Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice zajedničkim načelnim pretresom o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom zajedničkog načelnog pretresa 16. i 17. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministarke pravde, pozvala da sednici prisustvuju i Jovan Ćosić, šef odseka u Ministarstvu pravde, i Zlatko Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu pravde.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz 16. i 17. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, saglasno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika, koji nas sve obavezuje da pre otvaranja načelnog pretresa, zajedničkog načelnog pretresa ili zajedničkog jedinstvenog pretresa podnesemo prijave sa listama narodnih poslanika koji žele da uzmu učešće u raspravi u delu sednice kada po Poslovniku na to dobijaju pravo.
Molim vas, ko još želi da preda listu da to učini do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Đuro Perić - poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Đorđe Milićević - poslaničku grupu SPS - JS; narodna poslanica Vjerica Radeta - poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Da li predstavnica predlagača Snežana Malović, ministarka pravde, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, kao što znate, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu detaljno je uređen institut udaljenja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, i to kako razlozi za njihovo udaljenje, tako i nadležnost za donošenje odluka o udaljenju, trajanju udaljenja i pravo na pravno sredstvo protiv takve odluke.
Važeći zakon o Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca, međutim, predviđa samo jedan slučaj udaljenja, i to obaveznog udaljenja, u slučaju kada je podnet predlog za razrešenje izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca Narodnoj skupštini. Takvo udaljenje može trajati do odluke Narodne skupštine o razrešenju tog člana.
Upravo iz potrebe da se udaljenje člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, preciznije uredi, a polazeći od odredaba Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je pitanje udaljenja propisano, predloženim rešenjima uređuju se slučajevi kada se primenjuje udaljenje za članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća i bliže uređuje postupak, odnosno nadležnost za donošenje takve odluke i pravo na pravno sredstvo, kao i trajanje udaljenja.
Predloženim zakonima predviđa se da postoje dve vrste udaljenja, i to: obavezno i fakultativno. Obavezno udaljenje postoji u slučaju kada je protiv bilo kog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca određen pritvor. Takođe, zadržano je važeće zakonsko rešenje gde je udaljenje obavezno ukoliko je Narodnoj skupštini podnet predlog za razrešenje izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Kada su u pitanju izborni članovi Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, predviđa se da za njih postoji još jedan razlog za obavezno udaljenje, i to kada je već doneta odluka o njihovom udaljenju sa funkcije javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. Ovaj razlog ne postoji kod izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, iz razloga što ovi članovi Visokog saveta sudstva za vreme vršenja funkcije u Visokom savetu sudstva su oslobođeni vršenja sudijske funkcije, dok članovi Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nisu.
Predloženi zakoni predviđaju fakultativno udaljenje za izborne članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnoj veća, u slučaju kada je protiv njih pokrenut postupak za razrešenje sa funkcije člana ovih organa, kao i u slučaju kada je protiv njih pokrenut krivični postupak za krivično delo zbog koga mogu biti razrešeni sa funkcije člana.
Podsetiću vas da je reč o krivičnim delima zbog kojih može biti izrečena bezuslovna kazna zatvora, odnosno krivičnim delima koji ih čine nedostojnim za vršenje funkcije člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća. S obzirom da je reč o razlozima koji se moraju ispitati u svakom konkretnom slučaju i udaljenje je fakultativno. Odluku o udaljenju člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća u svim slučajevima donosi predsednik Visokog saveta, odnosno Državnog veća.
U slučajevima kada je udaljenje fakultativno, predviđeno je pravo na udaljenost člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća, na pravno sredstvo, tačnije na prigovor. O podnetom prigovoru odlučuje Visoki savet, odnosno Državno veće, i to u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora. Takođe je predviđeno da do donošenja odluke izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke o udaljenju. Pored toga, predloženim zakonima propisano je i trajno udaljenje, sve u zavisnosti od razloga zbog kojih je udaljenje i određeno.
Na kraju ovog predstavljanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, htela bih da napomenem da su navedene izmene nužne, jer bez obzira što je neko član najviših organa sudskih vlasti, kao i takav treba da uživa najviše moguće poverenje u stručne i moralne osobine. Treba predvideti i mogućnost udaljenja člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća, sa te funkcije u tačno određenim slučajevima, posebno kada je sudskom odlukom protiv njega određen pritvor. Sa te strane niko, pa ni najviši funkcioner sudske vlasti, ne može biti nedodirljiv i u boljem položaju nego ostali građani ove zemlje.
Sa druge strane, samo udaljenje, naravno, ne prejudicira konačnu odluku da li će neko biti razrešen, jer takva odluka isključivo zavisi od ispunjenja zakonskih razloga za razrešenje po tačno predviđenom postupku.
Takođe, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini biti usvojeni ovi predlozi zakona koji će stvoriti normativne pretpostavke za precizno regulisanje instituta udaljenja sa funkcije i za članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, a što do sada nije bilo precizno regulisano. Zahvaljujem se na pažnji još jednom.

Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč, predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li želi reč predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, ova dva zakona doneta su 2010. godine. Ovo je već druga izmena i to govori o tome da su ovi zakoni bili falš u samom startu i mi smo o tome govorili kada su zakoni usvajani. I tada smo skrenuli pažnju i to ne samo kod ovih zakona, nego kod svih tzv. reformskih pravosudnih zakona, da vi vršite tribunalizaciju srpskog pravosuđa. U prilog tome danas ćemo da vam iznesemo nove tvrdnje. Dosta toga smo tvrdili kada su ovi zakoni donošeni, ali sada ćemo to ilustrovati konkretnim primerima.
Zašto vi danas menjate ovaj zakon? Zato što se pojavio Blagoje Jakšić, zato što se pojavio član VSS koji je uhapšen zbog zloupotrebe položaja. Kada ste birali članove VSS, mi smo tada tvrdili da niste izabrali najbolje, časne, poštene i stručne. Vi ste tvrdili suprotno od toga, zaklinjali ste se da je to najbolji mogući saziv koji je mogao da bude u VSS i DVT. Ispostavilo se da smo mi bili u pravu i da ste vi napravili grešku.
Pitanja koja proizilaze iz te činjenice, a i vi sami priznajete da to jeste razlog, zapravo, dovode u pitanje odluke koje su i VSS i DTV u međuvremenu donosili. Ako je u VSS birao sudije čovek koji je uhapšen zbog zloupotrebe položaja, a pre toga ste vi tvrdili da je 2006. godine, čini mi se, bio najbolji sudija tada Prvog opštinskog suda, tako su pisali mediji u Beogradu. Dakle, očigledno je u pitanju veliki propust i vas iz Ministarstva i Vrhovnog kasacionog suda i skupštinske većine.
