Iskorišćeno je sedam minuta i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je mislila da od 2009. godine, kada ste doneli taj Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, neće biti uslovljavanja od strane STO niti od UPOV ili od Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, ali na žalost došla je i izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
Mogu da vam kažem da je to jedan zakon ili dopuna koja će jednim delom uticati na naše sorte da se tobože pojave više u EU, ali moram reći neke anomalije. Znate, nekad smo u velikoj Jugoslaviji bili svetska sila u stvaranju sorti kukuruza, pšenice, suncokreta. Ne znam da li je dovoljno samo da spomenem dva, tri naša vrhunska stručnjaka, pa recimo profesora Škorića koji je u svetu poznat po stvaranju sorti suncokreta, a kada je bio Zakon o semenu nije se čak tada ni ministar poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede, Ivana Dulić-Marković, kada se pojavio na odboru jedan vrsni stručnjak ustala je i napustila je taj odbor. Šta sam hteo ovim da kažem? Hteo sam da kažem da bar kada ste radili ove izmene i dopune na intervenciju UPOV ili Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i STO trebali ste konsultovati jednu poveću grupu stručnjaka, po čemu smo inače poznati, ponavljam, u svetu.
Ovo je zakon koji smo prepisali od Francuske. Neću da imenuje doktora profesorku, neću da kažem prezimenom ko je bio učesnik u tom zakonu, tom prevodu i nekako ga uskladila sa našim institucijama, ali moram da kažem jednu stvar. Kada se radi izmena i dopuna zakona onda se postavljaju neka osnovna načela i pitanja – koji problem se rešava zakonom, koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona, da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema, zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema, na koga će i kako uticati rešenje predloženo u zakonu, koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, mada se tu uvek navede da nema nikakvih troškova kod izmene i dopune zakona, da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene, da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, da li su zainteresovane strane imale prihod da iznesu svoje stavove o zakonu, da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu. Tu sam spomenuo naše vrsne stručnjake, ministre, koje ste ipak trebali konsultovati. Nisam rekao da vi niste konsultovali neke, ali ključne ljude, koji stvaraju, poput Škorića, Denčića koji je tvorac mnogih sorti pšenice.
Gospodo, mi uvozimo francuske sorte i kanadske koje su stočne pšenice, a Novosadski institut, pogledajte koja je to mala reklamica, u toj maloj reklamici stoji, pa kaže – Rusija, naziv pšenice, ozima pšenica, hlebna, poboljšivač. Zatim NS40S isto kaže poboljšivač. Zašto ovo govorim? Zašto što zbog uvoza te francuske pojedince sorte koje su stočne naše koriste za poboljšivače, da bi posle moglo da se proizvede brašno. Ovo sam samo ukratko pojasnio šta je to što ste trebali.
Druga stvar, kada se stvara jedna sorta, verujte mi, prolazi puno godina. Čak od 10 do 15 sorti prođe dok ona ne bude sorta koja će da da svoje neke rezultate. Moramo da vodimo računa i o nečem drugom. Kažu u našoj zemlji do danas priznato je više od 1.800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća sa velikim brojem oplemenjivača, od ukupnog broja domaćih sorti sa 35 stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze.
Tu je problem. Tu treba da stavite naglasak i tu treba Ministarstvo poljoprivrede da pomogne onaj institut koji oplemenjava i stvara sorte vinove loze i voća.
Ali, moram da vam dam do znanja još nešto. Kaže ovako - u 2008. godini ukupna robna razmena agrara Republike Srbije sa svetom izbacila je preko dve milijarde dolara. Najjača grana poljoprivrede je dala rezultate. Dobrim delom je dala baš zbog toga što imamo ove institute, kad bih ja sad nabrojao sve institute ovde koji se bave tim naučnim istraživanjima i stvaraju te poznate sorte o čemu smo i dalje poznati u svetu. Moramo malo voditi računa o njima. Jer, ovde se kaže, evo sad ću vam reći decidno. Kaže - na koga će i kako će uticati rešenje predloženo u zakonu? Pa kaže – poljoprivredne proizvođače, jer će se članstvo naše zemlje u UPOV, govorim o Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti, omogućiti pristup velikom broju različitih sorti koje su sada nedostupne.
Gospodine ministre, pogledajte koliko mi imamo sorti iz drugih država. Namerno sam okrenuo da ih ne reklamiram. Nije tačno da su nedostupne, sve su nam dostupne. Ali, ne da mi se da ćutim, moram da kažem. Zar je jedan KVS nemački, zar je jedan LG francuski, zar je jedan Siđento, zar je jedan Pionir američki, zar treba toliko da je zastupljeno na našem tržištu, da se pokušaju naši da se unište?
