Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Molim sve narodne poslanike da se fokusiraju na član 106. i da govore o temi dnevnog reda, pošto obaveze proističu i narodnim poslanicima koji učestvuju u sednici i predsedavajućem, da na to podseća narodne poslanike.
Na član 108. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, predložili smo amandman kojim tražimo brisanje stava 2. u članu 108. Ovaj stav, kao i član, govore o zakupnini aviona. Predložili smo brisanje ovog stava iz razloga što smatramo da se podrazumeva da će onaj ko kupuje ili zakupljuje određeni vazduhoplov, pre nego što potpiše ugovor, u svakom slučaju do detalja proveriti njegovu ispravnost. Naknadno je teško utvrditi dali se neki skriveni nedostatak, o kome se govori u ovom stavu i ovom članu, da li je taj skriveni nedostatak postojao ranije, kada se javio, a da ne govorimo koliko je nemoguće utvrditi da li je vlasnik znao za postojanje tog nedostatak, da li ga je namerno prikrio ili ko zna šta je u pitanju.
Takođe skrećem pažnju da tzv. evropski standardi o kojima se ovde govori ne priznaju taj termin – skriveni nedostatak – na avionima. U ovom zakonu raspravljamo o jednoj situaciji kada imamo potpuno nesređeno stanje u toj oblasti, imamo aerodrom na kojem nema ni jedne sobe u kojoj putnici mogu da preleće, od velikih svetskih kompanija koje su se zanimale za privatizacije našeg avio-prevoznika, došli smo u situaciju da se za njegovu privatizaciju zanimaju još samo Litvanci, najbolji piloti nam odlaze u inostranstvo, a ovo preduzeće je poslednjih godina bilo izvor velikih afera. Najveći krivac za ovakvo stanje je Vlada Republike Srbije koja tamo usvaja program poslovanja, postavlja direktore, postavlja članove i nadzornog i upravnog odbora. Ovo govorim iz razloga što će upravo ti ljudi biti najodgovorniji za sprovođenje ovog zakona, posebno kada je u pitanju ova zakupnina, iznajmljivanje vazduhoplova, iznajmljivanje aviona.
Podsećam na činjenicu da je do skorašnji direktor aerodroma imao platu 380 hiljada dinara, što je po tadašnjem kursu bilo 4.700 evra. Direktor marketinga je za jedan mesec dobio platu na ime stimulacije i plate milion i 32 hiljade dinara, odnosno 12.900 evra. Budžetska inspekcija se bavila poslovanjem ova dva preduzeća i utvrdila je da je direktor aerodroma na platu od 380 hiljada evra samo u februaru 2008. godine sebi isplatio stimulaciju od 338 hiljada dinara, pretvoren u evre – 8.900 evra. U martu, aprilu, junu, julu i avgustu sledeće godine ukupno je, na ime stimulacije, isplaćeno 1.519.323 dinara, što je skoro 19 hiljada evra, ponavljam, uz mesečnu platu od 4.700 evra, a pojedini radnici u tom preduzeću su imali platu od 14 hiljada dinara.
(Milutin Mrkonjić: U kom preduzeću?)
(Predsedavajuća: Bez direktne komunikacije, ministre, molim vas, zabranjuje Poslovnik, a narodnog poslanika molim da se podseti teme dnevnog reda.)
Upravo to hoću da uradim. Znači, u junu 2008. godine menadžment preduzeća, ovo je bitno zato što je menadžment preduzeća ostao isti, direktor Bojan Krišto je smenjen, direktor aerodroma, a menadžment preduzeća je ostao isti, on će sprovoditi ovaj zakon. Oni su sebi u jednom mesecu, junu, isplatili stimulaciju po 413.103 dinara, u septembru po još 400 hiljada dinara, što je ukupno 10.100 evra na ime stimulacije. I to im je bilo malo, pa su na kraju godine uzeli kredit u preduzeću u iznosu od 60 hiljada dinara, da bi mogli sirotani da sebi uzmu zimnicu.
