Iskorišćeno je deset minuta od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč poslaniku koji je po redosledu sledeći po prijavama za reč, narodnom poslaniku Radiši Iliću, na osnovu člana 90, želim da obavestim Narodnu skupštinu da je u toku priprema sednica za pretres u pojedinostima, da je bilo interesovanja poslanika kojim danima će biti sednica, pošto Skupština radi i danima kada sednice nema, najverovatnije ćemo ovu sednicu nastaviti u ponedeljak, ne u utorak, a sutra će Skupština raditi, ali neće biti sednice i pretresa u pojedinostima.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, pa narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju ću nešto više reći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Na početku bih odmah konstatovao da su se uloge za samo dve godine promenile. Prošli put je ovaj zakon i Zakon o biocidnim proizvodima ovde zastupao ministar za zaštitu životne sredine, gospodin Oliver Dulić, sada je tu ministar zdravlja, gospodin dr Zoran Stanković, a sledeće godine možda nam zapadne i ministar kulture, ali o tom potom.
Ono što je iskazano u obrazloženju za donošenje ovih izmena i dopuna upravo je pojasnilo manjkavost osnovnog zakona i na to su poslanici SRS pre dve godine ukazivali, a to je nedefinisana nadležnost određenog ministarstva, ograničena efikasnost inspekcijskog nadzora i, dodao bih, postojanje jednog nepotrebnog subjekta u ovom lancu pravnih lica koje sprovode odredbe ovog zakona. Naravno, reč je o Agenciji za hemikalije. To smo i amandmanima pokušali da ispravimo, konkretno, u članu 2. i 4. ovih izmena i dopuna.
Ovaj predlog zakona na najbolji način pokazuje kako se širi nepotrebna birokratija. Naravno, to košta građane Srbije. Članom 2. ste ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine označili kao ministarstvo koje je odgovorno za vršenje nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama. Znači, i za koordinaciju inspekcijskog nadzora iz čak tri ministarstva. Sada, pošto te inspekcije međusobno sarađuju, razmenjuju informacije, pomažu se u zajedničkim aktivnostima, treba sva ta saznanja i informacije od preduzetim merama i aktivnostima da prosleđuju ne Ministarstvu za zaštitu životne sredine već agenciji koja će valjda te informacije i preduzete mere, nekako prepakovane sa nekom mašnicom i sa prigodnom čestitkom, da ih samo proslede Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Koja je onda korist od takve nepotrebne transmisije ovlašćenja koja liči na gubljenje poštara?
Nedavno smo mogli da saznamo, i to od Agencije za hemikalije, mada je čitav taj posao moglo da završi i resorno ministarstvo, da će svi proizvodi industrijske i kućne hemije koji se nađu na tržištu Srbije morati da imaju vidljiva obeležja na pakovanjima kako bi potrošači mogli da znaju sa kakvim hemikalijama dolaze u dodir. Te upozoravajuće slike odnosno tzv. piktogrami su postali nešto što će nas pratiti od sada pa sve dok postoji EU. Naravno, niko nema ništa protiv tih oznaka. To je dobro iz razloga bezbednosti, ali u oči upada jedno poređenje koje je dala direktorka Agencije, Jelena Cvetković, koja kaže da je Srbija prva zemlja u regiona koja je prenela sistem globalnog obeležavanja u svoje zakonodavstvo što su do sada, pored zemalja EU, uradili samo Japan, Novi Zeland, Australija, Južna Koreja i SAD. Prosto je jasno da smo u samom vrhu, pa makar i po ovom pitanju.
Kada se kaže – prvi u regionu, nije mi jasna konstatacija direktorke ove agencije da smo prvi u regionu, kada su to pre nas morale da urade zemlje članice EU upravo iz našeg regiona. To su Grčka, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Slovenija.
Što se tiče samog obeležavanja proizvoda, to je najmanji tehnološki problem. Hemijska industrija Srbije je i onako u rukama stranih kompanija koje u stvari to već odavno rade u svojim zemljama, tako da će to uspešno zaživeti i kod nas u Srbiji. Onaj deo hemijske industrije koji nije bio zanimljiv stranim kompanijama uglavnom je danas u korovu, u stečaju ili je neko za sitne pare kupio neku hemijsku fabriku, zatim je razmontirao te skupocene mašine i sve to prodao u staro gvožđe i verovatno ostvario neki profit.
Pedantnost koju direktive EU proklamuju oko postupanja sa hemikalijama i opasnim supstancama i obeležavanja proizvoda sa konkretnim piktogramima dobro je poznato građanima Srbije. Svi oni Srbi koji su imali tu sreću da im u dvorište padne neispravna avio-bomba u NATO bombardovanju 1999. godine, u kome su učestvovale zemlje EU, mogli su na ne eksplodiranim projektilima da vide piktograme sa mrtvačkom glavom. Eto kako su evropejci pažljivi i uviđajni, još tada su vodili računa i brinuli o srpskom narodu.
To da mi imamo Zakon o hemikalijama poznato je svima. Da se ovaj zakon bavi hemikalijama u prometu, to je takođe jasno. Šta konkretno država sa ovim zakonom može da uradi, kada su u pitanju zaostale, veoma opasne hemikalije, kao npr. cijanid u nekim preduzećima, ustanovama, koje su zahvaljujući kriminalnim privatizacijama propale, a iza kojih je stajala Agencija za privatizaciju, a iza Agencije za privatizaciju je stajala država, a u ime te države su bili ljudi koji sada hoće da nas uvedu u EU, koja je na izdisaju i pred bankrotom?
