Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege poslanici, samo sam hteo da se malo osvrnem na zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesiji iz namere da i kao poslanik prenesem koristi ovog zakona za građane Srbije.
Ovaj zakon ima svoj smisao u nizu zakona koje smo u poslednje vreme doneli, pre svega, Zakon o javnoj svojini, pa onda zakon o komunalnim delatnostima, koji je u toku, pa izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u kojem smo prepoznali razvijene, nerazvijene, najnerazvijenije, odnos finansiranja iz poreza prema lokalnim samoupravama, prenos tih sredstava, Zakon o javnim nabavkama i u toku ove sednice i zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Pre svega, ovaj zakon o javno-privatnom partnerstvu ima ulogu ohrabrenja, podsticaja investitora i domaćih i stranih, da prepoznaju gde mogu na principu uvećanja vrednosti novca, ulaganja u infrastrukturne objekte i usluge, mogu da imaju svoj interes. Ako lokalne samouprave imaju kapacitete da svojim sredstvima budžeta finansiraju u onom projektnom budžetiranju za godinu, dve, a svima je jasno da lokalne samouprave, pa i sama država, nemaju dovoljno sredstava. Onda je jasno da ovaj zakon u odličnom trenutku dolazi i da može da utiče na ohrabrenje, na podsticanje i na razvoj poslovnog ambijenta u našoj državi na lokalnom nivou.
Pre svega, ovaj zakon je uredio pravila u odnosu na Zakon o koncesijama koji je bio od ranije, na koji način da privatni partner prepozna svoj interes, kojom procedurom da se vodi, koji je najbolji izbor partnera u određenim projektima i što je najvažnije, iza ovih svih odluka građani ne treba da se plaše, da brinu da li će njihove cene usluga biti veće ili manje. Da li će se u tom pravcu nešto promeniti? Ali, sigurno će poslovni ambijent lokalnih zajednica, AP i same države dovesti do efikasnih funkcionisanja svih komunalnih institucija u Republici, pre svega iz jednostavnog razloga – sa privatnim partnerom svima je jasno, iskustvo, praksa govori da ono što nekad imamo previše, zaposlenih u određenim institucijama, sigurno privatni partner to neće dozvoliti u novom preduzeću.
Takođe će na neki način zbog samog izbora projekata i usluga sredstva biti efikasnija i imaće svoju veću vrednost, što znači, na principu efikasnosti, na principu većeg obrta i ulaganja cene usluga u bilo kojem pogledu mogu da budu samo konkurentne. Mi više ne možemo da posmatramo da li će cene biti na nivou lokalnih zajednica ili AP ili Republike konkurentno. Mi počinjemo da strahovito zavisimo od okruženja. Sva sredstva koja budemo sada koristili ili ubuduće, na osnovu evropskih fondova ili iz evropskih finansijskih institucija, zasnivaće se u stvari na konkurentnosti u odnosu na okruženje, pa čak se u novim kriterijumima za korišćenje tih sredstava podstiče i ta regionalna saradnja, odnosno prekogranična saradnja, pa čak i saradnja republika bivše Jugoslavije.
Smisao, pre svega, jeste da se stvore određeni uslovi za bolji kvalitet života građana, da se prepoznaju projekti koji će u budućnosti biti važni za 50 ili 100 godina. Ako čovek iz ovog zakona može da prepozna korist, a samo treba napomenuti koliko određeni gradovi na svom prostoru ili na svojoj površini, gde žive, neki imaju problem sa vodosnabdevanjem ili neki možda imaju previše ili imaju problem sa zagađenošću ili imaju problem sa stalnim odlaganjem čvrstog otpada. Mi smo prepoznali da naš budžet utiče na regionalnu saradnju, kada se radi recimo o deponijama, pa se prosto finansiraju, podstiču određeni projekti gde se udružuje više opština radi rešavanja problema tretmana otpada, prečišćavanja voda, vodosnabdevanje. Sama zaštita vodozahvata je nešto što sama jedna opština na svom prostoru ne rešava, nego je prosto nekad na prostoru više opština koje imaju interes da se za jedan duži period obezbede sa čistom pijaćom vodom zbog svojih građana i zbog stanovništva.