Vodite računa kada ovaj zakon usvojite. Tačno je da ćemo mi tada moći da izađemo možda više u EU, jer vi želite tamo i to brzo hoćete, čekate taj 9. decembar, ali mi ne želimo ovako kako oni žele. Mi ne možemo da uđemo bez KiM, ne možemo da uđemo jer smo svesni da i tamo treba ljudima davati sorte, prodavati sorte koje su posebno stvarane u državi čija je KiM sastavni deo država. To je država Srbija. I tu morate voditi računa. Znači, brdsko-planinski, pa imamo ravničarski deo, sve to sorte nose svoje neke osobine.
Ali, gospodine ministre, ima nešto što bi građani Srbije i, hajde da kažemo paori Srbije, znaju. Vidite ovaj jedan interesantan, u samom početku zakona vašeg obrazloženja ili vaših pomoćnika, kaže se - članom 1. predviđeno je da se definicija reprodukcionog materijala iz člana 2. tačke 2) Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u daljem tekstu zakon, briše, a na osnovu komentara Saveta UPOV.
Opet se vraćamo samo malo unazad. Opet jedan od ultimatuma, da bismo mi polako krenuli nekom stranputicom. To je moje mišljenje i mišljenje poslaničke grupe SRS i uopštenoSRS i dobar deo kako je to doneto svojevremeno, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ali, nas brine nešto drugo gospodine ministre. Lično i mene brine da ulaskom, jer nismo članovi, ni članice UPOV i STO, pun naziv – Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti UPOV i Svetske trgovinske organizacije, daju jedan novi uslov.
Danas ste videli u 9,30 časova predaju 35 hiljada potpisa kako bi eventualno glasio budući zakon o GMO. Tačno je da smo doneli ovde 2009. godine zabranu i tada je ministar poljoprivrede pretrpeo jednu dobru kritiku, jer je ambasada SAD iz Beograda u Vašington poslala 6. jula 2009. godine i to je poprilično razbesnelo novi Zakon o GMO, koji je 29. maja 2009. godine usvojila Skupština Srbije. Ovim zakonom po prvi put u Srbiji na eksplicitan način zabranjeno je uzgajanje genetski modifikovane hrane i trgovine proizvodima koje sadrži genetski modifikovanu hranu u Srbiji.
Plašim se da kod usvajanja ovog zakona ne bude preteča novog zakona, gde ćemo dozvoliti ulazak genetski modifikovanih organizama u Srbiju.
Zašto ovo kažem? Iz prostog razloga da je to čak i Vikiliks objavio da STO, odnosno SAD traže od Srbije da dozvolite ulazak genetski modifikovanih organizama. Svi dobro znate ko je tu nosilac u svetu. To je Monsanto. Monsanto je glavni. On je tu kucao na vrata i tu je, već se kod nas nalazi. Nemojte to dozvolite, ministre, jer ako je jedna Bugarska, članica EU, donela zakon da ne mogu genetski modifikovani organizmi da uđu u Bugarsku, zašto to ne bi uradila Srbija koja još nije članica EU?
Znate li šta znači GMO? Prva koja je to uradila kao ministar je bila Ivana Dulić-Marković. Tada je još prvi put dozvolila uvoz 200 hiljada tona genetski modifikovane sojine sačme. Javno se zna, Argentina, jedna od najvećih proizvođača genetski modifikovane soje, 100%, mi i dalje uvozimo, nismo možda uvezli soju, ali smo uvozili sojinu sačmu. Onda, tu su Amerika, pa Brazil.
U nekim izveštajima, koje ovde posedujem, mogu da se samo još ponovo vratim i da vam samo kažem recimo mišljenje oko ove izmene i dopune zakona.
Kaže dalje – mislim da su mnoge formulacije veoma nejasne i neprecizne, često i neodgovarajuće. Navešću samo tri primera, a ima ih bezbroj. Na početku ću, u članovima 7, 8. i 9. napisano je, citiram – sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom iako je raspolaganje tom sortom od strane oplemenjivača rezultat predstavljanja te sorte na izložbama koje su zvanično priznate u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama, zaključene čak 22. novembra 1928. godine u Parizu. Komentar – šta ovo znači? Ovo je potpuno nejasno.
Citiram drugi primer – sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u izražavanju osobina koje su uključene u ispitivanje različitosti, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja. Onda komentar – sorta ne izražava osobine, ona ih poseduje. Ako ste konsultovali oplemenjivače, ljude iz struke, oni moraju da znaju. Nisu svi bili, nego je to upola, da kažem tako, naredila i tako je rekla da morate da pravite.
