Iskorišćeno je 15 minuta i 15 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Prvo ću pričati o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Naravno, mi smo protiv ovog predloga zakona i sada bih ukratko da iznesem razloge zbog čega smo protiv i da iznesem brojnu argumentaciju koja će da ubedi i poslanike većine da za živu glavu ne glasaju za ovaj zakon. Nado, samo obrati pažnju.
U razlozima za ovaj zakon napisali ste, zamolio bih da građani Republike Srbije ovo dobro čuju, kažete: "Evropska komisija je, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije STO", da li neko može da shvati ovo, između ostalog rekla da treba preciznije nešto da se definiše u našem Zakonu o spoljno-trgovinskom poslovanju.
"Sugestija za unapređenje teksta zakona, sa ciljem njegovog potpunog usaglašavanja za zahtevima STO, dale su i druge članice ove organizacije – SAD". E, na zdravlje! EU nam otima KiM, SAD nam otimaju KiM, vi njih slušate i po njihovom nalogu radite sve. Zašto vam ovo kažem? Zato što, po Ustavu Republike Srbije, AP KiM je sastavni deo Republike Srbije. Cela Republika Srbija je jedinstveno carinsko područje. Znači, teritorija na kojoj se sprovodi suverenitet Republike Srbije, ogleda teritorijalni integritet, je i carinsko područje nad kojim vlada Republika Srbija.
Što se tiče teritorije KiM, mi imamo dobrog partnera, a to je Savet bezbednosti. Mi trećeg partnera nemamo. Znači, po nalogu radite, po nalogu oni koji nam rasturaju državu. Naravno da Predlog zakona ne može da bude dobar. Zašto bi oni predložili dobro rešenje? Oni nemaju interesa da daju dobra rešenja, nego da pritiskaju kako biste vi što gore napravili, što bi bilo bolje onima koji prave lažnu državu. Sve izmene koje predlažete ovde imaju taj cilj.
Da krenemo redom. Dali ste ovu izjavu i kažete da je ona usklađena sa odredbama SSP između evropske zajednice i njihovih država i Republike Srbije. Jeste, zato smo mi 5. septembra 2008. godine bili protiv zakona o ratifikaciji tog sporazuma. Bio je samo jedan "zumbul" koji je podržavao taj zakon o ratifikaciji, pa nam je "Vikiliks" posle rekao da ga je Miki Rakić šest meseci pre toga vrbovao. Onda ste napravili tu Naprednu stranku.
Dalje kaže da je u skladu sa prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima itd. Jeste, ali smo mi po tom sporazumu izgubili carinu i na stotine miliona evra već nekoliko godina naš budžet gubi kao prihod po osnovu carine i suštinski gubi naša privreda, koja nije zaštićena od nelojalne konkurencije koja dolazi iz zapadne Evrope.
Njima sporazum odgovara. Proširili su tržište gde mogu da prodaju svoju robu i oni su zadovoljni. Zašto? Imaju velike viškove. Prodaju robu. A vi merama, jednim sporazumom, drugim sporazumima, propisima, snishodljivošću terate građane Republike Srbije da kupuju stranu robu. Naravno, ojačali ste uvoznički lobi. Kad se pogleda funkcionisanje našeg bankarskog sistema vidite da Narodna banka Srbije ima zadatak da štiti uvoznike i bankare. Gde su u toj vašoj politici građani? Nema ih. Mene to ne čudi, kad možete iz Bodruma da glasate, a što ne biste ovo uradili. Kad možete da kažete 250.000 ima da zaposlimo pa 450.000 otpustite. Kad kažete mi smo od boga dati, glasajte za nas 1.000 evra besplatne akcije, pa onda čujemo šalili smo se, prevarili vas. Znači nalazimo se na terenu prevara.
To morate da znate. Ta vaša evropska komisija i EU danas istovremeno radi dva paralelna procesa. Podnose izveštaj o napretku Republike Srbije ka pridruživanju EU i istovremeno podnese poseban izveštaj o napretku Kosova prema EU. Nemoguće da to ne znate. Pa sve novine su objavile. Nema novine koja to nije objavila. To znači da EU u isti koš stavlja Srbiju i nezavisno Tačijevo Kosovo. Nas tretiraju kao da smo partneri. Vidite o čemu se radi i vi gurate ovo. Sad kažete biće potrebe da se uprosti ta tehnologija. Sada i ogranci privrednih društava mogu da budu subjekti spoljno-trgovinskog poslovanja. Odakle vam ta ideja, to mi uopšte nije jasno. Odakle vam ideja da nešto što nema pravni subjektivitet može da bude subjekt u ovim poslovima, a Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju reguliše pre svega režime prometa roba i usluga sa inostranstvom i jednim delom, nešto što se tiče platnog bilansa.
Kada se priča o Zakonu spoljno-trgovinskom poslovanju priča se i o ministarstvima koja su zadužena, priča se i o carini, priča se i Narodnoj banci Srbije kao kontroloru plaćanja prema inostranstvu, kao kontroloru, pre svega banaka.
