Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 73 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da stave svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
U elektronskom sistemu za glasanje prisutno 84 narodna poslanika i prisutan je još jedan određeni broj narodnih poslanika u sali Narodne skupštine, tako da su ispunjeni Poslovnikom utvrđeni uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović o narodni poslanik Momo Čolaković.
Nastavljamo zajednički načelni pretres 13. i 14. tačke dnevnog reda i to delom sednice gde pravo na reč imaju narodni poslanici a po redosledu i prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 13. i 14. dnevnog reda.
Poslednji prijavljeni govornik na listi onih koji žele da uzmu reč je narodni poslanik Zoran Krasić, a vreme koje je na raspolaganju narodnom poslaniku Zoranu Krasiću od ukupnog vremena poslaničke grupe SRS je sedam minuta i pre nego što dam reč, želim da uputim izvinjenje narodnom poslaniku Zoranu Popoviću, omaškom i zbog sličnosti glasova, juče sam tokom sednice zamolila da ne ometa dobacivanjem, on nije dobacivao. Moje izvinjenje narodnom poslaniku Zoranu Popoviću, sa nadom da ćemo zajedno tako svi učestvovati u održavanju reda na sednici i da nećemo kršiti odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Sedam minuta.

Pa dobro, ako ste mi se izvinili, nema nikakvih problema.
Da završim ovu priču o izmenama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i javno-privatnom partnerskom odnosu i koncesijama. Juče smo stvarno dosta ispričali o ovom prvom Predlogu zakona, ostalo je još malo da kažemo našto o ovom drugom koji je na dnevnom redu.
Javno-privatni odnos partnerski je u stvari ortakluk između predstavnika državne svojine i predstavnika privatne svojine u obavljanju privrednih delatnosti koje se tiču delatnosti od opšteg interesa. Pravi primer za to je komunalna delatnost. Možete da zamislite kako će to u Srbiji da izgleda. Juče sam vas podsetio da smo imali jednu varjantu kod Mobtela, pa je Karić u bekstvu zato što je državni kapital prevlačio i trošio kao privatni kapital. Mi imamo puno ljudi koji su se značajno obogatili, naročito od 2000. godine do danas i oni imaju toliko sredstava da su im potrebni novi izazovi, kao biznismenima. Pošto su već zauzeli monopole u nekim delatnostima ostala je komunalna infrastruktura i komunalne delatnosti. U uslovima nedostatka sredstava u jedinicama lokalne samouprave za razvoj tih delatnosti evo ih - spasioci tajkuni. Naravno, ponovo će se uspostaviti monopol. To će biti i kod parkiranja i kod kanalizacije, iznošenja smeća, prevoza, moguće je i grejanje, čišćenje, održavanje stambenih zgrada, liftova.
Ko će da utiče posle na cenu komunalnih usluga? Ko će da učestvuje u određivanju te cene kada ste pre nekoliko meseci promenili zakone o izborima i omogućili svakom tajkunu da kupi slobodan mandat? Onda ćete imati situaciju, posle sledećih izbora, da će sve jedinice lokalne samouprave, a sve su prezadužene, da spas traže u javno-privatno partnerskom odnosu. Sa kim? Sa tajkunima, jer jedino oni imaju sredstava. Ko će taj posao da odobri? Jedinica lokalne samouprave gde se nalaze slobodni odbornici pod kontrolom tog istog tajkuna. Od državnog monopola napravićemo javno-privatni partnerski monopol, pa će onda privatni partner u tom odnosu i putem knjiženja i putem troškova i putem, da li će da iskazuje dobit to je drugo pitanje, i pitanje je da li tamo treba da se pojavi dobit zato što u komunalnim delatnostima cene komunalnih usluga treba da budu prilagođene platežnim mogućnostima stanovništva sa određenog prostora. Kažete da je to evropski standard. Šta nas briga, mi ionako nećemo biti u EU. Što bi nas nešto obavezivalo što se tiče Evropske komisije, EU, kada mi nikada nećemo biti članovi.
Vidite da su i vrapci na granama i ovaj vrabac podunavac shvatio da od EU nema ništa, ili su oni sada u stanju raspadanja, pošto su čuli da mi treba da dođemo tamo. Nešto se dešava. Tako da, ovo što se pozivate na evropske standarde, ja sam izuzetno zadovoljan, to će nama bitno da pomogne sledeću kampanju, ali ovaj javno-privatni partnerski odnos je otprilike kao koalicioni kapacitet.
Znate i sami, u Srbiji važi jedna izreka – Od ortačke kobile se ne jede ni mesto, jer je kiselo. U Srbiji ne može da uspe ortakluk, između oca i sina, između dva brata, a ortakluk između državne svojine i privatne svojine je uvek na štetu svih građana Republike Srbije. I vi ovog gurate. Zašto? Neko vam je rekao tamo da to jeste evropski standard, mada u onoj izjavi ste naveli da nema nikakav standard, da ne postoji nikakva obaveza usaglašavanja. Ako pođete od principa - trebaju vam pare, aman ljudi, posle toliko zaduživanja, zar je moguće da vam još trebaju pare? Ne možete više negde na drugom mestu da se zadužite, sad biste da se zadužite kod koga? Kod Miškovića, Beka ili kod ovih? Aman, naplatite od njih potraživanja koja ima država.