Izneću vam jedan najbolji primer, koliko smo svi mi kao država nemoćni i pored ovoliko proevropskih zakona da rešimo prost problem, problem izmeštanja opasnih hemikalija i tu izdvajam kalijum cijanid i kalijum fericijanid, iz samog centra Kragujevca, tačnije suterena Doma samoupravljača. Znači, 2005. godine je uspešna kragujevačka firma "Jugomedik", koja je proizvodila medicinske i hemijske reagense, konačno propala jer je njenu sudbinu u svoje ruke uzela Agencija za privatizaciju, a čega se oni dohvate, znamo šta iza njih ostaje, otpušteni radnici, katanci i privatno obezbeđenje.
Da se vratimo hemikalijama i "Jugomediku". Znači, pošto je kasnije došlo do stečaja, firma je ugašena i niko za tih šest godina nije tamo ulazio, a tamo su ostale ogromne količine opasnih hemikalija. Znači, niko nije reagovao, uključujući i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, makar u praksi. Ostaje da se čeka da neko radoznao, bukvalno rečeno, nabasa na to skladište u tom suterenu i da napravi katastrofu. Ponavljam, tamo se nalazi kalcijum cijanid. Sve se to dešava u centru grada sa 150.000 stanovnika, gospodine ministre.
Gospodine ministre i ostala gospodo iz Ministarstva, treba da se pokrenete, da uradite nešto konkretno po ovom pitanju. Uklanjajte ove hemikalije i nemojte samo da brinete da li se na šamponu za kosu nalazi neki trougao ili četvorougao ili kvadrat da bismo znali kakvog je kvaliteta i našta miriše.
Narod nas plaća da ga čuvate, zato i preduzmite nešto. Najlakše je da kažete da nije u vašoj nadležnosti. Verujem da ni jedna direktiva EU, a vidimo da se pozivate na nekoliko desetina direktiva u ovom predlogu zakona, ne bi vam dala, ali bi, recimo za ovu bruku u Kragujevcu, sa kalijum cijanidom, koji je inače smrtonosni krvni otrov.
Ovim zakonom i Zakonom o hemikalijama iz 2009. godine predvideli ste savetnika za hemikalije. Mogli ste da nam u par rečenica u ovom obrazloženju Predloga zakona date neke informacije o delotvornosti njihove uloge u dosadašnjem postupanju sa hemikalijama u procesu proizvodnje, prometa, skladištenja i transporta hemikalija. Znači, mislimo da ste i tu mogli da izvršite neke korekcije, kao što ste i ovim zakonom pojasnili status i ulogu određenog ministarstva i utvrdili dodatna ovlašćenja inspektora u postupku vršenja nadzora nad primenom ovog zakona.
Pošto su se u jednom medijskom promotivnom izveštaju predstavnici Atgencije za hemikalije pohvalili kako je pre 2010. godine bilo zabranjeno samo 19 supstanci, a sada je taj broj preko hiljadu hemikalija, čiji je promet, odnosno korišćenje, ograničeno ili zabranjeno, pitao bih predstavnike Vlade – da li je u Srbiji zabranjena upotreba proizvoda koji sadrže hemikaliju nonil fenol? Zašto ovo pitam? Verovatno ste čuli za organizaciju Green peace. Ta organizacija je došla do podataka da se u odeći 14 svetskih proizvođača nalaze tragovi toksičnih hemikalija, izuzetno štetnih za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, znači između kojih s enalazi taj nonil fenol.
U čak dve trećine testiranja uzoraka odeće, konkretno "La Kosta", "Adidas", "Konvers" i da ih ne nabrajam, pronađeni su tragovi ove hemikalije. Međutim, ono što je najtragičnije u ovoj priči, nonil fenol, pored toga što je toksičan, malo je smešno, ima svojstvo imitiranja ženskih hormona, što može da utiče na reproduktivni sistem ljudi. Zato bi ova agencija za hemikalije, kada su je već izmislili, mogla da upozori predstavnike izvršne vlasti da paze koja odela oblače, da se ne bi u javnom životu malo čudno ponašali. Što se tiče običnih ljudi, verovatno nisu toliko dubokog džepa da bi mogli da se oblače sa ovim renomiranim proizvođačima. Ovo je rekla nauka, nisu rekli radikali.
Vratio bih se opet na agencija čija direktorka tvrdi da je, recimo, azbest apsolutno zabranjen za proizvodnju i promet, jer je dokazano da je kancerogen. To se znalo, ali sad smo dobili zvaničnu potvrdu.
Sada, gospodine ministre i vi gospodo iz izvršne vlasti, da li vam je poznato koliko kilometara azbestnih vodovoda, odnosno vodovodnih cevi, još uvek je u funkciji u državi Srbiji? Da li ste napravili neku bazu podataka o tom problemu? Ministarstvo za zaštitu životne sredine pothitno treba zajedno sa Vladom Srbije da napravi finansijski plan za zamenu pomenutih azbestnih vodovodnih cevi u čitavoj Srbiji, ako misle dobro ovom narodu. Opštine same to da urade nemaju para.
U obrazloženju koje ste nam dostavili videli smo izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU. Navedeno je na desetine direktiva, na velikom broju strana, iz EU, koje regulišu ovu oblast i sve ste to, rekao bih, nakalemili srpskim uslovima koji su daleko od onog koji postoji u EU. Ali, za vas su to uslovi koji moraju da se ispune po svaku cenu i sve to zbog navodno pristupanja EU, tamo neke 2389. godine.
Gospodine ministre i ostali iz izvršne vlasti, vi nas gurate u naručje Unije čije članice se već nalaze na kladioničarskim listama na zapadu sa mogućnošću klađenja koja će sledeća zemlja EU bankrotirati.
Na kraju, u Pirotu, za vašu informaciju, što se tiče EU, dolazi u poslednje vreme dosta bugarskih državljana, državljana EU, koji na tezgama prodaju stare stvari donete iz Bugarske, ne bi li preživeli. Toliko im je lepo u EU. Kada su videli štand SRS i saznali da radikali prikupljaju potpise protiv ulaska Srbije u EU, potpisivali su se i levom i desnom rukom. To vam je jedno iskustvo o tome kako se živi u EU. Zahvaljujem.

