Narodni poslanik Dobrislav Prelić. Želite da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite. Povreda Poslovnika. Narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Na osnovu člana 107. Gospođo Čomić, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Kada ste rekli da nikakve veze oplemenjivači biljnih sorti nemaju sa genetski modifikovanim mehanizmima. Ja ću sada pokušati da vas ubedim da imaju i te kako i to činjenicama.

Narodni poslaniče možete da izreknete povredu Poslovnika na moje postupanje, koje ne može biti dovedeno u vezu sa primenom Poslovnika jer sam u obavezi da podsetim poslanike da govore o dnevnom redu. Ja to činim, tako što znam šta piše u Predlogu zakona koji je na pretresu trenutno, kao što slušam pažljivo šta svaki poslanik govori. Tako da vas molim u obrazloženju da ne zloupotrebljavate odredbu po kojoj dobijate pravo da govorite o povredi Poslovnika, da bi još jedanputa govorili van teme dnevnog reda, ono što smatrate da želite da kažete. To mene obavezuje istim članom kojim ste vi dobili reč, da vam izreknem meru opomene po petom stavu.

Naši instituti i naša zemlja su se vremenom suočavali sa velikom erozijom genetskog materijala.

Izričem vam opomenu. Narodni poslaniče dobili ste prvu opomenu. Ako hoćete da govorite i dalje zloupotrebom člana koji vam daje pravo da govorite o povredi Poslovnika, ja sam prisiljena da vam izreknem i drugu opomenu.

Mislim, vi ste sada i stručnjak za poljoprivredu gospođo Čomić.

Ne narodni poslaniče, ja sam u obavezu da primenjujem Poslovnika Narodne skupštine, a vama izričem i drugu opomenu.
Molim narodnog poslanika Aleksandra Martinovića da ne dobacuje i da pažljivo prati tok debate u sali, kao da u Poslovniku Narodne skupštine konstatuje član koji daje pravo narodnom poslaniku da dobije reč. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović. Posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas raspravljamo o jednom vrlo važnom zakonu gde se nadam da će otprilike poslanici SRS uspeti da analiziraju ovaj zakon i da na neki način donesu jedan veliki zaključak koji će na kraju doprineti nekom poboljšanju rada seljaka, poljoprivrednih proizvođača.
Poznata je da je sorta u biljnoj proizvodnji, pa prema tome i u voćarstvu, osnov za rentabilnu proizvodnju, ako je sorta slaba, rodna ili nema odgovarajući kvalitet plodova, ili ako je osetljiva prema biotičkim i adbitičkim činiocima i nema pogodno vreme sejanja prema lokalitetu na kome se gaje, onda ni najbolja primena agro mera neće uticati na povećanje rentabilnosti njenog gajenja. Stoga rad na selekciji i oplemenjivanju je prisutno dosta dugo, ovo iz razloga govorim što nijedna biljka, a ni voćka nije bez nedostatka pa je stoga, nastoje da se stvore sorte sa manjim nedostacima.
Savremena selekcija stoji pred mnogobrojnim problemima pri stvaranju novih sorti i biljnih, odnosno novih sorti voćaka. Šta je u stvari jedan veliki cilj ovog oplemenjivanja? Pa jeste, znači, kao što sam i na početku svoje diskusije rekao da se stvori veća rentabilnost onih koji se bave proizvodnjom. Ovde postoje tri činioca, a to je proizvođač, država i korisnik. Znamo ko je proizvođač, proizvođač je seljak, država danas ona se ovim poslom ne bavi, na žalost, bavi se jedan trgovački lobi i ono što je na kraju, jeste krajnja distanca, jeste korisnik.
Kada kažemo korisnik, potrebno je proizvoditi što više, a da na kraju onaj koji koristi taj proizvod jeste da ga koristi i aktivnije i da njegov kvalitet bude što bolji. To se na žalost danas u ovoj zemlji nije desilo, ne može da se desi, jer vi dobro znate posle 5. oktobarske revolucije, vi ste tada imali jednu glavnu foskulu, mi pobeđujemo vi dobijate. Ali razmišljam, ko je u ovom lancu sada, ova tri lanca, ko je sada u stvari dobio. Iako pogledamo lanac koji se bavi ovom, da ga tako nazovemo, znači, proizvodnjom, odnosno, oplemenjivanjem, vi se smejuljite, jer vama verovatno je sve dozvoljeno da se smejuljite, ali ako pogledate te institute koji su se bavili ovim zadatkom, danas tih instituta, kao što su to u svojoj diskusiji moje kolege rekle, tako ređi ne postoje ili su na ivici svoje propasti.
