Šest minuta i 30 sekudi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, pa narodni poslanik Bajram Omeragić i narodni poslanik  Mirko Čikiriz.

Samo kratko želim da iznesem sledeće. Uz dužno poštovanje prava SRS i da podnesu amandman da ga brane, da iz svog ugla kritikuju rešenje koje je dato u ovom članu, kao i ostala rešenja kada je reč o poslaničkoj grupi SPS – JS kada je reč o meni, koji u ime toga govorim. Moram da kažem da, naravno mi se nismo saglasili sa stavom, sa političkim stavovima  i sa gledanjem SRS na ovu stvar, jer sam ja načelno pokušao da napravim prilaza, u onome što jeste odobravanje Vlade u smislu ne važenja takvih normi u ovom zakonu koji će poboljšati mehanizme i mi to tako vidimo. Praksa će pokazati da će možda sutra postojati potreba za poboljšanjem ovog zakona u pojedinim odredbama.
U svakom slučaju, mi odobravamo aktivnost Vlade na onome što jeste usavršavanje i poboljšanje te pravne norme i legislative i u ovoj oblasti, jer država mora da vodi računa o svojim građanima o svojoj teritoriji i o mehanizmima koji će doprineti jednom poretku koji je u interesu svima.
Prema tome, govorili smo u prilog onome što su pokušaji Vlade u tom pravcu, sa odobravanjem svega toga, a ne u smislu nekog opozicionog gledanja. Naravno, svi imaju pravo da to učine, to je legitimno pravo i vas i svakog drugog, jer da nema toga izgubio bi smisao postojanje ovog parlamenta i rasprava ovde. Zahvaljujem.

Dva minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić. Izvolite.

Hteo sam na odgovor ministra da dodam da, analizirajući situaciju sa lažnim azilantima, smo došli do jednog zaključka da je iz ove grupacije građana Sandžaka koji su sada na teritoriji Republike Turske vrlo malo, a imaju državljanstvo, vrlo malo njih je tražilo azil u zapadnoj Evropi. Prema tome, ta vrsta prava nije ni na koji način zloupotrebljena.
Koristim priliku da kažem, još jedna priča koja je vođena tada kada smo govorili da li će ti građani sada dolaziti masovno u Srbiju i u Sandžak, znate šta, u Sandžaku je nezaposlenost 50%, čak i ljudi koji žive u Sandžaku traže spas po zapadnoj Evropi, da dođu do zaposlenja, a kamo li još neko sa strane da dođe. Ne možemo strane investitore da motivišemo i pored toga što damo 10 hiljada evra za jedno radno mesto.
Na kraju, moram da kažem, pošto su ovde predstavnici MUP sa kojim sarađujemo i mnogo puta komuniciramo i kada se radi o našim građanima koji su posle raspada zemlje ostali da žive na teritoriji Crne Gore, pa traže državljanstvo, i o ovim građanima na teritoriji Republike Srpske, teritoriji Republike Turske. Želim da kažem da imamo dobru saradnju sa administracijom u MUP i zahvaljujem im se na saradnji i dobrim uslovima koje su stvorili, da ovi građani mogu da dođu i ostvare ovo svoje pravo. Naravno, te procedure znaju da budu malo duže. Neka budu duže i neka se utvrdi za svakoga da li je stekao pravo da stekne naše državljanstvo, a mi smo uvek bili za to, ako neko zloupotrebi, da se to proanalizira i da ne dođe do zloupotrebe takvog prava.

