Narodni poslaniče i vas molim o temi dnevnog reda. Dakle, o temi dnevnog reda.

Činjenica je da su samo Večernje novosti, to možete da vidite u dva nastavaka počela da objavljuje transkripte sa tog suđenja i odjednom su prestali. Znači, nisu završili, samo su dva, a trebali su da imaju petnaestak nastavaka kada govorimo o tom klupku političara, visokog kapitala, neka firma koja vredi 25 miliona evra…

Narodni poslaniče govorimo o Predlozima izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama i o policiji. Vaša je obaveza to, radimo uz poštovanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine, a vaše je da govorite o dnevnom redu, a moje je da vas na to podsetim. Pa vas molim o dnevnom redu.

Poslednja rečenica. Znači ako korupcija nije problem kojom se ne bavi ni predlog zakona, a policija apostrofirana kao najkorupmiranija u državi, u šta, ponavljam, ne verujem, ali smatram i da je borba protiv toga trebala da bude sastavni deo izmene dopuna ovog zakona, a nema ga. Nadam se da će u narednom periodu posle narednih izbora tome se posvetiti mnogo veća pažnja, pa nekom i ovakvom slučaju jer to su primeri na kojima se rešavaju problemi u zemlji. Zahvaljuje.

Zahvaljujem. Trinaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović i on je poslednji prijavljeni.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, i znam da nećete imati problema da me opominjete o temi dnevnog reda već imam dovoljno papira ispred sebe da ne znam kako ću uspeti da se snađem.
Koristim priliku da pozdravim gospodina ministra i članove ministarstva i hteo bih samo par reči da prvo kažem o izmenama i dopunama Predloga zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o vanrednim situacijama, šta je ono što je suštinski što SNS predlaže predlagaču da ima u vidu prilikom odlučivanja o amandmanima. Da ne bih ponavljao sve što su rekli moji prethodni govornici to je prvenstveno upotreba i u ovom predlogu izmena i dopuna zakona stranih reči i izraza koje zaista mislim da nemaju razloga da nađu mesta u ovom tekstu.
Druga stvar je obavezne licence i ovaj zakon kao i nizu zakona koje su od strane Vlade dolazili u ovu skupštinu opet nastavlja sa tom problematikom licenciranje za sve i svašta, po svaku cenu, sertifikati. Mislimo da u ovom sektoru nema razloga i da ima dovoljno stručno osposobljenih kadrova ljudi, sa dodatnim troškovima u smislu njihove obuke i sertifikata. Zato što je to pomalo postaje moda, uz svaki zakon obavezno propisivanje licenci i sertifikata i još dodatno izlaganje troškovima ljudi koji moraju da steknu pravo, odnosno licence.
Ono što je posebno bitno, gospodine Mariću i mislim da treba da uzmete u obzir, a to je član 19. Predloga zakona i to stav 7. a to je da je u istome propisano da se skloništa mogu izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima. Mi imamo situaciju od skoro malo od preko deset godina kada smo imali problem sa skloništima i njihovo korišćenje u mirnodopskim uslovima zaista otežava i onemogućava njihovo korišćenje u vanrednim situacijama. Ne možete vi nekome dati ovaj prostor pod zakup i u jednom trenutku tražiti da se on iseli da bi bio korišćen za vanredne situacije. To vam govorim na osnovu iskustva, na žalost iz 1999. godine i na osnovu drugih iskustava i jednostavno iskustava svih nas, a da ne govorimo o ratnim situacijama.
Znate da savremeni ratovi počinju nenajavljeno, u trenutku i sad trebate taj prostor koji ste u zakupu za javno sklonište dali, treba da ga ispraznite. Vrlo nemoguće, vrlo nepraktično i napraviće probleme u ovom sektoru.
Zato apelujem na vas i na ministra da se uzme u obzir ovaj stav 7. Predloga zakona u članu 19. i da se jednostavno izbriše, jer znam da su potrebna sredstva u svakom sektoru, u budžetu, u svemu, ali ovo zaista u vanrednim situacijama, u ratnim pogotovo, pravi neviđene probleme i posledice čak širokih razmera za otklanjanje šteta od ili elementarnih nepogoda ili nepogoda zbog ratnih dejstava.