Gospodine ministre, danas, morate mi verovati, da sam tako reći svake noći, znači, na traktorima zajedno sa seljacima pripremajući redukovanu aleju za setvu, gde seljaci umesto da koriste oplemenjenu pšenicu, visoko rodnu, oni koriste iz svojih ambara. Zbog čega je koriste? Pa, koriste je zbog toga što ne mogu da je plate tri puta većom cenom nego ovu danas koju vi otkupljujete od seljaka.
Znači, on je prinuđen da mora da seje tu pšenicu i na koji način ste vi onda pomogli seljaku da sa tom oplemenjenom pšenicom on može da dobije veći prinos, odnosno da ima veću rentabilnost, odnosno da krajnji korisnik, to su seljaci, penzioneri, radnici i ova sirotinja kojih ima blizu milino, da može da koristi tu jeftinu hranu. Jer danas se u Srbiji ne sme da bude gladi. Danas Srbija mora, mora da svakom građaninu da obezbedi da ima pristojan obrok ali vi to niste uradili već dobro se sećate kada ste na Slobodnoj Evropi govorili koliko je narodnih kuhinja 2000. godine u Srbije. Ali vas pitam koliko je danas korisnika narodne kuhinje, danas u Srbiji.
To je 10-godišnja vaša vladavina koja govori kako ste urnisali, kako ste upropastili sistemom oplemenjivanja biljnih sorti i voćaka, kako ste upropastili ono što smo imali do 2000. godine. To je ta vaša kriminalizovana privatizacija, jel danas, pogledajte kako su tajkuni kupovali i pola Vojvodine, znači na koji način su došli do te kvalitetne vojvođanske zemlje koja je nekada se prognoziralo da je mogla da hrani više od pola Evrope, a danas ne možemo samo da ishranimo svoje stanovništvo u Srbiji. To je ona foskula kojom ste se vi 2000. godine borili ali na kraju tu foskulu vi niste za ovih deset, jedanaest godina pokazali i dokazali danas u Srbiji.
Ono što takođe moram napomenuti, a to je kako i na koji način je dostupno, ako je ovih dana hiljadu prvi Srbin ubijen na Kosovu i Metohiji zato što je došao da obiđe svoje imanje, da vidi kako će sa tim oplemenjenim biljkama da poseje, kako će da preživi.
Prilikom dolaska međunarodnih snaga na KiM 1001 Srbin je ubijen a ni jedan proces nije procesuiran. Dobro znate, 1999. godine je ubijeno 14 žeteoca koji su žnjeli pšenicu na svom imanju. Ubili su ih i do danas za njih nije dokazano i pokazano, nije procesuirano ko je taj zločin učinio, odnosno te međunarodne snage, odnosno njihove institucije ne žele danas to u Srbiji da prikažu. To je problem,
Gospodine ministre, došli ste u jednom vrlo nezgodnom momentu. Neću govoriti ovo što su moje kolege rekle, jer ovim oplemenjavanjem je dobro zamišljeno, ali kako je to zamišljeno? Zamišljeno je na taj način, gospodin Krstin je to dobro objasnio, videli ste, možda niste imali vremena, u jednoj prolećnoj setvi kolika je reklama bila inostranih instituta, inostranih semena vezano da dođu na naše tržište. Sigurno znajte da one sorte kukuruza i pšenice koje su proizvedene u našim institutima vezane su za neka podneblja, vezana su za podneblja u ograničenom sistemu padavina i temperature. One su meritorne koliko i kvalitetno mogu da daju u prinosima a normalno i u kvalitetu. To je taj problem koji je vrlo prisutan, a zbog čega ste vi otvorili tržište, odnosno otvorili ste da može inostrana semena da dođu na naše podneblje, ali niste toliko uradili da se naša semena nađu na njihovom tržištu, jer dobro znate koliko je u istočnoj Evropi, koliko su ti instituti postizali u finansijskom pogledu, uspeli prilikom izvoza naše semenske robe.