 Dva minuta iskorišćeno od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Mislim da se na ovom članu, ovo je možda i najbitniji član u ovom zakonu. Zbog toga, ministre, ja sam u prvom izlaganju predložio da makar detaljno postupak regulišete uredbom, ali je mnogo bolje da to stoji u članu zakona. Ovako kako je napisano, dozvoljava se mogućnost za razna tumačenja i razne zloupotrebe, što ne verujem da je vaša namera i u pravničkom delu obrazloženja se u potpunosti slažem sa gospodinom Šarovićem. Ne vidi se iz člana 13. to o čemu vi pričate. Vidi se iz podnetih amandmana. Može da se vidi iz uredbe koja će ovo detaljno razraditi, kao što je dobar član, član 18. kod pasiviziranja prebivališta i boravišta kada postoji sumnja da je neko fiktivno prijavljen na nekoj adresi, pa nadležni organ vrši provere itd. nije ništa smetalo da tako nešto slično stoji i u članu 13, da bi pravna norma bila vrlo jasna, vrlo precizna, vrlo koncizna i da bi građani znali pod kojim uslovima mogu automatski da dobiju prebivalište i zašto ne mogu da dobiju prebivalište odmah, već u žalbenom postupku ili nakon određenih provera.
Obrazloženje koje ste usmeno dali je prihvatljivo, ali ako smo za evropske principe, a jasno, ako smo za poštovanje ljudskih prava, a jesmo, onda ona moraju da budu nedvosmisleno definisana i da ne ostave prostor ni za kava druga tumačenja.

 Jedan minut i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Nataša Jovanović

Gospođo Čomić, gospodine ministre, ovaj amandman se odnosi na novo poglavlje u zakonu, a to je prijava boravišta i ovaj član 15. reguliše u svom stavu 2. dužinu boravka.
Potrebno je da razmislite i daću vam neke od razloga i argumente, zbog čega je neophodno da se dužina boravišta, od najviše godinu dana produži na najviše pet godina, zato što u slučaju da ovako ostane u zakonskom predlogu koji ste nam dali, izazvaće ogromno nezadovoljstvo među stotinama hiljada naših sunarodnika koji su posle ustaških akcija 1994. i 1995. godine, morali da napuste svoja vekovna ognjišta i da se nasele ovde u Srbiji, a i kod Srba koji mi, zvanično ih država vodi kao raseljena lica, koji ne mogu da žive zbog šiptarskog terora na području naše južne pokrajine KiM.
Sad ako pogledate, a pretpostavljam da je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice u Srbiji, bar na nekom nivou, da li zavidnom ili kakvom svejedno, vi morate da sarađujete. Vi imate, evo govoriću samo u Kragujevcu i u Šumadiji, ono što ja znam.
U Rači, znate da postoji Karađorđev dom i da su smeštene izbeglice, odnosno raseljena lica sa KiM koji tamo borave evo već 11 godina, od kako je počela okupacija i kako su NATO zlotvori došli na KiM.
Imate izbeglički kamp Trmbas, takođe u blizini Kragujevca, kao i u naselju Bresnica. Gospođa Radeta je pre nekoliko godina, zajedno sa našim kolegama, obišla većinu tih centara za izbeglice, između ostalog u Mataruškoj banji i ti ljudi se, gospodine Dačiću, pošto više nemaju i ne mogu da se vrate u svoje kuće, a siromašni su, jedva preživljavaju od nekih bednih dotacija koje imaju ili se snalaze, nešto prodaju i vidite i sami, sada je sve više na televiziji emisija o tim ljudima koje su ustaše i neprijatelji srpskog naroda unesrećili, imaju po šestoro, sedmoro dece pojedini, ili naši Srbi sa KiM. Na svakih godinu dana, ako ovo ostane ovako, moraju da prijavljuju svoje boravište. Pa, zar njima nije dovoljno njihove muke ili da nisu samo u tim centrima, nego se nalaze kao podstanari u nekim kućama, nekim sobičcima? Oni se odatle ne pomeraju godinama.
Ne možemo, kako ste vi, odnosno Vlada Srbije, dali u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana i boljeg rešenja, da to bude najduže pet godina, pa će nadležni organ, odnosno policijska uprava da ustanovi šta se dešava, ne samo kod njih nego uopšte, ako neko prijavi to boravište, a nije na toj adresi, jer to su regulisali članovi pre toga i mnogo smo govorili o tome i u načelnoj raspravi.