Zatim, treći primer, citiram – sorta se smatra stabilnom, obratite pažnju, ako njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti ostaju nepromenjene i posle promenjenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja posle svakog takvog ciklusa. Komentar – prvo, da bi se nešto priznalo kao sorta, ono mora da ima stabilne osobine. Da li sam u pravu? Jesam.
Da li postoji nestabilna sorta? To ne znam. Znači, ne treba definisati kada se sorta smatra stabilnom, to je suviše nepotrebno. Sve drugo je rezultat greške. Na primer, u nekoj NN sorti pšenice javljaju se klasovi brkulje, ako je ona golica i neki nazovi stručnjaci kažu da nije stabilizovana, ne bi trebalo da objašnjavam šta je brkulja, šta je golica. Mislim da vam je to jasno.
Gospodo, takva sorta nije mogla ni biti priznata ako je nestabilna. Znači, napravljena je greška u ispitivanju državne Komisije za priznavanje što nije odbijena. Takvu sortu nije trebalo ni priznati. Ovakvih primera je puno u tekstu zakona, ima takvih primera, morate priznati.
Zbog svega toga, mnogi članovi zakona su nejasni i neprecizni, a mnoge formulacije, kao što sam već rekao, nepotrebne su.
Ponavljam, mislim da ste vi morali da date više vremena ili da vam EU tj. UPOV I STO, Svetska trgovinska organizacija, daje više vremena, kada ste izvršili izmenu i dopunu Zakona o oplemenjivanju biljnih sorti. Morali su da vam daju više vremena, i da vi dozvolite našim vrhunskim stručnjacima, da ponovo ne ponavljam, za pšenicu - Denčića, Jockovića za kukuruz i sve ono, ovo nije nikome reklama, ali moram da kažem da imamo vrhunske stručnjake. Škorića sam spomenuo za suncokret.
Namerno sam napravio jednu gradaciju, ali vas ponovo sada ja pitam – gospodo, kako bar naše sorte da stignu na KiM ako mi nemamo prolaz, dostup, to je deo države Srbije, kako pomoći njima tamo, ako naše sorte nisu u mogućnosti da stignu? To je vaša politika koju morate vi da rešavate, to će dotaći i vas, gospodine ministre. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. Tamo se ljudi bave poljoprivredom i uglavnom od te poljoprivrede i žive. Samo im treba poslati našu sortu i omogućiti da sa našim sortama mogu da rade ono što su im vekovima preci radili, a to je poljoprivreda.
S obzirom da sam skoro iskoristio vreme, ostavio bih još nekih tri minuta da se posle mojih kolega javim. Hvala.

 Iskorišćeno je 17 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da koristi svoje pravo na reč u ovom delu sednice? (Ne.)
U tom slučaju obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, da je podnela poslanička grupa SRS.
Prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici, a po redosledu narodnih poslanika i prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Vitomir Plužarević. Posle njega, narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti donet je 10. jula 2009. godine, a posle dve godine mi vršimo popravku, odnosno vršimo izmene i dopune tog zakona.
Prvo što smo uradili u zemlji Srbiji da smo sve uništili što je imalo vrednost, a vezano je za ovu oblast. Kolega Krstin je, samo da kažem, u načelima dao određene smernice, a vezano za uništavanje svih vrednosti koje ste vi uništili.
Uništili ste institute koji su bitisali na prostoru Srbije. To uništavanje traje i danas. Srbija je još za vreme Mihajla Pupina se bavila i vršila oplemenjivanje vrsta i sorti. On je u svojim radovima poručio svim generacijama, pa i današnjim, da znaju da naše geografsko podneblje daje najkvalitetnije sorte voća. On je bio svetski putnik, i on je mogao to i da uporedi, a vezano za sve sorte i boju, slast i ukus koji se proizvodi u Srbiji.
Podsetimo se kalemara iz Velike Drenove, podsetimo se Instituta Zemun Polja "Rimski šančevi", podsetimo se Instituta za voćarstvo u Čačku, "Fruškogorskih kalemara" iz Petrovaradina, Sremskih Karlovaca, Iriga, nema više od toga ništa. Kada običan građanin danas želi da obezbedi kaleme ili neku sortu, mi ih više nemamo, sve uvozimo i taj lobi je ispunio svoj cilj.
Vi imate obavezu samo da uvozite, pod znacima navoda, naše sorte, jer su vaše sorte otišle u zaborav. Tako misle ovi koji se bave, da kažem, ovim lobijem, da unište sve što je vredno i kvalitetno u Republici Srbiji.
Ovaj zakon o zaštiti oplemenjivača donet je 2009. godine, to znači da nije našao svoj put, a već se danas raspravlja o izmenama i dopunama istog zakona. Razlozi su poznati. Struka i nauka prof. Ševarović je sakupio 35 hiljada potpisa, čime želi da skrene pažnju javnosti, struke, nauke i vlasti da ovaj zakon, odnosno izmene i dopune nisu adekvatne sa našim naučnim pogledima, koji su u svetu priznati.