Šta danas govorimo? Danas mi u stvari uvozimo ili proizvodimo, ne ove oplemenjene znači biljke, tj. sorte koje treba da posejemo, na našim područjima, već u stvari proizvodimo i toliko da opet ne budemo kurentni na tržištu sa proizvodnjom drugih zemalja.
Moram vam iskreno reći kada sam pre tri godine bio u Londonu, pa video sam tada u njihovim radnjama isključivo uvoznu robu iz Argentine, iz Brazila, ali nema nigde uvezene robe iz Srbije. To je taj problem i o čemu mi onda diskutujemo i o čemu je ovaj zakon danas.
Voleo bih da ovaj zakon oživi, ali kako da on oživi? Kako on da dođe do jedne upotrebe koja je zadovoljavajuća za nas, ali ne da mi zadovoljimo druge, to je taj problem. Znači, morate se okrenuti ka onim ljudima koji danas vi kažete treba, odnosno treba posejati 550 hektara zemlje pod pšenicom, kako je posejati? Pa, redukovano. Ne može da se uzore. Nije padala kiša. Nije suša.
Kako i na koji način obezbediti seljaku koji danas treba da uloži 550 evra da bi posejao pšenicu, a koliko će posle iz nje da izvuče na kraju kada sve sabere?
Vi ste jednom prilikom rekli – pa, 30 dinara po kilogramu cena pšenice odgovara i tu može seljak lepo da živi. To je lepo za mišljenje, ali ja vas pitam a gde je danas 30 dinara po kilogramu pšenice? Nema je nigde. Ona je danas od 17, 18, 19 dinara na berzi, kukuruzi isto tako. Znači, i ako je slabo rodio, dobro znate da je podbacila proizvodnja, ali gde smo mi danas na tržištu, ko danas otkupljuje?
Vi danas pokušavate da sa tom proizvodnjom, odnosno sa tom proizvodnjom koju mi želimo da proizvedemo na našim poljima, da li može seljak da prati određene agroimpute koji su su potrebni prilikom ulaganja u toj proizvodnji, pa ne može. Kako sada, zamislite, kolika je cena tona prehrane ili MPK đubriva, a kolika je cena semenske pšenice, kada sve to stavite na papir videćete da je seljak u minusu i vi ste ga doveli da rub propasti.
Kažete i slažem se sa vama da mora da postoji lanac proizvodnje. Valjda je bolje prodavati finalni proizvod nego sirovinu. Pitam vas gde mi to danas da preradimo? Vi dobro znate, oboje smo iz Šapca, gde je Šapčanka koja je prerađivala voće i povrće i gde se ona danas nalazi i šta se danas u njoj proizvodi. Nema ni slova "A" ni slova "Š" da su u njoj proizvodi od voća ili povrća. Da ne govorim bilo šta drugo dalje.
To je u stvari poenta danas, da je uništeno sve ono što je moglo da finalizira. Sada mi hoćemo preko noći da napravimo fabrike i da ih izvezemo. Pa, lud čovek bi mogao da pretpostavi da je valjda bolje prodati finalni proizvod nego sirovinu, ali mi nismo u mogućnosti jer smo kriminalnom privatizacijom uništili sve. Ne treba da vam nabrajam. Evo, mogu samo da vam kažem koliko je uništeno u zadnjih godina. Osamdeset hiljada firmi je u različitim oblicima blokade, 66 računa da će biti u blokadi, a 22 hiljade preduzeća je već spremno za blokadu i likvidaciju. Tu se nalaze i zemljoradničke zadruge. Vi sada pokušavate nekim novim metodama da bi se približili sa onim zakonom, da bi se mogli približiti poljoprivrednom proizvođaču, seljaku, jer dobro znate da veleposednici danas u Srbiji i ovo što oni danas proizvode ti ljudi ne mogu da zadovolje onoliko koliko treba da bude zadovoljena proizvodnja u pogledu proizvodnje, kao što ste i napomenuli da je potrebno uraditi i napraviti suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda.
Prema tome, celokupan poljoprivredni mehanizam, morate mi verovati zato što sam na njemu danonoćno, zato što na njemu provodim i radim, je urnisan i doveli ste ga do jedne propasti, ali to je materija koja se neregeneriše vrlo brzo, ona mora da prođe period da bi vi ponovo uspostavili taj lanac proizvodnje od njive do trpeze i da to bude jeftino, odnosno da to bude pristupačno, odnosno da ne može da se desi da za vreme predizborne kampanje određene proizvodi ili određeno se desi, pad cene, a kada sve to prođe kasnije, vi to dobro znate, kako umete da se podignu cene odnosno da krajnji kupac ispašta a to su naši građani Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljeni govornik. Vreme na raspolaganju je 16 minuta.

