Iskorišćeno je 16 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Molim vas da poštujemo odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo iz MUP, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja, kada govorimo o izmenama Zakona o vanrednim situacijama, želim da se pre svega zahvalim pripadnicima MUP i ovom sektoru za vanredne situacije na zaista požrtvovanom i plemenitom angažovanju tokom zemljotresa u Kraljevu, tokom velikih šumskih požara koje smo imali ovoga leta, da pohvalim profesionalnost i da kažem da se tu u praksi najbolje videla potreba da jedna ovakva služba postoji, da vam se zahvalim za sve one sate rada na spašavanju ljudi i materijalnih dobara na teritoriji Republike Srbije i da kažem da ova dopuna ovog zakona koji danas imamo, a koja se tiče nekih stvari koje su kroz praksu primećene da treba da se dopune i usklađivanja sa nekim konvencijama koje su preporuka UN, predstavlja pokazatelj da je zakon zaživeo u praksi i da se u praksi videlo šta su nedostaci tog zakona i da samo još jedanput prenesem zahvalnost svih građana Republike Srbije tom vrlo važnom sektoru, MUP.
Kada je reč o policiji, Zakon o policiji će svakako doprineti da se policija i dalje profesionalno instrumentalizuje ne kao politička struktura u ovoj zemlji već kao telo, institucija koje ne bez razloga uživa najveće poverenje građana Srbije. Uz Vojsku i Srpsku pravoslavnu crkvu, policija je, po svim istraživanjima javnog mnjenja, institucija kojoj građani Srbije sve više veruju. To nije slučajno. Nažalost, mi smo u proteklom periodu imali nekoliko teških akata na pripadnike MUP koji su se završili i gubitkom života pripadnika MUP. Nažalost, to ne govori o situaciji u zemlji. Toga je bilo i ranije. Govori samo o tome da još uvek ne postoji svest da ljudi koji nose policijsku uniformu imaju na svojim grudima grb Republike Srbije i da je pucanje u policajca svuda u svetu pucanj u državu i da država uvek mora naći načine da zaštiti svoje policajce.
Na kraju mog izlaganja želim da, gospodine Dačiću, izrazite duboko poštovanje porodicama policajaca koji su nastradali vršeći dužnost, braneći Ustav i čuvajući zakon ove zemlje, da izrazite veliku zahvalnost svim sektorima i svim strukturama MUP, kako upravi kriminalističke policije za zaista ozbiljne rezultate koje su napravili u borbi protiv organizovanog kriminala, ovim ovde policajcima koji brinu o našoj bezbednosti u skupštini sa kojima se svakog dana susrećemo, a koji takođe imaju teškoće u radu, ovim policajcima u uniformama. Meni je drago da vidim nove uniforme na pripadnicima policije, a posebno onim jedinicama policije SAJ i protiv terorističkoj jedinici koja čini elitu naše policije i koje su i te kako značajne za povećani respekt koji naša policija uživa ovoga trenutka u svetu.
Još jedanput, sve čestitke pripadnicima MUP. Glasaću za ove zakone. Smatram da su ovo dobri zakoni, da će unaprediti rad policije, policiju učiniti efikasnijom, omogućiti…
(Sreto Perić, sa mesta: Da li je danas Dan policije?)
Možda nije Dan policije, svaki je dan Dan policije, jer ko bi jedan dan proveo sa policajcima na dužnosti u dežurnoj službi bilo koje policijske stanice u Srbiji video bi koliko je taj posao težak i video bi da je svaki dan u Srbiji Dan policije za te ljude. Oni nemaju ni Novu godinu, ni Božić, ni Uskrs, ni slavu, ti ljudi 24 sata rade, baš kao hitna pomoć i vatrogasci i zaslužuju samo poštovanje i divljenje svih poslanika u ovom sazivu. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas u objedinjenoj raspravi razmatramo predlog dva zakona, Zakon o policiji i Zakon o vanrednim situacijama.        
O Zakonu o policiji argumentovano i sadržajno je govorio kolega Petar Jojić kao ovlašćeni predstavnik SRS. Takođe je to isto učinio i kolega Dušan Marić, tako da ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na ovaj drugi zakon, Zakon o vanrednim situacijama.
Zakon o vanrednim situacijama bi sam po sebi trebao da predstavlja jedan veoma važan dokument, a s obzirom na to kakav je vaš pristup svemu ovome, imam utisak da će ovo biti samo još jedan u nizu zakona koji predstavljaju mrtvo slovo na papiru. Naravno, odgovoriću odmah i zbog čega.
Mi smo pre mesec dana na dnevnom redu ovog parlamenta imali odnosno usvojili Nacionalnu strategiju za zaštitu i spašavanje u vanrednim situacijama, a ta nacionalna strategija predstavlja kompatibilan dokument ovom zakonu o vanrednim situacijama.
Interesantno je da se kao razlog za donošenje pomenute strategije navodi postojanje Zakona o vanrednim situacijama koji, kako se tamo kaže, predstavlja korak ka sistemskom regulisanju sigurnosti građana.
