Da li još neko želi reč. (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije koji gledate direktan prenose, ne sporeći važnost pitanja koji su ovde inicirani u prethodnom vremenu u Skupštini od kolega drugih poslaničkih grupa, KiM jeste najvažnija tema u ovom trenutku, ali pošto ne bih imao bilo šta da dodam u pitanjima, da se ne bih ponavljao i pitao ono što su već pitali, zatražiću obaveštenje od Ministarstva ekonomije, od ministra Ćirića i Agencije za privatizaciju.
Na neki način ovde otvaram slučaj Fabrike hartije u Čačku i nekoliko stotina radnika i ne znam koliko hiljada članova porodica čiji su očevi, braća i sestre do juče radili u fabrici hartije u Čačku.
Fabrika hartije u Čačku trenutno ne radi, sa nikakvom perspektivom i nikakvim obaveštenjima od nadležnih državnih organa koje sam ja ovde pomenuo, kakva je sudbina fabrike hartije u Čačku, kakva je zapravo sudbina stotina porodica koje su imale bar minimalnu egzistenciju radeći u Fabrici hartije u Čačku?
Sindikat radnika u Fabrici hartije u Čačku, tačnije njihov vođa, gospodin Miloš Tripković je pokušavao junački, i kroz štrajkove, i kroz proteste, i kroz blokade fabrike da se izbori makar za minimalno dostojanstvo ljudi, ljudskih prava da dobiju informaciju šta država, šta vlast koja je privatizovala na jedan, ja mogu da kažem veoma sumnjiv način, Fabriku hartije u Čačku, šta je sudbina Fabrike hartije u Čačku, i konačno, ono što je najvažnije, šta je sa sudbinom radnika?
Ako vam kažem da ima dosta i bolesnih i starih ljudi koji su trebali ove godine ili za godinu ili dve da idu u penziju, a kada dođu tamo u nadležne državne organe, u fondove vide da im socijalno osiguranje nije uplaćivano, tako da su onemogućeni da odu i da dobiju i te minimalne penzije, teško i krvavo zarađene.
Fabrika hartije sa svojim asortimanom i programom Fabrika hartije u Čačku po mojoj skromnoj proceni i proceni ljudi koji su mnogo stručniji u ekonomiji i toj vrsti industrije od mene, ima perspektivu.
Zašto se Fabrika hartije u Čačku na jedan veštački i divlji način gasi? Zašto se ljudi teraju kući, da ostaju bez parčeta hleba? To je odgovor koji traže radnici širom Srbije, pa tako i radnici Fabrike hartije u Čačku.
Ako vam samo napomenem da je u vlasništvu Fabrike hartije, koja ima veliku i drugu tradiciju od pre Drugog svetskog rata, postojala mašina koja je proizvodila papir od kojeg su se pravile novčanice. Ta mašina je nestala. Onda državi, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju treba da bude ili bi trebalo da im bude jasno o čemu se tu radi. Radi se o velikom kriminalu. Jednostavno, vlasnici su nestali. U ovom trenutku ne postoje. Fabrika je u nedavnim elementarnim nepogodama oštećena. Nestao je deo krova, tako da kisnu, nažalost, mašine koje su radnici svojim znojem i trudom, da kažem, decenijama stvarali.
Prema tome, očekujem, ne u roku od 15 dana koji je zakonski rok, da mi Agencija za privatizaciju i ministar Ćirić odmah odgovore. Ne zbog moje malenkosti nego zbog sudbine stotine radnika Fabrike hartije u Čačku, koji čekaju, makar jedan ljudski odgovor, da država kaže kakve su njene namere? Da li će da raskine privatizaciju? Da li fabrika ide u stečaj? Ovako, praktično ispada da ljudi ne znaju kome da se obrate i ostaju oni najžešći vidovi protesta na koje su oni spremni, kako su me obavestili.
