Zahvaljujem se, dame i gospodo narodni poslanici. Kao prvo, veliko izvinjenje u ime ministarke pravde Snežane Malović. Ona je, nažalost, odsutna i zamolila me je da je zamenim u raspravi vezano za ovu važnu temu. Nadam se da će nam se, takođe, pridružiti i ministarka u raspravi u pojedinostima.
Kao što znate, danas će biti reči o Predlogu zakona o rehabilitaciji, na čiju je potrebu donošenja ukazao Ustavni sud, Narodna skupština, kao i brojna udruženja i građani. Podsetio bih da je važeći Zakon o rehabilitaciji, kojim se uređuje rehabilitacija lica koja su lišena života, slobode ili drugih prava iz političkih ili ideoloških razloga, donet 2006. godine, a da jedno od najvažnijih pitanja, pitanje prava rehabilitovanih lica, tim zakonom je uređeno.
Pored toga, kao jedno od najspornijih pitanja koje se javljalo u stručnoj javnosti, postavilo se i pitanje uređenja tzv. zakonske rehabilitacije, što važeći zakon, takođe, nije regulisao. Isto tako, važećim zakonom nisu uređena ni pitanja u vezi sa pravilima postupka koji se primenjuju na postupak rehabilitacije. Na sva ova sporna pitanja ukazala je stručna javnost, ali pre svega sudska praksa u postupku primenjivanja važećeg zakona.
Napomenuo bih i da je početkom 2007. godine objavljeno prvo sudsko rešenje o rehabilitaciji, a da je do sada doneto po 1.500 rešenja sudova kojim se utvrđuje rehabilitacija. Takođe, pred višim sudovima je u toku još oko 800 postupaka po zahtevima za rehabilitaciju. Kako sporna pitanja nisu mogla biti uređena izmenama i dopunama postojećeg zakona, obrazovana je radna grupa koja je pripremila radnu verziju novog zakona o rehabilitaciji. Članovi radne grupe su bili predstavnici naučnih institucija, sudova različitih stepena, kao i advokatske struke. Ovim predlogom zakona uređena je rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava.
Za razliku od važećeg zakona, ovaj zakon proširuje i precizira krug lica na koja se rehabilitacija odnosi, jer je po tom pitanju do sada bilo dosta nedoumica u sudskoj praksi. Pored lica koja su lišena života, slobode ili drugih prava, bez administrativne ili sudske odluke, uređena je i rehabilitacija lica koja su sudskim ili administrativnim odlukama organa Republike Srbije lišena života ili drugih prava, naravno, pod uslovom da je takva odluka doneta protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i sloboda.
Predlog zakona predviđa i jedno ograničenje, a to je da pravo na rehabilitaciju nemaju lica koja su za vreme Drugog svetskog rata lišena života na teritoriji Republike Srbije, kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvinslingških formacija. Takođe, Predlog zakona poznaje još jedno ograničenje, a to je da pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici okupacionih snaga i pripadnici kvinslingških formacija koji su izvršili odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina. Obzirom da ratni zločini ne zastarevaju u krivično-pravnom smislu, bez obzira ko ih je počinio, ne može se ni dozvoliti da ratni zločini budu rehabilitovani.
Međutim, Predlogom zakona je omogućeno i licima koja su ranijim odlukama sudskih, vojnih ili administrativnih organa proglašena ratnim zločincima, da u sudskom postupku mogu ostvariti pravo na rehabilitaciju, ukoliko se utvrdi da nisu vršili ratne zločine.
Predlog zakona predviđa dve vrste rehabilitacije, i to zakonsku rehabilitaciju, odnosno rehabilitaciju po samom zakonu i rehabilitaciju na osnovu sudske odluke. Bez obzira na vrstu rehabilitacije, za sticanje svojstva rehabilitovanog lica neophodna je sudska odluka, pri čemu kod zakonske rehabilitacije sud utvrđuje da je lice rehabilitovano po samom zakonu, dok ga kod sudske rehabilitacije sud rehabilituje svojom odlukom.
Pravo na zakonsku rehabilitaciju imaju lica čija su prava povređena bez sudske ili administrativne odluke na teritoriji Republike Srbije, kao i lica čija su prava povređena van teritorije Republike Srbije, bez sudske ili administrativne odluke, a koja su imala ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije. Pored toga, zakonska rehabilitacija pripada i licima koja su na osnovu sudske ili administrativne odluke kažnjena za delo koje u vreme izvršenja nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo, odnosno koja su kažnjena kaznom koja u vreme izvršenja dela nije bila propisana, kao i lica koja su bila kažnjena za krivična dela koja su propisana zakonima donetim posle Drugog svetskog rata, a koja su suprotna opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda.
Isto tako, pravo na zakonsku rehabilitaciju ostvaruju i lica koja su lišena slobode pod optužbom da su se izjasnila za rezoluciju Informbiroa, čime se ispravlja nepravda učinjena i ovim licima.
Takođe, po sili zakona, rehabilituju se i lica koja su, po principu kolektivne odgovornosti, proglašena za ratne zločince, jer svaka krivica mora biti individualizovana i svaki krivac mora imati svoje ime i prezime.
Predlog zakona predviđa da, pored lica na koja se rehabilitacija odnosi, zahtev mogu podneti bliski srodnici tog lica, kao i da zahtev može podneti javni tužilac, u slučaju naročito teške povrede načela pravne države i opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i sloboda, odnosno pravno lice čiji je cilj zaštita slobode i prava čoveka i građanina.
