu biti samo insitucije međunarodnog verifikovane, a to je UNMIK. Međutim, više tamo UNMIK nema. Prihvatili ste Euleks, prihvatili ste potpuno novu konfiguraciju vlasti i sve je otišlo do vraga.
Šta je suština? Suština je u tome da, gubeći politički suverenitet na KiM, dozvolili smo evo toj istoj Hrvatskoj da ona, koja je potpisala 1996. godine Sporazum o normalizaciji odnosa i obavezala se na negovanje takvih odnosa u kojima će jedna prema drugoj negovati teritorijalni suverenitet. Kako se moglo dozvoliti, i kako je vlast mogla sebi dozvoliti da Hrvatska prizna suverenitet KiM, nazovi KiM i nezavisnu vladu KiM, a da državne organi Republike Srbije ne učine ništa­.
Po sistemu reciprociteta i na temelju ovog sporazuma i sporazuma o slobodnoj trgovini morali ste priznati Republiku Srpsku krajinu u granicama u kojima je bila od 1991. do tragične nesreće srpskog naroda 1995. godine, poznate vojno-policijske aktivnosti "Bljesak" i "Oluja". To tako radi normalna država. Ova država očito nema vlast koja bi bila normalna da bi ovu situaciju izmenila.
Između Republike Srbije i Republike Hrvatske 1998. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini. Prema tom sporazumu Hrvatska ne može ući na način kako ulaze sada sa svojom robom i sa svojim uslugama na KiM. Remeti i taj sporazum, remeti i CEFTA sporazum itd.
Da li je i jedna protesna nota otišla od strane državne institucije Republike Srbije prema Hrvatskoj? Nije. Da li je i jedna protesna nota otišla u odnosu na ono što Hrvatska radi u spoljno-trgovinskom smislu prema srpskim preduzećima? Ovde radi preko 200 preduzeća i ko zna koliko predstavništva i ko zna koliko fizičkih lica koja sada kada usvojite ovaj zakon. To je obično predstavništvo. Fizičko lice se može baviti spoljno-trgovinskim poslovima itd.
Vi ste otvorili ovo tržište. Ovo više nije naše tržište. Nemamo carinski suverenitet, nemamo više ekonomski suverenitet. Izbušeni smo kao švajcarski sir. To su rezultati aktivnosti ove vlade. Sve se to radi pod pritiskom EU i Evropskih institucija i Amerika. To je tragično.
Da se sada vratimo na neke finansijske pokazatelje koje govore o katastrofalnoj situaciji u kojoj se nalaze finansije države baš zbog toga što ne poštujete potpisane sporazume, ne poštujete i ne primenjujete reciprocitet prema onima koji ugrožavaju naš ekonomski i carinski suverenitet.
Godine 2008. potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. Prema budžetu za 2008. godinu, prihodi od carina trebali su da budu 72 milijarde dinara. S obzirom da je primena krenula vrlo brzo na kraju se sve to svelo na nekih četrdesetak milijardi. Od 2009. godine pa nadalje uglavnom se to vrti u oko četrdesetak milijardi. Svake godine po ovom osnovu gubimo oko 400 milijardi evra. To je samo prihod od carina, ali najveća štetnost nisu carine. Najveća štetnost je što, otvarajući tržište, omogućili smo stranim firmama da dođu ovde, da uvezu robu i da zatvore mogućnost plasmana naših roba. Šteta je dva ili tri puta veća. Ako kažem da je to 400 puta četiri godine, to je milijardu i 600 miliona, pa puta dva ili tri. Da li sada vidite o kakvom strmoglavom padu govorimo u oblasti carina i u oblasti prihoda koje ostvarujemo po osnovu oblasti proizvodnje itd. Podaci koje imate u rebalansu budžeta za 2011. godinu vam najbolje govori o tome.
Prihodi po osnovi PDV, po osnovi ubranog poreza u državi su nešto preko 100 milijardi, a prihodi ubrani iz uvoza su blizu 250 milijardi. Svega 40% roba i usluga mi proizvedemo ovde, a uvoz je daleko veći. Vidite kako kroz carinsku politiku mi urušavamo finansijski sistem i političku i administrativnu i ekonomsku bezbednost ovog sistema.