Takođe, mislimo da uvođenjem Javnog preduzeća za skloništa u članu 61. u stavovima 2. i 3. nepotrebno se komplikuje i produžava, a samim tim i poskupljuje postupak, odnosno procedura izdavanja građevinskih dozvola i drugih dokumenata neophodnih za gradnju, uvođenjem istog tog preduzeća u ovu proceduru.
Mislimo da su ti elementi sve ono što treba ovim slučajem da se uradi, jednostavno ugrađeni u prostorne i urbanističke planove i da se dozvola može izdati jednim aktom koji inače izdaje organ nadležan za izdavanje urbanističkih uslova, lokacijskih i građevinskih dozvola.
To su uglavnom glavne primedbe na Zakon o vanrednim situacijama. Mislim, pogotovu, ove dve da su vrlo bitne, a naravno član 19. pogotovu bi trebalo razmisliti o tome.
Preći ću sad na Zakon o izmeni i dopuni Zakona o policiji. Gospodine ministre, imam osećaj da niste puno učestvovali u svemu ovome. Ako pogledate obrazloženje zakona, samo je na dve strane. Pomalo vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Još nisam video predlog zakona, da li o izmenama i dopunama ili osnovni zakon koji je zaista samo na dve strane.
Ustavom je propisano da zakoni stupaju na snagu u roku od osam dana izuzetno samo u slučajevima od opšteg interesa. Šta ste naveli u obrazloženju kao razlog je da zakon bude po hitnom postupku i da se usvaja sledećeg dana nakon glasanja? Toga u vašem obrazloženju zaista… i poznavajući resor koji vodite i vaš pravac delovanja, zato vam kažem da mislim da lično niste učestvovali u svemu ovome.
Ispada da se ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Predloga zakona donosi zato što nije usklađen sa posebnim kolektivnim ugovorom. Posebni kolektivni ugovor treba uskladiti sa kolektivnim ugovorom.
Ako smo imali period od šest godina da je postojeći zakon nije bio dobar, šta je onda tako hitno u ovom trenutku da koliko sutra, a izgleda mi kako stvari idu da će ovaj zakon koliko sutra biti izglasan i prekosutra stupiti na snagu.
Zaista stoji da je deo predizborne kampanje i situacije usklađivanje zakona sa kolektivnim ugovorom. Neprimereno zaista, nigde poznato, ali situacija nas navodi na takvo razmišljanje i ozbiljno pokazuje da se išlo u ovom smeru.
Stoji situacija i činjenica i realnost stanja u policiji i da uslovi rada i života tih ljudi zaista treba podići na kvalitetan nivo, ali šest godina od postojanja zakona i njegove problematike koja se u implementaciji tog zakona pokazala sada ovih dana, jednostavno su dovedene na vrhunac svog postojanja i mora se ovo uraditi po hitnom postupku, a danas imamo tri ozbiljna zakona i ovde u principu učestvuje 20-30 poslanika iz svih poslaničkih grupa koji od ujutru do uveče treba da imaju kontinuitet od par zakona i skoro je nemoguće se ozbiljno zadržati pažnju na tematici kojom se bave ovi zakoni.
Ako hoćete da pokažete zakonitost, a mislim da je do vas da bi ste to rešili, ne bi smo imali situaciju, gospodine ministre, da imamo vd direktora policije, kao što imamo godinama. Mislim da je do vas da bismo ovaj problem rešili, ali na tom primeru pokazujemo kako hoćemo da zakonske propise poštujemo.
Šta je bitno što smo mi, poslanička grupa Napredne stranke, pored neke opšte priče, opštepoznate o stanju u policiji, teškim uslovima rada tih ljudi, čak i u nedostatku osnovne opreme za rad u situaciji da putuju po nekoliko desetina kilometara do svog radnog mesta svaki dan i sve ostalo što je breme tih ljudi ministarstva koje vodite, to su situacije konkursa koje bukvalno ne postoje hajde za policijske službenike, nego i za neke druge službenike.
U kontekstu ove priče koju je gospodin Šormaz u prethodnom delu rekao, izveštaj zaista zabrinjava situacija i svi smo po malo iznenađeni da izveštaj predstavnika UN u Srbiji dovodi stepen korupcije u policiji na jedno od visokih mesta korupcije u Srbiji.
Mislim lično da se delom i zbog svih tih stvari, a i predlogom ovog zakona taj postupak konkursa skoro eliminiše i onda znate kako imaju raznorazne priče i uvek će stajati priče da se zapošljavaju po rodbinskoj, ovakvoj, onakvoj stranačkoj i drugoj liniji na vrlo bitnim mestima u MUP.