Samo da krenemo redom. Obično kada se kaže krećemo redom, kreće se valjda od prve strane. Da ne zaboravimo, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini 25. jula 2011. godine. Šta se menja? Menja se odgovarajući broj odredbi Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, koji je donet 2009. godine.
Kada se donosio taj zakon tada su navedeni neki razlozi. Da vas podsetim, jedan od tih razloga je bio ovo moramo da donesemo zbog EU, zbog međunarodne Unije za zaštitu novih biljnih sorti. Isto to se sada ponavlja i kada se piše predlog ovog zakona o izmenama i dopunama.
Šta je sledeće interesantno? Interesantno je i obrazloženje. Držim se dnevnog reda. Znači, rimsko pet u obrazloženju – analiza efekata, pa pod arapsko devet da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o predlogu zakona. Šta je Vlada napisala? U Privrednoj komori je 7. aprila 2008. godine održana javna rasprava. Molim vas, kako je moguće da se javna rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama obavlja pre nego što je donet zakon?
Znači, ono glasanje iz Bodruma, ono što se kalendar ne zna od prošle nedelje, vidimo da je sve pobrkano. Rekao bih da je ovo Gašo Knežević pisao, jer on je primenjivao nacrt zakona koji još nije bio ni na Vladi, pa kaže – u skladu sa nacrtom zakona i on zavodi red po univerzitetu.
Znam o čemu se radi. Vidite kako je to opasno kada se čovek igra sa kompjuterom. Ovo je sve prepisano iz onog prvog zakona, celo obrazloženje. Vidite kako to sad smešno izgleda. I sada vi ovde gospođu Čomić dovodite u neprijatnu situaciju, pošto ona primenjuje Poslovnik, sad naravno vidi se da je greška, to možete da ispravite. Zašto se menja ovaj zakon? Zbog jedne posete koja je bila u Srbiji maja 2009. godine, i tad je rečeno - ovo morate da promenite.
Ako neko misli da posle ovih izmena i dopuna mi možemo odmah da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, taj je grdno pogrešio, mnogo je pogrešio. Znate li kakve vele sile nisu članice Svetske trgovinske organizacije? Zaštita prava intelektualne svojine kod ljudi koji se bave biologijom, ratarstvom, naukom u oblasti genetike itd, da to bude uslov za STO, hajde, nemojte da se šalimo.
SFRJ već 20 godina je sve uradila da bude član STO, pa ima urugvajska runda, pa ova runda, pa ovi uslovi, pa oni uslovi, da vam ne pričam. Velika tema. Hoću samo da vam skrenem pažnju, to – uslov za STO, šalili ste se, sproveli ste javnu raspravu 2008. godine o Predlogu zakona koji je napisan tek 2011. godine, pogrešili ste, tehnička greška.
Idemo dalje. Da budemo članovi ovog međunarodnog udruženja, treba da budemo, ništa nije sporno. Pravo intelektualne svojine kod oplemenjivača bilja, treba da se uspostavi, ništa nije sporno. Da li treba da pratimo nauku u toj oblasti? Treba da pratimo. Ništa nije sporno. Da li smo imali izuzetno kvalitetne institute, Novi Sad, Zemun, da ne ređam dalje, jer mogu da napravim grešku, giganti svojevremeno? Izvozili i tehnologiju i semena i proizvodnju itd, itd. Stagnirali od kad je neko uveo sankcije, to je činjenica.
Da li su danas u neprijatnoj situaciji zbog nelojalne konkurencije iz inostranstva? Jesu. Zašto? Imali smo jednog ministra poljoprivrede koji je bio finansiran od jedne velike multinacionalne kompanije. Sećate se, zajedno smo protestvovali zbog toga. Zainteresovani su, imaju svoja predstavništva itd, itd. Oni su se pitali 2008. godine kad je bila javna rasprava, i to stoji lepo napisano.
Idemo dalje. Ma, Bajden naredio da se promeni. Objavljeno u medijima, to ne može da se zaustavi, ali neću sad da provociram, da ne podižem ove kazne koje dobijam, dovoljan je jedan inkubator što ste naplatili od mene, ne mogu dva da finansiram.