Ako samo od tih elementarnih stvari koje se svakodnevno pojavljuju, koje se nameću našim građanima, pođemo, onda je neophodno da se ovaj zakon, prednosti zakona o javno-privatnom partnerstvu, kroz ovaj zakon podstiču ulagači i domaći i inostrani. Za velike infrastrukturne projekte sigurno je da su potrebni i strani ulagači, za manje infrastrukturne projekte neophodno je uključivanje i lokalnih partnera, potrebno je uključivanje i samih građana, što je i ovim zakonom predviđeno i da svako od nas bude deo u tom procesu koji na neki način omogućava nekoliko ili čitavu seriju prednosti koje donose dobrobit lokalnim zajednicama.
Hteo bih samo da napomenem nekoliko prednosti koje uslovljavaju efikasnost ovog zakona. Naši građani bi trebali da znaju da primena ovih zakona podrazumeva pre svega jednu političku stabilnost. Na lokalnom nivou, pre svega, gde imamo definisano već u skoro 46 opština razvijenih i najnerazvijenijih, neophodno je da postoji određena politička stabilnost.
Potrebno je da se uredi, pre svega, prostorni plan na osnovu onog Prostornog plana koji smo ovde usvojili u skupštini i da se na osnovu Zakona o privatnom, odnosno javno-privatnom partnerstvu, prepoznaju šta su to prioriteti, koje su to potrebe građana da se u narednom periodu pripreme kroz budžetsko projektiranje i projektovanje prioriteta i na lokalnom nivou budžeta i na republičkom nivou, pošto, koliko mi sami znamo, svi ti projekti na lokalnom nivou se delimično ili u potpunosti zasnivaju na finansiranju iz republičkog budžeta.
Iz tog razloga, hteo bih samo da napomenem i da pročitam današnju informaciju, u kojoj je šef beogradske kancelarije Evropske investicione banke, gospodin Andreas Bejkels, najavio ulaganje oko 100 miliona evra za narednu 2012. godinu, u oblasti infrastrukture 50 miliona i 50 miliona za realizaciju projekata upravljanja čvrstim otpadom.
Pre svega, želim samo da napomenem da se ova sredstva mogu dobiti, mogu privlačiti dobro urađenim projektima, dobrom saradnjom na nivou opština, regionalnom saradnjom i, pre svega, privlačenjem investitora kroz javno-privatno partnerstvo. Iz tog razloga, u okviru DSS, Sandžačka demokratska partija će podržati ovaj zakon i nadam se da će biti ohrabrenje za sve naše investitore i domaće i strane. Hvala vam.

Hvala. Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je da smo u današnjoj raspravi čuli od predstavnika vlasti i vladajuće većine mnogo argumenata koji govore o važnosti zakona o kojima se raspravlja, ali ni jednu jedinu reč o onome što se dešava na KiM. Kao da to nije pitanje o kome treba govoriti pre svih ostalih, kao da niko ne vidi da Srbi provode dane i hladne noći na barikadama i izgleda da to vide samo predstavnici opozicije.
Vlada je prema Deklaraciji koju je usvojila Narodna skupština 31. jula…
(Predsedavajući: Svi mi to vidimo i svi mi to sve znamo, ali mene Poslovnik obavezuje da vas upozorim na temu dnevnog reda, a Deklaracija, sve ovo ostalo, nije na dnevnom redu. Izvolite.)
Hvala, gospodine predsedavajući. Mi ćemo samo podsećati, jer je ostalo još pet dana do tog roka, u kome je Vlada bila dužna da podnese svoj prvi izveštaj nakon 31. jula. Rok još uvek nije istekao, znači, ima još svega pet dana, a mi ćemo svakog dana podsećati i očekivati taj izveštaj.
Sada ću nešto reći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Mi u poslaničkom klubu SRS, kada smo videli ovaj predlog zakona, očekivali smo da vidimo da se u njemu brišu članovi 42, 43. i 46. a da se menjaju članovi 44. i 45. Naravno, govorimo o članovima Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji se odnose na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Dakle, očekivali smo da Vlada predloži da se brišu članovi koji definišu postojanje agencije i da se izmene članovi koji govore o promociji stranog ulaganja i promociji izvoza, tako što će predložiti da to bude u nadležnosti Ministarstva ekonomije i da se ti poslovi odvijaju u okviru određenog sektora. Smatramo da je to mnogo isplativije, jer nema direktora Agencije i ostalih troškova.