Šta ste dalje napisali ovde? Ja sam se prosto iznenadio. Molim vas, danas vi predlažete ovakav predlog zakona. Pa britanski parlament razmišlja kako da izađe Velika Britanija iz EU. Hoće da raspišu referendum. Ne postoji veći neprijatelj EU od Velike Britanije, jel znate. Pa 300 godina oni blokiraju tu Evropu. Ali ne čitate knjige, čitate internet i istraživanja javnog mnjenja. Pa vidite i u drugim državama zapadne Evrope prave svoje tačkice, prave neku svoju novu valutu. Dižu ruke od evra. Vi ste poslednji bastion odbrane EU. Švajcarska, Norveška ne želi da čuje kakva EU, kakvi đavo.
Ko vam je sve ratifikovao onaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pošto pored evropske zajednice i svaka državama pojedinačno treba da uradi. Samo one koje imaju privredni, ekonomski i neki drugi interes na teritoriji Republike Srbije. Imaju da vas cucaju oko potpisa, oko ovoga, oko onoga, do mile volje. Objasnite vi nama kako mislite da sprovedete ove izmene i dopune ovog zakona na teritoriji AP KiM, kada vi šaljete poruku, carinski pečat važi na prelazima broj 2. do broja 30. a borite se da navodno ne budu šiptarski carinici na prelazu broj 1. i 31. Koja je to politika ljudi?
Vama je interesantan suverenitet samo na Jarinju i na Brnjaku. Gde je ono kod Bujanovca? Gde je ono kod Merdara? Gde su oni prelazi prema Albaniji, prema Makedoniji, prema Crnoj Gori? To vas ne interesuje ni normativno, ni terminološki, a da ne pričam suštinski. O čemu pričamo ljudi? Vi ste za poslednjih mesec dana napravili situaciju da roba koja dolazi iz Srbije u Kosovsku Mitrovicu je najmanje za 25% skuplja nego što bi se ta roba kupila od nekog iz Prištine. Znate vi to? Pa onda proglasite svi su kriminalci na barikadama. Kako bre kriminalci kada vi na svakom mestu u kopnenoj zoni imate i policiju i finansijsku policiju, i apsolutnu kontrolu prometa i humanitarnog prometa. Ako postoje kriminalci, ko ih je drugi napravio osim onih koji su na vlasti. O čemu pričamo? Priča o carinskom pečatu, pa pre godinu i po dana smo vas upozoravali da nikako ne uđete u tu priču. Tajne pregovore ste vodili u Parizu preko Ministarstva finansija, uz posrednike. Ko vam je glavni posrednik, Robert Kuper? Lični savetnik Tačijev u Rambujeu. Pogledajte sve filmove iz Rambujea, onaj što krivom glavom pomera levo, desno, to je Robert Kuper. Kako ste smeli da sednete da razgovarate sa tim čovekom.
Ne znam zašto biste digli ruku za ovaj zakon. Zamislite šta je nova terminologija kod nas u Srbiji da bi se obezbedilo poštovanje principa nedskriminacije? Nije ovo predlog zakona o zabrani diskriminacije, ovo su izmene i dopune Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Ako ste želeli da kažete, onda ste mogli da kažete – obezbeđenje jednakosti i ravnopravnosti. Ne, nova terminologija, potpuno nešto novo, kao da se ovim poslom bave seksualno devijantne osobe. To je nešto neverovatno šta radite.
Dalje kaže – tretman najpovlašćenije nacije. Kažite mi, to je izvorno član 6, kako bi to izgledalo na KiM? Očekujem da predstavnik Vlade izađe i kaže – ne možemo više da trpimo te primitivno proste diskusije srpskih radikala, sada ćemo mi vama u lice da odgovorimo kako će ovaj zakon da se primenjuje na KiM. Nema, nema odgovora. To isto pitanje smo vam postavljali i kada je bio Zakon o putnim ispravama, i kada je bio Zakon o ličnoj karti i kada su bili neki drugi propisi.
Odmah da vam kažem, helikopter je nešto što je prepoznatljivo. Na teritoriji KiM kada proleti taj zeleni helikopter znaju da je KFOR, pa da li je hrvatski, slovenački, američki, nemački, itd, ali znaju da je KFOR, kada proleti neki plavi računa se da je policija, ova šiptarska. Znate li da sada lete i crveni? To su privatni helikopteri, iznajmljuje ih Tači. Zašto? Da kada se završi ova prevara – skidamo barikade, puštamo KFOR i Euleks pod uslovom da ne voze carinike, e, oni crveni će da dovoze carinike na prelazima i Brnjak i Jarinje. To svi znaju na teritoriji KiM. A vi hoćete da pregovarate. O čemu? O zemljišnim knjigama, o matičnim knjigama, o čemu sve vi to pregovarate? Vidite kako je opasno kada vi pregovarate.
Ovde se pominje u jednom članu, neki izuzeci, pa se tu kaže, sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum o carinskoj uniji itd. slobodne zone. Dajte, molim vas, razradite to. Konkretizujte to sa prijateljima, ako je potreban taj oblik ekonomske saradnje, ali ne.
Kada se kaže da će u Nišu biti jedna baza za vanredne situacije odmah skaču pojedinci iz vlasti i kažu – vojna baza Rusija, kaže, kako reče onaj juče, kaže, rusofilizacija Srbije. Rusifikacija Srbije, vi ste bre sproveli amerikanizaciju, jermanizaciju, briselizaciju, natoizaciju, evroizaciju, to su sve sinonimi za gubitak posla, za uskraćivanje. To su sve sinonimi za ove studente.
