Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre nisam zadovoljan vašim odgovorom. Konkretno sam rekao šta je problem. Dakle, njima je uskraćena električna energija a građani Republike Srbije u drugim delovima Republike Srbije imaju električnu energiju.
Dakle, ako nekom uskratite struju 12 sati na jednom delu teritorije Republike Srbije, a oni su spojeni na mrežu Elektroprivrede Srbije, kao što smo spojeni i mi u Beogradu, kao što su spojeni oni u Novom Sadu, onda nemate opravdanja za ovo što vi pričate da se to ne dešava. Znači, to je realnost. Oni dole nemaju električnu energiju i vi morate da dovedete u red Elektroprivredu Srbije i da uspostavite normalno snabdevanje električnom energijom Srba na KiM. Nemate sad prečeg zadatka, jer možete vi da izazovete dole humanitarnu katastrofu.
Počeo sam da postavljam još jedno pitanje – zbog čega Vlada Republike Srbije dovodi u smrtnu opasnost građane Beograd, jer ne želi da razminira avio-bombu NATO-pakta koja se od 1999. godine nalazi na Zvezdari, ispod stambene zgrade, ispod kuća u kojima žive ljudi, gde se deca igraju? Ako to eksplodira, veliki broj ljudi može da pogine.
Nekoliko puta sam to pitanje postavljao Draganu Šutanovcu. On mi je na kraju odgovorio da nije nadležan, od 2009. godine, a bio je do 2009. godine. Kaže da su neki drugi ljudi nadležni.
Pazite, ovde ne govorimo o smešnim stvarima. Oni su rekli da Vlada Republike Srbije nema 250.000 evra da razminira tu avio-bombu NATO-pakta. Čekajte, duguje vam Mišković, Beko i drugi sponzori DS i SNS, pet milijardi evra neplaćenih doprinosa. Dajete 30 miliona evra seksualnim manjinama u Srbiji iz budžceta. Znaju građani o kome se radi, a nemate 250.000 evra da sačuvate živote građana Beograd. To, prosto, ne mogu da razumem.
Šta radi onaj vaš Đilas, sem što priča gluposti, da Rusi ne znaju da grade Metro. Rusi imaju najbolji metro u svetu. To je pričao u američkoj ambasadi i to imate u depeši američke ambasade u Beogradu. Zato je zaključio sa Francuzima sporazum o izgradi metroa, sa Francuzima koji su bacali osiromašeni uranijum. Od posledica tog osiromašenog uranijuma stradaju nam deca i dan danas.
Gde vam je, ministre zdravlja, strategija zaštite zdravlja od posledica NATO agresije iz 1999. godine? Zašto zeolit nije bačen na teren gde je bačen osiromašen uranijum? On apsorbuje do 80% osiromašenog uranijuma. Postojali su ti projekti, ali nisu realizovani. Zašto? Kulminacija posledica NATO agresija, 10 godina posle te agresije se desila.