Mi sve prihvatamo po sistemu ad hok, samo ako je to iz EU. Ona se danas, naočigled svetske javnosti, raspada. Šta mi to radimo? Kuda mi to stremimo? Zar treba sve da uništimo, da bi ušli u ruševine EU? Stanite malo, okrenite se i pogledajte narod u oči i on će vam sve reći. Hoće struka i nauka da se uvažava, a ne da se bagateliše sa belosvetskim mangupima, koji svakodnevno, putem medija, prihvatate i sa njima imate dilove, koje primate i uvažavate ih kao da smo mi dužni više od toga što oni traže. Dokle ćete da klečite i da molite tu belosvetsku mangupariju da po Srbiji šešira i radi šta hoće.
Poljoprivreda je po vašim izveštajima uglavnom u hvalospevu. Medijski je podižete, a to je ovih dana prokomentarisao i premijer, kako je rast poljoprivrede, ne znam za koliko procenata. Znate, to je samo za TV. Stvarno stanje u poljoprivredi je ispod svih kriterijuma, a sve je vezano i za ovaj zakon.
Danas ste stavili na dnevni red ovaj zakon. Na KiM je stanje takvo, da ta tema ima prednost u odnosu na ovaj zakon. SRS vam je predložio da Skupština stavi na dnevni red to pitanje, ali se vi bavite ovim zakonom. Najtragičnije je to, kada ste u ponedeljak na dnevni red stavili interpelaciju ministra Srećkovića i on je bio iznenađen sa ovim predlogom. Stanje na KiM je teško i ovi ljudi koji tamo žive, zaslužili su pažnju ovog parlamenta.
Ovim zakonom rešavate poseban oblik intelektualne svojine. Sve kvalitetne kadrove ste oterali u beli svet, jer oni u Srbiji nemaju više šta da rade. To vi, gospodine ministre, dobro znate, pošto obilazite Srbiju, znate koje kadrove imamo, kakvi su kadrovi, gde su raspoređeni i šta treba da činite sa njima.
Koje su se to nelogične stvari dešavale, da vi morate doneti ovaj zakon? Tražimo odgovor na to pitanje.
Na početku mog komentara sam vam rekao da ste sve uništili i da danas mi treba da se usklađujemo sa međunarodnim konvencijama i da uđemo u sistem međunarodne unije, koji prati i genetski modifikovane vrste. Tu malo treba da zastanemo. Tim međunarodnim konvencijama Srbija mora da prihvati genetski modifikovane biljne i životinjske vrste.
Neko od poslanika vladajuće koalicije je kazao – doneli smo mi Zakon o zabrani modifikovanih biljnih i životinjskih vrsta. To je samo farsa. Ovih dana, u Vojvodini, konkretno u Sremu, u toku žetve, ne ovih dana, nego i prošle godine, ministarstvo je tarupiralo soju koja je bila genetski modifikovana. Što ste to radili? Kako ste mogli da uvezete to seme? Ko je mogao da uveze mimo države i mimo tih kontrolora sa kojima vi rukovodite i narod poseje? Šta zna onaj seljak tamo sa Fruške gore ili iz Šumadije, on ode i kupi to.
Na toj deklaraciji ne piše da je to genetski modifikovana biljka. Vi se onda pojavite. Znate kako ste se pojavljivali, gospodine ministre­? Policijski helikopter nadleće taj vaš traktor koji vuče tanjirače i tu mehanizaciju i narod, i to seljaci koji imaju dva ili tri jutra, ne čak ni hektara, takve soje, i vi onda to njemu uništite, on jadan uložio neki trud itd.
Zna to seljak, da kažem u nekom postkriptumu, da je to i zabranjeno, ali ne zna otkud on može da se razume u tu vrstu poslova koje vi činite. Zastanemo tim međunarodnim konvencijama, Srbija mora da prihvati genetski modifikovane biljne i životinjske vrste i taj, da kažem, eksperiment oni izvode sa našom zemljom, sa našim ljudima i mi im još to platimo ko zna koliko. Taj eksperiment koji oni sprovode u Srbiji, to je za njih vrlo kvalitetan eksperiment i oni će tu da profitiraju. Ko to oni? Pa oni i vi, jer vi ćutke prelazite preko svih tih problema koji se tiču, a vezani za ovaj zakon.