Zamislite, jedna generacija mladih političara se borila za Bolonju, u međuvremenu diplomirali, od tekovine Bolonje ostala samo obaveza za roditelje koji sad imaju studente, oni treba da plaćaju. To je nama vaša borba dala. Svakim danom sve teže i teže, jer živimo po evropskim standardima.
Dalje, kažete ovde da su izuzeci od principa spoljno-trgovinskog poslovanja, pa sad se priča da su moguće neke mere, kaže se – mere, potrebne su zbog zaštite javnog morala, u redu. Zaštite života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka. I odmah da vam kažem, u ovoj sali 2001. godine SRS je vodila akciju protiv uvoza genetski modifikovanih sorti, itd, sojine sačme. Ivane Dulić, Saše Vitoševića, itd. Pa je bilo smeške, pa je bilo tu replika, pa je bilo Evropa, pa vi ne znate šta je Evropa, pa itd. Pa je prošlo nekoliko godina i mislim da je Predrag Marković bio predsednik Skupštine kada smo doneli zakon i ratifikovali jednu konvenciju i doneli zakon gde zabranjujemo to na našoj teritoriji. Jel tako bilo? E, vidite koliko se kod vas evropski standardi za čas promene, za dve godine, kao kod Kasalovića što je koristio primer ovog gradonačelnika iz Varaždina, neko će drugi da mu objasni šta je bilo sa tim Varaždinom. To mešanje, privatno, javno, partnerstvo. Ko da mi to ne znamo kako izgleda. Čućete u drugom delu kako to izgleda kod nas.
Kaže mere se odnose na proizvode izrađene u zatvorima. Jel vi imate nameru da celu privredu našu selite u zatvore? Ne znam. Na bazi ovoga što ste napisali, izgleda da je perspektiva srpske privrede ili poljoprivrede da oni koji se bave ovom delatnošću budu u zatvoru, pa da bi se sačuvala ta naša proizvodnja onda možemo da uvodimo mere prema nekim drugim. A pri tom ste svesni situacije da ne sme ni jedna naša firma ne može da otvori ni jedan značajniji pogon u vama bratskoj Sloveniji, u još toplo bratskijoj Hrvatskoj, Ive Josipovića, Sanadera. Znate neki su se hvalili da su Srbi, oni su za sanadarizaciju kako reče onaj, onaj "Zumbul", kaže ja sam za sanaderizaciju. Sanader završi u zatvoru. A tako će i ovi da završe. Tako će svi da završe ko je zaboravio na svoj narod.
Idemo dalje. Zaštita neobnovljivih prirodnih bogatstava. E, tu ste ga totalno uprskali. Tu ste totalno. Pa vi ste u ovoj privatizaciji, ne da ste dali ono što je na zemlji, ne ono što je iznad zemlje, ne ono što je dva metra ispod zemlje, nego ste dali i ono što je pedeset kilometara ispod zemlje. Sve ste dali.
Dalje kaže. Mere koje se odnose na ograničenje izvoza sirovina, tj. standardno tako nešto može da postoji, mogu da se uvedu mere zbog nestašice proizvoda, e da vidimo kako je tu. Odmah se nađe dilber koji se ugradi. Odmah. Vi znate, u poljoprivrednom prehrambenom kompleksu ko su gazde. Vi znate, kako su nastale te gazde. Samo su morali da budu bliski sa odgovorajućim ministarstvima. Mi imamo jedno ministarstvo u kome je došao treći ministar koji ima zadatak da čuva poslovne interese "Viktoria grup". Znači, sve može u tom ministarstvu da se promeni, ali regresirana nabavka veštačkog đubiriva, itd, mora kod "Vikotrie grup". Ne znam ko je gazda, to neka neko drugi kaže.
Onda pod tačkom 11) uvode se mere radi zaštite bezbednosti ako se odnose između ostalog, promet oružja. Evo odmah da vam kažem, ovaj nesrećni Šutanovac za šta god da se uhvati u vojno-industrijskom kompleksu ili je bio požar ili je bila eksplozija ili je bila neka katastrofa .

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za grupu je potrošeno.
Reč ima ministar gospodin Predrag Marković.

Samo povodom rečnika koji se koristi u zakonu, na koji ste skrenuli pažnju ili kako ljubitelji srpskog jezika dobacuju vokabular, jel? Dakle, ne kaže se dilber, nego bilder, ali obe reči su dosta upotrebljivih strana za ograđivanje. Hvala.

Obaveštavam vas, da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS i ZES.
Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Miloradu Buhi. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, evo danas razgovaramo o dva zakona. Jedan i drugi su neprihvatljivi su za SRS, po više osnova i probaću u nekoliko rečenica u jednom i drugom zakonu da ukažem na promašenost oba zakona.
Ono što je još bitnije, kada se sve ovo dešava na Kosovu, vezano za urušavanje političkog administrativno-ekonomskog suvereniteta Republike Srbije mi se bavimo izmenama i dopunama nečega koje ni jednim slovom ne obuhvata najveći problem u državi ova trenutka, a to je problem KiM.