Ali, ovo, i ne samo zbog tih lica, nego i zbog činjenice da zbog toga što je upropašćena, satanizovana privreda u našoj zemlji, to statistika govori, nekoliko stotina ljudi se doseli u toku meseca u Beograd i oni tu imaju sada svoje boravište. Zašto oni dolaze tu? Napuštaju. Vi sad da odete u Crnu Travu, tamo imate u evidenciji 1.800 njih koji su prijavljeni na opštinu Crna Trava, a kada pogledate tamo ne znam da li ima 500 ljudi koji žive. Isto je tako kada su u pitanju Srbi u Tutinu. Njih tamo ima 600 i nešto ili 800 prijavljenih, ali realno ih nema toliko. Nema ih ni 300. Oni su svoje boravište našli negde gde nalaze spas za sebe i svoju porodicu.
Zamislite vi sada ako uprava jedinice MUP nije ažurna u svakom gradu, a obično se dešava da nije, ti ljudi zbog toga treba da se maltretiraju i na svakih godinu dana zato što im ističe taj rok... Pa, zamislite, on ne zna gde mu se glava nalazi u ovom haosu, poskupljenju, nemogućnosti preživljavanja, nema da plati račune, ne može da školuje decu i on sad treba da ide i da kaže – ja sam i dalje tu, na toj istoj adresi.
Dakle, MUP mora da se pozabavi onima, a već smo govorili o tome i vi ste rekli da imate te mehanizme, i to nije ništa novo. Vi se sećate 1999. godine, kada je bila sprovedena jedna takva akcija, kada je vlast, mi smo tada bili u koaliciji, gospodine Dačiću, u istoj Vladi, kada je MUP pokušalo da kroz tu akciju koja je bila najšira moguća, pa su nas svi ovi Sorošovci napali, pa ova Sonja Liht, pa svi ti koji rade za CIA, M-6, koji su tada počeli da vršljaju pre ovog petooktobarskog puča ovde.
Dakle, da se to sistematizuje tada. To nije ništa novo. To nisu neki evropski standardi.
Eto, ta vlast u zemlji koja je bila pod sankcijama je pokušala to da uradi. To je jedan dugotrajan proces i posao i to je ono što će u svakoj državi da se radi.
Ne mogu da prihvatim da isti sada status imaju kada je u pitanju dužina boravka stranci, kako je dato u obrazloženju i po ovim međunarodnim konvencijama i građani Republike Srbije.
Još nešto, gospodine Dačiću, vi ste bili, to je lepo i za svaku je pohvalu, pre dvadesetak dana u Republici Srpskoj u kontekstu jačanja specijalnih paralelnih odnosa koje imamo sa zapadnom srpskom republikom. Sastali ste se i sa premijerom i sa ministrom MUP. Znate i sami koliko ima naših sunarodnika iz Republike Srpske, bivše BiH koji takođe ovde imaju, neki su dobili, neki nisu dobili državljanstvo, svoje boravište, pa ga ne menjaju na svakih godinu dana i zato bi bilo najlogičnije da se prihvati ovaj amandman i lepo se kaže – najduže pet godina.
Mi ovako isključivo pomažemo građanima Srbije. To što ima raznih zloupotreba, što ne znamo i pitanje je koliko možete to da pratite, da li stranci koji dolaze u Republiku Srbiju krše odredbe Zakona o strancima, to bi me baš zanimalo, jer ovde pod velom nekih raznih nevladinih organizacija agenture vršljaju i rade šta god hoće. Uglavnom sarađuju sa onim izdajnikom Nikolićem koji trčkara i u američku ambasadu i sve druge, a kada ste spomenuli da neko vršu tu zloupotrebu, evo, seća se gospođa Čomić, Tomislav Nikolić je pre nego što je počeo da pljačka sopstvenu stranku koju je izdao i ukrao ovih 56 miliona i da ga plaćaju tajkuni. Pljačkao je i Narodnu skupštinu. On je bio prijavljen u Beogradu 2002. godine, a naplaćivao je putne troškove kao da živi u Kragujevcu, a ima ovde službeni stan. Posle mu je taj stan bio mali, pa sada ima ovaj od 800 hiljada evra. Što bi naš narod rekao – ima se, može se, otvorio Mišković, Beko kesu, ali to su slučajevi takvih nečasnih ljudi, ali te časne ljude i za ove koje je muka naterala da pobegnu od ustaškog noža, od šiptarskog terora, mora da se ovo promeni i da imaju mogućnost da budu najduže pet godina. Hvala.

iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milan Dimitrijević i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost prihvatili su amandman.
Zakonodavni odbor se nije izjasnio, te će se u danu za glasanje Narodna skupština izjasniti o ovom amandmanu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ove prevare Tomislava Nikolića, o kojima je koleginica Nataša Jovanović govorila, nisu svojstvene građanima Srbije. Za najveći broj građana Srbije možda ovakav zakon nije potreban, ali odmah da se razumemo, nismo mi generalno  protiv zakona, svi bi prijavili mesto prebivališta, eventualno mesto boravišta i tu ne bi bilo ništa sporno, međutim, prebivalište i boravište su dve izuzetno važne kategorije koje su vezane za svakog pojedinca. Naime, na osnovu tih činjenica veliki broj građana Srbije bude u situaciji da ostvari neke beneficije u odnosu na druge. Ako je nešto karakteristično za neku lokalnu samoupravu u odnosu na neku drugu, oni mogu da ostvaruju takva prava. Zatim, na osnovu mesta prebivališta ili boravišta uspostavlja se i sudska nadležnost i te činjenice da budu utvrđene i na osnovu zakona su veoma bitne i o vođenju računa gde ima neko mesto prebivališta ili boravišta. Čim je država malo postala savremena o tome se vodilo računa.
Kada je u skupštinsku proceduru stigao ovakav zakon mi smo mislili da imate nameru na ozbiljan način da rešite neke probleme, pa smo onda sačekali član 18. i videli smo da tu postoje određeni propusti.
Duboko verujem da će gospođa Kasalica i gospodin Todorović verovatno pružiti dodatne informacije gospodinu Dačiću da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Naime, postoje određene stvari koje se mogu polemisati, pa sada da li se mesto boravišta stiče nakon 90 dana, odnosno obaveza prijavljivanja nakon 90 dana, ili možda što je u svojoj diskusiji vezano za neke amandmane istakao gospodin Šarović, možda i posle 60, pa čak da je skraćen taj rok i posle 30 dana, to može biti nešto što je sporno, nešto o čemu se može diskutovati. Rešeno je sa dužim ili eventualno kraćim rokom, ali ovo našta se odnosi amandman na član 18. koji sam podneo, nama je bilo veoma važno da se prihvati, ako ništa drugo, barem zbog pijeteta prema licima koja su preminula. Mi podržavamo i možemo da razumemo da član 18. predlaže ažuriranje iz oblasti sticanja odnosno prijavljivanja mesta prebivališta ili boravišta.
Prethodni članovi su regulisali kako i na koji način se do toga dolazi, koje su obaveze građana Srbije a zatim koje su obaveze državnih organa odnosno pre svih Ministarstva unutrašnjih poslova. Onda, pošto postoji mogućnost, i videlo se da postoje i namere da se ovo zloupotrebljava, država je morala da interveniše na jedan drugi način, odnosno pre svih MUP.
Član 18. stav 1. je rekao da sud, ili neki drugi državni organ ili možda fizičko ili pravno lice mogu izraziti sumnju u mesto prebivališta ili boravišta za određeno lice, jer može i fizičko lice da ima interes da dokazuje da određeno lice nema mesto prebivališta ili boravišta upravo tamo gde zvanično u odnosu na osnovu prijave ga ima. I onda, na osnovu tako podnetog zahteva, državni organ odnosno MUP može da pokrene postupak i da dovede do pasiviziranja takvog stanja. Ukoliko se MUP odlučilo za tako nešto, onda ono tim rešenjem o pasiviziranju prebivališta ili boravišta uspostavlja obavezu za građanina Srbije odnosno lice koje ima državljanstvo u Srbiji a pretpostavlja se da je lice živo, svakako, ima obavezu da prijavi u roku od osam dana mesto prebivališta odnosno boravišta.