Ukupno za prvih 10 meseci 2008. godine ovaj menadžment je sebe častio stimulacijom većom od 101 hiljada evra. Komercijalni direktor je imao platu 3.000 evra, na kraju je to komercijalnom direktoru aerodrom platio 11.412 dinara za kupovinu školskih udžbenika. Taj komercijalni direktor se i dalje nalazi na toj poziciji.
Za prvih 10 meseci, umesto predviđenih 38.098.110 dinara, za platu zaposlenih potrošeno je 44.411.433 dinara, po tadašnjem kursu, kada je evro bio oko 80 dinara, to je više od 80 hiljada evra nego što je planirano. Inače, poslovanje ova dva preduzeća trebalo je da kontrolišu upravni i nadzorni Odbor. Zanimljivo je da Vlada Republike Srbije u to vreme nije formirala nadzorni Odbor ovog preduzeća, a članovi upravnog Odbora koji su trebali da vode računa o domaćinskom ponašanju ova dva preduzeća to nisu radili iz razloga što su i sami imali astronomske plate. Predsednik upravnog Odbora je imao platu od 190.834 dinara, odnosno 2.300 evra mesečno, a osam članova upravnog Odbora koji su i dalje uglavnom članovi upravnog Odbora po 152.667 dinara, odnosno 1.900 evra mesečno. Svi oni su imali po 600 evra, 50 hiljada dinara svakog meseca za gorivo, kafane i restorana. To su nalazi budžetske inspekcije.
Podsećam da je za renoviranje onog srećnog "vip" salona bilo predviđeno 800 hiljada evra, a potrošeno dva miliona evra, da su slike koje su procenjene na 7.000 evra plaćene 37 hiljade evra, jedan trosed je plaćen 15 hiljada evra, fotelje su plaćene 10 hiljade evra, tepisi pet hiljada evra, fikusi po 370 evra, žardinjere po nekoliko stotina evra. Sada imamo situaciju, dok pojedini radnici koji brinu o bezbednosti putnika, koji će, između ostalog, brinuti o sprovođenju ova dva zakona, gledaju kako da prežive, jer primaju platu oko 20 hiljada dinara mesečno, a u novinama čitamo tako bivši direktor na Novom Beogradu, misli na Bojana Krišta, kupuje tri stana ukupne površine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas da četiri minuta i 30 sekundi izlažete bez ikakvih dodirnih tačaka sa temom dnevnog reda. Moja je obaveza da vas upozorim, pa da onda izričem mere kojima vas podsećam da ste u obavezi da poštujete temu dnevnog reda. Molim vas, dovedite sve što izlažete trenutno u vezu sa amandmanom koji ste predložili.)
Evo kakva je veza. Hvala vam. Pitam se pred vama i pred građanima Srbije da li će menadžer koji vodi preduzeće, koji je sebi za 10 meseci isplatio platu, stimulaciju od 100 hiljada evra…

Narodni poslaniče, upravo ste upozoreni. Ako mislite da upozorenje služi samo za to da se čuje, a da vi ne obraćate pažnju, sada vam izričem drugo upozorenje, a onda ide izricanje mere opomene. Molim vas, u vezi sa temom dnevnog reda. Ne želite? Zahvaljujem.
Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč. Izvolite.

Predsedavajuća, moje izlaganje nema takvu težinu, pošto ste već upozorili narodnog poslanika da govori o temi koja je danas na dnevnom redu. Danas je na dnevnom redu rasprava u pojedinostima o Predlogu zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. Zaista nema nikakve veze ovo što je narodni poslanik govorio sa temom.