E, sad kad smo kod KiM, moramo naglasiti suštinu političkog, administrativnog i ekonomskog suvereniteta. Mi taj suverenitet na papiru imamo ali objektivno nemamo, samo zato što vlast ne čini ništa da vrati i politički i administrativni a posebno ovaj ekonomski i carinski suverenitet u okviru ekonomskog suvereniteta. Zašto neće da vrati? Zbog toga što je tamo EU, njena institucija, zbog toga što je tamo NATO, zbog toga što je tamo prisutna i nama, odnosno za vlast prijateljska Hrvatska. Najveći apsurd i najveća tragedija za ovu vlast je da premijer hrvatske Vlade, Jadranka Kosor, ode kod premijera tzv. Vlade KiM i kaže – pozdravlja svog dragog uvaženog prijatelja krvnika Tačija i obraća se parlamentarcima i kaže javnosti KiM i kaže Hrvatske i KiM, odnosno kosovskog naroda je uvek vladalo prijateljstvo, tako da na Kosovu dva naroda koji imaju najbolje prijateljske odnose.
O tome se ovde ćuti. Znači, niko ni jednu rečenicu nije rekao. Uz sve to što nam krše suverenitet, uz sve to što nam narušavaju odnose koji su evo da kažem, moram ovde spomenuti i CEFT sporazum, ni jednu rečenicu niste izgovorili ovde. CEFT-a sporazum je sporazum koji je ratifikovan u ovom parlamentu, to je međunarodno pravni akt, to je akt koji je potpisao UNMIK u ime KiM i institucije prema odredbama ovog sporazuma mogu biti samo insitucije međunarodnog verifikovane, a to je UNMIK. Međutim, više tamo UNMIK nema. Prihvatili ste Euleks, prihvatili ste potpuno novu konfiguraciju vlasti i sve je otišlo do vraga.
Šta je suština? Suština je u tome da, gubeći politički suverenitet na KiM, dozvolili smo evo toj istoj Hrvatskoj da ona, koja je potpisala 1996. godine Sporazum o normalizaciji odnosa i obavezala se na negovanje takvih odnosa u kojima će jedna prema drugoj negovati teritorijalni suverenitet. Kako se moglo dozvoliti, i kako je vlast mogla sebi dozvoliti da Hrvatska prizna suverenitet KiM, nazovi KiM i nezavisnu vladu KiM, a da državne organi Republike Srbije ne učine ništa­.
Po sistemu reciprociteta i na temelju ovog sporazuma i sporazuma o slobodnoj trgovini morali ste priznati Republiku Srpsku krajinu u granicama u kojima je bila od 1991. do tragične nesreće srpskog naroda 1995. godine, poznate vojno-policijske aktivnosti "Bljesak" i "Oluja". To tako radi normalna država. Ova država očito nema vlast koja bi bila normalna da bi ovu situaciju izmenila.
Između Republike Srbije i Republike Hrvatske 1998. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini. Prema tom sporazumu Hrvatska ne može ući na način kako ulaze sada sa svojom robom i sa svojim uslugama na KiM. Remeti i taj sporazum, remeti i CEFTA sporazum itd.
Da li je i jedna protesna nota otišla od strane državne institucije Republike Srbije prema Hrvatskoj? Nije. Da li je i jedna protesna nota otišla u odnosu na ono što Hrvatska radi u spoljno-trgovinskom smislu prema srpskim preduzećima? Ovde radi preko 200 preduzeća i ko zna koliko predstavništva i ko zna koliko fizičkih lica koja sada kada usvojite ovaj zakon. To je obično predstavništvo. Fizičko lice se može baviti spoljno-trgovinskim poslovima itd.
Vi ste otvorili ovo tržište. Ovo više nije naše tržište. Nemamo carinski suverenitet, nemamo više ekonomski suverenitet. Izbušeni smo kao švajcarski sir. To su rezultati aktivnosti ove vlade. Sve se to radi pod pritiskom EU i Evropskih institucija i Amerika. To je tragično.
Da se sada vratimo na neke finansijske pokazatelje koje govore o katastrofalnoj situaciji u kojoj se nalaze finansije države baš zbog toga što ne poštujete potpisane sporazume, ne poštujete i ne primenjujete reciprocitet prema onima koji ugrožavaju naš ekonomski i carinski suverenitet.
Godine 2008. potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. Prema budžetu za 2008. godinu, prihodi od carina trebali su da budu 72 milijarde dinara. S obzirom da je primena krenula vrlo brzo na kraju se sve to svelo na nekih četrdesetak milijardi. Od 2009. godine pa nadalje uglavnom se to vrti u oko četrdesetak milijardi. Svake godine po ovom osnovu gubimo oko 400 milijardi evra. To je samo prihod od carina, ali najveća štetnost nisu carine. Najveća štetnost je što, otvarajući tržište, omogućili smo stranim firmama da dođu ovde, da uvezu robu i da zatvore mogućnost plasmana naših roba. Šteta je dva ili tri puta veća. Ako kažem da je to 400 puta četiri godine, to je milijardu i 600 miliona, pa puta dva ili tri. Da li sada vidite o kakvom strmoglavom padu govorimo u oblasti carina i u oblasti prihoda koje ostvarujemo po osnovu oblasti proizvodnje itd. Podaci koje imate u rebalansu budžeta za 2011. godinu vam najbolje govori o tome.
Prihodi po osnovi PDV, po osnovi ubranog poreza u državi su nešto preko 100 milijardi, a prihodi ubrani iz uvoza su blizu 250 milijardi. Svega 40% roba i usluga mi proizvedemo ovde, a uvoz je daleko veći. Vidite kako kroz carinsku politiku mi urušavamo finansijski sistem i političku i administrativnu i ekonomsku bezbednost ovog sistema.