Strašne stvari se dešavaju. Evo, vidite, sad smo u mogućnosti ne samo da unapred kažemo šta će da bude povodom neke vaše inicijative, nego ovo sve građani shvataju i bez objašnjenja, i bez objašnjenja shvataju da je u pitanju jedna najobičnija medijska podvala, prevara i uspostavljanje novih monopola, da bi bogati bili još bogatiji, a da bi siromašni bili još siromašniji. Druga tačka vašeg zajedničkog programa ove Vlade je borba za socijalnu pravdu. Pa kako možete da pričate o socijalnoj pravdi, a država duguje građanima, svojim građanima?
Evo, ovih dvadesetak minuta, da požurite u EU, častim vas.

 Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Ako da, molim vas da se prijavite u elektronski sistem, da biste mogli da koristite svoje pravo na reč u ovom delu toka sednice.
Pošto niko ne želi reč, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i Predlogu zakona o javnom-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA OPLEMENjIVAČA BILjNIH SORTI.
Pre nego što otvorim načelni pretres o tački dnevnog reda koja je pred nama, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas tokom radnog dana raditi načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, a kada završimo načelni pretres ove tačke dnevnog reda otvorićemo i raspravljati o zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca, s tim što će uobičajena pauza od jednog sata biti određena nakon što završimo pretres tačke koja će upravo biti otvorena, a ukoliko bude bilo potrebe radićemo i posle 18,00 časova do završetka zajedničkog načelnog pretresa o 16. i 17. tački dnevnog reda.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS
- 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika. Na osnovu člana 96. stav 4, prijave za reč se primaju do otvaranja načelnog pretresa ili zajedničkog jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda, tako da vas molim da ko još nije predao spisak narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi, da to učini odmah.
Obaveštavam vas, takođe, da će po ovim tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Siniša Stamenković - poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Arpad Fremond - poslaničku grupu Manjina; narodni poslanik Zoran Bortić - poslaničku grupu SPS – JS i narodni poslanik Milorad Krstin - poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa želi da ovlasti nekog člana, molim vas da nas obavestite da bi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, Dušan Petrović, ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede želi reč? (Da.)
Reč ima ministar.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zaštiti prava oplemenjivača je stupio na snagu 10. juna 2009. godine. radi se o posebnom obliku zaštite intelektualne svojine, koja je veoma važna za napredak naše poljoprivrede i predstavlja jednu od suštinski bitnih stvari koja unosi red ili više reda u jednoj oblasti u kojoj su se dešavale različite stvari koje nisu otvarale mogućnost da se ova vrsta delatnosti podigne na nivo koliko je moguće u našoj zemlji.
Ove izmene i dopune imaju za cilj da usklade postojeći zakon, koji, kao što rekoh, je nedavno donet, sa svim odredbama Konvencije koja je doneta 1991. godine i koja će otvoriti vrata da naša zemlja uđe u Međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti. Dakle, usvajajući ove izmene i dopune postojećeg zakona mi ćemo stvoriti sve pretpostavke da Srbija, da svi koji se u našoj zemlji bave ovom delatnošću imaju mogućnost da koriste sve benefite međunarodne pravne zaštite, da oplemenjivači biljnih sorti iz Srbije dođu u priliku i u mogućnost da tu zaštitu ostvaruju u inostranstvu. Mi smo zemlja koja ima veoma značajan izvoz ove vrste dobara.
Sa druge strane, učiniće se dostupnijim nego što je to u ovom trenutku i pristup genetskom i genetičkom materijalu, koje će omogućiti razvoj ove vrste delatnosti i svih instituta, ali i drugih koji se ovom vrstom posla bave. Dakle, biće stvorene pretpostavke da mi svoj sistem u proizvodnji kvalitetnih sorti podignemo na viši nivo nego što je to u ovom trenutku.
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je obavilo sve potrebne konsultacije sa nadležnim telima u Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti i ove izmene i dopune koje se danas nalaze pred vama predstavljaju jedan usaglašen tekst, te ukoliko ovaj parlament da saglasnost da zakon bude izmenjen i dopunjen na ovaj način i kada bi takve izmene i dopune stupile na snagu, više ne bismo imali nikakve smetnje da pristupimo ovoj veoma značajnoj Konvenciji.
Dakle, stupanjem na snagu ovog zakona Srbija stiče pravo da položi instrument pristupanja ovoj međunarodnoj organizaciji, koja je, posredstvom Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi, upućuje generalnom sekretaru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Ovaj sistem zaštite predstavlja jedan od vrlo bitnih elemenata neophodnih da bi Srbija mogla da postane članica STO, jer STO ovakav vid i sistem zaštite u potpunosti respektuje i smatra ga dovoljnim da bi se moglo smatrati da mi imamo sve instrumente koji su nam potrebni i neophodni.