Šta ste još napisali ovde? Kaže – ova izmena zakona omogućava Srbiji pristup stranim novostvorenim sortama, što se prvenstveno odnosi na vrste koje se vegetativno razmnožavaju - voće, vinova loza, ukrasno bilje, a koje oplemenjivači, nosioci oplemenjivačkih prava ne žele da uvedu u proizvodnju u Srbiji bez mogućnosti zaštite svojih oplemenjivačkih prava zasnovanih na zakonu.
Tumačim prava oplemenjivača kako stranaca, tako i naših domaćih. Prevashodni cilj ovog zakona jeste da se zaštiti pravo intelektualne svojine, a šta vi nama nudite ovde? Kaže – na koga će i kako uticati rešenja predloženog zakona? Na prvom mestu ste stavili poljoprivredne proizvođače. Pa, ovo nije Zakon o privrednim proizvođačima, ovo nije zakon koji rešava neko pitanje poljoprivrednih proizvođača. Ovo je zakon koji rešava pitanje zaštite prava intelektualne svojine. Znači, na prvom mestu moraju da budu oplemenjivači. Kaže – daje se podstrek stvaranju novih biljnih sorti. Odmah tu da stanemo. Pored ove ozoglašene genetske modifikovane hrane, od genetski modifikovanih organizama i to jeste obuhvaćeno ovim i to je pronalazak. Mi bežimo od toga. Doneli smo neki zakon i svi se pribojavamo sa pravom, znajući činjenicu kako se kod nas poštuju zakoni. Ne ovaj zakon, gospođo Čomić, nego zakoni koji regulišu promet semena, bilja, proizvoda, znači, drugi zakon, ne ovaj.
(Predsedavajuća: Onaj zakon koji nije na dnevnom redu.)
Drugi zakon reguliše promet, drugi zakon reguliše zaštitu. Ovo je zakon koji reguliše prava intelektualne svojine pronalazača, naučnika. Vrlo prosto i jednostavno, ali je materija ista. Mora taj strah da postoji.
Vi ste me pre mesec dana upozorili kada sam se afirmativno izrazio o našim proizvođačima, o našim stručnjacima koji su napravili neke sorte, koje su se dokazale. Vi ste me kritikovali što sam pohvalio našu prehrambenu industriju, jer mi u nekim aspektima imamo jače tehničke i tehnološke standarde od onih koji važe u zapadnoj Evropi, u pogledu sastava, odgovarajućih procenata itd.
Naša hrana treba da se plasira kao zdrava hrana, poprilično zdrava hrana, a nešto što dobijamo iz inostranstva trebamo ovoliko da otvorimo oči. I ova fito-poljoprivreda i ova fito-kontrola na granicama, gospodine Petroviću, mora da saseče sve. Svašta može da se provuče kroz nas. Samo kroz oprašivanje zbog jedne greške sa genetski modifikovanom sojom znate koliko je hiljada hektara zaraženo. Moramo da vodimo računa.
Mi istovremeno promovišemo i ekološku hranu, pa onda ona organska itd. Običan čovek može da primeti razliku. Vrlo prosto i jednostavno. Ne dotiče se konkretno ovog zakona, odmah da znamo. Jedite onaj holandski crni luk i jedite ovaj naš pogačar, pa da vidite koja je razlika. Naš možda nije lep na prvi pogled, ali je naš, lep, dobar, niko ga nije izbacio. A onaj kao da ste stavili pvc foliju u usta, samo žvaćete ga kao žvaku. Ili, uzmite ove paradajze. Onaj naš seljački, naša sorta, dobar. Ovaj vidite unutra kakva mu je ona zvezda, zelena, pa ga još ušpricavaju sa nečim da bi prodavali itd.
Moramo naš proizvod kao brend da fokusiramo, moramo.
Samo da vam skrenem pažnju, vidite kod STO, STO nije stavila kao uslov da je država donela zakon o zabrani proizvodnje hrane od genetski modifikovanih organizama, ali je kao uslov stavila zaštitu prava intelektualne svojine oplemenjivača. Vidite tu licemernost.
