Ministar Dušan Petrović ima reč.

Da se podsetimo i javnost koja nije upoznata, veći broj građana kojima to nije naravno koja je u fokusu, a oko svega što se dešavalo. Dakle, u avgustu mesecu je napravljen sporazum i taj sporazum se poštuje, od početka do kraja. Bili su predstavnici, jako se dobro sećam 15 ili 20 hladnjača iz Arilja, svi oni su dali svoju saglasnost da će ili u isplati ili u obračunima, što je češći slučaj kod ove vrste posla prema proizvođačima malina podići cenu za deset dinara kada budu dobili novac od Fonda za razvoj.
Sa druge strane bili su predstavnici proizvođača, to je udruženje Vilamet iz Arilja i oni su se svi saglasili na sastanku u Vladi koji je bio i tako su protesti završeni. Saglasio se jedan od kasnijih vođa protesta koji je potpuno jasno rekao, neću sad da mu pominjem ime da ga ne reklamiram, reklamira se on sam na drugoj strani. On se popišmanio i počeo da se bavi politikom, ali ovo je slobodna zemlja i to je dokaz da mu maline nisu bile osnovna tema, nego politička karijera, pa evo sad je na sasvim drugačiji način postavio stvari.
U Fondu za razvoj će i na sednici koja bi trebalo da bude za nekoliko dana, takođe biti određen broj zahteva za dodeljivanje kredita baš na osnovu ovog sporazuma. Odgovoriću vam šta mislim da bi bilo dobro da bude odluka Upravnog odbora Fonda za razvoj ali najmanje četiri hladnjače od kojih je jedna, dve u stvari su vrlo velike su dobili krediti iz Fonda za razvoj i oni su već napravili obračune u kojima su cenu povećali za 10 dinara.
Sve vreme dok su ti protesti, govorim o avgustovskim protestima, trajali Ministarstvo poljoprivrede je imalo potpuno jasnu poziciju da nismo mi u pregovorima ni sa vlasnicima hladnjača, ni sa proizvođačima malina, već činimo sve što je u našoj moći da oni između sebe naprave dogovor. Taj dogovor je tada postignut ovako kao je to rečeno.
Mislim da bi bilo vrlo dobro i tehnički opravdano da svi ovo koji su sada aplicirali kod Fonda za razvoj prvo podignu cene pa da onda dobiju kredite, odnosno da naprave nove obračune, jer to je u redu i to je fer. Fond za razvoj je pokazao da je potpuno spreman da uradi sve ono što je u skladu sa dogovorom. Dakle, da onima koji su te kredite tražili, a naravno ispunjavaju uslove, ne može Upravni odbor Fonda za razvoj donositi odluke koje su protivno statutu Fonda za razvoj. Dakle, to nikada nije bila tema da o tome razgovaramo. Svi oni koji ispunjavaju uslove traže novac ukoliko ispune svoj deo dogovora, govorim o hladnjačama, da naprave nov obračun i da taj obračun za 10 dinara bude veći nego što je dotadašnji odnosno dosadašnje. Mislim da neće biti nikakvog problema da dobiju novac.
Kasnije, kao što rekoh, mogu da zaključim da je sve postalo više mnogo politika nego ekonomija. Imamo jednu novu stranku i ta stranka će, pretpostavljam, se oprobati na sledećim izborima.
Mislim da vesti koje dobijamo o tome kako se dešavaju u različiti sastanci oko ove teme ukazuju da oni nisu na dobrom putu, ali to sada prosto nije naša tema.
Ono što želim da kažem kao odgovor na ovo pitanje i to da obavestim javnost o tome, svakodnevno u Ministarstvu poljoprivrede se održavaju sastanci sa različitim udruženjima proizvođača malina. Dakle, ovo nije figurativno, bukvalno svakoga dana ljudi koji su u Ministarstvu poljoprivrede zaduženi za ovu stvar, održavaju sastanke. Vode se vrlo ozbiljne tehničke diskusije o tome kako da skupimo sve potrebne elemente da bismo napravili jednu potpunu novu politiku. Dakle, ne pravimo mi novu politiku u odnosu na 2011. i 2010. godinu, nikada ta politika što se malina tiče nije bila napravljena. Sada pokušavamo da je napravimo, verujem da ćemo uspeti i to tako što razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama.