Razumem da se opozicija priprema za naredne izbore i da možda 10-15% svog vremena o ovako specifičnim temama posvetim i dnevno-političkim temama. Pokazalo se malopre, kada je prethodnik govorio, da se ne razumeju baš previše u specifikum ove teme. Nisam hteo da se javljam povodom ove tačke. Ovde se radilo o dispozitivnoj odredbi. Kada dispozitivna odredba nema ovakvo ograničenje, ona može da se pretvori na neki način u negativnost za drugu ugovornu stranu. Zbog toga je ovo ograničenje bilo potrebno.
Kažem, vratio sam se na temu, pokušavam da se vratim temi. Ovo je vrlo važan zakon iz korpusa zakona iz oblasti obligacionih odnosa, zajedno sa Zakonom o obligacionim odnosima jedan od bitnijih zakona. Zaista nepotrebno rušimo ugled Skupštine kada, ne samo što se nismo pripremili da raspravljamo na valjan način o zakonu, nego pričamo o temama koje nisu na dnevnom redu. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 109. amandman je podnela narodni poslanica Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, gospodine Mrkonjiću, vi ste dovedeni u jednu situaciju zbog toga što je od vas briselska administracija tražila da se mi bavimo jednim zakonom za koji vi vrlo dobro znate, iako niste pravnik, nego ste inženjer, graditelj, da je besmislen i suvišan, ali očigledno da u Srbiji nije, jer to bi trebalo tako da se tumači u jednoj uređenoj zemlji koja u svom pravnom sistemu, ovde ima dosta pravnika, od gospodina Martinovića, koji je predavač na Pravnom fakultetu, preko vrsnih pravnika, koji se čitavog života bave oblasti obligacija, dakle, sistemski zakon o obligacionim odnosima, i to je ono što je malopre kolega Janko pominjao, te tipske ugovore, dakle, sve se reguliše tim jednim sistemskim zakonom.
Sada, gospodine Mrkonjiću, pošto vi imate i oblast saobraćaja, oblast inženjeringa i svega, mi možemo da očekujemo da u ovoj jurnjavi, u ovom sunovratu u koji Vlada Srbije vodi Srbiju ulaskom u EU, protiv koje je SRS, a vidimo, po ovoj peticiji koju smo pokrenuli – nećemo u EU, i većina građana Srbije, da ćete vi da dođete ovde kroz izvesno vreme sa osnovama zakona o obligacionim odnosima i svojinsko-pravnim odnosima u oblasti putničkog transporta, teretnog transporta, da ne idemo dalje. Ali, to je besmisleno. Kad već imamo ovakav zakon na dnevnom redu i kad to od vas traže mentori iz Brisela, koji otimaju KiM, razgrađuju i vrše potpunu destrukciju prava u Srbiji, konkretno ću da govorim šta fali ovom članu i zbog čega sam u ime SRS podnela amandman da se ovaj četvrti stav briše.
Kada su već hteli, a ja znam da nije baš vaše ministarstvo, priznaćete, idejni tvorac ovog zakona, jer posle potpisivanja sporazuma o tzv. slobodnom nebu, koji Srbija koristi, ovo su zakoni koje imaju i BiH i Crna Gora i sve zemlje u okruženju, jednostavno tipski zakoni i, kako reče kolega, sa tipskim ugovorima. Ovde nedostaje mnogo toga i zato smo mi pokušali brisanjem ovog stava 4. u članu 109, kako je inače naslov mog amandmana, da vam kažemo i da vas upozorimo na nedostatke, a Vlada je odgovorila da je to regulisano nekim drugim članovima zakona, kada je u pitanju nadoknada štete u oblasti zakupa vazduhoplova.