Predlog zakona omogućuje podnošenje zahteva većem broju lica, u cilju omogućavanja ostvarivanja prava koja proističu iz rehabilitacije i u slučajevima kada lice na koga se rehabilitacija odnosi nije u mogućnosti da samo podnese zahtev.
Kao i do sada, u postupku po zahtevu za rehabilitaciju je stvarno nadležan viši sud, a u cilju povećavanja efikasnosti vođenja ovog postupka, predloženo je da u ovim postupcima sudi sudija pojedinac.
Zakonsku novinu predstavlja obaveza suda da o podnetom zahtevu odmah obavesti Ministarstvo pravde. Navedeno obaveštenje je neophodno iz razloga što se u sudskoj praksi dešavalo da je podneto više zahteva za rehabilitaciju istog lica, i to pred različitim višim sudovima. Predlog zakona predviđa da će u tom slučaju postupak sprovesti pred onim sudom pred kojim je postupak ranije pokrenut. Predlog zakona predviđa da podnosilac zahteva u postupku rehabilitacije ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, kao i na oslobođenje plaćanja troškova postupka, čime se omogućava ostvarivanje prava pred sudom i licima kojima je pravna pomoć neophodna, odnosno licima koja nemaju sredstva za troškove ovog postupka.
Predlog zakona propisuje pravila postupka rehabilitacije, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon. O zahtevu za rehabilitaciju sud odlučuje u jednostranačkom ili dvostranačkom postupku, a po pravilu van parničnog postupka. U jednostranačkom postupku sud odlučuje o zakonskoj rehabilitaciji, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog javnog tužioca. U slučaju da javni tužilac osporava zahtev za rehabilitaciju, dalji sudski postupak će se sprovesti kao dvostranački.
Kada je u pitanju sudska rehabilitacija, sud odlučuje u dvostranačkom postupku, pri čemu je drugi učesnik postupka nadležni javni tužilac koji zastupa Republiku Srbiju. Protiv sudskog rešenja u postupku rehabilitacije dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje nadležni apelacioni sud, čime je obezbeđeno odgovarajuće pravno sredstvo u ovom postupku.
Kao što sam na početku istakao, u odnosu na važeći zakon, za rehabilitovana lica je predviđen najširi mogući obim prava koji ta lica mogu ostvariti. Ova lica imaju pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu, zdravstvenu zaštitu, pravo na povraćaj konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine, odnosno njeno obeštećenje, kao i pravo na obeštećenje i za materijalnu i nematerijalnu štetu.
Predlog zakona predviđa da se rehabilitovanom licu priznaje vreme lišavanja slobode kao poseban penzijski staž u dvostrukom trajanju. Pored posebnog penzijskog staža, rehabilitovanom licu priznaje se i vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode, kao posebna penzijski staž. Ova lica imaju pravo i na mesečnu novčanu naknadu, kao poseban dodatak, u visini od 50% od prosečne mesečne plate u Republici Srbiji.
Predlog zakona utvrđuje i pravo rehabilitovanog lica na vraćanje konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu, imajući u vidu da je po ranijim propisima konfiskacija imovine bila posebna sankcija, kao i da se rehabilitovanom licu mora omogućiti vraćanje njegove imovine koja je mu je bila neopravdano oduzeta.
Predlog zakona propisuje i pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu. Rehabilitovano lice ima pravo na obeštećenje za materijalnu štetu uzrokovanu povredom prava i sloboda, kao i pravo na vraćanje naplaćenih novčanih kazni i troškova postupka. Pravo na naknadu nematerijalne štete imaju i druga lica ako su pretrpela duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica.
Za dobijanje rehabilitacionog obeštećenja neophodno je postojanje sudske odluke o rehabilitaciji. Zahtev za ovo obeštećenje se podnosi komisiji, koja će se obrazovati u Ministarstvu pravde. Predviđeno je da navedena komisija donosi odluke kojim potpuno ili delimično usvaja zahtev. Ukoliko zahtev nije usvojen ili je delimično usvojen, podnosilac zahteva može podneti tužbu za rehabilitaciono obeštećenje nadležnom sudu. Odluka o usvajanju zahteva, odnosno sporazuma o rehabilitacionom obeštećenju, predstavlja izvršnu ispravu.
Prelaznim odredbama Predloga zakona predviđeno je da se postupci započeti po odredbama važećeg Zakona o rehabilitaciji okončavaju po odredbama tog zakona, a da lica koja su do sada rehabilitovana ostvaruju prava iz rehabilitacije na osnovu ovog predloga zakona. Ovakvo rešenje je neophodno, obzirom da rehabilitovana lica do sada nisu mogla da ostvare pravo na odgovarajuću naknadu, odnosno obeštećenje, a što je najvažniji razlog za donošenje ovog zakona.
Pored toga, imajući u vidu određene razlike između predloga ovog zakona i važećeg zakona u pogledu uslova za rehabilitaciju, data je mogućnost da lica kojima je prema važećem zakonu odbijen zahtev za rehabilitaciju, podnesu novi zahtev za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima propisanim ovim predlogom zakona, kao i da ostvare svoja prava, ukoliko su uslovi ispunjeni.
Na kraju ovog predstavljanja, želeo bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, nakon rasprave u Narodnoj skupštini, Predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za ostvarivanje prava rehabilitovanih lica i ispravljanje učinjenih nepravdi prema tim licima i njihovim porodicama, a što je neophodno i zbog budućnosti Republike Srbije i svih njenih građana. Hvala.