Šta se pravite nevešti oko ovih genetski modifikovanih organizama? Znači, morate preduzeti prave mere da se taj proces ne širi Srbijom. Znamo mi te evropske benefite. Rekli ste, kao, biće tih evropskih benefita itd, oni su nam toliko poznati. Setite se samo tih milijardi kada ste došli na vlast, sećate se kad ste rekli - mi kada dođemo na vlast, tu će biti benefita, čeka nas tamo u Segedinu, stižemo kamionima, avionima itd. To je bila šarena laža. Benefiti su nas doveli do velikog svetskog duga i taj dug se danas meri od 27 do 30 milijardi. Prijatelji vaši su nas bombardovali, benefitirali sa 200 milijardi evra. Niste ni jedan zakon, znam da vi niste vezani za poljoprivredu, vi ste više u tom pravnom sektoru, tu ste morali, kao vrsni advokat, kao pravnik, da jedan makar mali zakon od tri člana vežete i postavite na pijedestal za buduće generacije, tih 200 milijardi stalno raste po onoj stopi, da te buduće generacije mogu nekad da se pozovu. Nećete se vi pozvati, ni ja, ali te buduće generacije da mogu da se pozovu i kažu – oni su nas bombardovali, ta šteta je tolika i tolika.
Ovih dana ste raspravljali i o vraćanju žbica Nemcima koji su otišli iz Vojvodine. Kojih žbica? Pa na biciklu. Oni su dostavili, znate kada je bila Angela Merkel tu kod vas, ona vam je dostavila spisak svih zadataka koje morate da uradite i obavite sve što treba. Kažete – pristup genetskom materijalu. Rekao vam je profesor sa 35 hiljada potpisa, on vas upozorava.
Kažete da možemo da trgujemo. Sa čime? Mi sve sorte sa kojima vi rukovodite uvozimo iz Italije. Dođite na Frušku goru, pozivam vas da vam tamo pokažem sorte, da vam tamo pokažem kompletnu infrastrukturu. Sve je to uvoz. Nema ni jedne jabuke koja se zove tanjirača, naše stare sorte ili petrovače itd. dođite u Srem da to vidite. Oni za sadni materijal vama izdiktiraju koje vrste, koja zemlja, koja tehnologija, koja hladnjača, ko će da kopa bunare, čija mreža protivgradna, a mi dajemo radnu snagu, onu tamo u okolini, po ceni od jednog evra na sat. To je ta trgovina. Znate gde izvozite jabuke? Ne izvozite u EU. U Rusiju izvozite. Opet su vam dali cenu po 60 eurocenti, pa su izračunali koliko je to po hektaru, pa kad vi sednete za okrugli sto i to razložite to je onda bogatstvo nad bogatstvima.Znate li sa čijim se parama to tamo gradi? Seljačkom mukom. To je sve para našeg seljaka i naših ljudi koji su se bavili poljoprivredom.
Rokove ste povećali sa 30 na 60 dana. To je i bitno i nije. To je samo tako da bi izvršili promene. Licence dajete ako su vam partijski miljenici, kao što radite sada sa agronomima koji su po poljoprivrednim stanicama danas, vrše edukaciju seljaka, živa istina, edukacija izbora – koliko, šta, gde – i da niko od tih agronoma ne sme ni jednu rečenicu da prozbori protiv vlasti. To nije bilo u krstu sveta, ali to radite.
Imam tog još dosta, ali ću završiti. Ministre, vi niste ministar poljoprivrede, zbog poljoprivrede. Vas su postavili kao pravnika da nivelišete, odnosno da nekim vašim majstorskim pravnim gravurama tu poljoprivredu koja je u datom trenutku nabubrila sada ispečete i kao gotov proizvod predate toj evropskoj ruševini. Hvala.

 Četrnaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić, a posle njega narodni poslanik Radiša Ilić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, od rekonstrukcije Vlade po prvi put ste u prilici da, na neki način, odgovorite poslanicima SRS kada je naš agrar i Ministarstvo poljoprivrede u pitanju.
Očekivali smo da će tim promenama i spajanjem ministarstava, pogotovu što je smenjen ministar poljoprivrede, pa i ministar trgovine, gde su direktno povezana ta dva ministarstva i vezano je za naš agrar, da će doći do bilo kakve značajnije promene i napretka u našoj poljoprivredi. Međutim, realnost je sasvim drugačija. Niti se pojavljujete ovde u Narodnoj skupštini, očekivali smo da ćete se pojavljivati zadnjeg četvrtka u mesecu kada smo u prilici da postavljamo pitanje, tu niste dolazili. Problema ima toliko u poljoprivredi, verovatno ima puno obaveza, ali nešto vas slabo viđam na terenu. Ono što sam imao prilike da vidim, to je da ste dva puta bili sa predsednikom države kod naših individualnih poljoprivrednih proizvođača, da ste se slikali sa njima, čak i mazili domaće životinje.