Molim vas o dnevnom redu.
Narodnog poslanika moram da obavestim da su ti potpisi nevažeći.
Narodna poslanica Jelena Travar-Miljević nije tu, ima druge obaveze.
Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević, a posle nje narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, pred poslanicima Narodne skupštine i pred građanima Srbije, kao što smo čuli, danas u okviru zajedničkog načelnog pretresa vodimo raspravu o tri objedinjena predloga zakona, a to su: Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Na prvi pogled iz ovih naziva bi se reklo da se radi o jednom novom i dva stara zakona. Međutim, to je samo na prvi pogled, jer su i jedan i drugi i treći zakon praktično stari-novi zakoni, jer egzistiraju u nekom obliku zakonske regulative već nekoliko godina.
Inače, sva tri zakona o kojima danas raspravljamo, tretiraju istu problematiku, a to je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine, kao i odgovarajući stručni nadzor nad primenom ovih zakona.
Kada se donosi bilo koji zakon iz bilo koje oblasti, osnovno i nužno je da predlagač zakona ima na umu dve stvari. Prvo, kakvo je stanje u ovoj oblasti ovde? Konkretno, mislim na oblast zdravstva. Drugo, kakvo stanje želi predlagač da zakonima reši probleme u toj oblasti?
Međutim, ova tri zakona ne predlažu se zato što je stanje u oblasti zdravstva u Srbiji loše, nego što predložena zakonska rešenja, omogućavaju usklađivanje zaštite zdravlja ljudi sa zakonodavstvima EU, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, što predstavlja značajan prioritet Vlade Republike Srbije.
U maju 2009. godine, donet je Zakon o biocidnim proizvodima kao i Zakon o hemikalijama. U njih ste ugradili najsavremenija rešenja iz EU koja tretiraju ovu oblast. Posle dve i po godine, ponovo ste prinuđeni da se u Skupštini Srbije raspravlja o ovoj problematici, jer su vam iz EU stigle nove primedbe, nove direktive i nova rešenja.
Zbog navedenog, htela bih da postavim pitanje – da li smo mi poslanici jedne suverene države, koja svoju zakonodavnu aktivnost bazira na rešavanju suštinskih problema i potreba naših građana ili smo samo instrument Vlade u kojoj vi sedite, koja opet, bez ikakvog kritičkog stava, usvaja sve primedbe koje stižu iz EU?
Zato se bavimo pitanjima i zakonima koji, obično u datom trenutku, nisu od suštinske važnosti za građane Srbije ili su praktično neprimenljivi u našim okolnostima. Samim tim, ne posvećujemo neophodnu pažnju u rešavanju nagomilanih državnih, socijalnih, ekonomskih i drugih egzistencionalnih problema sa kojima se svi mi u Srbiji svakodnevno susrećemo. Valjda je ovih dana i najnepokolebljivim evropejcima, za koje donedavno EU nije imala alternativu, sada jasno da je EU neprijatelj srpskih nacionalnih interesa, jer nam otkida 15% teritorije.
Srpska radikalna stranka će svakodnevno skretati pažnju Vladi Republike Srbije da skrene sa tog pogrešnog puta kojim vodi građane Srbije.
Sada malo o predloženom setu zakona. Smatramo da ova zakonska rešenja nisu uopšte dotakla ključne problema zdravstvenog sistema Srbije, koji su nezadovoljavajući. Ne zato što to kažu poslanici SRS, već što to pokazuju svi objektivni, brojčani i statistički parametri. Uzeću parametar o smrtnosti, gde se Srbija svrstava na začelje po broju umrlih u toku jedne godine.
Srbija je treća zemlja u svetu po smrtnosti od infarkta. Od malignih oboljenja u Srbiji umire svaki peti bolesnik. Kod žene su najmaligniji tumori dojke i karcinomi grlića materice, a kod muškaraca su to tumori debelog creva, pankreasa i pluća sve češće.
Kada je u ovoj skupštini bio Predlog zakona o bakteriološkom i biološkom oružju, postavili smo pitanje na koje nismo dobili ni do dan danas odgovor. Zašto do sada nije urađena strategija zdravstvene zaštite od posledica NATO agresije? Zbog čega ovo pitanje? Zato što od 2000. godine, naročito na severu KiM a i u Srbiji, znatno je povećan broj od malignih oboljenja. Po nekim istraživanja istaknutih lekara, a to istraživanje su objavili u stručnom časopisu "Praksis medija". Oni su rekli da je u toku 1997. godine na odeljenju Kosovske Mitrovice bilo 2,6% obolelih od karcinoma pluća, a posle 2000. godine , taj broj se povećao na 22%. Zato bih volela i zamolila ministra da, ako ne sada ovom prilikom, u nekom pismenom obliku dostavi da li imate uopšte u planu da raspravljate o posledicama NATO bombardovanja i da napravite strategiju? Do sada ste napravili mnoge strategije, a ovako jednu važnu strategiju niste do sada doneli.
Što se tiče malignih oboljenja i hroničnih nezaraznih oboljenja, gde spadaju oboljenja srca, krvnih sudova, dijabetes, respiratorna oboljenja, nisu to jedina oboljenja koje su epidemije i koje su u obliku epidemije koje haraju državom Srbijom. Znamo da je sve više obolelih od psihičkih poremećaja, da će depresija do dve hiljade…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da vaš izveštaj koji je sasvim zanimljiv i opravdan o zdravstvenom stanju stanovništva, dovedete na bilo koji način u vezu sa tri Predlog izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu.)
Nema problema, skratiću.
Htela bih da kažem da smo nacija koja biološki nestaje. To je pokazao i najnoviji popis, da nas ima oko 380 hiljada manje nego 2002. godine. Zato bih pitala ministra – zbog čega je to tako? Koje će mere preduzeti? Statistika pokazuje i u narednom periodu se predviđa, da će u Srbiji do 2050. godine biti šest miliona stanovnika. Nažalost, o ovome se ne priča.