Reći ću samo nekoliko rečenica. Ovde se nekoliko stvari menja i u pogledu tzv. materijalnog prava, ali i nekoliko stvari u pogledu procedure, na precizniji način i u skladu sa konvencijom se definišu određeni instituti koji su važni za utvrđivanje novih biljnih sorti, dakle, neki od atributa novih biljnih sorti, kao što su različitost, stabilnost. Izmenama i dopunama će biti definisani na takav način da to bude u skladu sa ovom međunarodnom konvencijom.
Takođe, menjaju se određene proceduralne stvari u pogledu procedure koja je ovde uređena, a odnosi se na postupak sticanja prava zaštite oplemenjivača. Rokovi za prigovor se produžavaju, jer je to takođe u skladu sa odredbama konvencije, sa 30 na 60 dana, što pruža veći stepen i veću mogućnost zaštite svim zainteresovanim licima.
Takođe, uređuje se na adekvatan način i u skladu sa konvencijom jedan vrlo važan institut, a to je obavezna licenca. Naime, niko ne može koristiti ovo intelektualno dobro, ono je vlasništvo oplemenjivača, izuzev ukoliko oplemenjivač to ne prenese na druge određenim pravnim poslom i ukoliko drugi ne dobiju licencu za to, izuzev u specifičnim slučajevima, kada postoji javni interes koji se, pre svega, ogleda u nužnosti stvaranja uslova da snabdevanje hranom bude bezbedno i kada postoje drugi javni interesi u pogledu određenih elementarnih nepogoda itd. Mi smo ove odredbe prilagodili odredbama međunarodne konvencije, tako da smo uklonili i tu vrstu nesklada koji postoji.
Ovo nije dug zakon. Izmene i dopune se nalaze pred vama. Siguran sam da će u debati biti otvorena i pojedina specifična pitanja. Ono što na kraju želim da kažem je da se radi o jednoj od strateških pretpostavki za razvoj naše poljoprivrede. Pored potrebe da naši poljoprivredni proizvođači imaju na raspolaganju u što je moguće većoj meri neophodna iskustva, veštine, znanja i da imaju najbolje moguće obaveštenje o tome šta su mere agrarne politike, sa jedne strane. Sa druge strane, pored potrebe da imamo znatno veće površine zemljišta pod navodnjavanjem nego što imamo danas, ovo je treći stub koji je neophodan za razvoj poljoprivredne politike, a to je da imamo najkvalitetniji mogući semenski i sadni materijal, da otvorimo mogućnost svima koji se u Srbiji time bave, a to su vrlo značajne institucije sa vrlo dugom tradicijom i sa velikim dostignućima, pre svega mislim na institute, ali isto tako i na različite kompanije koje su ušle u ovu vrstu posla, dakle, da im otvorimo mogućnost da ono što su njihovi proizvodi budu zaštićeni, ne samo u Srbiji nego i na međunarodnom nivou.
Sa druge strane, još jednom da ponovim, da otvorimo mogućnost svim tim institucijama da imaju lakši pristup svom potrebnom genetskom materijalu da bi mogli da unapređuju svoj rad, da im pružimo sistem zaštite, proceduru zaštite i sadržinu zaštite i prava, onako kako to imaju najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.
Pozivam vas da ove izmene i dopune zakona usvojite i na taj način otvorimo pristup našoj zemlji ka Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti. Hvala.

Pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da)
Narodni poslanik Siniša Stamenković. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo saradnici, u nizu uslova neophodnih za potpuno usaglašavanje naše i evropske legislative nalazi se i zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti. Smatramo da je zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti poseban oblik zaštite intelektualne svojine svih proizvođača biljnih sorti, kako na teritoriji Republike Srbije, tako i u drugim institucijama koje sarađuju sa našim institucijama.
Zakon je kao i "sui generis" sistem međunarodno priznat i potvrđen tek potpisivanjem Međunarodne konvencije za zaštitu novih biljnih sorti. Konvencija je izmenjivana i dopunjavana radi usklađivanja sa novim saznanjima, sa novim tehnologijama i aktuelnim naučnim dostignućima. Mora se priznati da Srbija u ovoj oblasti nije zaostajala onako kako bi se mogao stvoriti privid.
Donošenjem Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti iz 2009. godine Srbija je stvorila samostalne i sve realne osnove i pretpostavke za zaštitu intelektualne svojine na biljnim sortama. Zakonom o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti iz 2010. godine, Srbija je ratifikovala Međunarodnu konvenciju za zaštitu novih biljnih sorti, tzv. Pariskom konvencijom iz 1962. godine, a zatim i Ženevskom konvencijom iz 1972. godine, kao i sve izmene i dopune konvencija iz 1978. i 1991. godine, čime smo postali ravnopravna članica UPOV ove konvencije.