Imali smo ovde ministre svojevremeno koji nisu razlikovali kravu od bika. Mnogi poslanici ovde u Narodnoj skupštini se pozivaju da su stručnjaci u oblasti stočarstva, a ja sam ubeđen da oni čak ne znaju da razlikuju kozu od jarca. To je jedan veliki problem, jedna neodgovornost prema našem agraru.
Rekli ste da je ovaj zakon stupio na snagu 2009. godine i da ćemo imati prilike da usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona koje su više tehničke prirode, da ćemo steći uslove i da prisustvujemo Međunarodnoj organizaciji za zaštitu biljnih sorti. Naši instituti su dugi niz godina bili prepoznatljivi u celom svetu, mogu čak slobodno da kažem da su bili i brend Srbije, na neki način, da su naša semena vrlo kvalitetna, da mogu da budu plasirana daleko više nego što su sada plasirana .
Ali, nažalost, kada se pogleda da u kontinuitetu od 2000. godine, kako nam se urušavala privreda, tako nam se urušavao i kompletan poljoprivredni sistem i naš agrar. Pre svega, tu mislim i na doradne centre koji su jako značajni za razvoj semenske proizvodnje. Doradni centri su uništeni lošim privatizacijama. Jer, oni nisu videli svoj interes u tome, njih interesuje samo profit i dobit. Znamo svi šta je urađeno sa našim poljoprivrednim kombinatima.
Nadam se da ćemo imati prilike da bude još koji zakon i da ćete moći adekvatnije da uđete u raspravu i da budete konkretni, ne samo prema poslanicima SRS već prema građanima Republike Srbije i našim poljoprivrednicima. Nadam se da ćete otvoreno reći da smo za mnoge stvari mi ovde bili u pravu. Od saziva ove Vlade, sve što je govorila SRS kada je naš agrar u pitanju, bili smo apsolutno u pravu. To se pokazalo za ove tri i po godine koliko ste vi na vlasti.
Budžet poljoprivrede, gospodine ministre, ne sme da bude ispod 5% budžeta Republike Srbije. Ja sam siguran da ste i vi svesni toga. Da biste ispunili sva obećanja koja ste dali našim poljoprivrednim proizvođačima, a na kraju krajeva zakonske odredbe kada su subvencije u pitanju sa ovih 2,6% ili 2,8%, ako se ne varam, to je apsolutno nemoguće. Obzirom da ste preuzeli velike obaveze iz prethodnog perioda, a čak niste uspeli od toga sve ni da isplatite, pribegli ste jednoj manipulaciji da smanjite subvencije po hektaru do 30%. Međutim, kada su naši poljoprivrednici počeli da štrajkuju, onda ste našli neko kompromisno rešenje a oni nisu svesni da vi vladate uredbom i da od toga neće biti apsolutno ništa. Prazna obećanja i dalje su na sceni.
Živimo u državi u kojoj poljoprivreda mora da bude zamajac razvoja Republike Srbije, privredna grana u kojoj ćemo ove godine ostvariti milijardu i 300 miliona suficita. Mislim da je podatak tačan. Ali, takođe sam i mišljenja da to može da bude i duplo više, samo uz malo više razumevanja.
Vaš prethodnik verovatno nije imao snage da se izbori sa prevelikim ambicijama ostalih ministarstava da budžet za poljoprivredu bude veći. Bili smo iznenađeni kada ste vi predloženi za ministra poljoprivrede i trgovine, s obzirom na vašu struku, ali, iskreno, ja mislim da to i nije uslov. Dovoljno je da neko bude i dobar menadžer i da zna da rukovodi. S obzirom na ono što se zna o vama, mislim da ste u tom delu, u privatnom sektoru, uspeli. Ali, očigledno da se niste snašli u Ministarstvu poljoprivrede.
Recimo, pozivate se na naše okruženje, na standarde u EU, a nijednog momenta niste rekli kolike su subvencije u EU i kod nas u okruženju. Da li znate da je subvencija po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta za pšenicu 300 evra najmanja, a za repu 500 evra? A kod nas je 14.000 dinara. Monopoli su prisutni, apsolutno ste svesni toga. Ali, ono što je zabrinjavajuće, to je da ste pre neki dan na jednoj od konferencija, mislim da je to bilo u Novom Sadu, odnosno ovde u Beogradu, rekli da će Ministarstvo poljoprivrede i država jako podržati razvoj tri velike kompanije ovde u Srbiji. Vidite, gospodine ministre, te tri velike kompanije ste vi stvorili od 2000. godine. One praktično drže monopol u Srbiji. Znači, u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji sve počinje i završava se bukvalno sa "Viktorija grupom", od ugovaranja do otkupa gotovog proizvoda.