Ministarstvo, donošenjem ovih setova zakona koji su danas na dnevnom redu, samo produbljuje i pogoršava situaciju u zdravstvu.
Poslanička grupa SRS, uvažavajući značaj u oblasti zdravstva, smatram da će i ministar da uvažava ovo što mi pričamo i da nas bar sasluša, sa velikom pažnjom i bez bilo kakvih predrasuda je razmotrila predložene zakone.
Prvo ću nešto reći o Predlogu zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. Na Odboru za zdravlje smo smatrali da je ovo trebalo da bude krovni zakon iz ove oblasti. Međutim, ovaj zakon, kao što smo videli, ima 54 člana i prilično je nedorečen, nije sveobuhvatan, ima mnogo manjkavosti. Smatramo da se ne može nazvati krovnim zakonom iz ove oblasti.
Smatramo da je član 3. veoma značajan. Neću ga čitati. On se odnosi samo na predmete opšte upotrebe. Vi ste u ovom zakonu podrazumevali da su to posuđe, pribori, uređaji, ambalaže, drugi materijali koji dolaze u kontakt sa hranom u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. Pod 2, to su dečije igračke i predmeti namenjeni deci i odojčadi. Odojčad su deca do godinu dana, kao što znamo. Pod 3, kozmetički proizvodi, kozmetički proizvodi sa posebnom namenom i ambalaža za pakovanje ovih proizvoda. Pod 4, predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom, predmeti za ukrašavanje lica i tela, predmeti za pirsing i imitaciju nakita.
Smatramo da ste ovim zakonom redukovali mnoge predmete opšte upotrebe. Naprimer, izbacili ste duvan i proizvode koji se koriste za upotrebu duvana. U Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opšte upotrebe, ovi predmeti od opšte upotrebe, duvan i ova sredstva su postojali. Ne spominjete nigde u zakonu sredstva za odražavanje lične higijene kao sredstva za odražavanje čistoće.
Nije nam jasno da li u ovom zakonu pod kozmetičkim sredstvima podrazumevate i ova sredstva za održavanje lične higijene i sredstva za održavanje čistoće?
Smatramo da u ovom zakonu ima puno relativizacije. Navešću vam samo dva primera. Vi kažete jednu nespornu činjenicu – zaposleni u proizvodnji kozmetičkih proizvoda i drugih predmeta opšte upotrebe moraju imati osnovna znanja o higijeni proizvoda i o ličnoj higijeni. Mi se slažemo sa tim. Ali, gospodine ministre, šta vam to znači: "osnovna znanja"? Mislim da u jednoj zakonskoj regulativi ovaj pojam bukvalno ništa ne znači.
U nekom od sledećih članova kažete: "Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje način deklarisanja, sadržaj deklaracije u vezi sa svim elementima zdravstvene ispravnosti i zdravstvenim izjavama". Opet vas pitam – šta to znači? Vi možete kao ministar da dajete zdravstvene izjave, ali u nekoj zakonskoj odrednici zdravstvena izjava ništa ne znači. Ako znači, volela bih da mi odgovorite.
Dalje kažete da ćete u roku od šest meseci doneti podzakonska akta koja treba da prate ovaj zakon. Predviđeno je devet podzakonskih akata i to na sledeće članove: 6, 9, 17, 19, 20, 22, na dva stava, 3. i 4, član 32. i 39. To me malo podseća na bingo. Smatramo da ovim podzakonskim aktima postoji opasnost da se tekst zakona promeni, što nije dobro.
U sledećem članu kažete da zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Srbije". Moje pitanje je – šta će se desiti za tih šest meseci dok ne napišete ta podzakonska akta i šta će se desiti ukoliko dođe do nekih problema? Vi dajete ovde obrazloženje i kažete: "Mi ćemo primenjivati propise donete na osnovu Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmete opšte upotrebe i Zakona o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe u slučajevima kada oni nisu u suprotnosti sa ovim zakonom". Ali, šta će biti ukoliko su oni u suprotnosti sa ovim zakonom, a mogu da budu zato što ste ove zakone u međuvremenu od 1991. godine ili neki od 2005. godine već i menjali?
Na kraju, htela bih da kažem da mi kao SRS i poslanički klub ne dovodimo u pitanje donošenje ovih zakona i smatramo da su Srbiji potrebni ovakvi zakoni, ali ne u ovo vreme i na ovaj način. Ovim zakonom sa jedne strane se ne uvažava stanje u našem zdravstvenom sistemu, a istovremeno ne stvarate neku perspektivu kako će to stanje da se popravi i poboljša nivo zaštite života i zdravlja ljudi, kao i zaštitu interesa potrošača. Hvala.

Narodni poslanik Milorad Krstin ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre vi niste te 2009. godine sedeli ovde tada kada sam ja bio izvestilac ispred poslaničke grupe SRS po jednom većem setu zakona iz domena poljoprivrede, među kojima su bila i ova dva zakona – Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o hemikalijama. Još tada smo mi, ministre, kao poslanička grupa govorili da ovaj zakon koji je predložila EU nije potpun i da će doći do njihovih izmena. I bili smo te 2009. godine u pravu.
Nažalost, tada ministar koji je tu sedeo nije hteo da uvaži naše primedbe, ni u načelu ni u pojedinostima. Nadam se da ćete vi, ako ništa drugo bar u pojedinostima prihvatiti naše amandmane koje smo podneli u smislu poboljšanja zakona, s obzirom da vam ovo sada traži EU. Znate kako su oni čudni? Oni, dok se žuri prema EU, bili su uslovi Karadžić, Mladić, sada priznavanje KiM kao nove države, otcepljene, sa 15% od ukupne površine Republike Srbije pa njima ni to nije dovoljno i sada traže izmene i dopune raznih novih zakona. Bukvalno, vraćaju se zakoni koji su doneti 2008, 2009, 2010. godine i traže se njihove izmene i dopune. Mada, kada sam ovo pogledao, meni više liči da ovde imate svega sedam članova u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i mislim da se ovo moglo uraditi i nekim vašim uredbama. Ali, čudi me nešto drugo, gospodine ministre.