Dakle, zahtevam, tražim i molim od Ministarstva ekonomije, od ministra Ćirića i od Agencije za privatizaciju, da odmah, koliko u toku ove sednice, upute odgovor na ovo pitanje, pre svega radnicima Fabrike hartije u Čačku, koji su na jedan divlji način ostali bez svojih radnih mesta i u čijem je to interesu? Nadam se, da će se saznati, ne samo kada se radi o Fabrici hartije u Čačku, nego i o stotini hiljada fabrika u Čačku i u našoj državi, koja su zatvorena zbog uskih privatnih interesa, povezanih sa državnim organima. Zbog toga, imamo sve više sirotinje, kako u Čačku tako i u celoj Srbiji.

Narodni poslanik Riza Halimi ima reč.

Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, tražim objašnjenja od ministra unutrašnjih poslova,  gospodina Dačića, povodom incidenta koji se desio u subotu u selu Grbavac, opština Medveđa, kada je policajac iz sastava lokalne policije, grubo nasrnuo fizički na porodicu Ismaili i korišćena je brutalna sila i prema deci. Zapravo, to je samo jedan teži incident u seriji sličnih incidenata koji se dešavaju u ovoj opštini.
Ne mogu drugačije da shvatim, nego da je to ipak svojevrsni pritisak na i ono malo Albanaca koji su ostali u opštini Medveđa. Vi znate da od 5.500 Albanaca u toj opštini pre rata, sada ima trenutno svega 500. Sada, u odnosu na ovu drastičnu manjinu, na njih i njihove porodice u skoro napuštenim planinskim seoskim naseljima, ovo je prevršilo svaku meru.
Čitavo vreme ovde govorim i zahtevam od Vlade i postavljam pitanje – šta će da preduzme da bi se omogućili minimalni uslovi za povratak izbeglog stanovništva za vreme rata? Vidite šta se sada dešava u odnosu na ono malo stanovništva koje je tamo ostalo.
Pre toga smo imali seriju sudskih postupaka, u kome se Albanci optužuju i kažnjavaju i za navodne napade, pretnje svojim Srpskim komšijama, pa čak i za silovanje. Mislim da se sa ovim sada preteralo, ovim napadom na čitavu porodicu, gde je fizičke ozlede dobio glava porodice, Fadil Ismaili, zapravo, Sokol Ismaili, a čak su i deca prošla sa povredama.
Mislim da je red da ministarstvo obavesti Skupštinu šta preduzima i šta je preduzimala do sada, šta će preduzeti da se izazivači ovog teškog incidenta primerno kazne? Ono što je po meni još ozbiljnije, šta će se preduzeti da se ne ponavljaju slični incidenti koji ugrožavaju javni red i mir, a od strane onih koji upravo treba da čuvaju javni red i mir? Mislim da ovakve situacije ni u kom slučaju ne bi smele da se ponavljaju. Zato tražim, pod hitno, od ministra i želim da čujem – šta i koje se mere preduzimaju da se ovakve stvari ne ponavljaju? Hvala vam.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavamo vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Vitomir Mihajlović, Mladen Grujić i Zoran Nikolić.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde, Srđana Srećkovića, ministra vera i dijaspore i Oliver Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu pravde.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica 12, 13, i 14. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godine i Zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje Zapisnika sa navedenih sednica, što je predviđeno članom 88. stav 5. Poslovnika.
Obaveštavam vas da je, proverom u službi za poslove Administrativnog odbora, utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe za navedene zapisnike, pa prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice 12. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 12, 13, 14, 15, 16, 19. i 26. septembra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 134 narodna poslanika, 122 za.
Ima primedbi da nisam prethodno utvrdila kvorum, međutim mi smo kvorum utvrdili na početku sednice i nema potrebe ponovo da ga utvrđujemo, a i elektronski sistem nam omogućava da se uverimo u činjenice.
Dakle, saopštavam rezultate izjašnjavanja.
Od 134 narodna poslanika, 122 je glasalo za.