Dakle, ceo oktobar smo razgovarali, ceo septembar smo razgovarali da bi smo imali spremnu politiku za 2012. godinu. U tu politiku je uključeno i kako ćemo da obezbedimo đubrivo za proizvođače malina sada kada je u ovom trenutku već ta stvar aktuelna, ali isto tako će biti aktuelna i u januaru mesecu, da im po što povoljnijim uslovima obezbedimo da smanje svoje troškove. Kada smanje svoje troškove više će da zarađuju.
Sa druge strane, hoćemo da vidimo šta je to neophodno hladnjičarima, jer oni, takođe, imaju svoje ekonomske probleme i imaju visoke kamate. Neki od njih nisu dobro trgovali prošle godine. Nisu prodali malinu kada je bila 2,7 evra u izvozu, čekali su da cena bude preko tri evra. Cena je, nažalost, otišla ispod dva evra, bila je 1,7. Napravili su velike poslovne promašaje, a sve je to život. Sve je to život i mi pokušavamo svakome da pomognemo u okviru kapaciteta i mogućnosti koje imamo.
Verujem da ćemo naći dobra rešenja. Dakle, radimo na tome svakoga dana. Svako ko se bavi proizvodnjom malina ima potpuno obaveštenje o tome preko svojih predstavnika, ovi ljudi koji su udruženi, ne samo iz Arilja, već iz Kosjerića, ljudi iz Nove Varoši iz Priboja, Ivanjice, Lučana, izvinjavam se onima kojima nisam pomenuo. Dakle, nema nijednog, jedinog mesta na teritoriji Republike Srbije a da sa predstavnicima proizvođača malina, ne da nismo razgovarali, nego razgovaramo i dan danas i pokušavamo da nađemo najbolja rešenja, utvrđujući to što je proizvodnje i pronalazeći u okviru sposobnosti kapaciteta koja država ima za njih najbolja rešenja.
Verujem da je ovo što se desilo ovog leta i ove jesenji poslednji put. Poslednji put da se ovakve stvari, kada je ne samo malina u pitanju, nego hoćemo da napravimo jednu politiku za voćarstvo generalno, a evo ako je malina bila okidač da onda i drugi voćari imaju jedan potpuno predvidljiv proces. Zbog toga veoma mnogo se bavimo sa proizvođačima sokova, sa konditorskom industrijom, jer su to veliki potrošači voća u našoj zemlji. Sagledavamo sve potrebe koje imaju vlasnici hladnjača i oni koji bi to hteli da postanu, da vidimo kako da obezbedimo povoljne kredite, da bi mogli da unaprede svoje hladnjače, jer to je na koristi i proizvođača voća, takođe.
Želim da vas obavestim da robne rezerve nisu ono što su bile nekad. Robne rezerve više nemaju dugova, tako da će robne rezerve postati jedan vrlo važan dokument u sprovođenju državne politike.
Generalno, kada je poljoprivreda u pitanju, posebno kada je voćarstvo u pitanju, više se ovakve stvari neće ponavljati, nego ćemo pokušati da ljudima stvorimo što predvidivije okolnosti i mogućnosti za voćne zasade koje sada imaju, ali isto tako spremamo, a krećemo sada u Vladi debatu o budžetu. Spremamo vrlo ozbiljne planove za razvoj voćarstva. To je jedan od najvećih resursa koja Srbija ima, klimu koju imamo, stanje zemljišta koje imamo. Imamo dovoljno vode. Mi na proizvodnji voća možemo da zaradimo veoma veliki novac. Veliki broj naših gazdinstava može da ostvari veliki prihod, jer ova prosečna površina poseda koja je negde između dva i tri hektara je adekvatna da bi smo mogli ljudima da omogućimo da veoma mnogo u proizvodnji voća zarađuju.