Još katastrofalniji su podaci kada govorimo o izvozu po glavi stanovnika. Samo je Albanija u Evropi ispod nas. Ona ima negde oko 1145 evra. Mi smo negde na 1820 evra, BiH blizu 2000, Makedonija blizu 2000, Crna Gora 2220. Evo, i Crnogorci su nas prešli. Zar to nije tragično? Iz onog krša, iz one nemaštine itd. Crnogorci imaju 2220, pa to je sramota. Ko vodi računa o tome? Predlažete zakona kojim bi trebalo regulisati te oblasti, ali činite suprotnu stvar, omogućavate da jedno obično predstavništvo, da jedno fizičko lice, strano ili domaće, može se baviti spoljnom trgovinom. Gde to ima i kada je to bilo?
Uz sve pokazatelje, ekonomske, finansijske i carinske, koje imate, sa kojima raspolažete, svaki sajt Vlade raspolaže sa ovim podacima, svaki sajt ministarstva, imate te podatke itd. i umesto da kreirate zakonske propise kojima ćete ograničiti mogućnost, kao što to radi Hrvatska, kao što to radi Slovenija, kao što to radi BiH. BiH već četiri godine kod uvoza mesa stavila je carinsku barijeru itd. Govorimo samo o carinama, ne govorimo o vancarinskim postupcima koji su najnaglašeniji u Hrvatskoj. Roba u Hrvatsku ne može izaći. Mi to znamo kako je "Jafa" prolazila, kako su neki drugi proizvodi prolazili itd. Zbog banalnosti zabrani se itd. i na kraju se to nakon dve godine konstatuje da je bila greška itd, ali te robe na tim tržištima nema. Zašto mi ne koristimo te metode? Da li to koristi Nemačka? Koristi. Da li to koristi Italija? Koristi.
Evo vidite kako sa glupim potezima i sa glupim predlozima zakona dolazimo u poziciju. Još tragičnija je situacija kada sagledamo podatke o deficitu spoljno-trgovinskog poslovanja, a posebno je to karakteristčno od 2001. godine, kada smo enormno uvozili, ali ne država, to su uvozili pojedinci, uvozili tajkuni. Odakle su uvozili? Iz nama neprijateljskih država, država koje su okrenute protiv interesa srpskog naroda i srpskih nacionalnih interesa. Razbili su domaću proizvodnju, ušli su u domaće tržište itd.
Evo od 2001. do 2011. godine, nemamo podatke do kraja, ali ćemo i to dobiti, nešto preko 35 deficita u spoljno-trgovinskom poslovanju, preko 35 milijardi evra. Samo u toku rada ove vlade deficit je 2008. godine - 9,50 milijardi, 2009. godine - 8.152.000.000, 2010. godine – 5.230.000.000. Godine 2011. deficit će biti oko 5.000.000.000 evra. Da li znate o kojim sredstvima se radi? To su sredstva građana koja su ušla u bankarski sistem. banke su dale uvoznicima, a znamo da su to tajkuni itd. Sa narodnim sredstvima preko bankarskog sistema itd, sve je to uvezeno. Nažalost, tako radite.
Još samo dve rečenice oko Predloga zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovaj zakon mora da se povuče. Zakon je prazan. Pre ovog zakona mora doći strategija o javno-privatnom partnerstvu, da mi jasno znamo šta se može u oblasti komunalne privrede, u oblasti javne-komunalne privrede učiniti, šta se može učiniti u smislu iskorišćavanja mineralnih bogatstava i tek onda ući u ozakonjenje svega onoga što je definisala strategija i praksa koju imamo, koju moramo ugraditi u taj zakon. Mi imamo katastrofalno stanje u oblasti komunalne privrede – veliku zaduženost i jedan sistem gde opštine za lokalne samouprave finansiraju to.
Zar mislite da će, kada dobijemo privatnika koji će uložiti ovde sredstva da će nivo komunalnih usluga i dobara biti zadržan na ovom nivou? Nema te šanse. Mi znamo kako je kada dođe privatni kapital na prostore Srbije, kako se to oplođava i na koji način se uvećavaju cene itd.
Nemojte se igrati, komunalna privreda, bez obzira na sve probleme i komunalni sistem izdržao je teret i rata i sankcija i svih problema i živi.
Sada je najbolje to prepustiti privatnicima, pa neka oni brinu. Ma nijedan Hrvat, nijedan Slovenac, nijedan Mađar, nijedan Austrijanac koji dođe ovde neće razmišljati o interesima kao što razmišlja lokalna samouprava, kao što razmišlja svaki odbornik u skupštini gradova i opština, koji imaju situaciju i znaju šta i na koji način da spase građane od povećanja cena itd. Sve to ide na uštrb i tih građana i te lokalne samouprave, ali imamo sređen sistem. Nemojte ga uništavati. Mi ćemo ga sa ovim zakonom uništiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Munir Poturak.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege poslanici, samo sam hteo da se malo osvrnem na zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesiji iz namere da i kao poslanik prenesem koristi ovog zakona za građane Srbije.