Konstatujem da smo usvojili ovaj zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice 13. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 20, 21, 22, 23. i 26. septembra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 130 narodnih poslanika, 120 za.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice 14. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 26. septembra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 129 narodnih poslanika, 117 za.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 11, 12, 13, 17. i 18. oktobra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 129 narodnih poslanika, 110 za.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 3. novembra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 129 narodnih poslanika, 116 za.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj zapisnik.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da se Narodna skupština izjasni o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku – PREDLOGU ZA DOPUNU PREDLOŽENOG DNEVNOG REDA i PREDLOGU ZA SPAJANjE RASPRAVE.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. oktobra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 129 narodnih poslanika, 120 za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. oktobra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 127 narodnih poslanika, 112 za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama.
Molim da se izjasnimo.
Od 127 narodnih poslanika, 111 za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 31. oktobra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 127 narodnih poslanika, 118 za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog deklaracije o obnovi državotvorne politike na Kosovu i Metohiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. novembra 2011. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 145 narodnih poslanika, 18 za.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog deklaracije o obnovi državotvorne politike na Kosovu i Metohiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. novembra 2011. godine, kao i da se predložena tačka uvrsti kao prva tačka dnevnog reda.
Pošto predstavnik predlagača želi reč, gospodin Samardžić ima reč, izvolite.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, predsednice skupštine, opšte je poznato da Vlada prethodne tri nedelje nije uspela da da Predlog deklaracije o KiM na skupštinu, deklaracije koju je obećala javnosti i ovoj skupštini i skupština je očekivala neko vreme da će se to dogoditi, a kao što je poznato, nije se dogodilo. Poznati su i razlozi. U samoj Vladi je došlo do dubokih pukotina, razlikovanja i podela o toj stvari, pa je najjeftinije izgledalo da se nikakva deklaracija ne predaje skupštini, niti na skupštini usvaja.
Zbog toga je DSS odlučila da preda svoj predlog deklaracije, čvrsta u uverenju da se o ovoj stvari mora razgovarati, bez obzira što je jedna deklaracija usvojena 31. jula. Od 31. jula do danas su se velike promene dogodile i na KiM i u pregovaračkom procesu. Stvar je otišla gotovo do samog kraja priznavanja Kosova od strane Srbije, tj. Vlade Srbije i skupština ima pravo da se o tome izjasni, da kaže svoje mišljenje i svoju reč.
DSS je dala predlog deklaracije koji imate priliku da pročitate, ali za ovu priliku ja ne mislim o njoj da govorim, o njenom sadržaju, sem da skrenem pažnju poslanicima da se u svom sadržaju taj predlog deklaracije u ogromnoj meri podudara sa zaključcima nedavno održane skupštine četiri opštine na KiM.
Skrenuo bih pažnju na nekoliko tačaka podudaranja, poslaničkog kluba DSS i stranke same, sa ovim predlogom zaključaka koje su odbornici četiri skupštine na severu Kosova jednoglasno usvojili.
Kao prvo, tražili su da se prekinu razgovori sa albanskom stranom uz posredstvo EU, imajući u vidu više razloga. Jedan je razlog taj što su ti razgovori do sada pokazali katastrofalne rezultate po državne interese Srbije i interese Srba na KiM i da se iz istog razloga ukinu odluke ili tzv. dogovoreni zaključci koji su postignuti u tim razgovorima. O tome je i na Odboru i na ovoj skupštini bilo više reči i o tome ne bih govorio.
Srbija ne može da prihvati takvu vrstu ultimatuma i takvu vrstu državnog mazohizma koji propoveda vrh Srbije u ovom trenutku, imajući u vidu ne samo jasno loše rezultate na papiru, nego i jasne stavove ljudi na koje se ti zaključci direktno odnose i kojih se direktno tiču. To su Srbi na KiM širom, a posebno na severu KiM, koji su o tome listom i jedinstveno izrazili svoj stav.
Zbog toga, u najmanju ruku, smatramo da bi ovaj parlament …
(Predsednik: Vreme.)