Međutim, da bi Republika Srbija UPOV, potrebno je i neophodno izvršiti izmene i dopune Zakona radi obaveznog usklađivanja sa svetskim tehnologijama, novim naučnim rešenjima i poboljšanjima kvaliteta sorti.
Poslanička grupa PUPS raspolaže saznanjima da je primena određenih zakonskih rešenja u praksi često bila uslovljavana potrebom da se pojedine odredbe zakona izmene i dopune, kako bi se maksimalno i po najvišim standardima unapredio sistem za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, što je sasvim ispravna orijentacija. Mislimo da je to vrlo praktično rešenje aktuelnog usaglašavanja, ali i primene novih zakonskih odredaba koje nisu samo zakonske odredbe, već je i veliki broj promena tehničkog, stručnog i tehnološkog karaktera.
Republika Srbija se donošenjem ovog zakona obavezuje da ispuni sve uslove za usaglašavanje sa svetskim i evropskim standardima, kao i da položi instrument pristupanja STO, kao neko ko je izvršio obaveze iz Konvencije o UPOV, o čemu je ministar govorio.
Zakonom se definiše reprodukcioni materijal, uz jasno razgraničenje ubranog materijala i proizvoda direktno dobijenih od ubranog materijala zaštićene biljne sorte. Upravo je u našem društvu intenzivna aktivnost svih organizacija, pa i Pokreta zelenih na zaštiti genetski modifikovanih materijala, odnosno odluka o tome da li će se Srbija ikada baviti tim pitanjima, sem u naučne i istraživačke svrhe.
Saglasni smo da je vladala određena konfuzija u ranijem tumačenju konvencije o UPOV. Međutim, zakon ispravlja i mnogo jasnije definiše način otuđenja sorte, pri čemu se biljna sorta u zaštićenoj intelektualnoj svojini i dalje smatra novom. Mislimo da je i to dobra orijentacija. Dobro je da se sada pojmovi definicije različitosti sorte, kao i uniformnosti sorte, usklađuju sa opštim propozicijama koje važe u svetu.
Mislimo da je takođe dobra definicija stabilnosti biljnih sorti i da je ona u skladu sa UPOV konvencijom. Zakon sada definiše način razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, sa potpunom definicijom obima tog prava, ali i sa pravom da određuje uslove pod kojima će se sorte koristiti.
Zakonodavac dozvoljava oplemenjivaču da sam može određivati ograničenja za korišćenje biljne sorte, što je potpuno u skladu sa UPOV konvencijom.
U celosti podržavamo odredbe zakona kojima je regulisano vreme u kom periodu oplemenjivač ima pravo na prethodnu zaštitu intelektualne svojine. Takođe, oplemenjivač ima pravo, kao i nosilac prava oplemenjivača, na prethodnu zaštitu, pod uslovom da mu se ta prava i dodele, o čemu odlučuje zakonodavac.
Zakonom se takođe rešava pitanje uslova za izdavanje obavezne licence, a posebno se predviđa izdavanje obavezne licence samo iz razloga opšteg društvenog interesa, dok bi bilo koji drugi razlog predstavljao narušavanje prava tog oplemenjivača.
Zakon precizira postupke sa biljnim sortama na oglednom polju, ali i u laboratoriji, kao i druge načine ispitivanja sorti i karakteristike noviteta koje sorta pokazuje, odnosno želi da prikaže.
Poslanička grupa PUPS podržava zakon, zato što on prihvata sve realne sugestije Saveta UPOV u vezi sa zamenom rokova, radi dostavljanja novog imena sorte, ako je prethodno zaštićen ime ukinuto, zatim uklanjanje eventualni nedostataka u zahtevu, kao i za dostavljanje dodatnih podataka i dokumentacije na kojima se zasniva ili prigovor ili upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača u registru zahteva kao i za dostavljanje drugog imena za novu sortu.
Svesni smo da je oplemenjivanje bilja i stvaranja novih biljnih sorti veliki intelektualni rad, veliki naučni tehnološki rad, koji zahteva ogromno znanje, ali i trud, svesni smo i toga da nema značajnijih ulaganja u zemljište, u poljoprivredu i stočarsku proizvodnju ako nemamo najbolje i najkvalitetnije biljne sorte. Oplemenjivanje bilja zahtevaju specijalnu opremu i dugotrajnu i složenu obuku ljudi koji rade na stvaranju novih biljnih sorti. Proces oplemenjivanja i stvaranje nove sorte traje i više od 10 godina i potrebno je ispunjenje novih uslova da bi pojedine sorte zaživele, da budu prihvaćene, pa tek onda da postanu komercijalne. Moramo biti svesni da reprodukcioni materijal sorti stavljenih u promet biva vrlo lako komercijalno umnožavan, a sorta ekonomski iskorišćavana i zloupotrebljavana, a oplemenjivač bio lišen zaštite uz veliki gubitak dobitak i svog ulaganja, velikog truda, znanja i rada.