Kada sam pročitao obrazloženje koje je verovatno pisala vaša služba, reč je o Zakonu o izmeni i dopuni Zakona o biocidnim proizvodima a drugi o hemikalijama i vidim da ste stavili ista obrazloženja. Ne mogu biti ista obrazloženja. Ali, suština je jedna jedina, a to je sledeće: "Izmenom člana 50. utvrđeno je da inspekcijski nadzor biocidnih proizvoda, govorim i o hemikalijama, pored inspektora za zaštitu životne sredine, to su jedni inspektori, i tržišnih inspektora vrše i sanitarni inspektori kontrolu". Imam osećaj da ta EU nije baš nešto ubeđena ili sigurna u naše inspektore, govorim o inspektorima za zaštitu životne sredine i tržišnim inspektorima, pa će zato da uključi i sanitarne inspektore. Ja ne verujem da sanitarni inspektor ima toliko znanja da bi mogao da izvrši kontrolu ovog zakona. Znači, govorim o Zakonu o hemikalijama i Zakonu o biocidnim proizvodima.
Ne mogu sada a da ne pročitam kako je to identično napisano i u jednom i u drugom zakonu, samo ste promenili stavove. Na primer, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kaže se: "Ovakvo rešenje predlaže se iz razloga što sanitarni inspektori imaju iskustva u vršenju nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju predmeti opšte upotrebe, a posebno sredstva za održavanje opšte higijene te vršenje sanitarne inspektore. Pored toga, propisivanje nadležnosti sanitarnih inspektora doprinosi većoj efikasnosti inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama i propisima donetim na osnovu njega, ne samo zbog njihovog iskustva već i broja". Obistinjuje se ono što sam ja rekao. Nije EU izgleda sigurna u inspektore o zaštiti životne sredine i tržišne inspektore. Ili ona možda misli da su oni korumpirani? Pretpostavljam da je to njihova sumnja – korupcija. Zato su i ubacili te sanitarne inspektore, koji su tobože stručniji i koji će pomoći da se ovi zakoni primenjuju na terenu.
Onda, vidite kako to glasi isto u Zakonu o zaštiti o hemikalijama i Zakonu o biocidnim proizvodima. U stavu 3. je, kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, identično ono obrazloženje. Kaže – u stavu 3. je izvršena dopuna člana 89, a u Zakonu o biocidnim proizvodima kažete – u stavu 2. je izvršena dopuna člana 51. i identično govori zašto. Evo, pročitaću – tako što je utvrđeno da troškove uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda snosi pravno ili fizičko lice ili preduzetnik, od koga je uzorak uzet, ako se u konačnom postupku utvrdi da ne odgovara propisanim svojstvima, dok u slučaju da uzorak odgovara propisanim svojstvima troškovi uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda padaju na teret sredstava predviđenih finansijskim planom Agencije za hemikalije. To isto piše u ovom drugom zakonu u obrazloženju. Identično isto, što je prosto nemoguće. To vaša služba nije smela da uradi. Ovo su dva zakona, jesu stavljena u jedan koš, u stvari tri, ali pričam o ova dva zakona, jesu stavljeni u jedan koš, ali to ne znači da bude obrazloženje isto, jer biocidni proizvodi su jedno, a hemikalije su drugo.
Kada bih se pitao, ne bih dozvolio da nijedna hemikalija više postoji ni u jednoj državi ovog sveta, nego da se proizvodi organska hrana. Ne bih dozvolio, ali ja se tu ne pitam. Možda će i biti vremena da se pita Srpska radikalna stranka, što je sigurno.
Moraću da vas samo podsetim nešto, ministre, kao i vaše saradnike, koji sede do vas, ovo su verovatno pisali ili prepisivali. Analiza efekta kaže – Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dira se suštinsko rešenje dato u Zakonu o hemikalijama, odnosno ove izmene i dopune odnose se na preciziranje zakonskih termina i uvođenja sanitarnih inspektora u postupak nadzora nad primenom propisa kojima se uređuju hemikalije. To isto piše i ovde u obrazloženju o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Nastavljam – i dalje važe osnovni principi evropskih propisa iz oblasti hemikalije, da se regulišu uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ne znam kako vi mislite da uopšte mi proizvodimo jednu zdravu hranu, kada dobro znate da smo 1999. godine, pa, vi ste bar bili, hvala Bogu, na terenu, ne od 1999. godine, nego od 1990. godine, kao patolog, kako sad ovo Srbija, koja je obogaćena osiromašenim uranijumom, više nego što treba, kako da zadovolji potrebe i standarde EU, kada ne može da zadovolji te standarde, jer znate da smo bombardovani? Dobro znate da je dobar deo Srbije, da je tim zločestim nahođenjem pojedinih moćnika EU i SAD učinjeno da Srbija ipak nije vrhunski tvorac organske hrane. Ti krivci neka snose svoje posledice.
Podsetiću vas sada šta je ubačeno u ovom zakonu kada je reč o hemikalijama. U članu 3. starog zakona, koji se ovde nalazi ispred mene, posle tačke 5) dodali ste tačku 5a) i tačku 5b). Niste vi dodali, oni su dodali zbog svoje sigurnosti. Samo zbog njihove sigurnosti, a govorim o EU. Ona kaže – opozivanje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se vrši povraćaj hemikalije ili proizvoda koji je proizvođač, odnosno distributer već isporučio ili učinio dostupnim potrošačima, odnosno daljim korisnicima. Znači, on sebe hoće da osigura, da se nekako izvrši taj povraćaj te hemikalije, ako je, ne daj bože, stiglo do njih. Onda im ni to nije dovoljno, pa su tražili dopunu 5b), koja kaže – povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se sprečava dalje snabdevanje i činjenje dostupnih hemikalija ili proizvoda koji su stavljeni u promet. Nije dovoljno opozivanjem, sada i povlačenje.