Vi sada to pokušavate da ispravite promenom zakona. Mi smo pre neki dan čuli ovde jednu frapantnu izjavu kolege iz vladajuće većine, niste vi, gospođo ministar, bili tu, kada je u nekoj raspravi sa poslanicima, mislim sa nekim iz SRS, kolega rekao da je Đura Mutavi uveo u Srbiju institut zaštićenog svedoka, to sam tada zapisala. To je zaista nešto što je zastrašujuće.
Vi, zapravo, od slučaja do slučaja, mi vas na to uporno upozoravamo, kad vam se desi neka situacija gde vam je potrebno da produžite pritvor, vi menjate zakon, produžavate pritvor; kad hoćete da progovori Đura Mutavi, vi donosite zakon i uvodite zaštićenog svedoka; kad vam uhapse Blagoja Jakšića, vi menjate zakon da biste omogućili ovo što je predviđeno, o tome ću da govorim, a to smo i kroz amandmane izrazili, da biste došli u situaciju da vam se ne ponovi ova situacija. Opet niste rešili sve probleme zato što u osnovi zakoni nisu dobri.
Zašto smo mi tvrdili i sada potvrđujemo da je ovo, zapravo, tribunalizacija srpskog pravosuđa? Na ovaj način u Haškom tribunalu menjaju pravilnik o postupku i dokazima. Više od 40 puta su menjali taj pravilnik, dođu u situaciju koju oni treba da reše da neki način koji nije predviđen u pravilniku i imaju član: bis, ter, kvater. Dokle god imaju slova, toliko imaju privezaka uz taj određeni član. Vi ste, nažalost, sada pokazali da radite slično njima.
Ono što mi iz SRS hoćemo da vam skrenemo pažnju odnosi se na rad obe ove, trebalo bi izuzetno značajne institucije: VSS i DVT, logično i svih onih koje su oni birali. Ne možete sada da nam kažete da je taj izbor bio bez greške jer, ponavljam, u izboru je učestvovao neko koga ste vi uhapsili. Neću da ga nazovem kriminalcem zato što nije pravosnažno osuđen, ali ste ga vi uhapsili zbog zloupotrebe položaja. Ako bude pravosnažno osuđen, onda on zaista jeste kriminalac. Takav je birao sudije i tužioce u Srbiji.
Neko očekuje danas da je pravosuđe u Srbiji zaista reformisano i da pravosuđe u Srbiji radi u skladu sa zakonom i bez nekih spoljnih i unutrašnjih uticaja. Na žalost, to nije tako. Da to nije tako pokazaćemo i na nekoliko primera. Zapravo, postavićemo vama kao ministru nekoliko pitanja. Moguće da ćete na neka moći da nam odgovorite, a za neka ćete možda morati i da se konsultujete, ali pošto ste vi ministar koji ima korektnu saradnju sa poslanicima, u smislu da ste spremni da odgovarate i da razgovarate sa nama, zaista očekujemo da ćete, ako ne danas, onda do one druge rasprave u pojedinostima, odgovoriti na pitanja koja danas budete čuli, a koja se odnose na rad ova dva organa čije funkcionisanje vi danas, na neki način, menjate ovim zakonima.
Pitanje da li ste vi kao ministar, odnosno vaše ministarstvo da li je ovaj naš specijalni sud i tužilaštvo za ratne zločine, da li su reagovali u nekim slučajevima gde je trebalo i gde je bilo neophodno da reaguju? Bar u javnosti nismo čuli da jesu, možda jesu, pa ćete vi da nam kažete.
Jasuši Akaši, bivši izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan, obavestio je javnost da postoji akt UN u kojem je jasno da Srbi nisu odgovorni za zločin na Markalama u Sarajevu. Da li vi znate da je zbog zločinama na Markalama na višegodišnju kaznu zatvora osuđen general Galić u Haškom tribunalu? Da li ste vi ili naš specijalni sud i tužilaštvo, da li ste se obratili Haškom tribunalu da kažete – ljudi, ovaj postupak morate da obnovite, vi ste osudili čoveka za nešto za šta uopšte ni jedan Srbin nije kriv? Krivi su muslimani iz Sarajeva, a svaka osuda Haškog tribunala je osuda srpskog naroda, vi to znate. Da li ste nešto preduzeli, reagovali, da li ste kao ministar reagovali u Advokatskoj komori da pitate advokate koji su zastupali Galića da li su podneli zahtev za reviziju postupku? Da li iko od nadležnih u ovoj državi reaguje kada su u pitanju tako značajne stvari, pre svega za srpski nacionalni interes?
Gospođo ministar, da li ste reagovali, pretpostavljam da i vi ovo imate, evo mi imamo presudu šiptarskog suda gde su osuđeni oni vozači iz Raške. Da li je neko od naših nadležnih organa reagovao da mogu šiptarske sudije iz tzv. šiptarskog suda da sude Srbima iz Raške? I uopšte, da li ste kroz ova dva zakona predvideli na koji način će biti regulisan status sudija i tužilaca na KiM? Vi dobro znate čime nam prete, prete nam uvođenjem nekakvih njihovih institucija. Da li mi bar kroz zakone pokušavamo to da sprečimo? Odnosno vi koji predlažete zakone i skupštinska većina koja zakone donosi. Da li vi znate gospođo Malović da je, a i to je tema između ostalog bila pregovora Srba iz četiri opštine sa severa KiM sa predsednikom države Borisom Tadićem, da li je moguće da neko od nadležnih takođe nije upozorio Borisa Tadića na neke stvari? Znate li da je on rekao Srbima sa KiM da postojanjem carinskog pečata ne znači postojanje carine, da postojanje carine ne znači postojanje granice? Mi svi znamo da je to prećutno priznavanje lažne države Kosovo, kao što je i ovo u sferi pravosuđa, što je vaša direktna nadležnost, kao što su problemi koje imaju sudije i tužioci na KiM, vi to sigurno znate, nemoguće je da ne znate, jer to znaju svi. Verovatno se i vama obraćaju.
Sećate se kada smo govorili o nekom od ovih zakona, kada som vam skretali pažnju da su nam pisale neke sudije i tužioci i da su nam govorili da dobijaju pretnje još tada, pre više od godinu dana, pretnje i upozorenja iz vašeg ministarstva da moraju da rade i u šiptarskim sudovima, inače će dobiti otkaze u sudovima pod nadležnošću Ministarstva pravde Republike Srbije. To smo vas tada pitali, ni tada niste nam dali odgovor. Možda ste u međuvremenu saznali ko vam to u ministarstvu radi.