Ministarstvo je u prethodnom periodu subvencionisalo i nabavku veštačkog đubriva i 55 miliona evra je dobila samo jedna firma, a to je "Pencil" iz Bačke Palanke. Kada su dobili tu subvenciju, samo nedelju dana posle toga na našem tržištu se pojavilo veštačko đubrivo tri šesnaestice koje je samo dinar bilo skuplje od našeg. Da ste te pare uložili u individualna poljoprivredna gazdinstva, a ono što je jako problematično to je da ste vi osnovali agenciju za agrarna plaćanja protiv koje smo mi bili nedvosmisleno i kojoj je sedište u Šapcu. Mislim da sada imate i bolju kontrolu, s obzirom da računam da često boravite u Šapcu. Ja bih to nazvao, gospodine ministre – agencija za onemogućavanje i sprečavanje napredovanja našeg poljoprivrednog proizvođača. Bukvalno.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da govorite u okviru Poslovnika, koji vas obavezuje da govorite o dnevnom redu i da veštačka đubriva i agenciju za agrarna plaćanja povežete sa zaštitom biljnih sorti.)
Dakle, naši instituti, trebali su da budu brend. Ali, ono što je zabrinjavajuće, to je da u 2010. godini je pod semenskim usevima bilo zasejano 2/3 manje, 20 hiljada hektara, pre svega zbog prerađivačkih kapaciteta, zbog finalne obrade. Ima instituta koji žele da ulože, jer vide pre svega svoj cilj u izvozu, a to je ono za šta se zalaže i SRS – saradnja sa Ruskom Federacijom. Novosadski institut najviše izvozi u Ukrajinu, mislim da je u prošloj godini oko 15 miliona evra ostvaren profit sa njima. Ali, mislimo da to može daleko više.
Imam tu slobodu da kažem da su naši instituti cenjeniji u inostranstvu i da imaju veću pažnju nego ovde kod nas u Srbiji. Pre svega zbog toga što je dozvoljeno stranim i velikim kompanijama da uđu na naše tržište i na neki način u toj nelojalnoj konkurenciji naši instituti vez pomoći države nisu mogli da ostanu na nekom nivou koji bi, pre svega, bio u interesu i Republike Srbije i u interesu ministarstva. Vi ste rekli u jednom svom izlaganju da ćete pomoći, da je to jedan od tri prioriteta da se naši instituti u budućnosti razvijaju. Novosadski institut konkretno radi na proširenju svojih kapaciteta. Mislim da ste upoznati o tome, ali svakako da im treba podrška. Ništa ne zastoje tu ni Zemun-poljski institut.
Ali ono, gospodine ministre, što ste danas rekli u uvodnom izlaganju, da je jedan od ciljeva Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, pa i Ministarstva poljoprivrede, da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, tek se tu krije jedna opasnost, na koju smo mi upozoravali u kontinuitetu već tri godine. Ako ne budemo ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, bez obzira što mi mislimo da ne treba da uđemo u EU i da nikada nećemo ući u EU, ako ne uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, nemamo nikakve šanse ni da uđemo u EU. To vam je nedvosmisleno rekao i vaš veliki prijatelj, Džozef Bajden, kada je došao ovde u Srbiju u posetu. Osnovni cilj Svetske trgovinske organizacije je da se na ovo tržište prošire sa što više genetski modifikovanih organizama.
Želeo bih da vas pitam da li ste upoznati šta se dešava u našoj južnoj pokrajini i šta je uradila američka administracija sa rukovodstvom tzv. države Kosovo? U okolini Peći su osnovali institut koji se bavi isključivo genetski modifikovanim organizmima i u našoj južnoj pokrajini postoje laboratorije i skladišta sa genetski modifikovanim organizmima. Američki "GEEN kartel" pre nekoliko godina je otvorio na području južne srpske pokrajine KiM bazu koja se isključivo bavi izučavanjem, skladištenjem i proizvodnjom genetski modifikovane hrane, semena i raznih zaraženih supstanci.
Ovo je prosto neverovatno, ali zar njima, gospodine Petroviću, nije dovoljno što su 1999. godine bombardovali našu južnu pokrajinu osiromašenim uranijumom? Na ovaj način još dodatno žele da Srbiju i pre svega našu južnu pokrajinu totalno unište.