S obzirom na to da je u maju 2009. godine usvojen novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, znači pre nešto više od dve godine, računali smo, bila je ista Vlada sa istim ciljevima. Tada je ovaj zakon, kao i svi ostali, predstavljen kao najbolji mogući, u najboljem interesu građana i nema šta da se menja, sem da se započne polako sa ukidanjem jedne po jedne agencije i da će prva među njima biti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, koja postoji od 2001. godine.
Međutim, danas su pred nama izmene i dopune Zakona usvojenog pre dve godine i to s obrazloženjem da se to čini zbog sugestije Evropske komisije koja je dala sugestije u okviru procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Takođe, sugestije su stigle i iz SAD i to u svojstvu člana Svetske trgovinske organizacija.
Kada vam jedna toliko prijateljska zemlja da toliko dobronamernu sugestiju, kako odmah ne pristupiti izmenama Zakona? To su nam toliki prijatelji, da kada bi se oni pitali, Srba ne bi trebalo da bude nigde u Srbiji, niti u Beogradu, niti na KiM.
Da bismo se ispravno razumeli, stav SRS je da svakako treba mnogo više raditi na povećanju izvoza, takođe i na privlačenju ulaganja, ali ne mora baš da postoji agencija za te poslove.
Kao što sam rekla, u okviru ministarstva se sve to može dobro organizovati. Jeste to veliki izdatak, ali nije najstrašnija stvar trošak koji se stvara za zaposlene u agencijama, stvar je u tome, što postajanjem jedne moćne institucije, koju uzgred, Ustav Republike Srbije ne priznaje, jedna stranka dobija preveliku moć u rukama, da preko te institucije kanališe novčana sredstva ka privrednicima.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, sve su to institucije koje u svojim rukama drži jedna stranka, i priznaćete, to pruža i te kako veliku moć. Moć nije mag, da novčana sredstva iz budžeta kojeg pune svi građani putem poreza, taksi, kazni i na druge načine, ide odabranima.
Ovom prilikom kada raspravljamo o naporima Vlade da unapredi spoljno-trgovinsko poslovanje, treba pomenuti da je prošle, 2010. godine, spoljno-trgovinski deficit u Srbiji iznosio 5,2 milijarde evra. Hvalila se tada vlast, da je za 5,7% manji nego u 2009. godini. Ukupna razmena bila je u vrednosti 20 milijardi evra, što je povećanje od 14,6% u poređenju sa 2009. godinom. Izvoz je bio 7,4 milijarde, što znači, da je veći za 24%, dok je uvoz iznosio 12,6 milijardi, a to je više za 9,7% nego u 2009. godini. Pokrivenost uvozom je bila 58,5% dok je u 2009. godini bila 52%.
Ovi podaci zaista nisu nešto čime se treba hvaliti, jer su posledica smanjenja kupovne moći građana. Već napočetku ove godine, u periodu od januara do aprila, prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, spoljnotrgovinski deficit iznosi je 2,6 milijarde dolara i bio je veći za 10, 3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je povećan za 32,5%, dostigao je vrednost i od 3,7 milijardi, a uvoz je bio veći za 22,4% i iznosio je 6,3 milijardi dolara..
Republički Zavod za statistiku je dao i prikaz kako izgleda struktura uvoza i izvoza. U strukturi izvoza preovlađuju proizvodi za reprodukciju 70,1%. Potom roba za široku potrošnju 23,1% i oprema 6,8%. U strukturi uvoza su najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju, sledi roba za široku potrošnju i oprema.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su bili Italija, gde je izvezena roba za 471 miliona dolara, zatim, Nemačka i BiH. U uvozu su glavni partneri bili Rusija, odakle je uvezeno robe u vrednosti 825,6 miliona dolara, Nemačka 625,8 miliona i Italija sa 503,3 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama u kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Kada pogledamo ovu strukturu, vidimo jednu nelogičnost. SRS je više puta ukazivala na mnogo veće mogućnosti izvoza u Rusiju, naročito zbog Ugovora o slobodnoj trgovini. Nekoliko puta smo izrazili sumnju da vlast u Srbiji namerno ne želi da koristi benefite koje pruža taj ugovor. Mišljenja smo da zbog politike koju vlast vodi u svom opredeljenju ka EU namerno zapostavlja druge zemlje kod kojih postoji interesovanje za našim proizvodima, pogotovo Rusiju. Podaci govore da se najviši deficit javlja uprava u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Time se direktno nanosi šteta ekonomiji Srbije.