Pitanje koje takođe nisu regulisana ova dva zakona o izmenama i dopunama ovih zakona o kojima danas govorimo odnosi se, opet govorimo sada o vašem ministarstvu direktno i o opet specijalnom sudu i tužilaštvu za ratne zločine. Vi znate, pre otprilike dva meseca pojavila se u medijima vest da Hrvatska šalje neku optužnicu protiv Aleksandra Vasiljevića za neke ratne zločine, za postojanje nekih logora kojima je on rukovodio. Tada je državni sekretar iz vašeg ministarstva, Slobodan Homen rekao jednu strašnu rečenicu u javnosti, da nije vreme da se sada o tome raspravlja. Zamislite, nije vreme da se raspravlja o ratnom zločinu. Ratni zločin ne zastareva i uvek je vreme i prilika kada se sazna za neki ratni zločin da se što pre zločinac privede pravdi, da se sprovede postupak i da se adekvatno osudi. Verujem da vi delite to mišljenje.
Pitanje koje upućujemo i vama kao ministarstvu, vama kao ministru i specijalnom sudu i tužilaštvu – da li su oni reagovali na ove optužbe iz Hrvatske prema Aleksandru Vasiljeviću? Aleksandar Vasiljević je miljenik svih sistema, a on je taj koji je rukovodio zločinom na Ovčari i to je javna tajna. Za zločine na Ovčari optuženi su mnogi ljudi. Jedna od tačaka optužnice protiv Vojislava Šešelja odnosi se na zločin u Ovčari. U Beogradu u specijalnom sudu osuđeni su neki ljudi na višegodišnje kazne robije zbog zločina na Ovčari, neki koji i jesu učestvovali u tom zločinu, ali neki koji nemaju nikakve veze sa tim, poput Predraga Milojevića Kineza koji nema nikakve veze sa zločinom na Ovčari, koji se na žalost jeste desio, ali se desio po nalogu i saznanju Aleksandra Vasiljevića. Zašto vi njemu izvlačite neke navodne zločine za koje niko ne može da ga osudi? Zašto ne skinete pre svega ljagu sa svog naroda, zašto ne kažete – da, taj čovek koji je lažni svedok u Haškom tribunalu u gotovo svim postupcima gde god ga zovu, zašto vi njega ne privedete pravdi? Vi znate, trebalo bi da znate da je on na Ovčar odve tri penzionisana pukovnika koji su rukovodili zločinom na Ovčari, masakrom koji se tamo desio. Ali, on za to očigledno neće odgovarati.
Zašto niste pitali vašeg kolegu iz Hrvatske koji ga tereti za neka besmislena dela, zašto ga ne tereti za napad na jevrejsku opštinu u Zagrebu, za rušenje jevrejskog groblja 1991. godine u Zagrebu?
Šta nije dobro u našem celom pravosuđu? Pogotovo je interesantan ovaj specijalni sud i specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Ne vode računa o srpskim nacionalnim interesima. Da se ne vraćamo na Purdu, na Divljaka, na mnoge koji su vršili zločin nad Srbima. To jednostavno nije tema interesovanja tih ljudi koje je birao, između ostalih, i ovaj Blagoje Jakšić. Zbog toga to povezujemo sa ova dva zakona, jer ova činjenica da je u Visokom savetu sudstva glasao i odlučivao čovek koji je uhapšen zbog zloupotrebe položaja dajemo za pravo da sumnjamo u svaku odluku koju je doneo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Plašimo se da on neće biti jedinstven slučaj. Plašimo se da ćemo ponovo kroz izvesno vreme morati da raspravljamo o izmenama i dopunama ovih zakona, jer možda niste obuhvatili sve moguće varijante i niste, pokazaćemo vam to sada i kada budemo govorili konkretno o nekim članovima ovog zakona. Opet ste ostavili mogućnost zloupotrebe, opet ste ostavili mogućnost paušalnih ocena, a to nije dobro.
Vi kao pravnik treba da znate, i svaki kolega koji glasa, da ako vi u zakonu imate, kao što imate recimo u ovom članu 1, novi član 9a odrednicu "može biti". U zakonu, gospođo Malović, ne sme da stoji reč "može". Zakonska norma mora da bude precizna, koncizna, jasna, obavezujuća. Nešto ili mora ili ne mora, ili jeste ili nije. Kome vi ostavljate na mogućnost da izborni član saveta, odnosno Državnog veća tužilaca može biti udaljen sa te funkcije kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa funkcije člana saveta, odnosno krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen sa funkcije člana saveta? Vidite koliko su ovo teške optužbe, pa on i nema šta da traži u pravosuđu. Neko ko se tereti za ovo iz stava 3. ovog člana koji sam citirala, taj u sud i u tužilaštvo može da uđe samo sa lisicama, a vi ostavljate nekom mogućnost da on može da ga udalji ili ne može. On uradio krivično delo, vodi se krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen funkcije člana saveta, a vi ostavljate mogućnost nekome da ga ostavi da on i dalje sudi, da podiže optužnice, itd.
Do kada, do kada i šta će biti sa onim što on u međuvremenu uradi? Ovo jednostavno ne sme ovako da bude. Kao što ne sme da u ovom drugom članom 9b u stavu 1. ste napisali da odluku o udaljenju sa funkcije člana Saveta donosi predsednik Saveta. Nemojte ovoliko ovlašćenja da dajete jednom čoveku, nemojte možete vam se desiti Blagoje Jakšić. Ako vas ima više, pa valjda u toj grupi ima i nekih koji su časni i pošteni. Dajte bar da ceo Savet odlučuje o tome. Zašto samo predsednik Saveta, pa nije to ničija prćija, ozbiljne su ovo stvari gospođo Malović. Veoma ozbiljne.
Znate država koja ima loše pravosuđe tu nema države. Dokle god mi nemamo ozbiljan pravosudni sistem, odgovorne, nepotkupljive i bespartijskog uticaja sudije i tužioce, mi nećemo rešiti ni jedan problem. Pa zašto je Srbija u vrhu po kriminalu i korupciji? Zašto su nam korumpirani predstavnici u svim institucijama sistema? Ovo čitamo iz podataka koje vi dobijate od vaših evropskih prijatelja. Nismo mi ovo izmislili, a osim toga ovo zna svaki građanin Srbije.
Kako mislite da se izborite sa korupcijom i kriminalom, ako nemate pouzdane sudije i tužioce, ako nemate poštene sudije i tužioce, ako nemate dobre zakone i ako nemate ljudi koji su spremni da zakone primenjuju ni po babu ni po stričevima. Zakoni se primenjuju, pred zakonom su svi isti i zakon je jednak za sve. Nažalost, nažalost Srbija je za svetlosnu godinu daleko od toga. Zato što ste sve pogrešno radili u ovim tzv. reformama, Blagoje Jakšić vam je jedan od najboljih dokaza.