… morao o tome da govori i zato predlažemo deklaraciju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Od 145 narodnih poslanika, 19 za.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na predlog za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Srđan Milivojević, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 178. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacija i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji (tačke 2. i 3. predloženog dnevnog reda);
Pod dva, zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama;
Zatim, zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i specijalnim sredstvima za njihov prevoz, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade države Kuvajt, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti odbrane i statusu njihovih snaga, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o privremenom zapošljavanju državljana Republike Srbije u Bosni i Hercegovini i državljana Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti zaštite životne sredine (tačke 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18. i 19. predloženog dnevnog reda).
Istovremeno narodni poslanik Srđan Milivojević obavestio je da povlači predlog za spajanje rasprave, koji je podneo 15. novembra 2011. godine u 15 časova i 25 minuta.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 127 narodnih poslanika, za predlog je glasalo 123 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Dakle, izjašnjavamo se o predlogu dnevnog reda u celini.
Od 129 narodnih poslanika, za predloženi dnevni red glasalo je 125.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o rehabilitaciji, koji je podnela Vlada (broj 011-3678/11 od 31. oktobra 2011. godine);
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama, koji je podnela Vlada (broj 011-3668/11 od 28. oktobra 2011. godine);
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, koji je podnela Vlada (broj 2-3635/11 od 26. oktobra 2011. godine);
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada (broj 131-3575/11 od 20. oktobra 2011. godine);
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je podnela Vlada (broj 120-1626/10 od 10. juna 2010. godine);
6. Predlog zakona o tržišnom nadzoru, koji je podnela Vlada (broj 011-3381/11 od 6. oktobra 2011. godine);
7. Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, koji je podnela Vlada (broj 5-3610/11 od 24. oktobra 2011. godine);
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, koji je podnela Vlada (broj 501-3587/11 od 21. oktobra 2011. godine);
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, koji je podnela Vlada (broj 501-3588/11 od 21. oktobra 2011. godine);
10. Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama, koji je podnela Vlada (broj 011-3585/11 od 21. oktobra 2011. godine);
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica i specijalnim sredstvima za njihov prevoz (ATP), koji je podnela Vlada (broj 344-3644/11 od 26. oktobra 2011. godine);
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, koji je podnela Vlada (broj 343-3481/11 od 14. oktobra 2011. godine);
13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, koji je podnela Vlada (broj 343-3666/11 od 28. oktobra 2011. godine);
14. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti odbrane i statusu njihovih snaga, koji je podnela Vlada (broj 8-3479/11 od 14. oktobra 2011. godine);
15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, koji je podnela Vlada (broj 8-3480/11 od 14. oktobra 2011. godine);
16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, koji je podnela Vlada (broj 43-3526/11 od 17. oktobra 2011. godine);
17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja, koji je podnela Vlada (broj 011-3617/11 od 24. oktobra 2011. godine);
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Savjeta ministara Bosne i Hercegovine o privremenom zapošljavanju državljana Republike Srbije u Bosni i Hercegovini i državljana Bosne i Hercegovine u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada (broj 11-3527/11 od 17. oktobra 2011. godine);
19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, koji je podnela Vlada (broj 501-3589/11 od 21. oktobra 2011. godine);
20. Predlog za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata, koji je podnela Advokatska komora Srbije (broj 119-3548/11 od 19. oktobra 2011. godine).
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre toga, molim vas, da omogućimo da svi članovi Administrativnog odbora odmah odu u salu 1, gde će se održati sednica ovog odbora.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi, jer nas član 96. stav 4. Poslovnika obavezuje da to učinimo pre nego što dam reč predstavniku Vlade ili prvom govorniku koji na osnovu odredbi Poslovnika ima pravo da uzme reč nakon otvaranja pretresa.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe, takođe, ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Konstantin Arsenović, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Laslo Varga, poslaničku grupu manjina; narodni poslanik Milisav Petronijević, poslaničku grupu SPS – JS i narodna poslanica Vjerica Radeta, poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka od poslaničkih grupa želi da odredi svog predstavnika, molim vas da nas o tome obavestite u toku pretresa, tako da možemo da damo informaciju Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Pozivam Službu Narodne skupštine da obavesti ministra. Obavestila ga je.