Sa druge strane, analizom efekata ovog zakona odnosno njegove primene vi ste sami došli do zaključka da ovaj zakon ne valja i zato ga menjate. Danas menjamo ovaj zakon, a na osnovu ovog zakona doneli smo Nacionalnu strategiju koju sam spomenuo. Dakle, vrtimo se u krug i iz ovoga se može izvesti jasan zaključak, da nam i strategija koju smo doneli pre mesec dana nije dobra i da je treba promeniti pošto menjamo zakon na osnovu koga je ta strategija proizašla.
Ovo je najbolji dokaz da sami ne znate šta radite i kakve zakone donosite, da to donosite da zakona ima što više na broju, da se zadovolji ta evropska agenda i da što brže dođete u situaciju da uđete u EU, ali kako stvari idu do te stvari ćete pričekati dosta vremena.
Sada, ako se malo bliže pogleda sam zakon, može se zaključiti da se on pre svega donosi zbog dve stvari. Prva stvar zbog koje se donosi ovaj zakon je – uspostavljanje monopola uvođenjem licenci i polaganjem stručnog ispita za lica koja se bave procenom rizika, jer ako se pogleda opet zakon, videćemo da ovaj član zakona koji o ovome govori ujedno je i najobimniji član ovog zakona. Znači, to je prva stvar zbog čega se donosi ovaj zakon.
Druga stvar zbog koje se donosi ovaj zakon je – brisanje dosadašnjeg člana 50. iz starog zakona, kojim je država Srbija bila obavezna da učestvuje u pružanju pomoći jedinicama lokalne samouprave kod otklanjanja šteta većeg obima, koje su izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.
Znači, vi brišete i taj zakon i praktično ostavljate lokalne samouprave na cedilu, a država Srbija pere ruke, njih to ništa ne interesuje. Kako će lokalne samouprave otkloniti posledice velikih elementarnih nepogoda i nesreća, jasno je da one to nisu u stanju.
Ako se malo još dublje zaviri u suštinu ovog zakona i ovog starog i ovog novog, može se doći do još jednog zaključka da uslovno i kao treća stvar, ovde koja se javlja, i možda jedina suštinska novina je uvođenje novog univerzalnog sistema, odnosno broja 112 za hitne pozive, umesto dosadašnjih dobro poznatih brojeva 92, 93 i 94.
Podsećam, to je bilo i u onom starom zakonu, ali svi znamo da iako je on donet 2009. godine, da te stvari nisu zaživele. Znači, niste uspeli da uvedete ta tri nova broja, da izvršite tu primenu, a očekujete nešto od kompletne primene ovog zakona, a ubeđen sam da od toga nema ništa.
Kao razlog za hitan postupak kod donošenja ovog zakona navodite štetne posledice po život i zdravlje ljudi, kao i bezbednost zemlje, koje bi mogle nastupiti nedonošenjem ovog zakona. Ubeđen sam i tvrdim da štetne posledice po život i zdravlje ljudi, pa i po bezbednost zemlje, pre svega, su sadržajne u činjenici da vi vladate Srbijom, tako da se ove štetne posledice neće otkloniti, bez obzira da li mi ovaj zakon donosili po hitnom ili po redovnom postupku. Potrebno je da se ova nesposobna vlast pomeri, da ustupi svoje mesto boljima i sposobnijima i te posledice štetne po zdravlje i bezbednost ljudi će se otkloniti same po sebi, jednim delom, naravno.
Ove stvari o kojima govori ovaj zakon nisu za igranje, u pitanju je sudbina i naroda i države, a vi kao, i svakom drugom zakonu, pristupate veoma površno, neodgovorno i što je najgore, iako je nešto dobro u zakonu, neću da negiram, ima i takvih stvari, to se ne primenjuje.
Tako zakon nigde ne pominje KiM, iako je, a to svi dobro znamo, situacija tamo vanredna punih 12 godina, a zakon, naravno, je zakon o vanrednim situacijama. Znači, to je vanredna situacija, ali ovaj zakon to ne tretira.
Nažalost, mi danas u Srbiji imamo i mnogo drugih vanrednih situacija, a jedna od tih situacija nad kojom treba da se zamisli svaki građanin Srbije su rezultati najnovijih popisa. Eto vam najvanrednije moguće situacije, gde cela država i celo društvo, naravno ne samo Ministarstvo policije, nego celo društvo, cela Vlada i Srpska akademija nauka i sve strukture treba da se pozabave time. Znači, to je najveća vanredna situacija, ali opet u ovom zakonu o tome nema ništa.
Znamo da se deca ne rađaju i ono malo mladih što ima ne mogu se zaposliti i zaista sa tog aspekta gledano, Srbiju zaista čekaju teški dani.