To može da se desi u bilo kojoj privrednoj oblasti, svuda je to različito. Zakup hotela je jedna stvar, zakup vazduhoplova neka druga, zakup, kao što rekoh, transportnih za teretna vozila treća stvar. Ali, kod zakupa vazduhoplova, to će vam reći svi stručnjaci iz ove oblasti, vrhunski pravnici koji se samo time bave, osiguravajuća društva, razne za to licencirane agencije, postoje striktni ugovori o zakupu vazduhoplova. To nije samo zakup, nego tu postoje, i sami znate, različitosti. Tako postoji ugovor o davanju i uzimanju u zakup aviona, tzv. "vet list" sa nekom bazom "ACMA". To već stručnjaci znaju. Postoji ugovor o davanju i uzimanju u zakup vazduhoplova, pa ad hok kratkoročni ugovori o zakupu, to je za ove čarter letove. Ugovor o kupovini i prodaji, to su novi korišćeni avioni, motori, zavisi kakva je oprema unutra. Ugovor o zakupu aviona sa mogućnošću kupovine tog istog aviona. Znači, sve različito, a sve je to zakup vazduhoplova. Na kraju, ugovor o finansijsko zakupu aviona.
Znači, da bi se izbegla opasnost, pošto svi ti ugovori nisu tipski, nego su i te kako različiti, jesu tipski za ovo konkretno, što imaju svoj naziv i internacionalni naziv, kako sam to ovde čitala, onda treba da se briše ovaj stav 4, kao što je predložila SRS. Kada se ne daj Bože desi ta šteta i sve ono što predviđa u svojim prethodnim stavovima član 109, da se lepo, kako smo mi to i naslovili, zakupac obaveže da za vreme trajanja zakupa je odgovoran za svu nastalu štetu. To trajanje zakupa, kao što vidite, može da bude periodično i može da bude sa drugom namerom. On može da bude, evo, ovaj ugovor, to je onaj koji je najduži, o finansijskom zakupu i zakupu aviona sa mogućnošću kupovine. Dakle, da se on postepeno otplaćuje.
To su sve neke stvari o kojima je morao predlagač da vodi računa jer su vrlo škakljive, da nam se ne bi dešavalo da se, jer JAT, i sami znate, zbog potpune nemogućnosti svoje jako slabe flote, znate da JAT nedostaje najmanje 10 aviona, a tipa "Boing" ili "Airbus", zavisi šta će u budućnosti da se dešava, a za to treba pola milijardi dolara, mora da vrši zakup, pogotovo da pravi aranžmane sa raznim kompanijama iz sveta zbog tih ad hok zakupa ili čarter letova, jer to zahtevaju i turističke agencije, ti veliki tur operatori. Zahtevaju, na kraju krajeva, i naša sportska društva, svi oni koji odlaze negde, a i naša dijaspora, kada se nešto dešava potrebno je da se na takav način reaguje.
Mislim da ste trebali da prihvatite, bez obzira što ste dali obrazloženje da je to regulisano drugim članovima zakona, ali neka ti drugi članovi zakona i osnovni zakon o obligacionim odnosima tačno konkretnu situaciju regulišu, jer, opet ponavljam, time ću završiti, nije zakup vazduhoplova uvek isti nego ima različite načine i ti ugovori su vrlo specifični. Zbog toga smo mi predložili ovaj amandman. Zahvaljujem se.

Pet minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na odustajanje od ugovora u kome se omogućuje da popravke vazduhoplova, čije troškove snosi zakupac, traju ili se predviđa da će trajati duže vremena, u odnosu na vreme trajanja ugovora o zakupu ili svrhu zaključenja ugovora, zakupac može svojom pisanom izjavom da odustane od ugovora o zakupu.
Ono što smo hteli da promenimo u ovom članu jeste da zakupac ima pravo da traži povraćaj srazmernog dela plaćene zakupnine za vreme za koje je bio onemogućen da koristi vazduhoplov, bez obzira na to da li je odustao od ugovora ili ne.
