Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi.
Narodni poslaniče, od vremena poslaničke grupe ili zamenika predsednika poslaničke grupe, od kog vremena da računamo?
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Omeragiću, možete vi da mislite ono što biste voleli da mislite, ali ipak mislim da morate uzeti u obzir ono što nam je rekao potpredsednik Vlade. Dakle, on tvrdi nešto drugo.
Moram reći da ovde postoji nekoliko problema. Dakle, gospodin Dačić sada priča o nekom nacionalnom interesu, pa priča kako je SRS postala zaštitnik nacionalnih manjina. Ne, mi nismo postali, mi smo ostali, s tim što to nema nikakve veze sa činjenicom da mi očekujemo da svaki građanin Republike Srbije, pa i pripadnici nacionalnih manjina, pre svega vode računa o interesu države u kojoj žive. To je potpuno prirodno.
Ali, gospodine Dačiću, ako je to nacionalni interes, zašto to niste napisali u obrazloženju? Vaše obrazloženje se u potpunosti razlikuje od obrazloženja za odbijanje amandmana koje je dao gospodin Mirko Cvetković. Tu se postavlja i pitanje komunikacije između vas kao zamenika predsednika, prvog potpredsednika i ministra policije sa ministrom finansija i predsednikom Vlade. To je ono što je ovde problem. Kome mi sad da verujemo? Da li da verujemo Mirku Cvetkoviću ili da verujemo vama? Naravno, izabraćemo možda da ne verujemo nikome.
Druga stvar, nema tu tih priča, vi kažete, odnosno gospodin Čikiriz je rekao da ja to gledam politički. Ne, nisam ovo gledao politički, ovo sam gledao isključivo pravnički. Gledao sam ovo sa stručnog stanovišta. Nisam rekao – meni se sviđaju ovi u Raškoj oblasti, ne u Sandžaku, kako kaže gospodin Bajro, ili mi se sviđaju Turci, a ne sviđaju oni. Rekao sam to da državni organ, odnosno policijski službenik na bilo kom delu teritorije Republike Srbije ne može imati i ne sme imati ovlašćenja da procenjuje nečiju nameru. Jednostavno ne može, jer za to niti je osposobljen, niti je psihijatar, niti je psiholog, niti je sudija, on za tako nešto ne sme imati ovlašćenja. To dovodi do samovolje, do proizvoljnosti u radu.
Dakle, to su pravne kategorije, a ne političke. To je ono što je suština. Uostalom, ukoliko želite da se bavite proverama, mi nismo protiv toga, doći ćemo i do toga, doći ćemo i do člana 18. Neće niko nikome oduzeti državljanstvo ako ga ne nađe kući, ali taj član 18, na koji je takođe podnet amandman SRS, treba bolje definisati. Mi smo podneli amandman da bismo poboljšali taj član zakona. Ali, drugi put vam kažem, nemojte mešati babe i žabe. Nemojte mešate ovlašćenje policijskih službenika da odu na nečiju adresu i da utvrde da li on živi tu ili ne živi. I da je prijavljeno 50 ljudi na jednoj adresi, teoretski, vi nemate pravo pedeset prvom da kažete – ti nemaš nameru da tu živiš. Možda niko od tih prvih 50 ne živi, a on će baš živeti.
Vama i dalje ne ostaje mogućnost, nemate sredstvo da utvrdite bilo čiju nameru na objektivan način, da to bude proverljivo. Koje će to podatke neko dati? Kažete – dozvoljena je žalba upravnom sudu. Koji će dokument podneti onaj ko smatra da mu je povređeno pravo time što mu nije dato rešenje o prijavi prebivališta? Hoće li izvaditi mozak svoj, pa reći – evo, priključite ga na neki aparat pa proverite šta mi je bila namera? Hoće li potpisati zakletvu u crkvi, poput ovih ovde koji sede i koji su pokrali mandate, pa to zaboravili? Dakle, to nije dovoljno dobro. Mora se to svesti na našto što je objektivno, na nešto što je zasnovano na činjeničnom stanju, a ne na dobru volju bilo kog policijskog službenika.