Ali, postoje još mnoge vanredne situacije. Evo jedna od tih vanrednih situacija je nedostatak padavina, i letos i u ovom periodu i zbog manjka padavina plovni put i vodostaj Dunava je toliko nizak da je praktično plovidba Dunavom apsolutno dovedena u pitanje. To se na najdirektniji način odražava na smanjenje izvoza naših proizvoda, pre svega žitarica, doduše moram da primetim i da priznam da je i na bugarsko-rumunskoj strani Dunava situacija takođe slična, možda i još gora kada je u pitanju plovidbeni put Dunavom, ali te dve zemlje su članice EU, a vi ovaj zakon donosite po preporuci EU i to sve u cilju, to citiram iz zakona, navodne pomoći i solidarnosti sa EU. Gde vam je sada solidarnost EU da pomogne i ublaži posledice po budžet Srbije? Nema nigde EU, ona vodi računa o svojim interesima, o interesima nekih drugih zemalja, a za interese države Srbije baš njih briga. Oni, hajde kada sam pomenuo ovaj plovni put Dunavom, oni ne mogu da čekaju da padne kiša i da se normalizuje stanje što se tiče vodostaja Dunava, ne mogu da čekaju više naše žito, nego odmah uvoze žito iz Ukrajine, a pitanje je šta će biti sa našim žitom, odnosno našim žitaricama.
Poznato je da su žito i žitarice jedan od proizvoda koji se kontinuirano izvozi i jedan od strateških izvoznih proizvoda Srbije.
Videli smo na delu solidarnost te EU na koju se pozivate ovde u zakonu, a podsećam vas da EU nije naš strateški partner. U EU nema mnogo naših prijatelja, čak naprotiv, rekao bih da ih gotovo i nema. Naši strateški prijatelji su na drugoj strani. Pre svega, znamo da je to Rusija.
Zato vas pitam – zašto se kasni sa implementacijom Centra za vanredne situacije u Nišu? S obzirom na činjenicu da dolazim iz Niša, znam odgovor, ali zbog građana Srbije, razlog za to je pre svega u činjenici što je Ruska Federacija noseći stub ovog centra, a taj centar treba da deluje u nekoliko zemalja regiona, ne samo u Srbiji i izgleda da se neko u Srbiji uplašio da će naši NATO prijatelji dobiti konkurenciju i zbog toga ide sporo sa implementacijom ovog centra.
Ovom prilikom bih hteo da jednim delom delimično izuzmem lokalnu samoupravu u Nišu. Ima tu i dosta poslova koji zavise od njih. Oni, čini mi se, bez obzira na njihovu nesposobnost u nekim drugim situacijama, ipak se jednim delom trude da makar u ovoj stvari ne koče, ali ipak mislim da je to do Ministarstva policije i Ministarstva vojske.
Dakle, vama je samo bitna EU, a kada vetar duva samo na jednu stranu, onda svo drveće raste nakrivo. Zato promenite pravac vetra, ispravite Srbiju, okrenite se i na drugu stranu. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Goran Mihajlović nije trenutno tu.
Narodni poslanik Sulejman Spaho ima reč, a posle njega narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama o vanrednim situacijama bi trebalo navodno da poboljša ovaj zakon koji je usvojen 29. decembra 2000. godine, ali faktički nikad nije ni primenjen.
Ovaj zakon koji je bio usvojen 29. decembra u Skupštini Srbije. Poslanici SRS sa svojim konstruktivnim radom i diskusijama predložili su Vladi da se zakon povuče ili prihvate amandmani SRS, kako bi zakon bio dobar i prihvatljiv u datoj situaciji. Niste prihvatili, ali ste sada posle dve godine danas stavili na dnevni red i ovu proceduru o izmeni i dopuni ovog zakona.
Posle donetog zakona 2009. godine, Vlada Republike Srbije i nadležni ministar bili su obavezni da donesu bliže propise za sprovođenje ovog zakona u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, a ni Vlada ni ministar to nisu učinili, iako je prošlo skoro godinu i više dana do krajnjeg roka. Koliko ja znam, od tolikog broja potrebnih propisa, govori se o 57 propisa, nijedan nije donet, a to je zasluga dobrog rada Vlade. Sa tim, faktički su i onemogućene sve jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi da usklade svoje akte sa odredbama ovog zakona.
Normalno da su neke opštine u Srbiji nezadovoljne ovim zakonom. Vaša vladavina je dočekala napaćenu Srbiju i suočila se sa mnogo vanrednih situacija, što elementarnih nepogoda, kao i političkih, a najveća politička elementarna nepogoda je Kosovo. I kada će već jednom da dođe na dnevni red Kosovo u ovom parlamentu?
Dolazim, kao što i znate, gospodine ministre, iz Loznice, koja se za četiri godine našla na poziciji da dva puta doživi strašnu katastrofu. Verujte mi, kad god spomenem "Viskozu", ja i moji građani budemo malo uznemireni šta nam se sve moglo desiti posle onog velikog požara koji se desio tamo. Normalno da se radi o požaru koji je zahvatio jednu od fabrika "Viskoze – C vlakno" i zahvaljujući prisebnosti lozničkih vatrogasaca, koji su posle dva dana lokalizovali požar, i njima se zahvaljujući, ali kao što sam pročitao i kao što ste i vi rekli, vaše ministarstvo, da nam fali skoro 4000 vatrogasaca, ali navodno nema para u budžetu, ali zato, gospodine ministre, imate pare, mislim, Vlada ima para, da da nevladinim organizacijama, koje na sve moguće načine pokušavaju da unište ovu našu Srbiju.