Znam, verovatno ćete vi to kažete, evo završavam, često to čujem u javnosti, predstavnici režima se hvale kako, evo niko nije zaštićen, svako može biti uhapšen, to nije, naravno, tačno. Jer u svim aferama idete donekle kad dođete onako pri vrhu piramide, tu se staje. Ali, je sporno kako neko ko je izabran pre godinu dana, a pre pet bio najbolji sudija, kako tada niste znali da je on još od pre deset godina umešan u kriminal i korupciju? Džabe menjate zakon, ako ozbiljno ne uradite, ne vi lično, nego ceo režim. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč da koristi svoje pravo u ovom delu toka sednice, molim vas da se prijavite u elektronski sistem? (Ne.)
U tom slučaju obaveštavam vas, da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku a sa redosledom narodnih poslanika da je podnela poslanička grupa SRS i prvi prijavljeni na listi govornika za raspravu u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva i zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca, narodni poslanik Milorad Buha, posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, danas razgovaramo o izmenama i dopunama dva zakoni koji su doneti 2008. godine, sa izmenama 2010. godine, ali razgovaramo po hitnom postupku. Zašto je bitno naglasiti ovo – po hitnom postupku? Zbog toga što faktički u pravnom sistemu Republike Srbije ova dva zakona žive više od tri, tri i po godine i sada od jednom po hitnom postupku ubacujemo ova dva zakona. Šta je razlog? Šta može biti razlog? Razlog je samo jedan a on se zove Blagoje Jakšić. Ako je Blagoje Jakšić razlog, onda moramo da se zabrinemo zašto, znači u životu postoje, u pravnom životu postoje ova dva zakona, žive tri i po godine, nije postojao pravni osnov za ovo što sada tražite. Zašto nije postojao?
Kada SRS izađe sa 20, 30, 50, 200 amandmana i koriguje određene zakonske propise, onda to čak i u javnosti izaziva određene negativne diskusije, rasprave, zašto to, itd. E, vidite, mi ozbiljno pristupamo svakoj materiji i u onom kratkom vremenu, a nekad imamo i dan, dva da napravimo te amandmane, da iščitamo zakon, da uočimo praznine i da probamo da korigujemo te praznine i da popunimo sve ono što se može popuniti.
Vidite, ti zakoni su rađeni nekoliko godina, dok su došli u ovu raspravu, pa sada imate tri i po godine itd, i odjednom vam se javi Blagoje Jakšić i sada zbog njega moramo, uz sve probleme koje u sistemu imamo, počevši od KiM, svih problema, Blagoje Jakšić pa sada hajde da njega rešimo. Šta je sad ovde u pitanju? Politički progon jednog čoveka? Ili propusti sistema koji su po više osnova, koji su doveli do toga da se pojavi Blagoje Jakšić, da ga vi uhapsite itd. i na kraju konstatujete da je on, sa razlogom uhapšen, da je on član Visokog saveta sudstva i da je učestvovao u svemu tome, a radi se o krivičnim delima iz prošlog veka, pre desetak, 12, 15 godina.
Da li pravosudni sistem je imao podatke o njegovim, ili određene sumnje u njegovo krivično-pravno delovanje? Jeste, imao je. Tužilaštva su imala svu dokumentaciju o tome šta je počinio, onog trenutka kada je činio ta krivična dela, čak je sa vaše strane i od strane pravosudnih institucija i istaknutih predstavnika pravosudnih sistema o njemu je bilo puno hvalospeva, o tome kako je prvi, kako je najbolji, itd. i sad odjednom hapšenje itd, itd.
Sve ovo govori o ozbiljnosti, odnosno neozbiljnosti Vlade, neozbiljnosti ministarstva, neobziljnosti celokupnog sistema koji se kreira od strane ove vlasti. Kada govorimo o Blagoju Jakšiću, on je samo jedan primer neozbiljnosti vlasti. Spomenuću, u pravosudnom sistemu jedan slučaj koji je karakterističan kako kroz politički volonterizam, kroz neozbiljne političke izjave, u stvari dogovorenu politiku na nivou regiona napravimo pravnu glupost i napravimo tolike praznine u pravnom sistemu, da je tragično i komično govoriti o njima na ovaj način, a posebno kada iza svega toga postoje konkretni zločini.
Radi se konkretno o suđenju Iliji Jurišiću koji je osuđen od pravosudnog sistema Republike Srbije na 12 godina, 12 godina robije i onda odjednom u nekom postupku, vanredno –pravnog leka itd, ta presuda je ukinuta, on je oslobođen itd. Radi se o čoveku koji je počinio ratni zločin u kome su učestvovale sa jedne strane jedinice Federacije koje su ubile 50 mladića, nedužnih mladića JNA, 44 mladića su pripadnika JNA su tada bila ranjena, ogromna materijalna šteta je naneta, itd. Odjednom, nikom ništa. Predsednik Republike je tada rekao da moramo kazniti sve, ali ne smemo dozvoliti da nevini stradaju. To je bio dovoljan razlog da važeći predsednik Apelacionog suda, tada okružnog suda, donese oslobađajuću presudu. To je tragično. Tako je oslobođen i Divjak, tako je oslobođen i Purda. Evo sad ću nekoliko rečenica o Purdi, jer je on sastavni deo svega ovoga. To je sramota za pravosudni sistem Republike Srbije u kome je učestvovao celokupan sistem, pravosudni sistem Republike Srbije, od Tužilaštva koje se zaklinjalo da je Purda počinio zločin. Hrvati su rekli, mi nemamo dokaza itd. i mi vama njega prepuštamo. Lukavo su to odradili, mi smo naseli na rudu, sva dokumentacija je bila kod nas.
Na kraju se mi izvinjavamo. Čovek je podneo jednu krivičnu prijavu protiv Republike Srbije i dobiće je, nominovana je na dva miliona evra plus kamate koliko bude i jednu protiv BiH zato što je bio uhapšen u BiH na temelju optužnice, odnosno izdate poternice, Interpolove poternice, koju smo inicirali mi još davne 1992. godine na temelju postupaka vojnih organa. Niko to nije sagledao, niko to 20 godina nije presabrao, niko te optužnice niko nije obradio. Tako nam radi tužilaštvo onda se osramotimo pred svetom, to je bruka. To je svetska bruka. Mi koji kažemo da je neko nad nama počinio zločin i kunemo se da su naši ljudi stradali itd. i kada mi treba da ukažemo koje stvarno počinio taj zločin onda nemamo dokaz. Na kraju izlazi Homen i kaže - na temelju dokumentacije i činjenica ne možemo gospodina Purdu da tužimo. Purda nas tuži i izgubićemo i jedan i ovaj drugi spor koji je pokrenut protiv BiH, ona će refundirati troškove jer će ona morati platiti, jer je i ona nezakonito uhapsila. Kad sve to sabere za tri, četiri, pet godina onda će to biti nekoliko miliona evra. To se sve plaća iz budžeta Republike Srbije zbog neodgovornog, aljkavog rada organa u Republici Srbiji.