Možemo se i pohvaliti da u Srbiji danas imamo priznatih više od 1.800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo najmanje 20 instituta i selekcionih kuća. Pored domaćih biljnih sorti ratarskih kultura, stvorena je i 130 sorti i vinove loze, što je posebno težak i složen proces u stvaranju novih sorti.
Želimo da napomenemo i mišljenja smo da se sada zakonom regulišu sva prava oplemenjivača biljnih sorti i da se time stvara bolji podsticaj za investiranje u oplemenjivanje bilja u poljoprivredi, bolji i efikasniji pristup stranim kvalitetnim novostvorenim sortama, a pre svega voća, vinove loze, ukrasnog bilja i drugih sorti koji mogu biti uvedene u našu proizvodnju, a do sada nisu bile uvedene zbog nedostatka ovog zakona. sigurno je da iz boljeg pristupa velikom broju novozaštićenih biljnih sorti možemo doći do povećanja prihoda iz njihove široke komercijalne proizvodnje.
Poslanička grupa PUPS smatra da će se ovim zakonom omogućiti poljoprivrednim proizvođačima bolji pristup, povoljna proizvodno - tehnološka svojstva i veći prinosi, veća otpornost na bolesti štetočina raznih biljnih sorti. zakon će takođe imati direktnog uticaja i na same oplemenjivače, jer će im dati podstrek za stvaranje novih i boljih biljnih sorti.
Uz prihvatanje jednog broja amandmana koji imaju za cilj da poboljšaju suštinu i karakter zakona i njegovu potpunu kompatibilnost sa najboljim svetskim i evropskim rešenjima, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati usvajanje ovog zakona. Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da vas obavestim da će danas deo sednice sa Galerije velike sale pratiti naši gosti iz Kancelarije za mlade, Lapovo, 15 najboljih studenata iz Lapova. Pozdravićemo Slavoljuba Ivkovića, Nebojšu Miletića, Aleksandra Popovića, Miloša Nikolića, Jovanu Vlajić, Maju Ilić, Aleksandra Stefanovića, Miloša Golubovića, Jovanu Tasić, Miljanu Solunac, Sandru Prešić, Tatjanu Bogdanović, Aleksandru Kojanić, Vladimira Mihajlovića i Dragana Zlatkovića. Dobro došli u vašu kuću. Drago nam je da su najbolji studenti iz Lapova danas sa nama.
Narodni poslanik Arpad Fremond ima reč, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od najstarijih delatnosti čoveka u oblasti biotehnologije je upravo stvaranje novih biljnih sorti. Biološki postupci stvaranja biljnih sorti obuhvataju selekciju i ukrštanje biljaka. Sorte stvorene ovim postupcima koriste se za ishranu, odevanje, ali i za druge ljudske potrebe.
Ove tradicionalne metode su davale i još uvek daju izuzetne rezultate. Ako danas uporedimo sorte koje su stvorene ovim metodama i njihove divlje srodnike, teško da možemo na prvi pogled uočiti bilo kakvu sličnost. Ono što karakteriše ove metode i njihova neponovljivost, naime ponavljanjem istog postupka se ne može dobiti isti rezultat.
Međunarodnom konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti uspostavljena je Međunarodna unija za zaštitu novih sorti biljaka. Unija predstavlja sestrinsku organizaciju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Zakon o zaštiti prava oplemenjivačima biljnih sorti reguliše zaštitu biljnih sorti kao oblik zaštite prava intelektualne svojine gde je zaštićena sorta intelektualno dobro. Zakonom se uređuju uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača, postupak dodeljivanja prava, sadržaju prava oplemenjivača, prenos i ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte, prestanak prava oplemenjivača, kao i građansko - pravna zaštita.
Na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna pomenutog zakona. izuzetno je značajno da će stupanjem na snagu ovog zakona Republika Srbija ispuniti uslove da postane punopravna članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, a ispuniće se i jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Oplemenjivanja bilja, odnosno stvaranje novih biljnih sorti je rad koji zahteva veliko znanje i trud, kao i značajna ulaganja u zemljište, opremu i obuku ljudi. Ovo je dugotrajan proces sa visokim rizikom. U našoj zemlji trenutno je priznato oko 1.800 domaćih novo stvorenih poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća, sa velikim brojem oplemenjivača. Nažalost, od ukupnog broja domaćih sorti za 35 godina stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze. Zbog same prirode tih biljnih vrsta veoma je teško sprečiti neovlašćeno umnožavanje, što je destimulisalo oplemenjivača voćaka i vinove loze. Rešenje za ovaj problem je uvođenje sistema zaštite biljnih sorti, odnosno zaštita prava oplemenjivača.
Šta mogu da očekuju poljoprivredni proizvođači od donošenje ovog zakona? poljoprivrednim proizvođačima se omogućava pristup velikom broju novih zaštićenih biljnih sorti, što dovodi do povećanja prihoda od proizvodnje. Cilj predloženih izmena ovih zakona jeste ispunjenje uslova za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ove izmene će se pozitivno odraziti na celokupnu biljnu proizvodnju i prerađivačku industriju, što je i preduslovom za slobodnu razmenu reprodukcionog materijala, kao i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti, što je izuzetno važno.