Ono što je interesantno da je ovaj požar zahvatio rezervoare na kome se nalazio gas CS2, koji u dodirom sa vatrom, dovodi do strašne eksplozije. Radilo se, verujte mi da se radilo, a to dobro i vi znate, od 50 tona ovog gasa koji bi mogao da uništi ceo grad sa okolinom. To ne bi mogao, najverovatnije, nijedan zakon da pomogne građanima Loznice.
Posle ovakvog nemilog događaja, lokalna samouprava i sve političke stranke, a posebno mogu da se pohvalim SRS, kroz medije su uticale na Vladu da se ovaj gas prebaci, prenese ili proda nekim fabrikama koje ga upotrebljavaju. I sve dok gas nije premešten, građani Loznice bili su u panici. A period je, verujte mi, i vi sami znate, bio dug dok taj gas nije otišao u neku da li u neku drugu državu ili prodat nekoj firmi.
Posle ove nepogode dolazi druga. Dobro znate, bili ste tamo i obilazite, a to je poplava na području Podrinja, počev od Ljubovije, pa sve tamo do jednog dela Mačve. Građani tih područja se sa opravdanjem pitaju – ko je kriv za sve to? Kao što smo čuli i priča se, sumnja se da je kriv ljudski faktor.
Ako su činovnici vaše vlade dolazili i bili upoznati sa situacijom na terenu, a nisu adekvatno delovali i ispunili ono što Zakon o vanrednim situacijama predviđa, a to je da svakom građaninu pomogne, a Vlada ni dan danas ponekim porodicama nije izašla u susret, da bi ovi građani sanirali svoja dobra. To je znak da se skoro nijedan, baš nijedan zakon, bilo kojeg ministarstva, poštuje.
Hteo bih da se dohvatim Banje Koviljače. Vlada sa svojim postupkom napravila je, verujte mi, vanrednu situaciju tamo. Bio sam tamo kad je bio miting i video sam stotine policajaca. Dugo, dugo u Loznici nije bilo toliko policajaca, a za sve to je kriva Vlada i ministarstvo koje je zaduženo za sve to. Napravili ste razdor među građanima Banje Koviljače. Neki su protiv, neki su za. I spravom su i ovi i oni. Ali kada su u pitanju građani Banje Koviljače oni su svesni svega i sva sreća što uvek u Banji pobeđuju što su na neki način radikali uvek tu da pomognu građanima Loznice.
Situacija se smirila, ali postoji još težnja ponekih građana da što pre, navodno, oteraju te azilante. Svima su, posebno vama, puna usta o ljudskim pravima i slobodi ravnopravnosti. Ljudi iz Banje Koviljače koji su dugo gledali taj problem, rešili su da se jedan dan pojave ponovo kod vas ili u ministarstvo i da pitaju – šta ćete uraditi sa onim azilantima?
Izmene i dopune ovog zakona o vanrednim situacijama je u ovom trenutku potreban. Ali, kada god nešto uradite, to ne dovršite do kraja. Zato ćemo mi stalno, non stop i sve vreme, koliko možemo i umemo da kontrolišemo Vladu, ali sada je kasno jer će ova vlada najverovatnije i pasti za koji dan. I po današnjem danu se vidi, jedva ste se skupili. Ne znam šta će biti. Izbori su tu, pa ćemo polako ponovo. Verujem da građani Srbije nisu zadovoljni sa vama, a i vi to sami znate. Znam da ste korektni i uvek tako nešto i kažete. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić. Posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova dva zakona smo, a pre svega, naša policija i sektor za vanredne situacije, odnosno zaposleni u sektoru za vanredne situacije, očekivali. Ne mogu da kažem sa nestrpljenjem, ali smo očekivali da će doći do značajnijih promena.
Nažalost, sama činjenica da ova dva, svakako za SRS važna zakona, raspravljamo na ovakav način i u ovo gluvo doba, bez direktnog prenosa. Gospodo policajci i gospodo iz sektora za vanredne situacije, ništa vam bolje biti neće.
Jednostavno, ova vlada kako je nastavila nešto što je započeto petog oktobra 2000. godine, u kontinuitetu, ne samo u urušavanju teritorijalnog integriteta, već ekonomske i privredne propasti Republike Srbije, nažalost, nema obzira i jednostavno ne želi da pomogne našim građanima širom Srbije gde se dešavaju elementarne nepogode.
Apsolutno smo svesni i činjenice da policija dosta toga, što je svakako u sklopu njihovih aktivnosti, radnih zadataka obavlja sa jednom dozom nezadovoljstva i nerado. Konkretno, kada treba da spreče bilo koji štrajk iz bilo koje oblasti privrednog delovanja u Srbiji, nažalost, u situaciji smo da nama štrajkuju državni službenici. Svi oni koji su na budžetu, da su i oni na neki način nezadovoljni i da štrajkuju. Tako smo imali štrajk prosvetara, imali smo i štrajk nezavisnog sindikata policije. Obećali ste im taj kolektivni ugovor, međutim, od toga nema apsolutno ništa.