Mi smo do pre nekoliko godina bili u situaciji da za sve postoji ISO standard, i organizacija i kvalitet, pa smo čuli za neke nove pravilnike, pa smo čuli da ne može da ide naš krompir ovoliki, nego mora da bude kalibriran, mora ovakav, mora onakav. Znači, tehničkim standardima su uspostavili zaštitu svog tržišta ili za neke druge proizvode, kako oni brane svoje tržište. A kod nas je razmišljanje – treba da idemo prema EU, šta god napišu da je uslov, to moramo da prihvatimo. Ne smemo da otvorimo temu da li je to dobro ili nije dobro.
Vidite i sami, u Evropi pojedine države otvaraju pitanje . šta je EU i da li oni imaju neke koristi u EU? Čuli ste za Slovačku, treba da da 10 milijardi. Odakle Slovacima 10 milijardi za spas Grčke? Oni preispituju to što se kod njih priča kao da je direktiva standard, a kod nas se sve to prihvata. Uzmi, to je civilizovan i pametan svet. To mora sve da se prihvati.
Izvinite molim vas, svaki naš naučnik, genetičar, onaj ko se u Institutu bavio ovim stvarima, sada sam uzeo samo ova dva instituta, Marinković je tu, oni dole imaju kod Smederevske Palanke onaj za povrtarstvo, a imamo, hvala Bogu, dosta tih instituta, neuporedivo su kvalitetniji nego ovo što bi mogli da dobijemo iz inostranstva.
Ako je to iz inostranstva nešto kvalitetnije i sigurnije od ovog našeg, a toliko je skupo za nas - daleko, hvala, nećemo. Pa mi valjda imamo prevashodni cilj da zaštitimo i unapredimo našu proizvodnju, našu ekonomiju, a ne da naše tržište potrošnje prilagođavamo njihovim tržištima proizvodnje. O tome se radi.
Hteo sam da se još malo smejemo oko ovih floskula koje su nabačene –korist će da ima država. Ne znam u čemu se ogleda ta korist koju će država da ima. Stvarno ne znam koju će korist da ima država.
Mi smo podneli nešto tih amandmana, da ako možemo nešto malo da sredimo ovo. ali, osnovni cilj naše rasprave je da skrenemo pažnju, da taj što želi da se promoviše sa svojom sortom ovde, da otvori tržište za svoje sorte, da ugasi naše proizvođače semena itd. ovde su u pitanju rasadi, vinova loza itd, da je to opasnost za privredu, ekonomiju Republike Srbije. Tim pre, što je Zakon donet pod istim uslovima 2009, a sada se nešto menja, kao navodno, da pronalazači imaju bolju zaštitu.
Pod firmom "bolje zaštite" nama može da prođe iz inostranstva sve i svašta, a vi tačno znate. Imao sam, ali sam negde izgubio taj spisak svih predstavnika ovih inostranih instituta koji prodaju semena, rasade semena i da ne ređem dalje, znate na šta mislim. Kada oni obilaze prodavnice velike firme, oni to reklamiraju. Znate kako? Majstorski. Povoljni uslovi, pa da zasejete, pa robna parcela, pa da vidite, pa ovo, pa onda zovu naše televizije, pa se snimaju vinogradi, voćnjaci, pa onda njihovi instituti, pa njihove zadruge, samo još da ga namažeš na hleba. Toliko lepo, znate kako ga lepo umiju, srede ga itd.
Ali, naše ministarstvo, naša Vlada imaju obavezu ovde da vode računa o ovima. Ne da se zaustavi naučna saradnja. Nikako. Potrebna su nam ta saznanja. I kod nas se rodi genije, pa dogradi to njihovo, pa napravi čudo, kao što su Japanci kupovinom patenata i inovacijama napravili svetsko čudo. I mi to treba da radimo. Zašto? I Kinezi su se lepo razvili. Na kvalitetan način. Zašto bi Kinez morao da voli Kineza a Srbin ne sme da voli Srbina, Srbin ne sme da voli Srbiju. Morate da volite Srbiju. Morate.
Pošto namigujete, ako mislite na ovaj način da možemo da prevarimo Amerikance, pogrešili ste, odmah da vam kažem. Ko god je mislio da može da prevari Amerikance, pokojnik je. Nemojte, molim vas. Ako mislite da možete u ovim igrama njih da prevarite, oni su turbo prevaranti, da znate. Ceo svet su prevarili. Nema sa njima fine igre, politikanstva itd. Oni vas puštaju, puštaju…