Druga stvar, neku drugu uniformu sam skinuo pre 20 godina, ali mi smo tada imali beneficirani radni staž ne za sve ljude. Ne mogu se svi službenici staviti u isti koš sa ljudima koji rade na terenu. Ne mogu se svi u sektoru gospodina Marića, ljudi koji ugrožavaju svoj život izvođenjem akcija u smislu rešavanja elementarnih nepogoda u odnosu na službenike koji su u kancelarijama i na sve te privilegije koje treba da imaju ljudi, a u smislu beneficiranog radnog staža i službenika zaista stavljati u isti koš. Mislim da to nema smisla.
Šta još nije prihvatljivo? Nije prihvatljivo da se organizacija funkcionisanja specijalnih jedinica policije i status njenih pripadnika uređuje aktom ministra. Tako nedavno imamo vrlo komplikovanu i složenu situaciju sa jednom takvom jedinicom JSO i poučeni iz tog iskustva ne bi trebali da dozvolimo, ne zbog vas lično nego da se aktom ministra uređuje. Ova problematika bi zaista trebala na vrlo odgovoran odnosno specifičan način da uređuje Vlada jer same specijalne jedinice su posebne kategorije oružanih formacija, pri čijim se osnivanju i propisivanju položaja mora voditi posebna pažnja, pa stoga predlažemo da umesto termina "akta ministra" koristi termin "akt Vlade".
Šta je još u članu 7. zanimljivo? Predlog reči helikopter. Nisu to valjda jedine letilice koje će da koriste jedinice policije. Postoje i drugi vazduhoplovi koje se možda ne koriste, ali se zakoni ne prave samo za nas, tu su i letilice za snimanje i protivpožarni avioni, pa treba u članu 7. umesto reči "helikopter" predložiti odnosno napraviti izmeni sa rečju "vazduhoplov" koja je šira i obuhvata sve druge termine, a ne samo reči "helikopter".
Ima slučaja da su jedinice policije u svojoj istoriji koristile avione, ali su to bili avioni Službe državne bezbednosti i to u periodu kada su koristili da se, recimo, jedna situacija - sin visokog službenika državne bezbednosti upravlja letilicom koja pomaže za organizovani šverc cigaretama. Sada će svi pomisliti da je to za vreme vladavine Slobodana Miloševića, ne, to je mnogo kasnije, vi skoro da niste uključeni kao partija i zaista o tome moramo da vodimo računa.
Smatramo da postoje opravdani razlozi za nezadovoljstvo policajaca, ali nije sve u visini nadoknade, nije samo reč o platama. Gospodine ministre, neće se položaj policije rešiti ovim izmenama i dopunama kao nekom finansijskom sektoru, sa tim ste izašli pred nama, poslanicima, ima tu još mnogo problema koji trebaju da se rešavaju i treba raditi na tome.
Šta je ono u čemu niste dosledni, gospodine ministre? Izjavili ste da policija ide sa 50 godina u penziju. Imamo situaciju da ljudi po predlogu ovog zakona silom teramo u penziju. Niste dosledni u svemu tome, a znate da ljudi sa 50 godina su najviše iskustveni, pogotovo u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

 Zahvaljujem.
Ovim je iscrpljena lista govornika i na listama nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li neko želi reč ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Narodni poslanik Momo Čolaković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani sekretare, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, iskoristio bi priliku da u ime poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije izrazim zadovoljstvo radom Ministarstva, posebno ministra, izrazim zadovoljstvo angažovanjem policije i Sektora za vanredne situacije.
U vezi sa zakonom želim da u ime naše poslaničke grupe ukažem na nekoliko momenata koji su bitni u ovom trenutku. Pre svega, zalažemo se za poboljšanje ukupnog materijalnog položaja Ministarstva unutrašnjih poslova i u tom pogledu imaćemo šansu uskoro. Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu uskoro ulazi u proceduru i imaćemo šansu da ovo što smo danas govorili dokažemo i na delu.
Posebno ističemo potrebu da se u vezi sa tim posebno obrati pažnja na poboljšanje materijalnog položaja policajaca, radnika u Sektoru za vanredne situacije, posebna briga u porodicama nastradalih pripadnika Ministarstva, uslovima rada i posebno o zadovoljavanju stambenih potreba.