Dakle, gospodine Mrkonjiću, ako nastavimo sa objašnjenjem amandmana na članove 106. i 107. da se ne može zakupiti vazduhoplov koji nema nikakve manjkavosti u sebi, ovaj stav člana 110. je apsolutno nepotreban. Da bismo umanjili rizike i povećali bezbednost, ne treba da bilo ko bilo kakvom pisanom izjavom odustaje od ugovora, jer ne može ni da ga zaključi ako vazduhoplov nije ni po kom osnovu 100% ispravan. Zato ćemo izaći iz ove, da kažem kolotečine i situacije da dođe do korupcije i kriminala prilikom zakupa vazduhoplova.
Ne znam na koji način bolje da vam oslikam, ali i sami ste rekli u četvrtom delu da se odnosi na član 158. postupak izvršenja i obezbeđenja vazduhoplova, gde omogućujete prinudno izvršenje i obezbeđenje i ograničavate gde to može da se desi. Kako ćete prinudno nešto uraditi ako je on zaključio ugovor ili ako je samostalnom izjavom raskinuo ugovor, zato što on traži potraživanja za vazduhoplov koji je zakupio, neispravan. Dakle, to ne sme da se dešava.
Članovi 106. i 107. su jasno definisali kakav vazduhoplov treba da bude. Ako prihvatite amandmane SRS, vi ćete imati tanji zakon za manje od 30 članova. Direkcije Evropske komisije i EU su bespotrebno stavljene u ovaj zakon koji na nas uopšte ne treba da se primenjuje, čak ni gledajući sa tačke pravne osnove kako se uređuju svi drugi obligacioni zakoni.
Kada se napravi šteta, zna se kako se to rešava. Onaj ko je napravio štetu, on treba da snosi i konsekvence odgovornosti i da snosi troškove nadoknade za otklanjanje štete, a ne onaj ko je zakupio. Ja vama prodam neispravan auto, a vi kad ste ga gledali, rekli ste – u redu, hoću da ga kupim, ali ste sami krivi što ste kupili neispravno vozilo. U ovom slučaju, gde se prevoze civili, gde se prevoze ljudi, gde se pravi ograničenje koji je vazduhoplov izuzet od prinudne naplate, kao što je vatrogasac ili državni vazduhoplov, to ne sme da se dešava. Zbog toga treba da prihvatite ovaj amandman.

Tri minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine ministre, evo člana zakona koji će, ukoliko bude usvojen, otvoriti mala vrata za veliku korupciju kod primene zakona. Zbog toga smo tražili da se član 112. briše.
U članu 112. vi kažete: "nagrada za traganje i spasavanje zakupljenim vazduhoplovom za vreme trajanja ugovora o zakupu, pripada zakupcu". Ko je zadužen za traganje i spasavanje u elementarnim nepogodama, u rušenjima aviona, u lavinama itd? Država. Zašto bi neko ko je vlasnik aviona izdao zakupcu avion i da zakupac vrši avio snimanje, traganje, spasavanje i da za to dobije nagradu od države? Onaj ko je bliže vatri, on se i brže ogreje. Pošto su neke od agencija, neke od institucija mnogo bliže ovoj oblasti od ostalih, doći ćemo u situaciju da jedan direktor, recimo kontrole leta, recimo zakupi avion i krene u traganje i spasavanje baš tamo gde su ga izgubili njegovi kontrolori leta. Onda će Direktorat, pošto država preko Direktorata isplaćuje ove nagrade, biti prinuđene da onome ko je posredno napravio štetu plati nagradu zato što je pronašao tamo gde ga je izgubio. Ili, još gora situacija, zakupite avion po izvesnoj ceni, u mogućnosti ste da to uradite i ostvarite enormnu nagradu za ovo.
Zbog toga, ukoliko ovo obrišete, jer traganje i spasavanje nije nešto za nagradu, to je obaveza svih građana Srbije koji se nađu u određenom trenutku na određenom mestu. Zbog toga smatramo mi iz SRS da ovaj član zakona treba brisati i da će zakon biti primenjiviji i sa mnogo manje mogućnosti za zloupotrebu i ovog zakona i mnogo čega u ovoj državi. Hvala.