Sada ću vam pročitati tačku 16) – supstanca jeste hemijski element i njegova jedinjenja u prirodnom stanju ili dobijeno u proizvodnom procesu, uključujući aditive koji su neophodni za održavanje njene stabilnosti i nečistoće. Vi ste stavili - nečistoće, tu je samo promena. Znači, njih ne interesuje nečistoća, njih interesuje čistoća. Ne znam da li ta njihova čistoća stiže u Srbiju, tako kako oni traže ovde, posebno u ovoj tački 16) koja se menja u članu 3. izmena i dopuna Zakona o hemikalijama. Da li mi mislimo da oni sve tako sprovode u detalje ove zakone koje mi donosimo, tj. njihove zakone koji su nama prosleđeni ovde u ovom visokom domu? Ubeđen sam da to ne rade, iz više primera, kojih god hoćete primera.
Mi smo imali jedne izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti i sklopilo se da pričamo o GMO. Izvinite molim vas, ipak je Srbija preplavljena sa pojedinim proizvodima koji sadrže GMO, preplavljena. Tu trebamo malo da stanemo, pa da se zamislimo. Hajde, žurite u EU, žurite, stignite. Ne znam, priča se da je to 2020. godine. Sada će nam stići izmene i dopune, verovatno, Zakona o protivgradnim merama, pa sada više nema raketa, i to dobro znate. Sada ćemo ukinuti radna mesta, neće biti onih volontera koji primaju pet hiljada mesečno, a spasavaju poljoprivredne proizvode. Evo, tamo pritiskaju dugmad i šalju te rakete u gradonosne oblake. Neće onda raditi ni fabrika koja proizvodi te rakete. Sada ćemo morati da kupujemo avione koji će sa posebnim supstancama nadletati oblake i spuštati te supstance i onda ćemo tobože biti sigurni da neće biti štete na poljoprivrednim proizvodima.
Hajde da pričamo o nečemu još, što je veoma bitno, gospodine ministre. Hemikalije stižu i do fabrika koje se bave proizvodnjom lekova, one koje su dozvoljene. Zašto smo ušli, gospodine ministre, u jednu krizu, kada ne smemo da uđemo u tu krizu? Reč je o tome da neko, izgleda, želi da uništi ove fabrike lekova koje se nalaze u Srbiji. Spomenuću, šta je sa "Galenikom"? Pojedini proizvodi se ne pojavljuju više na tržištu, a nekome život zavisi od toga. Šta je sa zrenjaninskom "Jugoremedijom"? Ko je uništava? Je li opet ta privatizacija koju je dozvolio, svojevremeno, kada je bio Vlahović u privatizaciji, dozvolio tako nešto da kupi neko ko će uništiti i izmestiti jednu "Jugoremediju", koja stoji tamo, da ne kažem koliko godina? Šta ćemo sa "Srbolekom", gospodine ministre? Da li postoji samo jedna, dve, tri ili više veledrogerija, koje samo one mogu da izvoze lekove u pojedine države ili da distribuiraju po Srbiji? Ko su vlasnici? Ko je samo njima odobrio i dao te dozvole?
Niste vi bili tada kada su stvarane veledrogerije i kada su se vršile distribucije. I dan danas su samo određeni ljudi zaduženi za to. Imate i ove vakcine preko Miškovića. Sada ovi iz G17 ćute, izašli su. I tada je pričano o ministru, neću da mu spomenem ime. Svi beže iz G17. Nema Dinkića, sada je tu Ćirić, da ne kažem Ćira.
Građani Srbije moraju da vrednuju to šta se dešava u Srbiji. Dokle ćemo mi, ministre, trpeti uslove i uslovljavanja EU kroz ove zakone, a posebno me peče i jedva sam čekao da vi sednete ovde kao ministar i da vas pitam šta je sa posedom ove tri najpoznatije fabrike za proizvodnju lekova u Srbiji? Koji je razlog da se one unište? Koji je razlog da pojedini stanovnici, građani Srbije ne mogu da kupe lek? Recimo, nema brufena, klometola. Nisam medicinski stručnjak da bi se svih setio ali mnogi direktori bolnica su me nazvali da mi kažu da vas pitam to.
Mislim da građani Srbije i javnost treba da zna zbog čega se pred izbore uništavaju baš ove tri ključne fabrike za proizvodnju lekova? Nije dosta što imaju tu tešku ekonomsku situaciju građani Srbije, treba im još uskratiti i zdravstvo zbog nekih tajkuna koji hoće da uzmu te fabrike.
Samo ću napomenuti IMT, fabrika koja je bila poznata u svetu, mi smo bili izvoznici poznatog traktora IMT 539 i da ne nabrajam sve koje smo izvozili za Indiju, Kinu, afričke zemlje. Sad oni nama uvoze, Indija "Mahindru", Kina "Ito" itd. Treba da se uništi IMT zato što je u pitanju 36 hektara gradskog-građevinskog zemljišta. To je suština, ministre.
Tako isto finansijski moćnici i tajkuni, ovi na vlasti, hoće da unište ove fabrike: "Jugoremedija", "Galenika", "Srbolek", a vi donosite zakone ovde iz EU, koja nas stalno uslovljavanja i koja na stalno govori – dopune zakona. Koliko više dopuna? Hajde da sednemo jednom i da završimo, koliko treba zakona da izglasate ovde, da vidim da li ćete to uraditi. Ako može u toku noći, uđite više u tu evropsku zajednicu.