Drugo pitanje koje je po nama takođe značajno je potreba da se drugim zakonima rešavaju nagomilani problemi pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, pre svega mislim na Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju. Tu smo nešto uradili prilikom donošenja poslednjeg zakona decembra meseca 2010. godine, ali mislimo da to nije dovoljno, i posebno za one pripadnike Ministarstva koji rade u otežanim uslovima. Takođe, vezano za Zakon o zdravstvenoj zaštiti, za Zakon o socijalnoj zaštiti i nekim drugim.
Treće, ukazujemo na potrebu jednog skladnijeg odnosa građana i pripadnika MUP, posebno policije. Tu bih istakao potrebu te edukacije građana i potrebu da se građani brinu o sopstvenoj bezbednosti i sopstvenoj zaštiti svojih materijalnih dobara. Taman da imamo policije koliko i građana, ne bi uspeli da zaštitimo sve ono što je potrebno da štitimo naš poredak.
U vezi sa tim, posebnu potrebu angažovanja lokalne samouprave u vezi sa bezbednosnim stanjem u zemlji, mislimo da je lokalna samouprava i u opštini, i u gradu, i u pokrajini deo države i da oni posebnu brigu moraju da vode računa o bezbednosti svojih građana i zaštiti materijalnih dobara svojih građana. Ovo govorim zbog toga što je u praksi to prisutno i tu imamo primere jako dobre. Samo ću istaći primer intervencije ministra policije kada su u pitanju građani Novog Sada u vezi sa izdavanje dokumenata. Takva saradnja i takav odnos se mora uspostaviti i da preuzme odgovornost lokalna samouprava i vezi sa tim.
Na samom kraju, ističem našu želju. Mi ćemo podržati oba predloga zakona i u danu za glasanje dati svoj glas prilikom usvajanja. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. želi reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa?
Kada je situacija da poslanik opozicije predlaže da dozvolim ministru da malo šire tumačimo Poslovnik, izvolite.
Ministar policije. Izvolite.

Hvala, gospođo Čomić.
Ne želim da vas previše zadržavam, jedno pola sata da obrazložim ovo o čemu ste govorili. Pošto je jedino gospodin Mićo ostao od cele opozicije, mogao bih da se posvetim odgovorima na njegova pitanja.
Malo se šalim. Mislim da ne bi bilo u redu da ne kažem samo nekoliko reči vezano za najvažnija pitanja koja ste ovde spomenuli. Pred vama se nalaze zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama. Svaki zakon kada se donese postoji jedan period posle kog treba videti ono što u građevini neko kaže sleganje građevine ili terena. Ovde je bilo bitno videti da li to funkcioniše.
Samo bih želeo da vas podsetim da je to bio revolucionarni poduhvat, jer su po prvi put u Srbiji posle dugog niza godina objedinjene strukture koje se bave reagovanjima u slučaju vanrednih situacija, tako da je po prvi put tada objedinjeno ministarstvo snaga iz Ministarstva odbrane, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i MUP u okviru našeg sektora za vanredne situacije. To je bilo veoma bitno zbog toga da bismo izbegli rascepkanost sistema, da se ne bi desilo kao što je to bilo pre neku godinu, da kada padne autobus u reku prvo treba da se raspravi ko će da reaguje, odnosno čija je to nadležnost.
Postoje različiti modeli u svetu. Mi smo se opredelili za ovaj model, jer je to logično, zato što MUP ima najveću logistiku za ove stvari, da to bude u okviru MUP. To ima sad sve svoje prateće elemente. Ono što ste i sami ovde primetili, predstavnici SRS, mi se trudimo da ovaj problem koji postoji svuda u svetu, obično se ovom problemu posvetimo tek onda kada bude kasno, da ne bismo došli u situaciju da o nečemu raspravljamo kada već bude kasno, zato je bitno da u skladu sa našim materijalnim, finansijskim i tehničkim mogućnostima probamo da organizujemo naš sektor za vanredne situacije onako kako najbolje možemo.
To mislim da se pokazalo u svim ovim mesecima da je bilo uspešnih reakcija i u gašenju požara, a evo i danas traju požari. Evo već je sredina novembra. Još postoje požari. Preko leta smo u isto vreme imali i požare i poplave, tako da očigledno dolazi do klimatskih poremećaja. Imali smo zemljotres, imali smo reakcije, odnosno spašavanje iz ruševina.
Sve u svemu, MUP će pokušati da preuzme neka najbolja iskustva koja postoje u svetu, vezano za stvaranje ovog sektora.