Ko je odgovarao za sve ovo? Gospođo Malović, pitam vas ko će odgovarati za nezakoniti postupanje prema Purdi? Mi znamo da je on počinio zločin i treba da odgovara, ali na temelju validne optužnice koju vi niste presabrali, niste prikupili sve što je bilo validno ili je u pitanju bio politički pritisak od strane pojedinih političkih lidera koji su rekli ne može odgovarati ni jedan Hrvat. Ali, neko će morati odgovarati za naknadu koju će Republika Srbija platiti.
Najnovija dešavanja u Hrvatskoj, događaj pre nekoliko dana, Hrvatski sabor je izglasao odluku o ništavosti svih optužnica iz perioda 1991. godina pa nadalje, one što su rađene u organizaciji vojnog tužilaštva bivše JNA. Pre toga premijerka Kosor je upotrebila jednu rečenicu gde je optužila i pravosudni sistem Republike Srbije, sve državne institucije i rekla da su optužnice koje su došle iz Srbije glupe i nepismene. To je brukanje. To je ruženje pravosudnog sistema Republike Srbije.
Da li je iko od vas izašao i rekao to nije tačno, ovo što su vam dostavili, 44 optužnice koje su izašle iz tužilaštva Republike Srbije su validne, one su zakonite, one su zasnovane na činjenicama, podacima o ratnom zločinu koji je počinjen u periodu od – do?
Gledajte, oni se ismejavaju pravosudnom sistemu Republike Srbije. Oni se ismejavaju nad Republikom Srbijom, nad državnim institucijama Republike Srbije. Svi ćutite. Zašto ćutite? Vaš državni sekretar je kao osudio sve ono što je napravljeno od strane Hrvatske skupštine, odnosno Hrvatskog sabora. Zašto po sistemu reciprociteta? Ova skupština, da vi budete predlagač, svi zločini koji su na tzv. hrvatskim optužnicama ratnih zločinaca predložite da je to sa njihove strane što je dostavljeno ništavno. Jel nije primereno to? Reciprocitet u međunarodnom pravu je legitimni pravni institut koji primenjuje svaka država. Zašto to ne primenite ovde? Bojite se. Koga se bojite? Iza vas je međunarodno pravo, iza vas je domaće zakonodavstvo i iza vas je pravda. Zločin i genocid su počinjeni nad Srbima. Za to ste i vi digli ruku kada ste usvajali u januaru mesecu 2010. godine odluku o podnošenju kontra tužbe protiv Hrvatske gde je konstatovano da je nad Srbima počinjen zločin. Čega se stidite? Zašto to jasno i glasno ne kažete – nad Srbima je potčinjen zločin, ako vi ne primenjujete međunarodno pravo, domaće pravo u Hrvatskoj i ne poštujete Ustav Republike Hrvatske koji vas obavezuje na jedno, drugo, treće, to isto mi činimo po osnovu reciprociteta.
Ovde vam moram spomenuti jedan slučaj koji je takođe u pravosudnom sistemu i jako ga dobro znate. To je Mile Dakić, čovek Krajišnik koji je uhapšen u BiH i isporučen u Hrvatsku. Njegova supruga me je upoznala pre nekoliko minuta i zamolila da vam ukažem na aspekte njegovog hapšenja, probleme koje ima. On je bolestan čovek i star je 81 godinu. Niti je bio u vojnim strukturama, policijskim strukturama, državnim strukturama Republike Srpske Krajine. Uhapšen je na pravdi boga samo zato što je istraživao genocid nad Srbima u toku Drugog svetskog rata i u toku ovog rata. Nad njim se vrši otvorena diskriminacija. Bolestan je čovek. Ne dozvoljavaju mu da upotrebljava lekove. U toku ovog toplog leta bio je po nekoliko sati na suncu. Izlagan je temperaturi od 35 do 38 stepeni po nekoliko sati. To je zločin nad tim čovekom.
U nekoliko navrata smo ukazivali na razna udruženja. Vlada Republike Srpske Krajine vas je upozorila da se radi o diskriminaciji nad tim čovekom, nedužan je itd. Sve što je učinjeno nad njim učinjeno je pre rata itd. To su političke kvalifikacije za koje se tereti. Morate ga spasiti, ostaće na duši i vama i ministarstvu i državnim institucijama Republike Srbije jer se radi o nedužnom čoveku. Hvala.

Iskorišćeno je 12 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospođo ministar, ako bi na trenutak smeli da zaboravimo velike obaveze ministra finansija, ministra prosvete, ministra privrednih aktivnosti, vi ste sledeći čovek koji ima ogromne obaveze, vi i ministar policije. Vidite u poslednje vreme da se vrlo često dešava veliki napad na državnu i na privatnu imovinu, na ličnost, na integritet čoveka i to treba sprečavati. U poslednje vreme nedostaje veliki broj policajaca. Naravno, ne mogu sada da tvrdim ni da li ih ima dovoljno ili nema, ali poznato je da oni u pojedinim danima budu skoncentrisani možda na neadekvatan način.
Sada bih da kažem zbog čega eksplicitno u Ustavu stoje vaše najveće obaveze kad sam rekao i kažem ako smemo da zaboravimo one sektore u našoj Vladi koja utvrđuje, kreira i vodi politiku, gde bi se stvorili preduslovi zapošljavanja, lečenja, školovanja i slično, član Ustava 142. stav 1. kaže – sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Vi iz toga jasno prepoznajete šta bi trebala i morala da bude obaveza vašeg ministarstva. Da li ste u stanju da se nosite sa takvim i tolikim problemima, a verovatno niste. To ne može da uradi sam ministar pravde ili bilo koji pojedinac ako to ne čini predsednik Republike, ako to ne čini Vlada u celini.
SRS i vi kao ministar pravde u ovoj vladi ste apsolutno slažemo, a to je da je nama potrebna reforma pravosudnog sistema. Tu se vaša i naša saglasnost završava. Način na koji vi mislite treba sprovoditi reformu pravosuđa i način na koji SRS smatra da treba reformisati pravosuđe dalje nemaju zajedničkih tačaka.
Član 143. stav 1. Ustava kaže koje vrste sudova postoje u Srbiji. Vi ste krenuli u tom pravcu. Takvi zakoni su donošeni – sudovi opšte i posebne nadležnosti. Mi smo smatrali da sudovi opšte nadležnosti mogu na najbolji, na najfunkcionalniji način da rešavaju sve probleme koji bi bili u oblasti pravosuđa.
Zakon o sudovima, gde se vi pozivate u razlozima za donošenje ovog zakona mogu da vam kažem da Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaštva je mogao biti pisan jednom mašinom, da tako kažem.