Reč ima narodni poslanik  Milan Nikolić.

Neću da se bavim politikom, politika je po strani, mene samo interesuju šta moji sugrađani, proizvođači maline mogu očekivati, koju cenu za prošlu godinu, a šta ih može očekivati u narednom periodu.

To što kažete da sada treba rešavati, to je bila priča i pre dve godine, da u decembru i januaru moramo znati šta ćemo raditi u narednoj sezoni.

Sledeće što bih želeo da postavim kao pitanje, napominjete da ćete videti oko veštačkog đubriva, baš mi to odgovara da postavim sledeće pitanje, postavio sam ga i pismeno još u junu mesecu prošle godine, a na osnovu uredbe Vlade za subvencionisano veštačko đubrivo, gde ste u 2010. godini planirali 210 hiljada tona da subvencionišete i to 10 hiljada po toni, odnosno deset dinara po kilogramu. Moje pitanje prema vama je bilo za zlatiborski okrug po toj uredbi, gde su fizička lica, odnosno gazdinstva mogla da koriste najmanje 20, a najviše 150 tona, zadruge 1000 tona, instituti itd, ko je to koristio u zlatiborskom okrugu. Od vas sam 23. juna dobio odgovor da pretragom preko berze, jer je to išlo preko berze, u zlatiborskom okrugu niko nije koristio subvencionisano đubrivo. To je 12 – 13 opština zlatiborskog okruga.

Pošto sam sa tog prostora i znam šta se događa, nisam stao na tome, ali sam preko Odbora za poljoprivredu juče dobio takođe od vas odgovor da je u 2010. godini, u istoj godinu za koji sam dobio odgovor da nije korišćeno, da su podneta 32 zahteva i da je zlatiborski okrug koristio za prolećnu setvu 9.900 tona veštačkog đubriva. U tabeli stoji da je subvencija bila 16.600 dinara po toni, odnosno 16,6 dinara po kilogramu. To su koristila 39 korisnika sa područja opštine Arilje. Tri korisnika su sa prostora Uvac, Novo Jasenovo, Zlatiborska Borja itd. i na ariljske okruge je otpalo 7.000 tona. Da li znate kolika je to količina? To su koristile tri zadruge po 1.000 tona. Od te tri za jednu prvi put čujem, a ostalo su fizička lica, odnosno gazdinstva koja su koristili svi po 150 tona. Za tih 7.000 tona država je izdvojila po ovim cenama 16 dinara, ako prevedemo. Nekih 104 miliona dinara da prevedemo u evre, to je milion evra.

Mislim da ni jedan moj sugrađanin proizvođač malina ili nekog drugog proizvoda nije ni džak tog đubriva zakopao u zemlju. To je, gospodo, 350 šlepera. To nema gde da se parkira.

Molim da mi odgovorite imate li kontrolu oko korišćenja tih sredstava subvencija.

Gospodine ministre, izvolite.

Znate da se te mere više ne primenjuju i da cele ove godine nije bilo subvencija mineralnog đubriva. Kontrola iz ove perspektive nije moguća u svakom slučaju.
Mi smo određene elemente politike promenili. Mislim da uspostavljamo jednu ravnotežu koja se temelji na mogućnosti na koje budžet ima. Naravno, govorim o budžetu za ovu godinu. Taj budžet je usvojen pre nego što je bila rekonstrukcija Vlade.
Ono što su mogle da budu modifikacije tog budžeta u smislu i u duhu potreba koje su se pojavile i u pogledu izmena cena i u pogledu različitih uslova, vezani za poljoprivrednu proizvodnju su urađene. Mislim da smo na najproduktivniji način u zadatim okolnostima novac upotrebili.
Imaćemo ozbiljnu debatu i u Vladi i posle ovde u parlamentu oko toga kako će da izgleda agrarna politika u 2012. godini. Ali, sa stanovišta svih građana, mislim da smo očigledno uspeli da napravimo nekoliko važnih stvari, a to je da pre svega imamo potpunu stabilnost u snabdevanju tržišta, što je naravno, pre svega, posledica izbalansirane poljoprivredne proizvodnje i reagovanja države u onim tačkama i u onim segmentima gde je moglo da dođe do destabilizacije. Dakle, pre svega imamo potpuno stabilno snabdevanje.
Sa druge strane, kao što možete da vidite iz meseca u mesec dolazi do dobrog pravca kretanja cena osnovnih životnih namirnica i mislim da smo ušli u jedan sasvim dobar kolosek. Građani Srbije, to sad mogu da kažem, u 2012. godini mogu da očekuju da ćemo imati nastavak ove stabilnosti u snabdevanju, a da nećemo više biti žrtve stresa kada uđemo u prodavnicu ujutru, ili otvorimo novine, da će cene nastaviti da se kreću u ovom pravcu.
Dakle, imaćemo vrlo značajne predloge i očekujem da ćemo i pred parlament ovde izaći sa jednom zaokruženom agrarnom politikom vrlo brzo.