Kolege su napomenule kako žive druge. Živim blizu granice sa Rumunijom i znam kako tamo žive. Obilazim i Srpsku Crnju i granični prelaz, jer meni stranački pripada da to obilazim. Vidim kako žive oni tamo. Žive tako što švercuju našim cigaretama…

Gospodine Krstin, malo ste se udaljili od teme, a i ostavljate malo vremena svom kolegi, ostalo vam je nepunih 10 minuta.

Hvala što ste me upozorili, ali morao sam da iznesem činjenice, da građani Srbije budu upoznati. Hvala.

Ne držite se dnevnog reda.
Želela sam da podsetim sve vas, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da su nam gosti u povodu 1. decembra, svetskog Dana borbe protiv side, danas u Narodnoj skupštini.
Dozvolite da vas obavestim da se u tom povodu i na galeriji, a prethodno sam imala razgovor i ja sa njima, nalaze predstavnici Unije organizacija Srbije koji se bave zaštitom osoba koja žive sa HIV-om, sidom, koji su već pratili deo naše sednice.
Prisutni su gospoda: Vladimir Antić, Boris Kovačić, Sandra Mančić, Dubravka Malohodžić, Rajko Gristić, Đurica Stankov i Goran Ostojić.
Molim da ih pozdravimo. (Aplauz.)
Narodni poslanik Dobrislav Prelić ima reč. Imate devet i po minuta.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas imamo tri zakona u objedinjenoj raspravi. Imamo Predlog zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta od opšte upotrebe, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o hemikalijama.
Naime, ova tri zakona su međusobno povezana, svakako, ali je za njih interesantno što nadležnost imaju više ministarstava. Mislim da su nadležnosti tu isprepletane. Tu imaju nadležnost Ministarstvo za zaštitu životne sredine, MUP i Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu, šumarstvo i sada trgovinu, pošto su ta dva ministarstva spojena.
Obzirom da ove izmene i dopune zakona i nisu tako obimne, bilo je prirodno za ovu vladajuću većinu da dođu izmene i dopune posle godinu dana, u tom delu nismo iznenađeni. U Zakonu o hemikalijama se menja osam članova, u Zakonu o biocidnim proizvodima 14 članova. Na prvi pogled deluje da su to uglavnom tehničke stvari, ali mislim da tu ima dosta toga što je problematično. Posebno je diskutabilno i mora se posebno voditi računa kada nešto dolazi iz "kuhinje G17 plus", sada URS, obzirom da su oni imali to ministarstvo i svog ministra u prethodnom periodu, dok vi niste došli. Nažalost, prethodnih 11 godina smo imali toliko gorka iskustva, ne da moramo biti oprezni, već mislim da ne može ništa da se podrži. Kažem, imamo tako loše iskustvo. Da ne pominjemo ovu vakcinu gde je država oštećena za 1,5 miliona evra, kao i sve afere koje stoje iza njih.
Svakako da SRS, ne samo da ne možemo da podrži tako nešto i da prati takvu politiku, već su naše politike totalno različite. Pre svega, SRS se nikada neće odreći svoje politike, tu mislim na državne i nacionalne interese. Nikada i ni pod kojim uslovima nećemo biti za EU i NATO pakt i nećemo se odreći ideje velike Srbije, za razliku od kolega iz suprotne političke opcije, kojima ne može da se veruje. Neko kaže da uvek stoji uspravno, a treba imati, pre svega obraz i stajati uspravno posle svih tih afera.
Naš predsednik se dobrovoljno predao u Hag da štiti interese srpskog naroda, a ne da uđe u NBS sa čarapom na glavi. Mislim da je tu razlika ogromna i da o tome ne treba diskutovati i postavljati pitanje.
Navešću samo par primera, pre svega kada je Agencija za lekove u pitanju, tu smo imali prilike da vidimo da mnogo što ulazi u Srbiju da jednostavno ne osporavajući personalni kredibilitet, ali da jednostavno nije moguće iskontrolisati sve. Navešću vam samo par primera.
Recimo juče smo u štampi imali priliku da čujemo da će botoks biti zabranjen, jel se pojavila jedna otrovna supstanca. Vaše kolege su, jednostavno bile šokirane. Da ne ponavljam da smo imali zeleni čaj koji je povučen iz upotrebe. Da napomenem doloreksu, lek za migrenu, koji je stavljen u promet bez dozvole, bez dozvole Agencije za lekove. Čak nije moglo ni da se ustanovi šta je štetno u toj svilenoj bubi. Znate i sami da je pet godina bila na našem tržištu. Mislim da je tako nešto nedopustivo. Imali smo prilike pre neki dan da je žena pala u komu zbog farbe. Zbog farbe za kosu. Tako da se mora stvarno obratiti pažnja i jednostavno da bude mnogo veća kontrola pri uvozu takvih stvari.
Kada je reč o biocidnim proizvodima i Zakonu o hemikalijama mislim da su to dva jako važna zakona, ali koja se ne primenjuju u potpunosti, na žalost kod nas u Republici Srbiji. Znamo svi da su mikro organizmi i drugi neželjeni organizmi, da se razvijaju svuda gde postoje izvori hrane i vlage. Njihovo prisustvo i štetni efekti narušavaju kvalitet života i proizvodi utiču na proizvodne procese.
Biocidni proizvodi koriste se da hemijski ili biološki unište nepoželjne organizme kada se ti organizmi pojave u neprihvatljivom broju i na mestima gde ugrožavaju zdravlje ljude i negativno utiču na životinje ili životnu sredinu. Na žalost i Ministarstvo za zaštitu životne sredine u tom delu pre svega mislim na naše prerađivače, nemaju adekvatnu kontrolu, čak mnogima gledaju i kroz prste. Samo ću napomenuti koliko smo imali slučajeva gde smo imali totalni pomor ribe, gde se čak nisu posle izvesnog vremena ni pronašli, ne da kažem krivci odgovorni za to. Zna se, pogotovo u Vrbasu zna se šta imamo tamo sve od industrije. Mislim da to nije bilo sporno pronaći, ali jednostavno mislim da nije bilo volje da se nešto tako pronađe, a štete neprocenjive.