Pomenula sam već da je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju definisano postojanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, tako je zvanično u njenim rukama moć da odlučuje o podršci privrednicima u Srbiji, koji su izvozno orjentisani. Kada pogledamo poslove Sektora za promociju izvoza ove agencije, vidimo kako je tu lepo napisano na koje vrste podrške mogu da računaju domaća mala i srednja preduzeća, u cilju povećanja njihovog izvoza.
Evo, ovih dana je raspisan konkurs za nagradu - izvoznik godine 2011. i biće dodeljene nagrade u četiri kategorije i jedna specijalna nagrada. Ono što se u konkursu može videti jeste da su u dve kategorije predviđene nagrade u vrednosti od po 10 hiljada evra. Sve ovo govorim jer želim da napravim poređenje kako se Agencija odnosi prema domaćim malim i srednjim preduzećima, a kako prema velikim investitorima, pogotovo stranim.
Evo šta piše na sajtu Agencije u delu - podrška investitorima. Promovisanje mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu ili prošire poslovanje u Srbiji, SIEPA aktivno radi na razvoju domaće privrede, kroz otvaranje novih radnih mesta, transfer tehnologija i znanja, unapređenje poslovnog upravljanja i druge koristi od stranih direktnih investicija.
Ono što je najznačajnije, ova agencija dodeljuje bespovratna novčana sredstva i to u zavisnosti od broja novih radnih mesta. U uredbi iz 2010. godine vidimo četiri grupe. Investicije u proizvodnom sektoru, realizovanje u devastirana područja i područja od posebnog interesa. Sredstva su u rasponu od četiri do 10 hiljada evra po novom radnom mestu. Uslovi su minimalni, a vrednost ulaganja 500 hiljada evra, a minimalni broj novih radnih mesta je 50. Zatim je kategorija investicija u automobilsku, elektronsku ili ICT industriju. Zatim, u proizvodnom sektoru realizovanje u ostala područja Republike Srbije i investicije u sektoru usluga. Tu je raspon od dve do 10 hiljada evra.
Samo ću kratko još podsetiti na dešavanja u Leskovcu od pre nekoliko godina. Država je u vreme predizborne kampanje dala podsticajna sredstva firmi "Kloting", koja je najavljena kao fabrika u kojoj će se zaposliti tri hiljade ljudi, bilo je zaposleno 274 radnika, vlasnik je pobegao, a među poveriocima ostala je i SIEPA, Agencija za promociju stranih ulaganja i izvoza, i to za milion i 200 hiljada evra.
Koliko je građane Srbije koštao novi investitor Fijat, poznato je svima i neću ponavljati, dosta se proteklih godina o tome pričalo. To su samo neki primeri kako se vlast ponaša kada je u pitanju novac iz budžeta, otvara fabrike u vreme predizbornih kampanja, a kako će se sve te priče završiti, o tome ne brine mnogo. Takođe, ne mari ni o ljudima koji na KiM provede ove hladne noći na barikadama. Bila je Vlada dužna da podnese izveštaj, na to je obavezuje Deklaracija Narodne skupštine, međutim, izveštaja nema, ali ima obećanja da će biti izveštaja. Nadamo se samo da neće čekati poslednji dan, 31. oktobar. Zahvaljujem.

 Hvala.
Gospođa Radeta reklamira povredu Poslovnika.

U toku rasprave koleginice Lidije Dimitrijević, gospodine Novakoviću, povredili ste član 27. a u vezi sa članom 106. Poslovnika. Nije bilo pravnog osnova, niti bilo kakvog drugog osnova da prekinete osnovu gospođe Lidije Dimitrijević, jer ne možemo mi u svojim raspravama da se držimo nekog sinopsisa i da govorimo samo ono što biste vi voleli da čujete.