Zašto je bilo potrebno da se izvrši izmena i dopuna ovog postojećeg zakona? Između ostalog, i da se u svetskim dokumentima, odnosno u dokumentima UN, na drugi način se sada gledalo na samo ovlašćenje tog nekog štaba za vanredne situacije, odnosno tela koje služi za koordinaciju, tako da on ustvari prerasta u nacionalnu platformu za smanjenje rizika od katastrofe. U tom smislu, kada je reč o vanrednim situacijama, u Vojvodini postoji samo štab za reagovanje na teritoriji Vojvodine. To je jedino što postoji u Zakonu o vanrednim situacijama, što je potpuno normalno, jer i svaka skupština opštine i grad i okrug imaju štab za reagovanje, pa je normalno da ima i pokrajina. U tome ako gledamo da je to razbijanje jedinstva Srbije, mislim da je to pogrešan pristup. Takođe, reguliše se način ukidanja vanrednih situacija, javna skloništa.
Ono što mislim da je takođe važno jeste naš humanitarni centar u Nišu. To je srpsko-ruski ili, kako ga oni zovu, rusko-srpski, dogovorili smo se da tako bude, on je bilateralnog karaktera, on nema regionalne nadležnosti, da ne bi sada tu bilo zabune, nema nadležnosti da upravlja vanrednim situacijama na drugim teritorijama, u drugim državama, zato što jednostavno te države to ne žele. Zar mi mislimo da su sada mnogi oduševljeni zbog takve jedne ideje? Nisu, zato što se time priča, kod njih se postavlja pitanje – šta je to u stvari, da li je to zaista humanitarni centar ili je nešto više od toga?
Mi smo nedavno, prošle nedelje upravo, ili ove nedelje, nešto sam pomešao termine, imali konferenciju gde smo pokušali i gde smo obavili, da tako kažem, posredovanje na sastanku između evropskog komesara za vanredne situacije, Kristaline Georgijeve i zamenika ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua, znači njegovog zamenika Plata, gde smo jednostavno razjasnili to, da ne dođemo u situaciju da mi s jedne strane želimo da uđemo u EU, imamo evropski sistem reagovanja u vanrednim situacijama, a s druge strane se pravi neki regionalni centar koji sada može da unese određenu konfuziju, jer ovde mora da se reaguje i komanduje sa jednog mesta.
Znači, to je centar koji se pravi, ne da bi se upravljalo drugim situacijama u drugim zemljama, nego jednostavno da bi oprema koja tu postoji mogla da se koristi na zahtev tih zemalja za reagovanje u slučaju vanrednih situacija. Tako se nadam da smo sve te probleme razrešili i da više se to neće postavljati kao dilema na nekim međunarodnim skupovima.
Naravno, rat, vanredno stanje, Kosovo i Metohija, demografija, to zaista jesu teška pitanja i teške situacije, ali ne spadaju u domen vanrednih situacija. Znači, vanredne situacije se definišu, šta su vanredne situacije koje su uzrokovane ili da su u pitanju prirodne nepogode, prirodne katastrofe, ili izazvane katastrofe, ali ratna dejstva, kada je reč o ovom sektoru, mi se bavimo samo, da tako kažem, reagovanju, odnosno umanjenju posledica terorizma i ratnog dejstva, koji dolaze u ratu. Znači, ovaj štab sad nema nikakva ovlašćenja da bude konkurent Generalštabu ili nekom drugom organu, samo da ne pomešamo te dve stvari. Ovo je, u stvari, civilna zaštita.
Verujte mi, kada smo izlazili iz onog sistema socijalizma, ja sam tada bio mali, ne baš toliko mali, ali tu negde, tada kad smo prešli u drugi sistem, mislili smo da su neki izrazi iz prošlosti potpuno prevaziđeni. Sećate se da je u vreme Tita postojala društvena samozaštita, civilna zaštita, opštenarodna odbrana. Civilna zaštita je sada termin koji ja susrećem širom sveta. Evo, Predrag Marić je potpisao u Parizu, pre dve nedelje, zajedno je on potpisao Memorandum o saradnji sa Direktoratom za civilnu zaštitu Francuske, a kod nas bi neko rekao da je to neki izraz koji je zastareo. Jednostavno, taj izraz se koristi u modernom svetu. Znači, ono što je tamo civilna zaštita, mi smo ovde nazvali vanredne situacije. Možda to nije ni baš najbolji naziv. U nekim zemljama se to zovu katastrofe, to je onda jasno svima na šta se ovde odnosi. Ovde kad kažemo vanredne situacije, neko odmah pomišlja na vanredno stanje. Sećam se kada je u Kraljevu bio zemljotres, skupština grada Kraljeva je proglasila vanrednu situaciju. U medijima je osvanulo da je proglašeno vanredno stanje u Kraljevu. Jednostavno, ljudi mešaju te dve stvari.