Da naša policija radi u teškom uslovima, svakako da radi. Da ne pričamo o tome u kakvoj opremi rade. Pozivate se svi na te, budi Bože, evropske standarde i suludu politiku da EU nema alternativu i stalna pričanja o standardima u EU. Jednostavno kod nas je sve to daleko i nema apsolutno ništa od toga. Sama policija je prinuđena da, kada je oprema u pitanju, se snalaze bukvalno sami. Recimo, ono što je krajnje neodgovorno to je da ministarstvo ne može da im obezbedi adekvatnu opremu, da nisu dobili opremu pet godina, da cipele kupuju sami na buvljaku. Prosto neverovatno da, jednostavno, Vlada Republike Srbije za našu policiju nema razumevanja.
Da vam ne pričam u kakvoj situaciji se nalaze manje policijske stanice širom Srbije. Treba proći kroz Srbiju pa videti. U mnogima nema ni grejanja, u dežurnim službama u letnjim uslovima je apsolutno nemoguće raditi. Sanitarni čvorovi su u katastrofalnom stanju, a da ne pričamo o samoj odgovornosti vas kada su stvari od vitalnog značaja u pitanju da ste jednostavno pali na mnogim stvarima.
Tu pre svega mislim na izradu naših tablica. To je bruka i sramota. Pola ćirilica, pola latinica. Katastrofa, gospodine ministre. Tolike pare su date, a tablice će ponovo morati da se menjaju. Trebali ste da se kvalitetno pripremite za tako nešto, a ne na takav način da radite.
Naša policija, rekao sam, nerado učestvuje u mnogim akcijama koje ima za zadatak u okviru svog posla. Tu mislim na, recimo, obezbeđivanje gej parade, ali su morali. Na svu sreću, ove godine, tako nešto nije dozvoljeno. Kada je bilo sprečavanje štrajkova, pre svega, naših poljoprivrednika koji su protestvovali zbog cene i otkupa gotovih poljoprivrednih proizvoda i naših stočara, jednostavno, morali su da rade nešto što nisu želeli, s ozbirom i na svoja primanja koja imaju i koja su jako niska. Mnogi od njih i kući imaju takvu dodatnu delatnost, morali su jednostavno da takve ljude sklone sa puta i da im ne dozvole da dođu normalno tamo gde im je mesto da protestvuju, a to je adresa Vlade Republike Srbije i predsednika države.
No, da pređemo malo na ovaj zakon o vanrednim situacijama. Mislim da bi Srbija trebala trenutno da proglasi vanredno stanje. S obzirom na to šta se dešava u našoj južnoj pokrajini i pre svega da zaštiti naše građene od šiptarskih terorista, jer je stanje više nego alarmantno. Naša Vlada priznaje njihove matične knjige, priznaje katastar, priznaje diplome itd, a naši ljudi ginu od dolaska vaših prijatelja KFOR i NATO pakta. Pre neki dan smo bili u situaciji da hiljadu i drugi Srbin izgubi život. Šta je Vlada Republike konkretno uradila. Apsolutno ništa. Nije se udostojila čak ni deklaraciju, da izađe ovde pred narodne poslanike i pred naše građene. Jasno je svima apsolutno da je ova vlada izdala KiM.
Vi kao ministar unutrašnjih poslova svakako ste trebali da se oglasite, da iznesete svoj stav, jer kada 20 hiljada Srba podnese zahtev za rusko državljanstvo zar to nije dovoljan signal da treba da spakujete prnje i da se kupite iz Srbije. Ne mislim konkretno na vas gospodine ministre, već na ove što su potpisali ovu slavnu deklaraciju o pomirenju gde ste zaboravili sve i posuli se pepelom. Prosto je neverovatno da u Srbiji mogu da se zaborave mnoge stvari zarad ličnih interesa i zbog novca da se pređe preko svega. Jasno je građanima Srbije šta se dešava u našoj južnoj pokrajini, a pogotovo za nas srpske radikale. Mi smo kontinuitetu upozoravali šta će se sve desiti Srbiji.
Ono što je posebno meni zapalo ovde i što mi bode oči, to je da ovde u ovim izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama prenosite nadležnosti na AP Vojvodinu. Upozoravali smo da, pre svega, ovim sramnim Statutom pokrajine Vojvodine Vojvodina dobija prerogative federalne jedinice. Isto se radi kao što se radilo sa KiM. Korak po korak do otcepljenja. Danas u Vojvodini imamo vojvođansku nauku akademija i umetnosti. Otvorili su već kancelariju u Briselu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, prenos nadležnosti na AP Vojvodinu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, kada vas upozorim da ste u izlaganju u kršenju člana koji i mene i vas obavezuje da pratimo da li poštujete odredbu koja vas obavezuje da govorite o dnevnom redu, a meni kaže da sam dužna da vam izreknem meru opomene ako to ne činite, ja to činim dok vas pažljivo slušam i pokušavam da procenim da li ste i koliko odlutali od teme dnevnog reda, a sada jeste, pa vas molim da ste vratite temi dnevnog reda.)