Narodni poslanik Milan Nikolić ima reč.

Pitao sam vas za subvencije koje su korišćene u 2010. godini i izneo sam sve ovo šta se događalo. Za 2011. godinu, sad biste rekli da toga nije bilo. Samo, kako je bilo moguće da se predvidi u 2010. godini da gazdinstvo koje znamo kako može da se registruje, da može da koristi 150 tona? To na prostorima Zlatiborskog okruga ne treba ni jedno domaćinstvo. Maksimalno možda treba 10 tona.
Postavlja se pitanje – gde su otišle subvencije? Srpska radikalna stranka se zalaže za subvencije u poljoprivredi i da se povećaju, ovo što je bilo u budžetu prošle godine i za narednu godinu, da budu što veći, ali da imaju korist proizvođači. Ko je iskoristio ovih milion evra koje su građani Srbije kroz raznorazne načine dali subvencije za poljoprivredno đubrivo? Ko je to iskoristio?
Samo poređenja radi, taj milion evra da je podeljen malinarima, moglo je hiljadu vagona da se subvencioniše po kilogramu 10,00 dinara.

Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da iskoristim prisustvo ministra za poljoprivredu i da postavim jedno vrlo važno pitanje, a to je – koliko Industrija poljoprivrednih mašina i traktora IMT – IMR i "Zmaj" danas imaju zaposlenih? Kolika je godišnja proizvodnja za domaće i strano tržište? Takođe, koliki je devizni priliv od prodaje i koliko uvozimo traktora, jer dobro znamo da je Srbija danas najveće groblje Evrope prilikom uvoza poljoprivrednih mašina i traktora?
Da li Vlada planira davanje subvencija vezano za kupovinu novih mašina, novih traktora i da li ti traktori mogu da se na neki način poklone poljoprivrednim proizvođačima, da bi mogli da oru ovu našu dobru Srpsku zemlju?
Drugo pitanje je verovatno za predsednika Vlade – koliko je državnih preduzeća više puta privatizovano i ugovori o privatizaciji raskinuti i razlozi raskidanja ugovora, kao i koliko je radnika od prve do poslednje privatizacije ostalo bez posla?
Treće pitanje je za ministra za prosvetu, a to je – šta se preduzima na suzbijanju prisustva pedofilije? Naročito smo videli ovih dana prisustvo u osnovnim školama, gde određeni, da kažem, delikventi pokušavaju da to iskoriste u maloletničku pornografiju. Tražim odgovor – koliko je takvih slučajeva registrovano danas u Srbiji?
Četvrto pitanje jeste pitanje koje bih verovatno postavio potpredsedniku Vlade, gospodinu Božidaru Đeliću, ali ga danas nema. Verujem da ćete vi znati da odgovorite na to njegovo pitanje. Koliko ćemo to znati i umeti da iskoristimo svetsku ekonomsku krizu u rešavanju veoma teške ekonomske krize u Srbiji? Dobro znamo da je i gospodin potpredsednik Vlade i bivši ministar finansija govori da svetska ekonomska kriza je kriza koja će biti iskorišćena da se reši ta velika ekonomska kriza danas u Srbiji. Bojim se da to nije obećanje možda za nekakvu vračaru ili možda za gospodina potpredsednika Vlade.
Već nekoliko puta uzastopno postavljam to pitanje, da mi stvarno da odgovor – kako će se i na koji način rešavati ili rešiti ta svetska ekonomska kriza, ali za našu dobrobit, za rešavanje naše ekonomske i privredne krize u Srbiji? Toliko.