Ovaj zakon ima svoj smisao u nizu zakona koje smo u poslednje vreme doneli, pre svega, Zakon o javnoj svojini, pa onda zakon o komunalnim delatnostima, koji je u toku, pa izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u kojem smo prepoznali razvijene, nerazvijene, najnerazvijenije, odnos finansiranja iz poreza prema lokalnim samoupravama, prenos tih sredstava, Zakon o javnim nabavkama i u toku ove sednice i zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Pre svega, ovaj zakon o javno-privatnom partnerstvu ima ulogu ohrabrenja, podsticaja investitora i domaćih i stranih, da prepoznaju gde mogu na principu uvećanja vrednosti novca, ulaganja u infrastrukturne objekte i usluge, mogu da imaju svoj interes. Ako lokalne samouprave imaju kapacitete da svojim sredstvima budžeta finansiraju u onom projektnom budžetiranju za godinu, dve, a svima je jasno da lokalne samouprave, pa i sama država, nemaju dovoljno sredstava. Onda je jasno da ovaj zakon u odličnom trenutku dolazi i da može da utiče na ohrabrenje, na podsticanje i na razvoj poslovnog ambijenta u našoj državi na lokalnom nivou.
Pre svega, ovaj zakon je uredio pravila u odnosu na Zakon o koncesijama koji je bio od ranije, na koji način da privatni partner prepozna svoj interes, kojom procedurom da se vodi, koji je najbolji izbor partnera u određenim projektima i što je najvažnije, iza ovih svih odluka građani ne treba da se plaše, da brinu da li će njihove cene usluga biti veće ili manje. Da li će se u tom pravcu nešto promeniti? Ali, sigurno će poslovni ambijent lokalnih zajednica, AP i same države dovesti do efikasnih funkcionisanja svih komunalnih institucija u Republici, pre svega iz jednostavnog razloga – sa privatnim partnerom svima je jasno, iskustvo, praksa govori da ono što nekad imamo previše, zaposlenih u određenim institucijama, sigurno privatni partner to neće dozvoliti u novom preduzeću.
Takođe će na neki način zbog samog izbora projekata i usluga sredstva biti efikasnija i imaće svoju veću vrednost, što znači, na principu efikasnosti, na principu većeg obrta i ulaganja cene usluga u bilo kojem pogledu mogu da budu samo konkurentne. Mi više ne možemo da posmatramo da li će cene biti na nivou lokalnih zajednica ili AP ili Republike konkurentno. Mi počinjemo da strahovito zavisimo od okruženja. Sva sredstva koja budemo sada koristili ili ubuduće, na osnovu evropskih fondova ili iz evropskih finansijskih institucija, zasnivaće se u stvari na konkurentnosti u odnosu na okruženje, pa čak se u novim kriterijumima za korišćenje tih sredstava podstiče i ta regionalna saradnja, odnosno prekogranična saradnja, pa čak i saradnja republika bivše Jugoslavije.
Smisao, pre svega, jeste da se stvore određeni uslovi za bolji kvalitet života građana, da se prepoznaju projekti koji će u budućnosti biti važni za 50 ili 100 godina. Ako čovek iz ovog zakona može da prepozna korist, a samo treba napomenuti koliko određeni gradovi na svom prostoru ili na svojoj površini, gde žive, neki imaju problem sa vodosnabdevanjem ili neki možda imaju previše ili imaju problem sa zagađenošću ili imaju problem sa stalnim odlaganjem čvrstog otpada. Mi smo prepoznali da naš budžet utiče na regionalnu saradnju, kada se radi recimo o deponijama, pa se prosto finansiraju, podstiču određeni projekti gde se udružuje više opština radi rešavanja problema tretmana otpada, prečišćavanja voda, vodosnabdevanje. Sama zaštita vodozahvata je nešto što sama jedna opština na svom prostoru ne rešava, nego je prosto nekad na prostoru više opština koje imaju interes da se za jedan duži period obezbede sa čistom pijaćom vodom zbog svojih građana i zbog stanovništva.
Ako samo od tih elementarnih stvari koje se svakodnevno pojavljuju, koje se nameću našim građanima, pođemo, onda je neophodno da se ovaj zakon, prednosti zakona o javno-privatnom partnerstvu, kroz ovaj zakon podstiču ulagači i domaći i inostrani. Za velike infrastrukturne projekte sigurno je da su potrebni i strani ulagači, za manje infrastrukturne projekte neophodno je uključivanje i lokalnih partnera, potrebno je uključivanje i samih građana, što je i ovim zakonom predviđeno i da svako od nas bude deo u tom procesu koji na neki način omogućava nekoliko ili čitavu seriju prednosti koje donose dobrobit lokalnim zajednicama.
Hteo bih samo da napomenem nekoliko prednosti koje uslovljavaju efikasnost ovog zakona. Naši građani bi trebali da znaju da primena ovih zakona podrazumeva pre svega jednu političku stabilnost. Na lokalnom nivou, pre svega, gde imamo definisano već u skoro 46 opština razvijenih i najnerazvijenijih, neophodno je da postoji određena politička stabilnost.
Potrebno je da se uredi, pre svega, prostorni plan na osnovu onog Prostornog plana koji smo ovde usvojili u skupštini i da se na osnovu Zakona o privatnom, odnosno javno-privatnom partnerstvu, prepoznaju šta su to prioriteti, koje su to potrebe građana da se u narednom periodu pripreme kroz budžetsko projektiranje i projektovanje prioriteta i na lokalnom nivou budžeta i na republičkom nivou, pošto, koliko mi sami znamo, svi ti projekti na lokalnom nivou se delimično ili u potpunosti zasnivaju na finansiranju iz republičkog budžeta.