Članstvom Srbije u UPOV – u će se omogućiti pristup velikom broju zaštićenih sorti koje su sada nedostupne, a koje se sada odlikuju povoljnim proizvodno - tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti štetočina. Na ovaj način će se povećati i konkurentnost domaćih proizvoda na svetskom tržištu.
Regulisanje zaštite prava oplemenjivača daje podstrek stvaranja novih biljnih sorti. Ovde je značajan interes države koja treba da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo u oblasti stvaranja novih biljnih sorti. Ulaskom naše zemlje u UPOV omogućava se domaćim oplemenjivačima da zaštite svoja prava i u drugim državama pod istim uslovima, ali i stranim oplemenjivačima da zaštite svoja oplemenjivačka prava u našoj zemlji. Primenom zakona očekujemo i pozitivne efekte, prvenstveno u podsticanju stvaranja novih domaćih biljnih sorti i šire upotrebe stranih kvalitetnih sorti, čime će se unaprediti biljna proizvodnja.
Izuzetno je važno spomenuti da je u izradi Predloga zakona učestvovala i radna grupa koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, uvaženi domaći stručnjaci koji se bave oplemenjivanjem i predstavnici organizacija koja se bave ispitivanjem sorti. Važno je pomenuti da će se usvajanje zakona stvoriti uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i razmenu rezultata ispitivanja sa organizacijama i institucijama i drugim članicama UPOV-a koje obavljaju poslove zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti.
Gospodine ministre, možemo konstatovati i to, nažalost, da ove godine na dnevnom redu nije bilo zakona iz oblasti poljoprivrede. I ovaj zakon koji se trenutno nalazi na dnevnom redu, je samo izmena i dopuna Zakona koji smo doneli 2009. godine.
Smatram da je potrebno da donosimo više zakona iz oblasti poljoprivrede. Kao narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, smatram da je problem u tome da mi našu stratešku granu privrede – poljoprivredu – uređujemo, odnosno kreiramo na bazi uredbi i pravilnika, a ne zakona. Ne mislim da uredbe i pravilnici nisu potrebni, ali smatram da treba da damo veći značaj zakonima.
Šta konkretno mislim? Na primer, mislim na subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača. Nije fer prema njima subvencije dobijaju kroz uredbe. Uredbu možete promeniti često, čak i na telefonskoj sednici Vlade. To, po meni, nije dobro. Zakon je ipak druga stvar.
Šta se desilo, na primer, ove godine? Protest poljoprivrednih proizvođača je svima nama poznat. Do njega je došlo zbog promene načina subvencionisanja u toku proizvodne godine. Poljoprivredni proizvođači, jednostavno, nisu imali drugog izbora – čekali su pare, a od Ministarstva poljoprivrede su dobili čak i materijale u kojima je bilo šta ih čeka u toku godine. Nažalost, od toga se vrlo malo ostvarilo. Smatram da je trenutno u poljoprivredi najveće zlo neizvesnost. Neizvesna je cena, neizvesna je subvencija, neizvesna je podrška države. Verujte mi, gospodine ministre, neizvesnost trenutno najviše muči naše poljoprivredne proizvođače. Šta da proizvode, na koji način, šta će biti sledeće godine, očekuju odgovor.
Posle protesta ste, gospodine ministre, najavili da ćemo u toku avgusta ili septembra održati sednicu Odbora za poljoprivredu na kojoj ćete saopštiti, otprilike, program Ministarstva poljoprivrede za 2012. godinu, da bi naši poljoprivredni proizvođači znali unapred šta ih čeka u sledećoj godini. Za to još nije kasno.
Inače se u zemljama u okruženju poljoprivrednicima deli akontacija, to je već počelo. Poljoprivredna proizvodna godina, dobro znamo svi, za 2012. godinu je počela već 1. oktobra 2011. godine, ona upravo traje. Važno je znati unapred da li će uopšte biti subvencija po hektaru jer, možda, taj ko planira da kupi nešto, da razvije svoje gazdinstvo, neće to da uradi ako sazna da nema subvencije za njega. Postoji ogroman rizik u ovoj proizvodnji i to je svima nama poznato.
Apelujem na vas, gospodine ministre, da se što hitnije sastanemo i da nam predstavite konkretne mere i planove vezane za 2012. godinu. Smatram da je potrebno subvencionisati poljoprivredne proizvođače i dati im podršku po hektaru. Pitanje je samo da li će to biti do 100 hektara, do 50, do 30 hektara, ali to nije ni važno. Jeste važno, po meni, najmanje do 50 hektara subvencionisati poljoprivredne proizvođače. Za četvoročlanu porodicu je potrebno barem toliko, po meni, da bi živeli po nekom standardu. Znači, poželjna je subvencija po hektaru.