Vi možete braniti viznu liberalizaciju, ali vizna liberalizacija ništa dobro građanima Srbije nije donela, pogotovo nije donela kada znamo koliku smo cenu platili za to. Sada je mnogo manji broj ljudi koji putuje u inostranstvo nego što je bilo pre vizne liberalizacije. To je ono što je činjenica. Izdali ste preko tri miliona novih pasoša. Sada imate situaciju u zemlji da duplo više ljudi ima pasoš nego novu ličnu kartu. Da li je to normalno stanje u određenoj državi? Naravno da nije. Uzeli ste, u krajnjoj liniji, za to ogromne pare, jer su građani Srbije potrčali da daju po 2-3 hiljade dinara da imaju nekakav pasoš, ali ste izneverili obećanja koja ste dali u pogledu toga kakva će biti ekonomska situacija u zemlji. Nije bitno da li će neko imati pasoš. Dok je bilo para, putovalo se. Džabe sada pasoši kada više niko nema para i nema mogućnosti u državi da putuje. To je ono što je suština.
Znači, nemojte se zaklinjati iza EU, ni iza vizne liberalizacije, ovo nema veze sa viznom liberalizacijom. Ne znam kakve su te evropske vrednosti. Da li je evropska vrednost da nekome procenjujete nameru ili je vrednost da ako ima validna dokumenta, koja traži zakon da mu omogućite prijavu prebivališta, da onda sutradan odete na tu adresu, utvrdite da ga nema i primenite sankciju u skladu sa zakonom?
Nije kod nas nikad bio problem to što nismo imali dobre zakone. Imamo i mi, gospodine Dačiću, dobre zakone, problem je što se ti zakoni ne primenjuju. Iako sada trošimo vreme i donosimo neki zakon, ne kažem da možda u nekim elementima ovaj zakon nije bio bolji od važećeg, ali dajte da bude kakav treba, da se ne bismo sreli opet ovde za godinu ili dve dana. Nemojte sutra, kad neko drugi bude bio ministar, da mora ponovo da radi da ispravlja ovo što se sad grešite.
Znači, da se vratimo na član 13. Posle ćemo pričati natenane o svim drugim članovima. Ne može imati policijski službenik ovlašćenje da procenjuje nečiju nameru. Pustite EU, pustite Turke, pustite sve druge. Imate li argument da suprotstavite tome i da kažete da šalterski službenik u policijskoj stanici ima kristalnu kuglu i pomoću nje će procenjivati nameru ili je vidovit ili će svako koristiti detektor laži?
Dakle, to su argumenti koji nas zanimaju striktno za član 13. Kada dođemo do drugih članova, pričaćemo dalje.

Šest minuta i 35 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, pa narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Sada ću biti vrlo jasan i mislim da će moja diskusija biti između onoga što je rekao gospodin Šarović i onoga što je rekao gospodin Dačić, u nameri, naravno, da dođemo do najboljeg rešenja.
Obrazloženje koje je dao ministar je prihvatljivo, ali se ono ne vidi iz ovog člana. Pravničko obrazloženje koje je dao gospodin Šarović, takođe je prihvatljivo. Ostavlja se mogućnost radniku na šalteru da samovoljno odredi da li će nekome dozvoliti prijavu prebivališta ili ne. To što je ministar rekao se iz ove norme ne vidi. Sasvim je u redu da policija vrši provere u slučaju da postoji sumnja, tako da amandman koji je podnet na ovaj član to, čini mi se, preciznije reguliše.
Amandman kaže da policijska uprava rešenjem odbija prijavu prebivališta, ako se na pouzdan način u propisanom postupku utvrdi da građanin ne stanuje ili nema nameru da stalno stanuje na adresi. Ovde se čak predviđa postupak, ono o čemu je ministar pričao, izađe policija, proveri, utvrdi se na drugi način itd.
Mislim da nema razloga da se ne nađe neko rešenje koje je najbolje za sve. Mislim da bi bilo i u interesu države i u interesu građana. Nisam kontrirao pravničkom mišljenju gospodina Šarovića, kontrirao sam onome što izlazi iz domena prava, a ulazi u domen politike.

Minut i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre i saradnici MUP, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-JS želim veoma kratko da se uključim u ovu raspravu.
Dakle, ovaj zakon koji tretira pitanje prebivališta i boravišta, veoma je potreban, jer svaka uređena država mora da ima jasnu evidenciju o svojim građanima, gde prebivaju ili borave u određenom trenutku, a sa više aspekata je ovo važno.