Samo tamo gde stoji Visoki savet sudstva tamo bi trebalo da stoji Državno veće tužilaca jer sve odredbe koje se menjaju su potpuno iste. Kažete – imajući u vidu da Zakon o sudijama propisuje mogućnost udaljenja sudija i iz drugih razloga, osim u slučaju kada je pokrenut postupak za razrešenje, neophodno je da se u Zakonu o Visokom savetu sudstva predvide i drugi slučajevi kada je moguće udaljiti člana Visokog saveta sudstva sa te funkcije.
Ovde to navodite, kao da smo juče doneli zakon o sudovima, pa smo zaboravili, a danas donosimo zakon o Visokom savetu sudstva i zaboravili smo da navedemo neke pojedinačne slučajeve i eto danas intervenišemo.
Ne, ovaj zakon je donet 2008. godine i jedan i drugi. Prema tome, nije to u pitanju, nego se desio, kao što su prethodno moje kolege, poslanici SRS, kažu - desio sudija Blagoje Jakšić, čovek koji je bio član Visokog saveta sudstva. On je i danas to. Sada ono o čemu je upoznata ta šira javnost jeste da je on zloupotrebio svoj položaj i to pre 10 godina, a moram da vam kažem, sve se češće priča i među izabranim i neizabranim sudijama, da je ono kada se dva puta mesečno odlučuje o prigovorima neizabranih sudija, sudija Jakšić, i u proseku to bude na jednom zasedanju te komisije, koja je tročlana, po 20 slučajeva otprilike rešavaju, da je kod sudije Jakšića, kao člana izvestioca iz te jedne komisije bio najveći broj vraćenih sudija i možda je to razlog.
Srpska radikalna stranka ni na jedan način ne želi da oteža položaj i poziciju sudije Jakšića, niti da njemu doprinese u odbrani. Znači, neka se vodi jedan proces nezavisno od onog što se želi uraditi.
Vi sada predviđate i predlažete izmenu Zakona o državnom veću tužilaštva iz istih razloga, jer nije predviđeno da se član Državnog veća tužilaštva može udaljiti u slučaju ako se nalazi u pritvoru. Kaže – predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva.
Ovde imamo konkretan razlog da se interveniše da se ovaj zakon menja. Ali, kakva je situacija kod Državnog veća tužilaštva? Znači, nemamo još uvek u praksi takav slučaj, ali ćemo vam pokazati da niste dovoljno razradili ovu materiju i da vam se mogu pojavljivati, i potrudićemo se, ovo je strogo stručna oblast, ali dozvoljava, s obzirom da se radi o reformi pravosuđa, dozvoljava jednu malo širu opservaciju da bi mogli da vam ukažemo na stvari koje ste vi propustili da navedete.
Ne bi nas iznenadilo da dođe ponovo neki predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom savetu sudstva ili o Državnom veću tužilaštva možda za mesec dana, jer vi zaboravljate da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva, pokušaću paralelno da govorim, s obzirom da sam već i rekao, to se moglo pisati pod matricom, imaju po 11 članova i da su od toga tri po funkciji, radi se o vama kao ministru pravde, predsedniku Odbora za upravu i pravosuđe i u slučaju Visokog saveta sudstva, o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Kada je u pitanju Državno veće tužilaca, onda je tu republički javni tužilac. Zar i kod njih ne mogu da se dese neke stvari? Zar se i u njihovom slučaju ne može pokrenuti postupak za razrešenje?
U 1. stavu člana 9a, vi ste rekli – ukoliko se nalazi u pritvoru. Znači, za sve članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaštva, ukoliko se nalaze u pritvoru, da će biti privremeno udaljeni. To važi i za izabrane i za članove po funkciji. Ali, posle dalje vi kažete – ukoliko se pokrene postupak za razrešenje izabranog člana sudstva, takođe može da privremeno da ne obavlja tu funkciju. Zar se ne može pokrenuti vaš opoziv? Šta dok se ne reši konačno? Zar se ne može pokrenuti opoziv, govorimo o stvarima koje ćete vi možda za mesec, dva ili tri, zar se ne može desiti pokretanje postupka za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, republičkog javnog tužioca, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu? To može DS, on je njen član, ali se jednostavno ne dopada, Boško Ristić neće da sluša, uslovno, hipotetički govorim. Hiljadu jedan je razlog zbog kojeg može da se pokrene postupak za opoziv.
To ne važi za te članove koji su po funkciji. Zbog čega? Sutra će vam se pojaviti taj problem. Kada smo mi govorili, govorili smo i ukazivali na slične slučajeve koji mogu da se podsete. Doduše, mi nismo mogli da gledamo u pasulj, karte ili nešto slično, pa da vam kažemo, od osam izabranih članova, šest su sudije, govorim o Visokom savetu sudstva, šest članova su iz suda, nismo mogli da kažemo imenom i prezimenom desiće vam se taj slučaj. Ne znamo ni ko je kome simpatičan, a ko nije. Zato pretpostavljamo da može i ovakva situacija da vam se pojavi.
Zbog toga je, kada koleginica Vjerica Radeta kaže da ovi zakoni iz oblasti reforme pravosuđa, možemo da govorimo o Zakonu o sudovima, zakonu o mreži sudova, da ga kolokvijalno tako nazovemo, Zakon o Državnom veću tužilaca, o Visokom savetu sudstva, baš se često menjaju, kao što je slučaj sa ovim pravilnikom o postupku i dokazima u Haškom tribunalu.
Vi znate da je krivična materija i materija iz oblasti pravosuđa jedna ozbiljna materija i mi, hvala Bogu, imamo veliki broj dobrih pravnih stručnjaka i profesora na pravnim fakultetima i sudija sa dugogodišnjim životnim iskustvom i sa dobrom stručnom praksom. Ali, to nije bilo dovoljno, jer prilikom izbora sudija znate li koliko je bilo grešaka? Nije valjda bilo moguće da neko ko je bio sudija Vrhovnog suda nije bio reizabran, a kasnije je bio angažovan kao predavač na Pravosudnoj akademiji, na kursevima za polaganje pravosudnog ispita, na kursevima za notare, ne znam gde sve, nisu uzimali te ljude, a nije mogao da bude izabran za sudiju Vrhovnog suda ili već u nekom drugom sudu. Ne, nego ko se dopadao, i ranije sam vam govorio, vi ste napravili procenu koliko ima sudija na koje ova vlast i ovaj režim mogu da računaju da će biti poslušni i onda se krenulo od toga i toliki broj se izabrao.