Da ne govorim sada, ovde su spominjali, ali su već otišli, znači, azilanti takođe jesu težak problem, ali nisu vanredna situacija. Smeštaj azilanata nije u nadležnosti MUP, time se bave neka druga ministarstva, komesarijati, itd. Mi im pomažemo da se taj problem reši, ali policija ne može sada da obezbeđuje ko će gde da spava u ovoj državi. Znači, mi pre svega hvatamo ilegalne migrante, koji, kada ih uhvatimo, obično zatraže azil. To je negde oko 5000 ilegalnih migranata u našoj zemlji i to će biti u ovoj godini. Danas je upravo uhapšena jedna velika grupa od 18 ljudi, gde je vođa te grupe bio iz Subotice, koja se bavila ilegalnim prebacivanjem azilanata i ilegalnih migranata baš i sa teritorije Loznice, odnosno Banje Koviljače. To je jedan problem koji imamo u odnosima sa EU.
Samo treba da nam bude jasno, ne možemo i ovo nije serija "pozorište, ali ne u svojoj kući". Mi želimo da naši ljudi idu u inostranstvu i da budemo azilanti u inostranstvu, a kada neko dođe u Srbiju, onda je problem – šta će sad on? Došao je iz Somalije, ili ne znam odakle, Avganistana, šta on traži ovde itd. Moramo da budemo deo nekog normalnog sveta.
Slažem se da toliki broj ne bi trebao da bude na jednom mestu. Bila je takva situacija,Srbija se nije, jednostavno, nikada kod nas nije bilo takvih problema. Taj kapacitet u Banji Koviljači, od 80-100 ležaja, a tamo nikada nije bilo 2500 hiljade. To nije tačno. U Srbiji ukupno ima 2700 azilanata. Taj broj je bio negde između 700-800. Nešto su bili azilanti, a nešto ilegalni migranti.
Mi smo prvo u Vladi Republike Srbije pojačali policijsko obezbeđenje. Tamo se nalazi deset žandarma iako za to nema potrebe. Nije se desio nijedan incident od strane azilanata. Naprotiv, desili su se incidenti protiv azilanata. Desilo se jedno krivično delo silovanja i to od strane ilegalnog migranta prema stranom državljaninu.
Naravno, uključila se Vlada Republike Srbije i sada treba da vidimo gde ćemo smestiti te ljude. Vidite da počinju demonstracije i štrajkovi čak i u onim sredinama gde niko i ne spominje da će da dođu azilanti. To je u stvari dokaz koliko često ne razumemo suštinu ovog problema, a od drugih zemalja tražimo razumevanje za nas.
Oprema, vozni park, tačno da nije toliko stara, ali je negde oko 22 godine. Je li tako? Bio je mnogo stariji, ali ni ovaj nije baš za pohvalu. Mada, imali smo mi i muzejske primerke.
Moram da kažem, nedavno kada je sektor za vanredne situacije tj. vatrogasci su uspostavili veoma tople gradske odnose sa velšanskim vatrogascima. Oni su doneli odluku da 22 vozila koja su već, da tako kažem, otpisana ili se nalaze pri kraju svoje karijere, da ih poklone. Oni su ih dovezli do Rume. Ta vozila su upravo zamenile one Fapove vatrogasnih vozila za koje mislim da bi mogla direktno da idu u muzej. Reč je o nekoliko policijskih stanica koje su imale to vozilo Fapovo u svom voznom parku za gašenje požara.
Zaista je veliki problem. Problem je što ima manje vatrogasaca. Gospodin Marić mi je rekao, ne znam da li je to isitna ili ne, to ćemo da utvrdimo. Rekao je da ima manje vatrogasaca u Srbiji nego u Albaniji po glavi stanovnika. To je nešto što mi moramo da gradimo.