Dakle, mi imamo tu nekoliko problema koji su se u prošlosti pojavljivali, da imamo jednu neuređenu materiju, da možda neke zakonske norme u dosadašnjem ili u prethodnim zakonima su prevaziđene, imamo razne tendencije koje se pojavljuju zbog različitih razloga, pa tako imamo pojavu fiktivnog broja ljudi koji borave ili prebivaju u određenim oblastima, a onda, na osnovu tog fiktivnog statusa, ostvaruju određena prava za sebe, ali ostvarivanjem tih svojih prava, zapravo, dovode i državu u određenu poziciju, pa čak to u određenim trenucima ostavlja određene posledice, koje imaju dugoročne posledice u nekom pravcu.
Kada dođe vreme izbora, mi imamo fiktivno glasanje takvih građana koji su se tu samo našli da bi u određenom trenutku napakovali određeni broj glasova za određenu opciju koja projektuje sutradan određenu politiku koja ima možda neke druge namere, a koje nisu u skladu sa onim što treba da bude celovit interes.
Moramo reći da postoje građani u našoj zemlji, da li su oni pripadnici nacionalnih manjina ili nekih drugih, da sebe smatraju stanarima ove zemlje, da se nalaze u svojoj kući, a imamo određene grupacije koji se ponašaju kao privremeni podstanari sa nekim drugim ciljevima itd.
Imamo i neki drugi aspekt koji ovde moramo da sagledamo – kako se uređuju ova pitanja u nekim drugim zemljama, da li se to na dovoljno liberalan način, kako mi možda zagovaramo ili smatramo u duhu onoga što je demokratičnost, npr. u SAD ili u nekim drugim zapadno evropskim zemljama je moguće tek tako pribaviti status prebivanja ili boravljenja u njihovim zemljama, u njihovim gradovima i u nekim drugim delovima njihove države, i na osnovu toga ostvarivati neka prava koja zadovoljavaju neke ad hok potrebe, a opet ostavljaju posledice za tu državu u jednom nepovoljnom pravcu.
Dakle, ne shvatam ovu normu o kojoj je ovde reč, da je ona takva da tu sada državni organi presuđuju, a da stranka koja je tražila svoje pravo nema druge mehanizme kako to da reši. Postoji postupak kako se rešava to pitanje i u nekom drugom koraku to može da dokaže i da ostvari svoje pravo.
U svakom slučaju, smatramo da provere i postojanje određenih mehanizama od strane državnih organa su apsolutno legitimni mehanizmi koji moraju da postoje i država, preko svojih državnih organa i određenih postupaka, mora da ima mogućnost kontrolisanja svega ovoga.
Znači, demokratija, koju mi često na jedan nakaradan način podrazumevamo, jeste apsolutno na jedan što savršeniji način sve proveriti i kontrolisati, a u jednom takvom okviru da građani ostvaruju prava.
Uostalom, ako imamo zamerke na zakon koji je do sada važio ili na zakone koji su nekada bili u ovoj materiji, ovo je pokušaj da ispravimo neke stvari, da ih popravimo u interesu jedne bolje uređenosti, koja je u interesu i države i samih građana. Ako ove norme nisu najbolje ili nisu savršene, praksa će vrlo brzo pokazati, pa ponovo na dnevnom redu možemo imati izmene i dopune koje će sve ovo popraviti, da to bude još bolje, ponavljam, u interesu građana, ali svakako i države koja mora da vodi računa o sebi. Zahvaljujem.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi da uzme reč na amandmanu 13? Prvi potpredsednik Vlade, ministar Ivica Dačić. Izvolite.

Na kraju samo da rezimiram. Znači, ovo apsolutno nema nikakve veze sa osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Ovde nije reč o tome da jedno lice koje se nalazi na šalteru policijske stanice arbitrerno donosi odluku, reč je o nadležnom organu koji treba da donese rešenje na osnovu postupka koji treba da se vodi, a postupak jeste tzv. "terenska kontrola".
Takođe bih želeo da vas podsetim ono o čemu je Bajro malopre govorio, znači, sve je to tačno i nema nikakvih razloga da, mi uopšte ne osporavamo pravo bilo kome da traži državljanstvo i to je definisano zakonom. Ovde imamo samo stalni pritisak iz Evropske komisije, koja stalno definiše, koja nam zamera to da ima lažnih prebivališta i boravišta i to tumači kao, da tako kažem, neispunjavanje naših obaveza po viznoj liberalizaciji i to komentariše kao tendencije i oni imaju negativan stav o tome da uopšte mi dozvoljavamo pravo da neko tako ima dvojno državljanstvo ili da može tako da prijavljuje boravište ili prebivalište.
