U ime SRS podneo sam amandman na predlog ovog zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnji, stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja, kao i njihovo uništenje i to na član 4. stav 2. gde se reči: "obavljanje delatnosti" zamenjuju rečima: "način obavljanja delatnosti", reč "izdavanje" zamenjuje se rečju "izdavanja" i reč "vođenje" zamenjuje se rečju "vođenja". Ovo je u smislu da bi se tekst zakona, odnosno ovaj član poboljšao.
Naime, uredba o ratifikaciji Konvencije o zabrani usavršavanja, proizvodnji, stvaranja zaliha biološkog i toksičkog oružja i njihovog uništavanja doneta je još u vreme stare Jugoslavije daleke 1964. godine. Svaka članica se obavezala potpisivanjem da se neće baviti ovom delatnošću.
Za razliku od nuklearnog oružja, materijal i oprema, odnosno uređaji koji su potrebni za proizvodnju biološkog oružja mogu se nabaviti po veoma niskim cenama, tako da se ovo oružje u vojnom žargonu može nazvati – nuklearna bomba siromašnih.
Vrlo savremena i dobro opremljena laboratorija za izradu biološkog oružja može se instalirati za male pare, negde za 10 hiljada dolara, a isto tako smestiti u dosta mali prostor. Poseban strah predstavljaju i stručnjaci, ljudi koji su osposobljeni i rade u takvim laboratorijama, jer u svakom momentu se mogu preorijentisati i raditi za potrebe onoga ko im naruči oružje za masovno uništenje.
Takođe je poseban problem da nijedna laboratorija nije toliko zaštićena da ne može biti od opasnosti za okruženje. Tako elementarne nepogode, poplave, požari, zemljotresi vrlo lako mogu da probiju sigurnost bilo koje laboratorije za proizvodnju oružja za masovno uništenje.
Skoro sve zemlje, kao i SAD, tvrde da je njihov stručni rad u vojnoj oblasti isključivo u odbrambene svrhe. Međutim, nigde se nije mogla postaviti jasna razlika između ofanzivnog i defanzivnog naoružanja.
Amerika sebe stavlja, znamo jer smo to videli na našim prostorima, u vrh borbe protiv terorizma, ali ironiju predstavlja činjenica da Amerika nije htela da potpiše konvenciju o bilo kom oružju. Problem je bio u tome, što je u Predlogu stajalo da i druge zemlje mogu vršiti kontrolu i inspekciju američkih biohemijskih laboratorija. Amerika traži kao i do sada, sama to radi, ne samo na svojim prostorima nego širom sveta. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 4. na koji sam podneo amandman govori o tome da je na teritoriji Srbije dozvoljeno usavršavanje, proizvodnja, korišćenje, stvaranje zaliha, sticanje, posedovanje i promet bioloških agenasa i toksina u zaštitne, dijagnostičke, preventivne i druge miroljubive svrhe, ili u cilju suzbijanja, odnosno lečenja bolesti.
U stavu 2. se precizira obavljanje dozvoljenih delatnosti sa biološkim agensima. Citiram – obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana, izdavanje dozvola, vođenje evidencije o izdatim dozvolama, nadzor i druga pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti sa biološkim agensima, uređuje se posebnim zakonom.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se reč "nadzor", zamenjuje rečima "način nadzora". Vlada je odbila amandman uz obrazloženje da je rešenje koje je ona predložila preciznije.
Profesori srpskog jezika sa kojima sam razgovarao, misle drugačije nego Vlada. Oni tvrde da je jasnije i jezički ispravnije ako se kaže – način nadzora će se urediti posebnim zakonom, nego kada se kaže – nadzor će se urediti posebnim zakonom. Stručnjaci potvrđuju opravdanost amandmana.
Ovo je jedan od slučajeva, a bilo ih je na stotine u mandatu ovog saziva parlamenta, kada Vlada odbija neki potpuno opravdani amandman samo zbog toga što ga je podneo poslanik SRS.
Jasno je da se ova Vlada u pisanju zakona rukovodi političkim a ne stručnim kriterijumima. Zbog toga razumem kada neki ministar odbije dobar amandman, koji suštinski zadire u tekst zakona, a nudi rešenja koja ne odgovaraju aktuelnoj vlasti.
Međutim, ne postoji ni jedno razumno objašnjenje i opravdanje zašto se odbijaju amandmani koji suštinski ne menjaju zakon, ne nude rešenja koja ugrožavaju i osporavaju politiku vladajuće većine, već samo poboljšavaju tj. pojašnjavaju tekst zakona. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbranu i bezbednost prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 4. stav 2. je Vlada Republike Srbije prihvatila. Mi u poslaničkom klubu SRS smo sigurni da će tekst Zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja u njihovom uništavanju biti poboljšan, naročito ako uzmemo u obzir da su na ovaj član prihvaćena dva amandmana SRS, ovaj i amandman kolege Srete Perića na prethodni stav 1.
Član 4. definiše u koje je svrhe dozvoljeno usavršavanje, proizvodnja, korišćenje, stvaranje zaliha, sticanje, posedovanje i promet bioloških agenasa i toksina. Dobro je ponoviti da je dozvoljeno u cilju suzbijanja, odnosno lečenja bolesti, u zaštitne, dijagnostičke i preventivne miroljubive svrhe.
Predlagač se pozivao na konvenciju UN za usvajanje ovog zakona, o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičkog oružja u njihovom uništavanju. Objašnjava da se privrženost Republike Srbije, da se onemogući zloupotreba korišćenja ovog oružja za aktivnosti koje su u suprotnosti sa konvencijom i rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1540, kao i drugih međunarodnih ugovora.
Kada govorimo o mogućnosti da se biološko i toksičko oružje koristi isključivo u mirnodopske svrhe, a da na to obavezuju i pomenuta konvencija i rezolucija Saveta bezbednosti, dobro je da se prisetimo naše bliske prošlosti, kako smo i mi u samoj Srbiji, a kako su i naši ljudi u okruženju prošli.
Pre dva dana smo bili u prilici da vidimo da je bivši kanadski vojnik Paskal Lakost koji je bio u BiH, planira da štrajkuje glađu ispred kancelarije kanadskog ministra za boračka pitanja dok ne dobije medicinsko lečenje ili dok ne umre. Kao razlog za tu svoju odluke je naveo da je otrovan osiromašenim uranijumom dok je bio u BiH.
Ovakvih primera u kojima strani vojnici iznose istinu o tome šta su njihove zemlje koristile od oružja na našim prostorima, sve su brojniji.
Bez obzira, što vlast u Srbiji uporno ćuti i ne donosi zakone u oblasti zdravstva koji bi išli u korist građana, surova svakodnevnica nam jasno govori kakve su posledice svega onoga što su nam lažni evropski prijatelji, NATO pakt i SAD uradili.
Dovoljno je samo pogledati koliko je porasla smrtnost odojčadi u Srbiji i broj obolelih od malignih bolesti. To sve govori i izgleda da ove lažne prijatelje proevropskih snaga u Srbiji ne interesuje niti konvencija, niti rezolucija. Njima su bitni poligoni na kojima će se otarasiti svog oružja i bitan im je profit njihovih vojnih industrija. Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Mariću, izvolite.