Iz tog razloga, hteo bih samo da napomenem i da pročitam današnju informaciju, u kojoj je šef beogradske kancelarije Evropske investicione banke, gospodin Andreas Bejkels, najavio ulaganje oko 100 miliona evra za narednu 2012. godinu, u oblasti infrastrukture 50 miliona i 50 miliona za realizaciju projekata upravljanja čvrstim otpadom.
Pre svega, želim samo da napomenem da se ova sredstva mogu dobiti, mogu privlačiti dobro urađenim projektima, dobrom saradnjom na nivou opština, regionalnom saradnjom i, pre svega, privlačenjem investitora kroz javno-privatno partnerstvo. Iz tog razloga, u okviru DSS, Sandžačka demokratska partija će podržati ovaj zakon i nadam se da će biti ohrabrenje za sve naše investitore i domaće i strane. Hvala vam.

Hvala. Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je da smo u današnjoj raspravi čuli od predstavnika vlasti i vladajuće većine mnogo argumenata koji govore o važnosti zakona o kojima se raspravlja, ali ni jednu jedinu reč o onome što se dešava na KiM. Kao da to nije pitanje o kome treba govoriti pre svih ostalih, kao da niko ne vidi da Srbi provode dane i hladne noći na barikadama i izgleda da to vide samo predstavnici opozicije.
Vlada je prema Deklaraciji koju je usvojila Narodna skupština 31. jula…
(Predsedavajući: Svi mi to vidimo i svi mi to sve znamo, ali mene Poslovnik obavezuje da vas upozorim na temu dnevnog reda, a Deklaracija, sve ovo ostalo, nije na dnevnom redu. Izvolite.)
Hvala, gospodine predsedavajući. Mi ćemo samo podsećati, jer je ostalo još pet dana do tog roka, u kome je Vlada bila dužna da podnese svoj prvi izveštaj nakon 31. jula. Rok još uvek nije istekao, znači, ima još svega pet dana, a mi ćemo svakog dana podsećati i očekivati taj izveštaj.
Sada ću nešto reći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Mi u poslaničkom klubu SRS, kada smo videli ovaj predlog zakona, očekivali smo da vidimo da se u njemu brišu članovi 42, 43. i 46. a da se menjaju članovi 44. i 45. Naravno, govorimo o članovima Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji se odnose na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Dakle, očekivali smo da Vlada predloži da se brišu članovi koji definišu postojanje agencije i da se izmene članovi koji govore o promociji stranog ulaganja i promociji izvoza, tako što će predložiti da to bude u nadležnosti Ministarstva ekonomije i da se ti poslovi odvijaju u okviru određenog sektora. Smatramo da je to mnogo isplativije, jer nema direktora Agencije i ostalih troškova.
S obzirom na to da je u maju 2009. godine usvojen novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, znači pre nešto više od dve godine, računali smo, bila je ista Vlada sa istim ciljevima. Tada je ovaj zakon, kao i svi ostali, predstavljen kao najbolji mogući, u najboljem interesu građana i nema šta da se menja, sem da se započne polako sa ukidanjem jedne po jedne agencije i da će prva među njima biti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, koja postoji od 2001. godine.
Međutim, danas su pred nama izmene i dopune Zakona usvojenog pre dve godine i to s obrazloženjem da se to čini zbog sugestije Evropske komisije koja je dala sugestije u okviru procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Takođe, sugestije su stigle i iz SAD i to u svojstvu člana Svetske trgovinske organizacija.
Kada vam jedna toliko prijateljska zemlja da toliko dobronamernu sugestiju, kako odmah ne pristupiti izmenama Zakona? To su nam toliki prijatelji, da kada bi se oni pitali, Srba ne bi trebalo da bude nigde u Srbiji, niti u Beogradu, niti na KiM.
Da bismo se ispravno razumeli, stav SRS je da svakako treba mnogo više raditi na povećanju izvoza, takođe i na privlačenju ulaganja, ali ne mora baš da postoji agencija za te poslove.
Kao što sam rekla, u okviru ministarstva se sve to može dobro organizovati. Jeste to veliki izdatak, ali nije najstrašnija stvar trošak koji se stvara za zaposlene u agencijama, stvar je u tome, što postajanjem jedne moćne institucije, koju uzgred, Ustav Republike Srbije ne priznaje, jedna stranka dobija preveliku moć u rukama, da preko te institucije kanališe novčana sredstva ka privrednicima.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, sve su to institucije koje u svojim rukama drži jedna stranka, i priznaćete, to pruža i te kako veliku moć. Moć nije mag, da novčana sredstva iz budžeta kojeg pune svi građani putem poreza, taksi, kazni i na druge načine, ide odabranima.
Ovom prilikom kada raspravljamo o naporima Vlade da unapredi spoljno-trgovinsko poslovanje, treba pomenuti da je prošle, 2010. godine, spoljno-trgovinski deficit u Srbiji iznosio 5,2 milijarde evra. Hvalila se tada vlast, da je za 5,7% manji nego u 2009. godini. Ukupna razmena bila je u vrednosti 20 milijardi evra, što je povećanje od 14,6% u poređenju sa 2009. godinom. Izvoz je bio 7,4 milijarde, što znači, da je veći za 24%, dok je uvoz iznosio 12,6 milijardi, a to je više za 9,7% nego u 2009. godini. Pokrivenost uvozom je bila 58,5% dok je u 2009. godini bila 52%.