Čitav problem je nastao, kao što znate, sa Albancima sa KiM, koji prebacuju prebivalište sa područja KiM u centralnu Srbiju da bi tako mogli da ostvaruju viznu liberalizaciju, zato što pasoši građana sa KiM ne podležu viznoj liberalizaciji i u tom pogledu je dolazilo do lažnih prijava. To su im omogućavali naši građani, to su im omogućavali naši policijski službenici. Mi smo pohapsili ljude tim povodom.
Znači, u nekim sredinama čak su i opštinski funkcioneri prijavljivali na svoje adrese po desetak, dvadesetak ljudi sa KiM. Da budemo sada potpuno precizni, reč je samo o tome da država mora da ima pravo da u jednom postupku koji je tačno regulisan nekome odbije upis prebivališta. Ovde je reč o promeni prebivališta. U slučaju, dok se ne završi taj postupak ako se povede, njemu ostaje staro prebivalište. Niko nije oštećen da će sada ostati bez prebivališta. Jednostavno, to je nešto što moramo da radimo.
Kada je reč o pasošima i ličnim kartama, samo da kažem da je do sada izdato oko 3.600.000 novih pasoša, a da je izdato oko 3.300.000 novih ličnih karata. Kada je reč o viznoj liberalizaciji, mislim da to nije tema o kojoj treba da polemišemo zato što je to možda jedina konkretna i dobra stvar koju su građani Srbije mogli da osete od Evropskih integracija svih ovih godina. Nije tema za razgovor, jer to građani Srbije sigurno, ako bilo šta ne kritikuju, siguran sam da ne kritikuju viznu liberalizaciju, jer ko će kritikovati to može da putuje bez viza. Nemojte sada da mešate da li on može da putuje ili ne, to nije stvar MUP-a, da li ima ekonomske mogućnosti ili ne, govorim o tome, o ovim pitanjima koja su nadležna za MUP.
Pozivam vas da oko ovog člana ne pravimo veliku dramu zato što tu nema nikakvih razloga za to. Ovo je pre svega motivisano time, do sada mi nismo imali praktično pravo da bilo kome osporimo, ko god dođe i kaže – mi tražimo, da budemo iskreni, tu ima velikih zloupotreba i od strane policije, od strane ostalih državnih organa koji su omogućavali takvo lažno prijavljivanje. Baš zato, da bismo imali potpunu kontrolu nad tim je i ostavljena ova mogućnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nemanja Šarović ima reč, pa narodni poslanik Bajram Omeragić.

Gospodine Dačiću, zaista nisam imao nameru više da se javljam. Pravo da vam kažem, nakon diskusije gospodina Čikiriza iz DS i gospodina iz SPS, kada ste se vi javili nakon toga što su se oni pohvalno izrazili po amandmanu koji je podnela SRS, kada ste se vi javili za reč ponadao sam se da je to zbog toga i da ćete reći da u ime Vlade Republike Srbije prihvatate ovaj amandman. Umesto toga vi ste dali nekakva obrazloženja koja zaista ne mogu da prihvatim.
Dakle, vi sada kažete da se ne radi o šalterskom službeniku, citiraću vas, zapisao da bi bio precizan "nego o tome da nadležni organ odbija prijavu prebivališta na osnovu postupka koji treba da se vodi, odnosno terenske provere". Radi se upravo o šalterskom službeniku, nema nikakvog drugog postupka. Kada se prijavljuje prebivalište to nije da vi dođete, podnesete molbu, pa onda neko odlučuje o nekakvom roku, postoji veće staraca koje će odlučivati o tome. To je nadležni organ. Nadležni organ se uvek svodi na fizičko lice, na pojedinca koji će doneti neku odluku.
Cilj amandmana je da se eliminiše subjektivnost u donošenju te odluke, da odluka bude zasnovana na objektivnim činjenicama. Vi kažete – biće propisani dodatni dokumenti, ali dokumenti su opet objektivne činjenice. Namera nije, jedino je to sporno. Niko ne spori policiji pravo da vrši terensku proveru, ali ne postoji nešto što se zove prethodna terenska provera. Zašto niste onda to propisali u zakonu, pa da kažete – policija ima pravo da izvrši prethodnu terensku proveru? Onda u tom roku od sedam dana, tri dana, 24 sata utvrdi da li je neko na adresi ili nije. U suprotnom, samo vam ostaje ta naknadna terenska provera. Dakle, pustite nekoga da se prijavi, u roku od 15 minuta idite, sutradan opet idite kod njega kući, svaki dan idite i utvrdite ako nije tu da snosi posledice u skladu sa zakonom.