Malo je zakona koje smo usvojili u ovoj Skupštini na predlog Vlade, a da u njima nije predloženo osnivanje nekog tela, saveta, komisije, bez obzira kako se zove, koja će se starati o njegovom sprovođenju, kao da nadležna ministarstva uopšte ne postoje.
Podsećam da u Vladi trenutno radi 32.000 službenika. Radi podsećanja i radi poređenja, u vreme Slobodana Miloševića ih je radilo 8.000. Znači, imamo 32.000 ljudi. Pored te armije zaposlenih, mi stalno izmišljamo nova radna tela i izmišljamo nova radna mesta za zapošljavanje nezaposlenih stranačkih aktivista. Na žalost, ni ovaj zakon nije izuzetak. Pored živog i zdravog Ministarstva zdravlja, o sprovođenju ovog zakona će se brinuti komisija.
Kolega Dragan Aćimović je podneo amandman na član 5. stav 2. koji glasi – komisiju obrazuje Vlada. On je predložio da se ovaj stav malo izmeni i da se doda da komisiju obrazuje Vlada na zajednički obrazloženi predlog ministarstva nadležnog za zdravlje i ministarstva nadležnog za nauku.
Ne vidim šta je ovde sporno. Znači, Vlada imenuje komisiju i mi to ne sporimo. Smatramo da je ta komisija suvišna, jer imamo nadležno ministarstvo. Ali, kada već hoćete da je formirate, vi ćete je formirati. Samo predlažemo da Vlada tu komisiju formira na predlog stručnih ljudi, da ne bude da se opet zapošljavaju nestručni ljudi, ovo je izuzetno ozbiljna oblast – biološko, bakteriološko, toksičko oružje. Znači, nije oblast za šalabajzere.
Predlažemo, da bi se to sprečilo, da se komisija formira na predlog stručnih ljudi. Pretpostavljamo da stručni ljudi sede u Ministarstvu zdravlja i u ministarstvu koje je nadležno za nauku. Hvala.

Po amandmanu, reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman treba odbiti, jer obrazloženje da će formiranje ove komisije ne znam koliko uvećati administraciju, a pogotovo koristeći argumentaciju da je nekada bilo samo 8.000 državnih činovnika u Republici Srbiji do 2000. godine, a posle ih ima ne znam koliko hiljada, prvo nije tačno. Mi smo posle 2000. godine, pogotovo posle razdruživanja sa Crnom Gorom, prihvatili mnogo administracije koja je nekada radila u saveznim organima.
To je tačno. Republika Srbija je 1999. godine imala svoju upravu carina. To nije bila samostalna, nego je bila Savezne Republike Jugoslavije. Republika Srbija je prihvatila mnoge savezne organe i ti ljudi koji su radili u saveznim organima, nisu ostali bez posla, već su ti savezni organi sada postali republički organi i ti ljudi su dobili posao i počeli su da rade.
Takođe, kada govorimo o obrazloženju, ne znam koliko ljudi će naći posao, nije to ne znam kakav broj ljudi, a pogotovo nema potrebe da se sumnja u kredibilitet Vlade, da će Vlada naći najbolji način da izabere te ljude.
Naravno da će taj posao raditi u saglasnosti sa svim ministarstvima i to ne znači da samo sede stručni ljudi u određenim ministarstvima, a da u Vladi sede nestručni ljudi. Sva ministarstva čine Vladu i svi ti poslovi se rade usaglašeno sa svim ministarstvima i svi ti poslovi se rade uz duboku koordinaciju na svim nivoima, tako da nema nikakvog mesta improvizaciji, površnosti, takav pristup državnim problemima koštao je Srbiju koliko je koštao i taj amaterizam u radu….
(Predsednik: Gospodine Milivojeviću, samo da se vratimo temi. Može?)
Hvala. Eto to smo imali kao primedbu i sugestiju. Dakle, ovu komisiju treba da formira Vlada i ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

 Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho. Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, ili najpre, izvinite gospodine Spaho, vi prvo.