Ono što je izuzetno važno i što treba da spomenem, to je da poljoprivredne proizvođače ne zanima predizborna kampanja i obećanja iz predizborne kampanje. Nažalost, biće tih obećanja. Smatram da sa predizbornim obećanjima ne možemo unaprediti ovu granu naše privrede. Dobro se sećamo da je pre izbora 2008. godine Ministarstvo poljoprivrede dalo subvencije svakom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu i to nedelju dana pre izbora. Bojim se da to može da se ponovi. Ali me interesuje baš konkretno na šta mogu da računaju registrovani poljoprivredni proizvođači? Da li oni mogu da računaju na subvencije po hektaru u 2012. godini? Interesuje me i kako razmišlja Ministarstvo poljoprivrede po tom pitanju.
Priča da subvencionisanje po hektaru nije imalo efekta smatram da je nerealna, pošto u okruženju svaka država to tako radi i svaka država u oblasti poljoprivrede ima napretke. To je dokaz za metod i EU. Naravno, oni poljoprivredni proizvođači dobijaju i više subvencije od naših. Tako da, ako ovako nastavimo naši poljoprivredni proizvođači neće biti konkurenti na tržištu EU. Mi sa subvencijama barem možemo da održimo poljoprivredu na nekom nivou dok neće biti otvoreni fondovi EU i prema našim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo sačuvati naše male poljoprivredne proizvođače i, ako to uspemo, možemo reći da će im biti lakše u sklopu pridruživanja naše države EU.
Znam, gospodine ministre, da ste izjavili da je nerealno trenutno govoriti o tome koliko sredstava će biti u budžetu Republike Srbije u 2012. godini namenjeno poljoprivredi, ali smatram da to nije trenutno ni pitanje, nego da li će biti subvencija po hektaru. Mislim, važno je znati poljoprivrednim proizvođačima kako razmišlja Ministarstvo poljoprivrede. Interesuje me za koje poljoprivredne proizvođače će to biti, znači subvencije, i do koliko hektara? To je izuzetno važno za njih. To je izuzetno važno za njih, to najviše interesuje naše poljoprivredne proizvođače.
Naravno, naši poljoprivrednici najviše ih je iz Vojvodine, računaju na sredstva koja ih čekaju u januaru. Svi oni poljoprivredni proizvođači koji imaju na svom gazdinstvu više od 30 hektara, mislim, nadam se da će to biti predviđeno budžetom za 2012. godinu, tih sredstava, zato što im je to obećano. To su neka pitanja i sugestije, gospodine ministre, sa naše strane, što se tiče poljoprivrede u globalu, sa trenutne strane.
Na kraju, želim da kažem, da ćemo mi poslanici SVM glasati za ovaj zakon. Pozitivno je da će se donošenjem ovog zakona ispuniti uslovi da Republika Srbija postane članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti. Ispuniće se jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Znači, još jednom želim da kažem, da poslanici SVM će glasati za ovaj zakon, imate našu podršku, gospodine ministre, po ovom pitanju. A sa druge strane, apelujem na vas, gospodine ministre, da održimo što pre sednicu Odbora za poljoprivredu i da nam prezentujete koji su vaši planovi u Ministarstvu poljoprivrede u 2012. godini. Hvala na pažnji.

Jedanaest minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovan potpredsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima i cenjene kolege narodni poslanici, Zakon o izmena i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, spada u paket strateških zakona koji treba da obezbede da poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji stekne legitimitet strateške privredne grane.
Ovaj zakon uz druge zakone koji regulišu poljoprivrednu proizvodnju treba da stvori normativne pretpostavke da se u našoj zemlji, u poljoprivredu uvedu nova znanja i nove tehnologije i da se na taj način stave u funkciju svi resursi i sve pretpostavke koje će omogućiti da Srbija na svetskoj pijaci hrane postne nezaobilazan faktor i poželjan partner.
Zakonskom regulativom obezbedićemo da se proizvodnja hrane usaglasi i standardizuje prema pravilima koje u ovoj oblasti postoje u normativima EU i Svetske trgovinske organizacije. Da bi to omogućili, mi u Srbiji treba da obezbedimo uslove koji će našim poljoprivrednim proizvođačima, na svim delovima teritorije Republike Srbije otvoriti mogućnosti za maksimalno korišćenje različitih komparativnih prednosti kojima naša zemlja raspolaže u proizvodnji hrane. Između različitih komparativnih prednosti koje kao zakonodavni organ treba da uočimo i afirmišemo, mi moramo da stvorimo i uslove, da svi naši poljoprivredni proizvođači, odnosno svi oni ljudi koji žive po našim selima i privređuju u različitim granam poljoprivrede, moraju imaju, bar u zakonskom smislu, jednako stimulativne uslove da se bave svojom proizvodnjom, nezavisno od poseda kojim raspolaže.