Pre nego što pitam da li ministar, koji je predlagač, želi reč, na osnovu člana 87. i člana 90. Poslovnika Narodne skupštine, dajem sledeća obaveštenja. Današnja pauza biće određena u uobičajeno vreme, u 14,00 časova, u trajanju od jednog sata, do 15,00 časova. Radićemo i posle 18,00 časova, na osnovu člana 87, a pokušaćemo, u zavisnosti od tempa rada i od potrebe vremena koje će biti iskorišćeno za diskusiju o 1. tački dnevnog reda, da nakon zaključivanja pretresa o tački dnevnog reda čiji je načelni pretres upravo otvoren da pređemo i na sledeći zajednički načelni pretres u toku današnjeg radnog dana.
Da li ministar Oliver Dulić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem se, dame i gospodo narodni poslanici. Kao prvo, veliko izvinjenje u ime ministarke pravde Snežane Malović. Ona je, nažalost, odsutna i zamolila me je da je zamenim u raspravi vezano za ovu važnu temu. Nadam se da će nam se, takođe, pridružiti i ministarka u raspravi u pojedinostima.
Kao što znate, danas će biti reči o Predlogu zakona o rehabilitaciji, na čiju je potrebu donošenja ukazao Ustavni sud, Narodna skupština, kao i brojna udruženja i građani. Podsetio bih da je važeći Zakon o rehabilitaciji, kojim se uređuje rehabilitacija lica koja su lišena života, slobode ili drugih prava iz političkih ili ideoloških razloga, donet 2006. godine, a da jedno od najvažnijih pitanja, pitanje prava rehabilitovanih lica, tim zakonom je uređeno.
Pored toga, kao jedno od najspornijih pitanja koje se javljalo u stručnoj javnosti, postavilo se i pitanje uređenja tzv. zakonske rehabilitacije, što važeći zakon, takođe, nije regulisao. Isto tako, važećim zakonom nisu uređena ni pitanja u vezi sa pravilima postupka koji se primenjuju na postupak rehabilitacije. Na sva ova sporna pitanja ukazala je stručna javnost, ali pre svega sudska praksa u postupku primenjivanja važećeg zakona.
Napomenuo bih i da je početkom 2007. godine objavljeno prvo sudsko rešenje o rehabilitaciji, a da je do sada doneto po 1.500 rešenja sudova kojim se utvrđuje rehabilitacija. Takođe, pred višim sudovima je u toku još oko 800 postupaka po zahtevima za rehabilitaciju. Kako sporna pitanja nisu mogla biti uređena izmenama i dopunama postojećeg zakona, obrazovana je radna grupa koja je pripremila radnu verziju novog zakona o rehabilitaciji. Članovi radne grupe su bili predstavnici naučnih institucija, sudova različitih stepena, kao i advokatske struke. Ovim predlogom zakona uređena je rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava.
Za razliku od važećeg zakona, ovaj zakon proširuje i precizira krug lica na koja se rehabilitacija odnosi, jer je po tom pitanju do sada bilo dosta nedoumica u sudskoj praksi. Pored lica koja su lišena života, slobode ili drugih prava, bez administrativne ili sudske odluke, uređena je i rehabilitacija lica koja su sudskim ili administrativnim odlukama organa Republike Srbije lišena života ili drugih prava, naravno, pod uslovom da je takva odluka doneta protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i sloboda.
Predlog zakona predviđa i jedno ograničenje, a to je da pravo na rehabilitaciju nemaju lica koja su za vreme Drugog svetskog rata lišena života na teritoriji Republike Srbije, kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvinslingških formacija. Takođe, Predlog zakona poznaje još jedno ograničenje, a to je da pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici okupacionih snaga i pripadnici kvinslingških formacija koji su izvršili odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina. Obzirom da ratni zločini ne zastarevaju u krivično-pravnom smislu, bez obzira ko ih je počinio, ne može se ni dozvoliti da ratni zločini budu rehabilitovani.