Imali smo prilike da budemo svedoci velikog uništenja naših košnica, gde su pčelari bili strahovito oštećeni. Razlog su pesticidi koji, pre svega nisu dozvoljeni. O tome ću posebno pričati s obzirom da SRS u kontinuitetu upozorava da su se na našem tržištu pojavile, pre svega genetski modifikovani organizmi. Ne samo soja, već i kukuruz. Imali smo analize koje su pokazale da su pčele uništene zbog kukuruza koji je u sebi imao taj gen da jednostavno je bio otrovan. Došlo je do ogromnog pomora pčela.
Da li u Srbiji uspevamo sve da iskontrolišemo? Pa svakako da ne uspevamo bez obzira na struku, na broj agencija koje imamo, jednostavno nekada je to i fizički nemoguće postići. Da li trenutno možemo da uspostavimo kontrolu kada kesplozivno đubrivo u pitanju? Zbog toga sam i rekao da se ovde u ova tri zakona dosta ministarstava i prepliće, i što nije samo u nadležnosti Ministarstva zdravlja, ali jednostavno mnoge i agencije i komisije u pojedine firme ne smeju ni da uđu. To kažem iz razloga, kada smo spomenuo ovo eksplozivno đubrivo, pre svega problem je u nitratu koji se unosi u zemlju i kasnije dolazi do naših krajnjih korisnika, do građana Srbije, koji u sebi takođe ima jednu zabranjenu supstancu, ali svakako da, s obzirom da u Ministarstvu poljoprivrede je na žalost ukinut generalni inspektorat koji je imao tu funkciju da tako nešto spreči, ne samo kada je veštačko đubrivo u pitanju, već kada je i ova druga stvar koja direktno utiče na zdravlje naših građana, a tu pre svega mislim na gotove suhomesnate proizvode. Sada će biti još manja kontrola, na žalost.
Ono što je više nego zabrinjavajuće, a vi ste ovde rekli da će biti pojačan nadzor, a želeo bih da vas pitam da li ćete moći da iskontrolišete laboratorije na KiM, gospodine ministre? Pre svega, laboratorije koje su pod direktnim patronatom KFOR, pa čak imaju podršku iz "Bonstila", da jednostavno ne dozvoljavaju da iko uđe. Tu pre svega mislim na laboratorije za genetski modifikovane organizme, jer se nalazi takva laboratorija u blizini Peći koja proizvodi genetski modifikovane organizme semena i razne zabranjene supstance. U sklopu te baze nalazi se i veliki broj skladišta. Iza svega toga stoji jedna američka kompanija, gospodine ministre, "Monksanto" koja želi da bukvalno svojim proizvodima preplavi ceo svet. Opšte je poznato da je "Monksanto", a ubeđen sam s obzirom na vašu biografiju i sve što ste radili do sada u životu da znate da je ta kompanija proizvela i narandžasti agens, da su to Amerikanci koristili u Vijetnamu kada su ih bombardovali da bi uništili vegetaciju, a da je ogroman broj ljudi tada poginuo. Ono što je jako opasno i što je katastrofalno i jednostavno neprihvatljivo, to je da se tek posle desetak godina to u pravom smislu reči odrazilo, pogotovo na novorođenu decu koja su se rađala sa telesnim deformitetima, a s obzirom da je i kod nas u poslednjih 11 godina, posle zlikovačkog NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom jako puno kancerogenih bolesti, sigurno da tako nešto Srbija ne bi smela da dozvoli. Sa takvim ljudima ne treba razgovarati, ali ne znam kakve su vaše mogućnosti da iskontrolišete tu i takvu laboratoriju na KiM.
Ono što je zabrinjavajuće da su se već pojavili gotovi proizvodi kod nas ovde u Srbiji. Ukidanjem generalnog inspektorata Srbija je došla u situaciju da jednostavno tako nešto ne može da iskontroliše. Više je nego zabrinjavajuće da su se pojavili proizvodi sa oznakom "kodeks alimentarijus", da su ti proizvodi znatno jeftiniji, a na žalost, kupovna moć naših građana je toliko opala da, bez obzira na ove statistike i potrošačku korpu koju pokušavate, odnosno ne vi već ova Vlada i činjenica da je potrošačka korpa negde oko četrdeset i nešto hiljada danas u Srbiji, svakako da su naši građani prinuđeni da kupuju ono što je jeftinije, a nisu dovoljno obavešteni, bez obzira na sve pokušaje raznih ekoloških pokreta, a i nas ovde u Skupštini koji smo govorili ovde da Srbija ne sme ni slučajno tako nešto da dozvoli. Na žalost, cena dosta utiče na to da naši ljudi kupuju.
Napomenuću vam da pre svega kod nas Mesna industrija "Matijević" već ima takve proizvode sa oznakom "kodeks alimentarijus", ali jednostavno kontrole nema i tako nešto ne sme da se dozvoli. Mislim da bi trebalo da reagujete sa svojim kolegama i da inspekcija ako sme uđe kod "Matijevića" i da iskontroliše tako nešto. Ta industrija mesa koja je osnovana pre petnaestak godina za ovih 15 godina uspela je da prevaziđe jednu "Neoplantu", jedan "29. novembar", jedan "Karneks". Prosto je neverovatno, ali je tako. Oni drže monopol u otkupu. Otkupili su mnoga poljoprivredna preduzeća i na taj način navodno pojeftinili proizvodnju, a svi znamo u kakvoj situaciji se nalaze naši stočari danas i da je to jednostavno nemoguće.