Drugim rečima, mi u poljoprivrednoj proizvodnji ne smemo imati građane prvog i drugog reda, ne smemo stimulisati veleposednike i zanemarivati male proizvođače, jer mali proizvođači na posedima od jedan, dva ili tri hektara zemlje, takođe doprinose ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Svi u ovoj skupštini, nezavisno od toga, da li predstavljamo vladajuću koaliciju ili smo u opoziciji, složićemo se oko činjenice, da je poljoprivredna proizvodnja strateška grana ukupnog ekonomskog razvoja Srbije.
Potičem iz poljoprivrednog kraja, iz žitorodne Mačve i veoma dobro poznajem probleme sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači u ovom delu Srbije. Uveren sam da su problemi sa kojima se suočavaju u Mačvani, potpuno isti sa problemima koji tište seljaka u Prokuplju, Čačku, Vojvodini i drugim delovima Srbije.
Upravo zbog toga očekujem od ministra poljoprivrede koji pored toga, što potiče iz poljoprivrednog kraja i poznaje život i probleme ljudi na selu, a ima i bogato iskustvo kao ministar pravde, da preko ministarstva na čijem je čelu, pokrene mehanizme da se u zakonskoj regulativi obezbede uslovi da se naši poljoprivredni proizvođači pod jednakim uslovima bave poljoprivrednom proizvodnjom.
To znači da Ministarstvo poljoprivrede treba da predloži zakonsku i drugu normativnu regulativu koja će stvoriti normativne pretpostavke da se svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, nezavisno od veličine, bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Drugim rečima, kreditni aranžmani cena i aranžmani otkupa viška poljoprivrednih proizvoda moraju biti jednako dostupni svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. Na taj način eliminisaćemo monopole na tržištu poljoprivrednih proizvoda i obezbediti motiv za zdravu tržišnu utakmicu, a to će sa drugim merama, uključujući i zakon o kojem danas raspravljamo, obezbediti uslove da se pokrene zdrava konkurencija u proizvodnji hrane i da se stave u funkciju sve komparativne prednosti kojima naša zemlja u ovoj oblasti raspolaže.
Poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti predstavlja jedan od suštinski važnih zakona koji doprinose unapređenju kvaliteta i kvantiteta poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. Ovim zakonom ne zaštićuje se samo intelektualna svojina kojom Srbija treba da poštuje međunarodne ugovore i konvencije već se unapređuje sistem normi i propisa kojima Republika Srbija otvara perspektive za pristupanje i punopravno članstvo u međunarodnoj uniji za zaštitu mnogih biljnih sorti. Ujedno, usvajanjem ovog zakona ispuniće se još jedan uslov za pristupanje naše zemlje STO. Pored toga, oplemenjivačima biljnih sorti omogući će se i pristup stranim novostvorenim sortama koje oplemenjivači ne mogu da uvedu u proizvodnju bez mogućnosti zaštite vlastitih oplemenjivačkih prava u skladu sa zakonom.
Ovaj zakon stvoriće pretpostavke da se poljoprivrednim proizvođačima omogući pristup velikom broju zaštićenih biljnih sorti, što će u krajnjem dovesti do značajnog povećanja od poljoprivredne proizvodnje.
Izmene i dopune ovog zakona doprineće da se prava oplemenjivača biljnih sorti u ovoj zemlji usklade sa pravima u međunarodnoj utakmici, što je neophodan uslov za članstvo Republike Srbije u STO i drugim asocijacijama.
Ne treba ni podsećati da se naša zemlja obavezala da u najkraćem roku pokrene proceduru radi usvajanja ovog zakona, čijim će usvajanjem ispuniti uslove da postane punopravni član Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i za pristupanje STO.
Nezavisno od normativne procedure ovaj zakon će se pozitivno odraziti na celokupnu biljnu proizvodnju i prerađivačku industriju u našoj zemlji, ali i na slobodnu razmenu reproduktivnih materijala i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti između Republike Srbije i ostalih država potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti biljnih sorti.
Zakon će se stimulisati povećanje tržišne konkurentnosti, omogući će veći priliv stranih i domaćih sorti na našem tržištu što će u krajnjem obezbediti našim proizvođačima mogućnost podizanja proizvodnih zasada, boljeg fitosanitarnog stanja. Ujedno, ovim zakonom obezbediće se afirmacija znanja kojim naša zemlja raspolaže u ovoj oblasti i zaštita tog znanja. Omogući će se obuka i usavršavanje zaposlenih u oblasti zaštite prava oplemenjivača u svim segmentima od nadležnog organa do oglednih polja i laboratorija. Stvoriće se uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i za razmenu rezultata u oplemenjivanju biljnih sorti sa drugim organizacijama i institucijama koje obavljaju ovu delatnost u međunarodnoj zajednici.
Posebno je važno što će se usvajanjem ovog zakona stvoriti uslovi da naša zemlja postane član Međunarodne unije za zaštitu biljnih sorti i da pristupi STO.
Zbog svega iznetog poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala na pažnji.