Ovi podaci zaista nisu nešto čime se treba hvaliti, jer su posledica smanjenja kupovne moći građana. Već napočetku ove godine, u periodu od januara do aprila, prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, spoljnotrgovinski deficit iznosi je 2,6 milijarde dolara i bio je veći za 10, 3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je povećan za 32,5%, dostigao je vrednost i od 3,7 milijardi, a uvoz je bio veći za 22,4% i iznosio je 6,3 milijardi dolara..
Republički Zavod za statistiku je dao i prikaz kako izgleda struktura uvoza i izvoza. U strukturi izvoza preovlađuju proizvodi za reprodukciju 70,1%. Potom roba za široku potrošnju 23,1% i oprema 6,8%. U strukturi uvoza su najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju, sledi roba za široku potrošnju i oprema.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su bili Italija, gde je izvezena roba za 471 miliona dolara, zatim, Nemačka i BiH. U uvozu su glavni partneri bili Rusija, odakle je uvezeno robe u vrednosti 825,6 miliona dolara, Nemačka 625,8 miliona i Italija sa 503,3 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama u kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Kada pogledamo ovu strukturu, vidimo jednu nelogičnost. SRS je više puta ukazivala na mnogo veće mogućnosti izvoza u Rusiju, naročito zbog Ugovora o slobodnoj trgovini. Nekoliko puta smo izrazili sumnju da vlast u Srbiji namerno ne želi da koristi benefite koje pruža taj ugovor. Mišljenja smo da zbog politike koju vlast vodi u svom opredeljenju ka EU namerno zapostavlja druge zemlje kod kojih postoji interesovanje za našim proizvodima, pogotovo Rusiju. Podaci govore da se najviši deficit javlja uprava u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Time se direktno nanosi šteta ekonomiji Srbije.
Pomenula sam već da je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju definisano postojanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, tako je zvanično u njenim rukama moć da odlučuje o podršci privrednicima u Srbiji, koji su izvozno orjentisani. Kada pogledamo poslove Sektora za promociju izvoza ove agencije, vidimo kako je tu lepo napisano na koje vrste podrške mogu da računaju domaća mala i srednja preduzeća, u cilju povećanja njihovog izvoza.
Evo, ovih dana je raspisan konkurs za nagradu - izvoznik godine 2011. i biće dodeljene nagrade u četiri kategorije i jedna specijalna nagrada. Ono što se u konkursu može videti jeste da su u dve kategorije predviđene nagrade u vrednosti od po 10 hiljada evra. Sve ovo govorim jer želim da napravim poređenje kako se Agencija odnosi prema domaćim malim i srednjim preduzećima, a kako prema velikim investitorima, pogotovo stranim.
Evo šta piše na sajtu Agencije u delu - podrška investitorima. Promovisanje mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu ili prošire poslovanje u Srbiji, SIEPA aktivno radi na razvoju domaće privrede, kroz otvaranje novih radnih mesta, transfer tehnologija i znanja, unapređenje poslovnog upravljanja i druge koristi od stranih direktnih investicija.
Ono što je najznačajnije, ova agencija dodeljuje bespovratna novčana sredstva i to u zavisnosti od broja novih radnih mesta. U uredbi iz 2010. godine vidimo četiri grupe. Investicije u proizvodnom sektoru, realizovanje u devastirana područja i područja od posebnog interesa. Sredstva su u rasponu od četiri do 10 hiljada evra po novom radnom mestu. Uslovi su minimalni, a vrednost ulaganja 500 hiljada evra, a minimalni broj novih radnih mesta je 50. Zatim je kategorija investicija u automobilsku, elektronsku ili ICT industriju. Zatim, u proizvodnom sektoru realizovanje u ostala područja Republike Srbije i investicije u sektoru usluga. Tu je raspon od dve do 10 hiljada evra.
Samo ću kratko još podsetiti na dešavanja u Leskovcu od pre nekoliko godina. Država je u vreme predizborne kampanje dala podsticajna sredstva firmi "Kloting", koja je najavljena kao fabrika u kojoj će se zaposliti tri hiljade ljudi, bilo je zaposleno 274 radnika, vlasnik je pobegao, a među poveriocima ostala je i SIEPA, Agencija za promociju stranih ulaganja i izvoza, i to za milion i 200 hiljada evra.
Koliko je građane Srbije koštao novi investitor Fijat, poznato je svima i neću ponavljati, dosta se proteklih godina o tome pričalo. To su samo neki primeri kako se vlast ponaša kada je u pitanju novac iz budžeta, otvara fabrike u vreme predizbornih kampanja, a kako će se sve te priče završiti, o tome ne brine mnogo. Takođe, ne mari ni o ljudima koji na KiM provede ove hladne noći na barikadama. Bila je Vlada dužna da podnese izveštaj, na to je obavezuje Deklaracija Narodne skupštine, međutim, izveštaja nema, ali ima obećanja da će biti izveštaja. Nadamo se samo da neće čekati poslednji dan, 31. oktobar. Zahvaljujem.