Evo, još jedan problem. Stoji vam - kako ćete i kada ćete rešiti one zahteve, tj. prigovore neizabranih sudija ako se zna da se na mesečnom nivou, znači za jedan mesec, odlučuje o 40 prigovora? Koliko treba vremena da bi se rešilo 800 zahteva? Kada su u pitanju prigovori tužilaca, tu ste pretpostavljam priveli kraju, jer ih je mnogo manje bilo, a kada su u pitanju sudije, treba još dve godine o tome da odlučujemo, odnosno da Visoki savet sudstva o tome odlučuje ili njihove komisije, a dotad će biti isplaćivani, iako ovi koji nisu izabrani kažu da su poslednje njihove neke naknade, ne znam kako bih to i nazvao, da li su to plate, da li je to njihovo neko pravo ili nije pravo, to uopšte sada više niko ne zna. Poslednja je isplaćena u avgustu mesecu za februar mesec, mart mesec još nije isplaćen. Taj problem da građani Srbije ne bi plaćali nešto što ne moraju da plaćaju i jednostavno, više ni ne mogu da plaćaju, mora da bude rešen što pre.
Još jedna, a pretpostavljam da vam je poznata situacija 4. oktobra kada se odlučivalo o prigovoru predsednika Društva sudija, pa je bilo zatraženo izuzeće, čini mi se da se zove prof Dimitrijević, njegovo izuzeće, pa se odustalo od toga, pa je on sam rekao – ja ću da se izuzmem konkretno od ovog slučaju, ali je posle u toku istog dana nastavio da odlučuje o prigovorima sledećih sudija koji su bili u toku istog dana. Da li je to moguće? Kakav je to odnos prema predmetima koje je trebalo rešavati? Kakav je odnos ljudi koji sutra treba da dele pravdu? Da li je moguće da imamo i takvu situaciju?
Sada ovde vidite ovo, odluku o udaljenju sa funkcije člana saveta donosi predsednik saveta. Koleginica Vjerica Radeta je rekla da to nije dobro. Reći ću vam zbog čega to nije dobro. Kao što imamo mi u pravu ne bis in idem, ne dva puta o istoj stvari, ovde ćemo imati situaciju da predsednik Visokog saveta sudstva, a to je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, on donese odluku o udaljenju sa funkcije, a kasnije će, u roku od osam dana da odlučuje po prigovoru člana Visokog saveta sudstva. On će i jednom i drugi put da učestvuje ravnopravno sa ostalim članovima, naravno, samo neće moći da odlučuje tu onaj sudija na kojeg se to odnosi, a ovi drugi će to moći da urade.
Moram još da vam postavim jedno pitanje. Na primer, da li će nešto u odnosu na ove zakonske promene, znači, tu ima da se dodaju novi članovi, da se nešto menja, imati braća Pantić, Miroslav iz Smederevske Palanke i Pantić Radomir iz Azanje, čiji postupak i proces traje, okončano je, sve je u radu, nego govorim i o budućim postupcima, što ne bi smelo da se dešava, čiji postupak je trajao preko 15 godina? Kakvo nam je to pravosuđe? Kakav je odnos i sprega između advokata i sudija? to su problemi gde čovek za 15, 20 godina polepo izgubi i materijalna sredstva vodeći ove postupke, a Boga mi, i zdravstveno stanje se promeni. Ili, možda Srećko Jovanović, koji vodi postupak protiv PTT, koji takođe traje skoro desetak godina, gde nema mogućnost da se zaštiti, a kada je u pitanju neka država ili neki državni organ, tu može bez ikakvog vođenja postupka da se pojedincu nanese neka šteta.
Vaše obaveze i vaša odgovornost je mnogo velika, i da vas još jednom podsetim, na sve ove primere o kojima su govorile moje kolege, vi kao ministar pravde, morate da proverite o čemu se tu radi. Zašto mi ne prikupimo dovoljno dokaza, kada podižemo optužnice protiv stranih državljana? Zašto takav odnos? Znate, možda je bolje da nismo ništa radili, nego kasnije da nam institucionalni sistem, pravosuđe, tužilaštvo, izvrgavaju, neko reče, nama bliska Hrvatska, ma daleka Hrvatska i daleke druge zemlje, izvrgavaju ruglu i ne samo pravosudni sistem, naravno i Ministarstvo pravde, nego i građane Srbije preko toga. Ma koliko mi bili protiv ove vlade, ovakva kakva jeste, ona predstavlja interese građana Srbije i ukoliko ona ne radi dobro, takav odnos strani državljani imaju prema građanima Srbije. Mi ne želimo takav odnos, mi želimo jedan sasvim drugačiji i sasvim pristojan odnos. Zbog toga i svega što smo izneli, mi za ovakve zakone ne možemo glasati. Hvala.

 Četrnaest minuta je iskorišćeno od  vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo ministre, nikako da se završi ova vaša reforma pravosuđa. Znamo svi da je započela 2008. godine, pa u 2009, pa u 2010. godini, a evo to traje i tokom 2011. godine. Skoro će i kraj ove Vlade, a rekao bih, da reforma srpskog pravosuđa još nije gotova.
Taman pomislimo da je već kraj tom poslu, vi se pojavite sa predlogom za izmenu i dopunu nekog zakona. Kao što i danas imamo pred nama predloge za izmenu i dopunu dva zakona, Zakona o Visokom sudstvu i Zakona o Državnom veću tužilaštva.
Međutim, ono što je simptomatično gospođo ministre, jeste, ili je to možda slučajnost, vi ćete reči, ali ja mislim, kakva je ova Vlada i kako vi radite, da to apsolutno nije slučajnost. Gotovo sve zakone koje ste podnosili ovoj skupštini, od 2008. godine do danas, a koji se tiču reforme srpskog pravosuđa, donošeni su, odnosno su predlagani su uglavnom po hitnom postupku i drugoj polovini, da kažem, u predvečerje svake godine. I 2008. godine, sećate se, i 2009, 2010. godine, ovo je možda i neki najraniji period kada vi izlazite sa predlogom za izmenu i dopunu ovih zakona. Rekao bih da vas je nužda naterala na to.
Predlažete u ova dva predloga izmena i dopuna zakona jedan novi institut, a to je udaljenje sa funkcije člana Saveta. Između ostalog, vi ovde predviđate da član Saveta se obavezno udaljuje sa te funkcije kada mu je određen pritvor, je li tako, i kada je podnet predlog za njegovo razrešenje. Dakle, krivični postupka za delo zbog koga on može biti razrešen. Dalje vi predviđate, da u udaljenju sa funkcije Saveta, dakle, tu odluku o udaljenju sa funkcije Saveta, donosi svemogući predsednik Saveta. U ovom slučaju, predsednik Saveta, Nata Mesarević.
Rekao bih, gospođo ministre, da je to nova nagrada gospođi Nati. Da je to novi bingo koji je dobila gospođa Nata Mesarević, da je to nova nagrada za one čuvene reči – dobili smo presudu. Sećate se, kada je pročitala to, povodom izricanja presude za ubistvo Zorana Đinđića. Zaista ne možemo a da ne čestitamo ovoj gospođi. Ne možemo da ne čestitamo Nati Mesarević, jer ona svake godine, od ovog momenta, od momenta čitanja ove presude, do današnjeg dana, žena svake godine avanzuje. Zaista svaka joj čast.