Normalno je za državu naše veličine da ima negde oko sedam do osam hiljada pripadnika sektora za vanredne situacije. Sada ih trenutno ima skoro tri hiljade vatrogasaca. Ima i hiljadu još. Fali sigurno jedno tri hiljade ljudi koji bi u narednom periodu da dobije, ako želimo da budemo deo jednog evropskog sistema, kako to funkcioniše. Potrebno je da izgradimo sistem 112, da se ovi brojevi o kojima su ovde govorili, objedine, da više nemate da zovete 92, 93, 94, 95 nego da možete da okrenete 112.
Mi smo to hteli da uradimo ranije, ali nemamo para. Kada je dolazilo do različitih budžetskih smanjenja uvek je policija ta koja ne može da ostvari ono što su naši planovi. Tražili smo i od Ministarstva finansija da nam da dozvolu da se sistem 112 isfinansira doprinosom ljudi koji koriste telefon, a to je bilo sedam dinara po broju. Znači, sedam dinara po broju za građane. Mi smo odbijeni od Ministarstva finansije, jer bi to bio namet na budžet građana. Malo kad pogledam šta je sve namet, mislim da tih sedam dinara ne bi niko ni osetio. Međutim, obećali su da ćemo to rešiti iz nekih drugih fondova. Kaže, to se nigde nije desilo osim u Americi da se tako obezbeđuje. Ja sam za to da se uradi po američkom modelu, jer zaista drugog modela nemamo. Taj sistem bi omogućio da kada okrenete 112 automatski se mobilišu sve službe koje spadaju pod vanredne situacije. Znači, i vatrogasci, i spasioci i policija i hitna pomoć. Čak postoje, ako uzmemo moderna rešenja, o čemu smo mogli da razgovaramo gospodin Marić i ja širom Evrope, modeli gde na osnovu poziva on može tačno da izvrši identifikaciju odakle je poziv došao i u slučaju da je došlo do nekog fizičkog napada ili do gubitka svesti ili saobraćajne nesreće da se tačno zna lokacija gde treba da pomoć dođe, bilo da je reč o hitnoj pomoći ili policiji.
Ovo je samo jedan deo izmene ovog zakona. Možda ćemo za koju godinu menjati i donositi novi zakon. Kada je reč o zakonu o policiji, moram da ovde najiskrenije kažem da je izmena i dopuna Zakona o policiji usledila kao rezultat naše želje da na osnovu onoga što sindikat želi u policiji izmenimo onaj deo Zakona o policiji koji se tiče radno-pravnog statusa policajaca i njihovih prava. Zašto moramo to ovako brzo da radimo? Zato što ne možemo da primenimo posebni i kolektivni ugovor dok se ne izmeni Zakon o policiji. Zakon o policiji je donet 2005. godine. Međutim, on nikada nije bio primenjen u onom delu koji se tiče plata policajaca. On je bio više donet da se kaže da policajci na nešto imaju pravo, ali nikada nije sproveden u život onaj deo i onaj član koji mi sada menjamo, a koji govori da policija ima pravo na uvećanje koeficijenta od 30-50% zbog toga, toga i toga. To nikada nije bilo primenjeno.
Sa druge strane, policajci nisu imali pravo kao drugi radnici po Zakonu o radu da naplaćuju sva ona prava koja imaju. Znači, naknadu za prekovremeni rad, naknadu za noćni rad, rad za vreme praznika. Policija je bila u situaciji, mislim da je to jedina profesija u Srbiji, koja nije dobijala naknadu za ovo o čemu sam govorio. Onda se desi da dođu tužioci, dođe sudija, oni ostvare pravo na to što imaju, a policajac koji dođe kaže – ti imaš kroz kojeficijente u plati. U suštini u praksi od toga ništa nije bilo. Mi smo se sada dogovorili sa sindikatom da vidimo, po prvi put u istoriji Srbije je potpisan posebni kolektivni ugovor za policijske službenike. Mislim da je to velika stvar, ne samo za ovo ministarstvo, nego i za celu državu Srbiju i da će to ostati iza mene kao ministra i, na kraju krajeva, to je jedno dostignuće. Istina, kolektivni ugovor posebni se potpisuje na svake tri godine i on će morati da bude obnovljen, ali ovde smo po prvi put sada i odvojili policijske službenike od državnih službenika.