Međutim, Predlogom zakona je omogućeno i licima koja su ranijim odlukama sudskih, vojnih ili administrativnih organa proglašena ratnim zločincima, da u sudskom postupku mogu ostvariti pravo na rehabilitaciju, ukoliko se utvrdi da nisu vršili ratne zločine.
Predlog zakona predviđa dve vrste rehabilitacije, i to zakonsku rehabilitaciju, odnosno rehabilitaciju po samom zakonu i rehabilitaciju na osnovu sudske odluke. Bez obzira na vrstu rehabilitacije, za sticanje svojstva rehabilitovanog lica neophodna je sudska odluka, pri čemu kod zakonske rehabilitacije sud utvrđuje da je lice rehabilitovano po samom zakonu, dok ga kod sudske rehabilitacije sud rehabilituje svojom odlukom.
Pravo na zakonsku rehabilitaciju imaju lica čija su prava povređena bez sudske ili administrativne odluke na teritoriji Republike Srbije, kao i lica čija su prava povređena van teritorije Republike Srbije, bez sudske ili administrativne odluke, a koja su imala ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije. Pored toga, zakonska rehabilitacija pripada i licima koja su na osnovu sudske ili administrativne odluke kažnjena za delo koje u vreme izvršenja nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo, odnosno koja su kažnjena kaznom koja u vreme izvršenja dela nije bila propisana, kao i lica koja su bila kažnjena za krivična dela koja su propisana zakonima donetim posle Drugog svetskog rata, a koja su suprotna opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda.
Isto tako, pravo na zakonsku rehabilitaciju ostvaruju i lica koja su lišena slobode pod optužbom da su se izjasnila za rezoluciju Informbiroa, čime se ispravlja nepravda učinjena i ovim licima.
Takođe, po sili zakona, rehabilituju se i lica koja su, po principu kolektivne odgovornosti, proglašena za ratne zločince, jer svaka krivica mora biti individualizovana i svaki krivac mora imati svoje ime i prezime.
Predlog zakona predviđa da, pored lica na koja se rehabilitacija odnosi, zahtev mogu podneti bliski srodnici tog lica, kao i da zahtev može podneti javni tužilac, u slučaju naročito teške povrede načela pravne države i opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i sloboda, odnosno pravno lice čiji je cilj zaštita slobode i prava čoveka i građanina.
Predlog zakona omogućuje podnošenje zahteva većem broju lica, u cilju omogućavanja ostvarivanja prava koja proističu iz rehabilitacije i u slučajevima kada lice na koga se rehabilitacija odnosi nije u mogućnosti da samo podnese zahtev.
Kao i do sada, u postupku po zahtevu za rehabilitaciju je stvarno nadležan viši sud, a u cilju povećavanja efikasnosti vođenja ovog postupka, predloženo je da u ovim postupcima sudi sudija pojedinac.
Zakonsku novinu predstavlja obaveza suda da o podnetom zahtevu odmah obavesti Ministarstvo pravde. Navedeno obaveštenje je neophodno iz razloga što se u sudskoj praksi dešavalo da je podneto više zahteva za rehabilitaciju istog lica, i to pred različitim višim sudovima. Predlog zakona predviđa da će u tom slučaju postupak sprovesti pred onim sudom pred kojim je postupak ranije pokrenut. Predlog zakona predviđa da podnosilac zahteva u postupku rehabilitacije ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, kao i na oslobođenje plaćanja troškova postupka, čime se omogućava ostvarivanje prava pred sudom i licima kojima je pravna pomoć neophodna, odnosno licima koja nemaju sredstva za troškove ovog postupka.
Predlog zakona propisuje pravila postupka rehabilitacije, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon. O zahtevu za rehabilitaciju sud odlučuje u jednostranačkom ili dvostranačkom postupku, a po pravilu van parničnog postupka. U jednostranačkom postupku sud odlučuje o zakonskoj rehabilitaciji, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog javnog tužioca. U slučaju da javni tužilac osporava zahtev za rehabilitaciju, dalji sudski postupak će se sprovesti kao dvostranački.