Šta se dešava ukoliko ono ne želi to da uradi? Rečeno je da će se stavom 4. člana 18. ovog predloga zakona, da će onda organ odnosno MUP, u skladu sa članom 11. stav 2. Predloga zakona, regulisati i rešiti taj deo. Opet ostavlja mogućnost žalbi. Znači, ovde postoji niz varijanti i nijansi i da se pogreši i da se eventualna greška otkloni.
Onda konačno dolazi stav 6. ovog člana gde je zaista napravljen jedan, rekao bih, i morbidan predlog da se to uradi. Ali, kolega Miletić Mihajlović nije trenutno tu, a on kaže da usvojimo ovakav zakon pa da pustimo malo, da vidimo šta kaže prakse, pa ukoliko praksa bude neke stvari demantovali, mi ćemo pristupiti izmenama. Evo, mi odmah predlažemo izmenu jer smo sigurni da ovo zaista nije dobro. Mislimo da bi ovo trebalo prihvatiti.
Kaže se: "Nadležni organ će po službenoj dužnosti pasivizirati adresu prebivališta odnosno boravišta u slučaju prestanka državljanstva Republike Srbije". U redu. Ali, ovde se još dodaje: "ili smrti građanina". Kako možete pasivizirati mesto prebivališta ili boravišta nekom ko je preminuo? Tu nema potrebe uopšte ništa pasivizirati. Ukoliko još jednom razmislite o ovom amandmanu, mislim da ćete ga prihvatiti, jer je besmisleno da ostane ovako. Ipak će ovo neko da čita i nekome će ovo jako zasmetati.
Gospodine Dačiću, nemojte imati iluziju da nakon usvajanja ovog zakona, sa prihvaćenim amandmanima ili ne, da će mnogi problemi koji nastaju iz ove oblasti biti rešeni ovakvim zakonom. Neće. Neka lica, ja ne govorim o onima koji se preseljavaju na određena područja da bi vršili krivična dela, da bi na organizovan način napadali na pojedinca ili na državu Srbiju u celini, govorim o onima koji zbog mnogo nerešenih problema koje ova vlada nije bila u stanju da reši, neki, moram reći, i nasleđeni stoje od ranije, fiktivno ne prijavljuju mesto prebivališta ili boravišta u nekim drugim mestima zbog školovanja, lečenja, zbog eventualne mogućnosti na zaposlenje, zbog eventualnog upisa u srednje škole i na fakultete i zbog toga prijavljuju mesto prebivališta a da zaista tu ne stanuju ili ne borave.
Ovde je potrebno uključiti kompletan sistem, kompletnu, rekao bih, državnu upravu i Vladu da rešavaju ove probleme. Oni su se nagomilali i uvek će postojati želja ili potreba da se na određeni način obezbede neke privilegije koje, recimo, Beograd nudi u odnosu na Bajinu Baštu, Krupanj, Ljuboviju ili neka druga mesta, a da ne govorim o Crnoj Travi. To nije moguće rešiti kroz ovaj zakon, ali je dobro postupanje na domaćinsko vođenje politike, na vođenje računa o svojim građanima moguće rešiti te probleme.
Gospodine ministre, i u ovom domu, a i u javnosti se govorilo o jednom problemu koji je karakterističan za određeni lokalitet odakle ja dolazim. Verovatno ste čuli, pa bi možda u sklopu potrebe da odgovorite na ove argumente koje sam izneo, vezano za prihvatanje ovog amandmana mogli i to da osvetlite na neki način. U Banji Koviljači je veliki problem sa azilantima i o tome govori i pozicija i opozicija i govore građani. Čuli ste za probleme koji su se pojavljivali, da se silovala neka žena koja ima englesko državljanstvo, nezvanično se priča da postoji jedno ubistvo između pripadnika ljudi koji se nalaze tu, koji su azilanti. Trebalo bi taj problem mnogo ozbiljnije i mnogo brže rešavati, dok se problemi još više nisu nagomilali, a kasnije će ih biti teže i rešavati.
Još jednom pozivam vas, gospodine ministre, da ovaj amandman koji je SRS podnela prihvatite. On će sigurno otkloniti neke nejasnoće, zapravo i jednu nepravdu prema licima koja su preminula i jednu veliku besmislenost. Hvala.