Svakako da MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, nažalost, ima posla u Republici Srbiji. Svi smo svedoci velikih elementarnih nepogoda, ne samo u Republici Srbiji, već širom sveta. Ajde što elementarne nepogode, kada su u pitanju i poplave i uragani itd, udaraju Ameriku, oni su to i zaslužili, jer biti poklopac na svakoj šerpi, jednostavno Bog to gleda i mora da vrati, ali čemu Srbija i srpski narod? Trenutno u našem sektoru za vanredne situacije je popunjenost 72,8% kada je kadrovsko zapošljavanje u pitanju i radna snaga. Ono što je svakako zabrinjavajuće, to je u kakvoj se situaciji nalazi naš sektor za vanredne situacije. Recimo, broj vozila da kažemo da je zadovoljavajući, ali svakako da nisu godine starosti, jer prosek vozila za vanredne situacije je oko 30 godina.
Znači, jedan vatrogasac spasilac, po nekim standardima, na hiljadu stanovnika bi trebao da bude. Mi smo u situaciji da imamo na 40 hiljada stanovnika 10 do 15 vatrogasaca. Uz samu organizaciju, a pre svega uz vozni park koji imaju i svakako uz njihovu zaštitu, pre svega tu mislim i na creva, na sve čemu je rok trajanja već istekao, mislim da ne mogu adekvatno da odgovore izazovima pred kojima se nalaze.
Kažem, nalazimo se stvarno u situaciji gde ima jako puno požara, gde ima potrebe za intervencijama, a da ne pričam o dobrovoljnim vatrogasnim društvima gde je tehnologija još daleko starija i da jednostavno uz svu dobru volju ne mogu da pomognu sektoru za vanredne situacije u opštinama gde je to uglavnom stacionirano u sedištu opštine, a sva ostala mesta okolo imaju samo dobrovoljna vatrogasna društva i jednostavno ne mogu, bez obzira na veliku volju i na njihovu svest, da pomognu, u nemogućnosti su. Svakako da i tu treba daleko više poraditi i uložiti, pre svega, u Sektor za vanredne situacije.
Srpska radikalna stranka smatra, zbog požara koji su se dešavali u Republici Srbiji, imali smo prilike da vidimo da su nam samo braća iz Ruske Federacije pomogla, pre svega svojim helikopterom, a to i vi znate, kada su uspeli da lokalizuju velike požare ovde u Republici Srbiji.
Imali smo prilike da vidimo da su nam samo braća iz Ruske federacije pomogli, pre svega svojim helihopterom, to i vi znate, kada su uspeli da lokalizuju velike požare ovde u Republici Srbiji. Svakako da, ono što srpski radikali govore i pričaju, da se treba okrenuti svojim tredicionalnim prijateljima, pa i ovde kada su ove vanredne situacije u pitanju, mislimo da je ovo dobro što se otvara u Nišu ovaj sektor, i da će svakako imati efekta.
Druga stvar je, što se naši prijatelji plaše, recimo da to neće biti samo Sektor za vanredne situacije, iskreno, ja bih voleo bih da bude i baza Ruske Federacije, a ne baza NATO pakta i Bonstil, kao što imamo prilike da vidimo. Svakako da bi bilo bolje i Srbiji, a pre svega Srbima na KiM.
Kada su u pitanju elementarne nepogode, pre svega podzemne vode, takođe smo u situaciji, gde je to iz godine u godinu, sve veća pojava, nažalost klima je takva, ali svakako da kada bi se više uložilo, pre svega u pročišćavanje kanala, da naša poljoprivreda ne bi bila u takvoj situaciji, kada su podzemne vode u pitanju.
Ali zato, AP Vojvodina, protivustavno naplaćuj odvodnjavanje našim poljoprivrednim proizvođačima. Umesto da pročiste kanale, automatski bi bio i nivo podzemnih voda daleko manji, manje štete, njih jednostavno interesuje da napune budžet i kaže protivustavno naplaćuju odvodnjavanje, koje iznosi više nego porez na celokupnu zemlju koju obrađuju.
Da ima efekta ja verujem da bi naš narod i platio, ali ovako svakako i ne treba da plati jer je to protivustavno i nema pravo, pre svega Vode Vojvodine i ne možemo u Srbiji imati paralelne institucije. A sve po leđima naših građana. Kažem da su naši i policajci i Sektor za vanredne situacije očekivali mnogo od ova dva zakona, ništa se bitno apsolutno neće promeniti i srpski radikali misle da svakako da ne mogu podržati ova dva zakona u danu za glasanje, doći će bolje vreme i za našu policiju i za sve građane Srbije, više nego očigledno, a pitanje je da li će se usvojiti ova dva zakona, s obzirom da imate sve tesniju i tesniju većinu. I jutros smo bili u situaciji ovde da vidimo da ste nekako uspeli da se skrpite, a svakako da će građani znati da procene, obzirom da čujemo takve izjave, predizborna kampanja je već počela, odjednom ne odgovara niko nikome u vladajućoj većini, ali ste zato po nalogu EU morali da napravite ovakvu Vladu. Nadam se da je ovo prvi put, zadnji put i nikad više u interesu građana Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je 15 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, a posle njega narodni poslanik Mića Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo iz Ministarstva, uglavnom ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Ovde smo čuli od gospođe Tabaković da poslanički klub Napred Srbijo SNS i nema neke naročite primedbe na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama. Smatramo da je on, manje-više, dobro urađen. Dali smo nekoliko amandmana u tehničkom smislu. Ako budu prihvaćeni i ako bude njihova priroda onoga što smo time predložili, ako se prihvati od strane Ministarstva, biće verovatno još bolji taj predlog. Ako ne, biće drugih prilika sigurno, pa ćemo to izmeniti.