Kada je u pitanju sudska rehabilitacija, sud odlučuje u dvostranačkom postupku, pri čemu je drugi učesnik postupka nadležni javni tužilac koji zastupa Republiku Srbiju. Protiv sudskog rešenja u postupku rehabilitacije dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje nadležni apelacioni sud, čime je obezbeđeno odgovarajuće pravno sredstvo u ovom postupku.
Kao što sam na početku istakao, u odnosu na važeći zakon, za rehabilitovana lica je predviđen najširi mogući obim prava koji ta lica mogu ostvariti. Ova lica imaju pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu, zdravstvenu zaštitu, pravo na povraćaj konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine, odnosno njeno obeštećenje, kao i pravo na obeštećenje i za materijalnu i nematerijalnu štetu.
Predlog zakona predviđa da se rehabilitovanom licu priznaje vreme lišavanja slobode kao poseban penzijski staž u dvostrukom trajanju. Pored posebnog penzijskog staža, rehabilitovanom licu priznaje se i vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode, kao posebna penzijski staž. Ova lica imaju pravo i na mesečnu novčanu naknadu, kao poseban dodatak, u visini od 50% od prosečne mesečne plate u Republici Srbiji.
Predlog zakona utvrđuje i pravo rehabilitovanog lica na vraćanje konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu, imajući u vidu da je po ranijim propisima konfiskacija imovine bila posebna sankcija, kao i da se rehabilitovanom licu mora omogućiti vraćanje njegove imovine koja je mu je bila neopravdano oduzeta.
Predlog zakona propisuje i pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu. Rehabilitovano lice ima pravo na obeštećenje za materijalnu štetu uzrokovanu povredom prava i sloboda, kao i pravo na vraćanje naplaćenih novčanih kazni i troškova postupka. Pravo na naknadu nematerijalne štete imaju i druga lica ako su pretrpela duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica.
Za dobijanje rehabilitacionog obeštećenja neophodno je postojanje sudske odluke o rehabilitaciji. Zahtev za ovo obeštećenje se podnosi komisiji, koja će se obrazovati u Ministarstvu pravde. Predviđeno je da navedena komisija donosi odluke kojim potpuno ili delimično usvaja zahtev. Ukoliko zahtev nije usvojen ili je delimično usvojen, podnosilac zahteva može podneti tužbu za rehabilitaciono obeštećenje nadležnom sudu. Odluka o usvajanju zahteva, odnosno sporazuma o rehabilitacionom obeštećenju, predstavlja izvršnu ispravu.
Prelaznim odredbama Predloga zakona predviđeno je da se postupci započeti po odredbama važećeg Zakona o rehabilitaciji okončavaju po odredbama tog zakona, a da lica koja su do sada rehabilitovana ostvaruju prava iz rehabilitacije na osnovu ovog predloga zakona. Ovakvo rešenje je neophodno, obzirom da rehabilitovana lica do sada nisu mogla da ostvare pravo na odgovarajuću naknadu, odnosno obeštećenje, a što je najvažniji razlog za donošenje ovog zakona.
Pored toga, imajući u vidu određene razlike između predloga ovog zakona i važećeg zakona u pogledu uslova za rehabilitaciju, data je mogućnost da lica kojima je prema važećem zakonu odbijen zahtev za rehabilitaciju, podnesu novi zahtev za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima propisanim ovim predlogom zakona, kao i da ostvare svoja prava, ukoliko su uslovi ispunjeni.
Na kraju ovog predstavljanja, želeo bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, nakon rasprave u Narodnoj skupštini, Predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za ostvarivanje prava rehabilitovanih lica i ispravljanje učinjenih nepravdi prema tim licima i njihovim porodicama, a što je neophodno i zbog budućnosti Republike Srbije i svih njenih građana. Hvala.

Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč, narodni poslanik Boško Ristić? Ne.
Da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Konstantin Arsenović ima reč. Izvolite.