Dalje. Ima se utisak da vas nekoliko, uslovno rečeno nekoliko, pravite vaše lično pravosuđe. To se, ne samo iz predloga ova dva zakona da nedvosmisleno zaključiti, već i iz ostalih zakona u sklopu ove famozne reforme srpskog pravosuđa. I ma koliko kritika da dobijate, ne samo od nas iz SRS, već i, zašto to ne reći, vi dobro znate, od vaših prijatelja iz EU, od one Venecijanske komisije, od Društva pravnika, tužilaca iz EU itd. Vi, jednostavno, terate po svom. Vi radite onako kako ste naumili i terate po svom, bez obzira na posledice.
Kada vas kritikujemo mi iz SRS i kada vas kritikuju ovi vaši iz EU, to su dve dijametralno različite stvari. Mi vas kritikujemo argumentovano, mi vam uvek govorimo šta nije dobro i govorimo vam da ta reforma pravosuđa neće dovesti naše pravosuđe tamo gde vi kažete da hoće itd.
Kakav je interes EU, da ova oblast Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bude uređen u Srbiji na pravi način? Koji je interes da neko ko nam otima državnu teritoriju, ko nam otima 15% naše države, ima interes da ova oblast Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, sada o tome govorimo, bude uređena na pravi način? Jednostavno, ovo uporno insistiranje na usklađenosti sa propisima, sa zakonima EU nema uporište u nekom zdravom razumu. Jer, ako je ova Evropa oslepela i ne vidi šta se događa u Srbiji i ne vidi sve patnje srpskog naroda, šta će nam takva Evropa? Šta će nama savez sa onima koji nam otimaju državnu teritoriju i koji bi da nas učine slepima kod očiju?
Povod za donošenje ovih zakona je nedavni događaj, čuli smo, vezan za hapšenje Blagoja Jakšića, člana Visokog saveta sudstva zbog, opet kažem, navodne zloupotrebe službenog položaja, jer je kao predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, opet navodno, omogućio svom prijatelju, izvesnom Ljubomiru Biševcu, da pribavi protivpravnu imovinsku korist od preko 20 miliona dinara. To je ono što smo zvanično mogli da čujemo povodom hapšenja Blagoja Jakšića.
Kako ste vi, gospođo ministre, kako je vaše ministarstvo, kako je ova vlast dosledna kada se obračunavate sa onima koji ne misle kao vi i koji ne rade kao vi, pa ste, koliko smo mogli da saznamo, i suprugu ovog gospodina premestili ekspresno sa mesta tužioca u nekom beogradskom tužilaštvu, u neko tužilaštvo u Vojvodini. Ne znam da li je neko saznao gde mu deca rade. Možda bi i to bio neki koristan podatak u ovom slučaju. Nije meni namera uopšte da branim ovog čoveka i neka se to sprovodi kako treba da se sprovodi, ali principijelno pričam o situaciji kako vi to radite i dokle vi idete u toj vašoj navodnoj reformi srpskog pravosuđa.
Društvo sudija, gospodine ministre, sa druge strane kaže da se to hapšenje mora posmatrati u jednom širem kontekstu, da se to mora posmatrati u kontekstu reizbora sudija i tužilaca i u kontekstu njegove revizije koja je u toku, je li tako? Nadam se da znate za ovo što je Društvo sudija kazalo.
Da li je sada ovaj nesrećni Blagoje Jakšić pre 10 meseci, na početku ove godine, pročitao ijednu izjavu? Da ju je pročitao, možda bi se i on drugačije ponašao. Da li vam je poznata ova izjava, gospođo ministre? Moraću da je citiram, obzirom da je, rekao bih, jako zanimljiva.
Ona kaže: "Moja je poruka da oni koji rade u sudstvu Srbije pokažu svoj doprinos sprovođenju reforme i vraćanju poverenja i biće nagrađeni, a oni koji ne odgovore tom zadatku, postoje precizno utvrđena pravila na koji način će se sagledavati propusti u njihovom radu". Nadam se da vam je poznata ova rečenica.
Dakle, postoje precizna pravila kako se sagledavaju propusti u radu pojedinih ljudi, kako se sagledavaju propusti u radu onih koji su neposlušni. Izgleda, po vama, da se ti propusti najbolje sagledavaju kroz onu ključaonicu zatvorsku.
Međutim, ovo što je simptomatično jeste da u okviru ove reforme pravosuđa i u povodu ova dva zakona čije predloge imamo danas na dnevnom redu, svake godine od 2008. do danas vi prelazite iz jedne faze u drugu. Ovom famoznom rečenicom koja nije ništa drugo nego ozbiljna pretnja onima koji su neposlušni, vi ste se u stvari transformisali sada u drugu fazu, iz jedne faze kad treba da se uradi reforma pravosuđa u jednu sasvim drugu fazu kad mora da se uradi reforma pravosuđa. I ova transformacija iz jedne u drugu fazu praćena je svojevrsnom pretnjom, rečenicom koja je dostojna manira nekadašnje Kominterne. Ja mislim da bi se i Brozov ministar pravde prodičio ovakvom rečenicom i da ni on ne bi mogao da je smisli.
Dokle će više da idu poniženja i u ovoj oblasti, dokle će uopšte da idu poniženja u svim oblastima života u Srbiji i dokle će zaista građani Srbije više to da trpe i da saučestvuju u tim poniženjima?
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, gospođo ministre, vi ste stavili da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva. Koje štetne posledice? Jesu li štetne posledice te što je ovaj Blagoje Jakšić imao najviše usvojenih prigovora neizabranih sudija? Čovek je imao 55 usvojenih prigovora neizabranih sudija. Onda ste prestali, gospođo ministre, da razmatrate njegove predmete. Na dve sednice Visokog saveta sudstva njegovi predmeti su prestali da se razmatraju. Je li i to da ne bi došlo do štetnih posledica?
Tačno je da naš čovek zaista često ne zna pravovremeno da se zaustavi, ni pri usponu ni pri padu i to se vidi iz svakog, pa i vašeg postupka. Ako niste mogli da se zaustavite od 2008. godine ni u ovoj reformi pravosuđa, do dana današnjeg, siguran sam da nećete moći pravovremeno da se zaustavite ni kada dođe vreme za pad, politički pad. Ali, preživećemo mi i ovo vaše reformisano pravosuđe, baš kao što smo preživeli i celokupnu dosovsku vladavinu ovih proteklih 10-11 godina.
Vi ste uspeli ovom nakaradnom politikom i u pravosuđu i u drugim oblastima života u Srbiji da građane Srbije apsolutno bacite na kolena. Ali, ono što građani Srbije treba da znaju jednom za svagda jeste da zaista nije sramota pasti, sramota je ne dići se i ne ustati. To oni verovatno i sada, kada je kraj ove vaše vladavine, to dobro znaju. Hvala.