Znači, neće sada svi imati status policijskih službenika. Tu će doći do promene u procesu ovlašćenja, zatim beneficiranog staža i svega ostalog. Doneće se nova sistematizacija, novi pravilnik o platama. Po prvi put je tim posebnim kolektivnim ugovorom izjednačena osnovica za vojsku i policiju. Do sada je vojska imala veću osnovicu. Zato smatram da je ovo bilo prioritetno pitanje da se nađe na dnevnom redu parlamenta, jer dogovor je bio da se od 1. januara primenjuje posebni kolektivni ugovor, iako bismo ovaj zakon doneli stvorili bismo uslove da se onda razgovara o sistemskom rešenju položaja policije, a ne o nekim palijativnim merama koje mogu da budu samo kratkog daha.
Zato, sva ova ostala pitanja nisu bila možda tretirana na ovaj način kao radno pravna i socijalna pitanja. To će verovatno ostati za neke druge. Ovde smo samo razgovarali o nekim najnužnijim izmenama koje su bitne, a ostalo će ostati za možda neki novi celi zakon o policiji, možda neko novo sistemsko rešenje ili za neke izmene i dopune. Ne patim od toga da je istorijska stvar menjati ili donositi zakon. Ako vidite da jedan zakon ne valja ili da ste nešto pogrešili, za mesec dana ćemo ga ispraviti. Bolje ispraviti grešku, nego da robujemo nekim principima.
Kada je reč oko mirovnih misija, zašto parlament ne donosi odluku o slanju policije? Zato što po našem Ustavu odlučuje o upotrebi vojske u inostranstvu. Policija nije oružana formacija u smislu vojne, policija u inostranstvu ne učestvuje u vojnim misijama, policija učestvuje u civilnim misijama, zato donosi odluku o učešću Vlada. Nisam to ja izmislio, to je bilo i u vreme prošle Vlade Vojislava Koštunice. Prvi put je naša mirovna misija otišla na Haiti pa u Liberiju. To je mali broj policajaca, to je sve negde četiri, pet, jedan, dva. Sada se na Kipru nalazi naša misija. Mislim da je to dobro za kredibilitet naše zemlje. Naravno, mi nemamo dovoljno para da šaljemo jedinicu od sto ljudi, jer to za nas ne bi moglo da bude izdrživo.
Kada je reč o penziji, više se ne može ići u penziju sa 50 godina, promenjen je Zakon o invalidsko penzijskom osiguranju. U svetu postoje različiti primeri kada policajci idu u penziju. Moram da vam kažem, isto kao i za poslanike, znate, bila je pre neku godinu priča kada se ide, zaista u nekim državama postoje jedni modeli, a u drugim drugi. Kada je reč o policajcima, uglavnom ranije je bilo obavezno da neko ide u penziju sa toliko i toliko godina. Danas se u suštini ostavlja više kao mogućnost da neko može da ode sa 53 godine i uslov da imate 15 ili 20 godina radnog staža. Znači, da imate 15 ili 25 godina rada u policiji kao ovlašćeno službeno lice ili neko drugo ovlašćenje, znači, da ste policijski službenik.
Međutim, to ne znači da će svako otići krajem godine, pošto ja potpisujem ta rešenja uvek. Ima veliki broj onih koji ne idu u penziju, i ako bi to pravo mogli da iskoriste.
Moram da vam kažem sada, kad ste me to pitali, kad ste to rekli, ovde nije reč o tome da neko neće da ide u penziju. Kada je reč o policiji, mnogima je žao što nisu otišli u penziju prošle godine, kad je bilo mnogo povoljnije i mislim da se računao jednogodišnji prosek. Kada bi sada policajci izračunali koliko bi imali penziju po prošlogodišnjem i sada po novom, pretpostavljam da bi to bila veoma značajna razlika. Ali, to nije predmet ovog zakona, nego nekog drugog zakona.
Nadam se da sam govorio tačno koliko sam rekao. Mogu ja još pet minuta. Hvala vam puno, izvinite ako sam vas zadržao, mogu ja i još da govorim, ali pretpostavljam da imate i sada neke druge obaveze i kad ste već o slavama govorili, odnosno o Danu policije, jučerašnja slava Arhangela Mihaila je, inače, veoma često u mnogim policijama upravo slava policije, jer Arhangel Mihailo je poznat kao čuvar, zaštitnik, borac. Juče sam bio u Trebinju, upravo na slavi MUP Republike Srpske, a naša specijalna antiteroristička jedinica ima kao svoju slavu Aranđelovdan. Želim svim građanima da čestitam slavu.