Ono što je svakako problematično, to je da je naša Vlada dozvolila nemačkoj kompaniji "Monsato" da vrši oglede na Novosadskom institutu i na Zemun-poljskom institutu. Sada vas pitam da li je istina da je ta saradnja prekinuta? Mislim da bi to trebali da znate i da je od vitalnog značaja i da kažete da sigurno nećemo podleći pritiscima, jer se jako puno pričalo o tome, a i ja sam pričao o tome pre tri godine, šta nam se sve sprema. Normalno, nisam naišao na razumevanje kod prethodnog ministra. On se branio da je on čak i predavao na fakultetu. Svakako da na ovo treba obratiti jednu posebnu pažnju i da ne smete tako nešto da dozvolite. Ono što je jako opasno, to je da ako dozvolite da genetski modifikovana hrana na ovakav način uđe u Srbiju, doći će do uništenja i Srbije i našeg građanstva. Mislim da biste trebali mnogo ozbiljnije da se posvetite svemu ovome i, na kraju krajeva, da počnete da radite u interesu našeg poljoprivrednika i našeg agrara. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, kako vidimo, uslovljeno je opet ka nekom imaginarnom cilju, ovoga puta je to STO. Ono što se ispod žita priprema našoj poljoprivredi, našem stanovništvu i našoj državi je uvođenje na mala vrata GMO, u vidu neostvarenih stranih biljnih sorti u Srbiju.

Narodni poslaniče, molim vas, strpljivo slušam sve narodne poslanike, ali rečenica koju ste izgovorili je obmana javnosti i čista neistina. Molim vas da vrlo pažljivo, obzirom da zajedno imamo obavezu da znamo šta je sve objavljeno u "Službenom listu RS", govorite o genetski modifikovanoj hrani, o zabrani koja je na snazi i o razlici u odnosu na zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti.
Dakle, i za vas i za kolege koji će govoriti posle vas, takva vrsta obmane nije dozvoljena. Molim vas da nastavite.

Jeste zabrana na snazi, ali bojimo se da ne dođe sutradan zakon koji će dozvoliti upotrebu GMO. Podržavamo što trenutno u Srbiji važi zabrana za GMO.
U obrazloženju za donošenje zakona Vlada skoro u svakom stavu navodi jedno isto – uslov za pristupanje STO, uslov za punopravno članstvo među zemljama koje podržavaju Međunarodnu konvenciju o zaštiti biljnih sorti, uslov za pridruživanje EU itd. Prosto rečeno, Srbija je postala zemlja sa najviše uslovljavanja po glavi stanovnika. Čak i na jednom ovakvom zakonu digla se, rekao bih globalistička elita da nam predočava kako će nam funkcionisati ova oblast bitna za poljoprivrednu proizvodnju.
Što se tiče oplemenjivača biljnih vrsta, vidimo u obrazloženju da je STO (čitaj: Amerika) i potpisnicima konvencije (čitaj: Amerika) najviše zasmetao nedostatak zaštite prava intelektualne svojine za biljne sorte koje će oni moći nesmetano da plasiraju na naše tržište.
Naravno, niko nema ništa protiv stranih sorti bilja. Takođe, red je da oplemenjivači zaštite svoja prava, obzirom da su uložili dosta vremena, truda, znanja i novca. I onako su Srbi u dobroj meri odomaćili pojedine strane vrsta biljaka koje se gaje na velikim poljoprivrednim površinama.
Međutim, ovaj nagli pritisak svetske, rekao bih agrotiranije na Srbiju kod mene počinje da izaziva određene sumnje. Postavlja se jedno logično pitanje – da li ovaj zakon predstavlja mala odškrinuta vrata za ulaz biljnih sorti koji mogu da nanesu štetu našoj poljoprivrednoj proizvodnji, zbog obećanja SAD i zbog ovih uslova za pristupanje STO?
Obzirom da se u javnosti vodi velika opravdana kampanja protiv zakona koji će omogućiti upotrebu GMO u Srbiji i koji ima sve više pristalica, vi ste sada našli neko solomonsko rešenje da zadovoljite i SAD i javnost u Srbiji, da zamažete oči, pa ste predložili ove izmene i dopune zakona.
Takođe, hoćete i naše institute i naučnike koji se bave uspešno ovom vrstom posla, rekao bih da prevedete žedne preko vode, jer obećavate im izlaz na svetsko tržište, gde uveliko vladaju pravila zloglasnog kodeks alimentarijusa, a za građane koji ovo slušaju, kodeks alimentarijus je skup pravila za potpunu proizvodnju hrane, od semena do konačnog prehrambenog proizvoda, s tim što će sva ta moć biti koncentrisana prema grupi nekolicine monopolista pod okriljem SAD. Danas tamo više nema mesta za naše nove vrste, niti za naše oplemenjivače, niti za bilo čije druge, ukoliko ne igraju po pravilima kodeks alimentarijusa i firme "Monsato", firme koja svojim bioinžinjeringom menja suštinu same prirode i narušava tok životnih ciklusa na planeti Zemlji…