To je suština, samo da se arbitrernost ukine u postupanju. Ni na koji način ne može EU da vam zameri to što ćete omogućiti nekome da se prijavi, da prijavi prebivalište ili boravište. Valjda je to cilj EU u koju nadam se nikada nećemo ući, a to je sve očiglednije i velikom broju građana. Da postoji što veći stepen ljudskih sloboda, to je suština.
Onda kažete – ne može niko da kritikuje viznu liberalizaciju. Može, evo ja sam protiv vizne liberalizacije. Reći ću vam zašto. Nije tačno da je koristim, nemam biometrijski pasoš, gospodine Dačiću, proverite odmah sada u evidencijama. Protiv sam vizne liberalizacije zato što to nije pozitivno za građane Srbije, zato što je viznom liberalizacijom u Srbiji uspostavljeno da postoje građani prvog i drugog reda. Da li se hvalite viznom liberalizacijom kada odete na KiM? Ima li države na svetu koja je dozvolila takav odnos prema svojim građanima? Naravno da nema. To je problem, to je suština tog problema, zato što ste popuštali i popuštate i dalje EU, zato i imaju odnos prema nama kakav imaju, zato nam otimaju KiM, zato napadaju ljude na barikadama, to je ono što je suština.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada je suština da imate obavezu da govorite o dnevnom redu.)
Završavam gospođo Čomić, a i predstavnici DS su govorili o aero zagađenju. Prema tome, govorim o prebivalištu i boravištu na KiM.
(Predsedavajuća: Ne, narodni poslaniče, govorite o amandmanu na član 13. koji ste podneli, tako da vas molim da kada vas podsetim da ste u kršenju Poslovnika člana 6. koji vas obavezuje da to shvatite kao moju obavezu po Poslovniku da vas podsetim da se vratite na temu dnevnog reda.)
Hvala vam gospođo Čomić. Samo želim da osiguram da ovaj zakon i ova prava koja se garantuju budu primenjena na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Dakle, da budu i u Raškoj oblasti, da budu u Vojvodini, da budu u Beogradu ili Kragujevcu, ali isto tako da budu na KiM. Imamo li mi Ustav? Dakle, sada se samo pozivam samo na Ustav. Hoće li odredba 13. člana 13. važiti na čitavoj teritoriji Republike Srbije?
Malopre ste rekli – nije to za Nemanju Šarovića, nije to za Beograd. Nažalost, jeste. Vi ovu zakonsku mogućnost dajete policijskim upravama na čitavoj teritoriji Republike Srbije i to će se primenjivati i u Beogradu i u Kragujevcu, i na Nemanju Šarovića i na Ivicu Dačića i na Gordanu Čomić, na svakoga. Prema tome ne može se reći – nije ova odredba za jednog.
Nemojte davati mogućnost i stvarati odredbe koje će se sutra lako zloupotrbiti. Moguće je iz političkih razloga da će sutra neko biti sprečen da se prijavi, zbog ovih ili onih. Nisam protiv mehanizama koji će sankcionisati zloupotrebe, ali ne možete vi reči , e ovaj je klon da zloupotrebi , pa njemu nećemo dati ni da se prijavi da ne bi zloupotrebio. Imate posle kaznene odredbe, jeste li videli koliki su iznosi. Ogromni su, uopšte nisu primenjeni stanju u Republici Srbiji, ekonomskom razvoju, ekonomskom standardu građana Republike Srbije.
Kada vladini službenici zloupotrebe milione dobiju prekršajne prijavice sa minimalnim kaznama, a pogledajte za nešto banalno kao što je prebivališe i boraviše, kada se skida koža sa leđa građana Srbije, kakvi su tu iznosi. Nemojte zaista mešati ponovo kažem treći put babe i žabe. Jedno je mogućnost za prijavljivanje i zloupotreba toga, koja se sankcioniše kaznenim odredbama, gde imate mogućnost da kroz taj i taj član to sprečite.