Mi smo ovde, pre svega, zbog građana Srbije. Ovih dana izuzetno zbog Srba sa KiM. Mi smo dužni da skrenemo pažnju javnosti na pogubnu politiku vladajućeg Tadićevog režima u odnosu na Srbe sa KiM. Ne znam da li vi znate, gospodine Novakoviću, da je Boris Tadić sinoć u razgovoru sa predstavnicima četiri opštine Srba sa KiM pokušao da ih ubedi da carinski pečat zapravo nema veze sa carinom, da carina zapravo nema nikakve veze sa granicom. Pokušao je da ih ubedi i da im kaže – puj pike, ne važi, znate, oni tamo su mnogo jaki, vi ste bili na barikadama, ali ako se ne sklonite oni mogu biti veoma opasni.

Što se tiče SRS, mi kažemo i sad, a to je htela da kaže i gospođa Lidija Dimitrijević i svako od nas, vi iz vladajućeg režima ste mnogo opasni i za državu Srbiju, pogotovu za Srbe na KiM. Ako ne želite i odlažete tu sednicu na koju ste obavezni, nemojte molim vas da nam zabranjujete da građanima Srbije skrećemo pažnju kako se vi ponašate prema Srbima na KiM i kako ih je Tadić ostavio na cedilu.

 Dva minuta.
Nema povrede odredbe 27, što i vi vrlo dobro znate, jer jedina dužnost koju imate je da se držite dnevnog reda, a moja je obaveza da kada god se ne pridržavate dnevnog reda zamolim, upozorim i skrenem pažnju. Nisam prekinuo izlaganje gospođe Dimitrijević, samo sam je upozorio da ne odluta daleko i da se drži tačke dnevnog reda. Zbog toga je na kraju nisam prekinuo, ali sam joj pokazao da je to drugi put. To vi sve vrlo dobro znate.
Sve ovo što ste kazali nikakve veze nema ni sa Poslovnikom, ni sa mojim vođenjem ove sednice. Upozoravam vas da ne zloupotrebljavate pravo koje vam daje član 103. stav 1, jer onda ću biti prinuđen da primenjujem onu odredbu iz stava 7. istog člana. Znam da vi ne volite upozorenja, ali ponavljam moj džentlmenski nadzor i nadu da smo se sporazumeli da je svako rekao šta je imao. Ako niste zadovoljni ovim objašnjenjem, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome.
(Vjerica Radeta, s mesta: Volela bih.)
Dakle, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti.
U elektronskom sistemu imam prijavljenog gospodina Milivojevića i gospođu Dimitrijević.
Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Gospodine Novakoviću, svakako niste povredili Poslovnik vi, ali je povređen Poslovnik od strane gospođe Vjerice Radete, koja je …

Gospodine Milivojeviću, samo ja mogu da povredim Poslovnik jer trenutno predsedavam. Zahvaljujem.
Gospođa Dimitrijević.

Gospodine predsedavajući, vi ste po drugi put povredili Poslovnik, član 27. – dostojanstvo Narodne skupštine, rekavši da sam ja narodni poslanik koji u diskusiji može da zaluta. Zaista ste povredili i to ste teško povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Način izlaganja u Narodnoj skupštini nekad je vrlo kololaturan. Tema je interesantna i može da odvuče pažnju. Čim nešto skrene s puta postoji opasnost i da zaluta. Obaveza predsedavajućeg je da usmeri uvek na pravi put i na ono što se zove tema. Ni na kraj pameti mi nije da vređam, ni na kraj pameti da vređam dostojanstvo. Možda je taj izraz kololaturni i neuobičajen, ali verujte mi da uopšte nisam imao nameru da bilo šta ispod nivoa razgovora i debate u Narodnoj skupštini učinim.
Hvala na sugestiji, izbegavaću ubuduće svaki i sličan izraz.
Da li ste zadovoljni? Niste zadovoljni.
U tom slučaju će se Narodna skupština u danu za glasanje izjasniti o vašoj primedbi.
Reč ima narodni poslanik gospodin Mirko Čikiriz.