Još katastrofalniji su podaci kada govorimo o izvozu po glavi stanovnika. Samo je Albanija u Evropi ispod nas. Ona ima negde oko 1145 evra. Mi smo negde na 1820 evra, BiH blizu 2000, Makedonija blizu 2000, Crna Gora 2220. Evo, i Crnogorci su nas prešli. Zar to nije tragično? Iz onog krša, iz one nemaštine itd. Crnogorci imaju 2220, pa to je sramota. Ko vodi računa o tome? Predlažete zakona kojim bi trebalo regulisati te oblasti, ali činite suprotnu stvar, omogućavate da jedno obično predstavništvo, da jedno fizičko lice, strano ili domaće, može se baviti spoljnom trgovinom. Gde to ima i kada je to bilo?
Uz sve pokazatelje, ekonomske, finansijske i carinske, koje imate, sa kojima raspolažete, svaki sajt Vlade raspolaže sa ovim podacima, svaki sajt ministarstva, imate te podatke itd. i umesto da kreirate zakonske propise kojima ćete ograničiti mogućnost, kao što to radi Hrvatska, kao što to radi Slovenija, kao što to radi BiH. BiH već četiri godine kod uvoza mesa stavila je carinsku barijeru itd. Govorimo samo o carinama, ne govorimo o vancarinskim postupcima koji su najnaglašeniji u Hrvatskoj. Roba u Hrvatsku ne može izaći. Mi to znamo kako je "Jafa" prolazila, kako su neki drugi proizvodi prolazili itd. Zbog banalnosti zabrani se itd. i na kraju se to nakon dve godine konstatuje da je bila greška itd, ali te robe na tim tržištima nema. Zašto mi ne koristimo te metode? Da li to koristi Nemačka? Koristi. Da li to koristi Italija? Koristi.
Evo vidite kako sa glupim potezima i sa glupim predlozima zakona dolazimo u poziciju. Još tragičnija je situacija kada sagledamo podatke o deficitu spoljno-trgovinskog poslovanja, a posebno je to karakteristčno od 2001. godine, kada smo enormno uvozili, ali ne država, to su uvozili pojedinci, uvozili tajkuni. Odakle su uvozili? Iz nama neprijateljskih država, država koje su okrenute protiv interesa srpskog naroda i srpskih nacionalnih interesa. Razbili su domaću proizvodnju, ušli su u domaće tržište itd.
Evo od 2001. do 2011. godine, nemamo podatke do kraja, ali ćemo i to dobiti, nešto preko 35 deficita u spoljno-trgovinskom poslovanju, preko 35 milijardi evra. Samo u toku rada ove vlade deficit je 2008. godine - 9,50 milijardi, 2009. godine - 8.152.000.000, 2010. godine – 5.230.000.000. Godine 2011. deficit će biti oko 5.000.000.000 evra. Da li znate o kojim sredstvima se radi? To su sredstva građana koja su ušla u bankarski sistem. banke su dale uvoznicima, a znamo da su to tajkuni itd. Sa narodnim sredstvima preko bankarskog sistema itd, sve je to uvezeno. Nažalost, tako radite.
Još samo dve rečenice oko Predloga zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovaj zakon mora da se povuče. Zakon je prazan. Pre ovog zakona mora doći strategija o javno-privatnom partnerstvu, da mi jasno znamo šta se može u oblasti komunalne privrede, u oblasti javne-komunalne privrede učiniti, šta se može učiniti u smislu iskorišćavanja mineralnih bogatstava i tek onda ući u ozakonjenje svega onoga što je definisala strategija i praksa koju imamo, koju moramo ugraditi u taj zakon. Mi imamo katastrofalno stanje u oblasti komunalne privrede – veliku zaduženost i jedan sistem gde opštine za lokalne samouprave finansiraju to.
Zar mislite da će, kada dobijemo privatnika koji će uložiti ovde sredstva da će nivo komunalnih usluga i dobara biti zadržan na ovom nivou? Nema te šanse. Mi znamo kako je kada dođe privatni kapital na prostore Srbije, kako se to oplođava i na koji način se uvećavaju cene itd.
Nemojte se igrati, komunalna privreda, bez obzira na sve probleme i komunalni sistem izdržao je teret i rata i sankcija i svih problema i živi.
Sada je najbolje to prepustiti privatnicima, pa neka oni brinu. Ma nijedan Hrvat, nijedan Slovenac, nijedan Mađar, nijedan Austrijanac koji dođe ovde neće razmišljati o interesima kao što razmišlja lokalna samouprava, kao što razmišlja svaki odbornik u skupštini gradova i opština, koji imaju situaciju i znaju šta i na koji način da spase građane od povećanja cena itd. Sve to ide na uštrb i tih građana i te lokalne samouprave, ali imamo sređen sistem. Nemojte ga uništavati. Mi ćemo ga sa ovim zakonom uništiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Munir Poturak.