U svakom slučaju, želeo bih da pohvalim rad, već smo to čuli, da ne bude da samo neko iz vlasti to radi, gospodina Marića, ne znam da li je bio na godišnjem odmoru, pošto je celo leto morao oko onih požara koje smo imali u okolini Kraljeva i drugim delovima Srbije da bude aktivan. Ponavljam ono što je rekla i gospođa Tabaković, volja, snaga, želja, savest, poštenje, požrtvovanost jednog čoveka ne može da zameni sistemske nedostatke, a sistemskih nedostataka, pre svega u ovom delu policije ima još uvek, ima dosta. U ostalom, ne bi ni samo Ministarstvo podnelo ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o policiji da je onaj koji je usvojen 2005. godine u praksi pokazao da ima nekih nedostataka. Učestvovali smo, ministar koji je tada bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, i ja kao narodni poslanik, čini mi se da smo obojica glasali za taj zakon 2005. godine, ali praksa je pokazala da ga vremenom treba u određenim delovima promeniti.
Meni je žao što se radi na ovakav način. čini mi se da je to trebalo možda i pre uraditi. Bilo je onih priča oko prošlogodišnje gej parade, gde se ukazivalo na neke nedostatke, pa na razne različite nemire na stadionima i sportskim događajima, pa i neke oružane pljačke koje smo imali, na te zakonske nedostatke koji čine policiju neefikasnom ili izloženu nekom nepotrebnom nasilju i nedovoljno zaštićenu. Čini mi se da u cajtnutu, kada je već kraj ove vlade, imam utisak da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona spremljen na brzinu. Čini mi se, možda grešim, da je spremljen pod pritiskom sindikata. Videli smo u poslednje vreme učestale štrajkove različitih policijskih sindikata, nekad svih, nekad nekih, sa različitim zahtevima, pre svega statusnog pitanja koje zaista treba promeniti i popraviti što se tiče policije. Ovako ulazimo u izbornu godinu za nekoliko dana i sve je to dovelo do toga da, recimo, ja mislim da su ove izmene i dopune Zakona, vidi se da su neke stvari koje interesuju sindikate manje-više zastupljene a one koje se tiču zaštite policajaca, čini mi se da ih nema, a bilo je toliko priče.
Čini mi se da sam pre mesec dana čuo direktora policije da je rekao da će se zalagati i te kako, sada ga ovde nema da to potvrdi, da se promeni onaj deo zakona koji govori o upotrebi vatrenog oružja u određenim situacijama. Znamo da je ta upotreba, po zakonu iz 2005. godine, veoma komplikovana, da policajac mora prvo da pokaže svoju značku, pa da se predstavi, pa da upozori, pa ako je ugrožen da puca u vazduh, pa tek u samoodbrani da upotrebi oružje. Imali smo slučaj pljačke Komercijalne banke u Beogradu. Ta procedura je toliko komplikovana. Samo kad se setimo kako je u SAD policajac zaštićen. Kad običan saobraćajni policajac zaustavi nekoga i kad kaže – stavite obe ruke na volan, ako kaže – dozvolu levom rukom, ako upotrebiš desnu ruku i izvadiš dozvolu, on ima pravo da odmah puca u tebe. Zato postoji kamera koja snima da li je cela procedura u skladu sa zakonom. Mi na nekim mestima imamo kameru, na nekim nemamo. Zato su građani zbunjeni.
Ima i nekih stvari u policiji za koje znam da odavno govore policijski službenici, i pre onog zakona iz 2005. godine i do današnjeg dana. Policija mora da bude efikasna. Policijom se ne rukovodi, policijom se komanduje. Ima nekih stvari koje hijerarhijski moraju da se ispoštuju a mi imamo takve zakone da u određenim situacijama, na primer, neko je neefikasan na mestu koje obavlja, možda i nepošten, recimo neradan, dok ne možete da ga smenite sa takvog mesta, da ga spustite na niže radno mesto ili slabije plaćeno radno mesto. To su procedure, svi vi to dobro znate, Bože sačuvaj. Na takav način onda policija ne može u određenim situacijama brzo da reaguje, ponekad zakasni. Mislim da je to veoma bitno kada se radi o privrednom kriminalu. Kada se radi o takvoj vrsti borbe, mislim da treba biti efikasniji, to svi vidimo, ali vidim da ni u tom delu nemamo predloge u ovim izmenama i dopunama, da bi se rad policije napravio efikasniji.
Međutim, ono što je mene ražalostilo i verovatno ne bi ovako govorio kako ću govoriti u nastavku, verovatno bi moj govor bio drugačiji da nisam, a verovatno ste svi to i videli, ovaj izveštaj UN po istraživanju jedne njihove agencije od 15. novembra, znači to je bilo tačno pre sedam dana, je objavljeno da je u Srbiji, svi znamo, barem u Skupštini govorim stalno o tome, da je najveći problem Srbije korupcija, tj. države Srbije, ali po tom izveštaju ispade da je najkorumpiranija u državi Srbiji policija i državna uprava.
Moram da bude iskren da kažem da sam se malo iznenadio. Možda i pod utiskom medija ranije, gde se govori o zdravstvu, gde se govori o pravosuđu korupciji, ovamo-onamo, probao sam da razgovaram sa običnim ljudima, oni kažu pa jeste, ovi saobraćajci oni da ne naplate kaznu uzmu, odmah svedu na taj nivo jednu crvenu, dve crvene, doviđenja, kada je kazna mnogo skupa kod sudije, ali to je sigurno ona korupcija, ima je, naravno da se treba i toga osloboditi, rekao sam, to se tehničkim načinom reši, kamera u kolima ili kamera kada se snima prilikom prekoračenja brzine i vi imate dokaz na sudu, nema šta više tu policajac da učestvuje u tome.
Opet ponavljam, da sam se iznenadio, mislio sam da su neki drugi, a ne vidim zašto ne bismo verovali agenciji koju su angažovale UN, tu je stalni koordinator UN u Srbiji, gospodin Vilijam Infante oštro kritikovao Vladu Srbije, zbog izostanka značajnih rezultata u borbi protiv korupcije. On je to rekao na regionalnoj konferenciji – partnerstvo protiv korupcije. Istakao je da institucija za borbu protiv korupcije Srbije slabe, da su slabe, da je njihova budućnost neizvesna, da nemaju dovoljno zaposlenih, kao i da su tek na početku rada i rekao je da je toliko visok nivo očekivanja i prihvatanja korupcije u Srbiji i da zato postoji sistemska korupcija, zver koju nije lako pobediti. Od reči do reči.
Kao što je rekla i gospođa Tabaković, prvo ne smatram da je cela policija korumpirana, naravno da nije i da su za to krivi pojedinci u policiji. Navešću jedan primer, verovatno se ministru neće mnogo svideti taj primer. Reći ću prvo za sistemski deo kako može. Ovde smo čuli, bilo je jedno pitanje uvaženih koleginice Čimoć, kada će biti prema Vladi E uprava, E trgovina, regulisano i sve to, kada će se već jednom određena ministarstva tome prilagoditi? Postoji nešto što se zove E nabavke, elektronske nabavke. Kada to budemo uveli u Srbiju i naravno promenili Zakon o javnim nabavkama, onako kako je predložila SNS, onda će se i značajno u zemlji smanjiti stepen korupcije, ali nažalost, koliko vidim ovoj vladi to ne pada napamet.
Pre nekoliko dana je bilo svedočenje u sudu, počeo je postupak, posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, čuveno suđenje Šarićima i bilo je svedočenje gospodina Mileta Jerkovića, koji je jedan od optuženih a i svedok, koga je tužilaštvo izvelo kao svedoka da govori o celom tom slučaju. Napominjem da sam ja o tome već govorio i da tada kada sam govorio, pre nekoliko godina, možda već ima tri, govorio sam o gospodinu koji se zove Branko Lazarević, koji je u to vreme bio šef kabineta ministra policije.
Znamo svi da je on bio nekada u Upravnom odboru firme "Mitro Srem", kasnije, pre nego što je došao u policiju, on više nije bio u toj firmi, ali je njegov, zajedno sa kim je kupio, privatizovao tu firmu, ili šta već u upravnom odboru su bili, preko firme "Determ ilejšens", bio je suvlasnik, kupili su tu firmu "Mitro Srem", sa svojim šurakom, kasnije je njegov sestrić u ovoj akciji, protiv Šarića hapšen, tada je ministar rekao da apsolutno nije moguće da je neko na tako visokom položaju u MUP a da pri tome radi za jednu od kriminalnih grupa, reagovao je na neke novinske natpise. Nikada nije dokazano niti da radi, da li je istraga išla u tom pravcu ili ne, ne znam, ali neko ne mora da radi, može i da radi sa određenim kriminalnim grupama, ali nažalost istraga opet nije išla u tom pravcu i ništa od toga nije urađeno.
Podsetiću vas da je tada i državni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Homen rekao da je došlo vreme, to je bio februar 2010. da se razvije klupko kriminala politike, privrede i medija. I, naravno, do dana današnjeg ništa od se nije dogodilo.
Ono što treba reći u celom tom slučaju do kraja je istraženo sve što se tiče trgovine kokainom, to je tačno, ali do kraja nije istraženo pranje novca i odavanje službene tajne o kojoj je Jerković govorio na tom suđenju. Dvadeset dva puta je u svom iskazu spomenuo ime Branka Lazarevića. On je inače sada diplomata u Grčkoj. Ne znam da li u Atini ili Solunu.