Dame i gospodo, mi smo podneli amandman kojim predlažemo da se od prava na rehabilitaciju izuzmu pripadnici Ljotićevih i Nedićevih formacija koji su u vreme Drugog svetskog rata poginuli u borbeni dejstvima.
Podsećam da je srpski narod u Drugom svetskom ratu imao dva oslobodilačka antifašistička pokreta. Prvi je bio četnički pokret pod komandom Dragoljuba Mihailovića, a drugi je bio partizanski pokret pod komandom komunističke partije. Bilo je još nekoliko drugih manjih pokreta koji su imali svoje oružane formacije. Svi ovi pokreti, bez izuzetka, su u raznim fazama rata, manje ili više imale određene stepene saradnje sa okupatorom. To se odnosi na partizane i četnike. To je jednostavno jedna istorijska činjenica. I to u ratovima nije ništa neuobičajeno. To je ratna realnost. U ratu zakrvljeni neprijatelji često sarađuju iz slučajnosti, nekada iz taktičkih razloga, nekada ih na to natera nužda.
Jednostavno, imate primer poslednjeg rata u BiH, kada su Hrvati, Muslimani i Srbi ratovali jedni protiv drugih, ali u određenim fazama rata svi su sarađivali jedni sa drugima. Hrvati i Muslimani protiv Srba, na Kupreškoj visoravni, na Vlašiću Hrvati i Srbi protiv Muslimana itd, itd. Jednostavno te saradnje bilo je i u Drugom svetskom ratu.
Međutim, mi smatramo da je stepen saradnje sa okupatorom koju su imali pripadnici Nedićevskog pokreta i pripadnici ovog Jugoslovenskog dobrovoljačkog korpusa Dimitrija Ljotića, znači da je taj stepen saradnje toliki da se ne može pravdati nikakvom nuždom. Ne možete Marisava Petrovića koji je objektivno odgovoran za veliko stradanje srpskog naroda u Šumadiji tretirati na isti način, stavljati u isti ravan sa recimo vođama srpskog ustanka 1941. godine u Livanjskom i Kupreškom kraju, velikim narodnim herojima Ranetom Radetom, Cvetkom Duvnjakom ili Ćelom Marićem, koje je srpski narod u Bosanskoj krajini i u Kninskoj krajini pominje sa zahvalnošću.
Mi smo protiv ove rehabilitacije iz razloga što smatramo, ubeđeni smo da se iza rehabilitacije Nedićevaca i Ljotićevaca otvara prostor, znači krije se namera vlasti da otvori prostor za rehabilitaciju folksdojčera i hortijevaca pripadnika nemačke i mađarske nacionalne manjine, koji su u Drugom svetskom ratu bili u sastavu nemačkih nacističkih vojnih formacija.
Smatramo da ovaj zakon dugoročno gledano predstavlja veliku opasnost za teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Možda ne kratkoročno u narednih pet ili deset godina, ali u sledećih 20 – 30 godina svakako.
Podsećam da bi izbegli odgovornost za počinjene zločine, folksdojčeri i hortijevci su 1945. godine napustili područje Vojvodine i zajedno sa hitlerovim vojnim jedinicama, povukli se na prostore Nemačke. Nove komunističke vlasti su im oduzele imovine koja je ostala na prostoru SFRJ.
Po ovom zakonu će većina njih imati prava na povraćaj imovine. Razumem sve ove zakonske odredbe, sve otežavajuće okolnosti koje će oni imati. Međutim, prošlo je mnogo vremena i umrlo je dosta svedoka, a lako je obezbediti dosta lažnih svedoka. Ubeđen sam da će svi pripadnici ova dva pokreta, hortijevaca i folksdojčera, ili članovi njihovih porodica, njihovi naslednici podneti zahtev za rehabilitaciju i podneti zahtev za povraćaj imovine i obezbediti onoliko svedoka koliko im bude potrebno da dokažu svoju navodnu nevinost.
Znate li koje će biti posledice, pravno gledano? Desetine hiljada Srba u Vojvodini će ostati bez svojih imanja. To se pre svega odnosi na Srbe koje je komunistička vlast 1945. godine kolonizirala iz Bosanske krajine, iz Like i Dalmacije.
Postavljam pitanje – šta će biti sa tim ljudima? Da li ćete im dati neku odštetu? Nemate odakle, država nema para. Hoćete li ih možda vratiti tamo odakle su došli? Nemaju gde da se vrate. Kada su kolonizirali 1945. godine u Vojvodini, državna vlast im je oduzela imovinu tamo u Lici i Dalmaciji, kao i na Kordunu u Bosni. Hrvatska neće da dozvoli da se u Hrvatsku vrate Srbi koji su proterani 1995. godine, a kamo li da dozvole da se tamo vrate Srbi koji su proterani 1945. godine.
Ovim zakonom se otvara prostor da ogromna prostranstva u Banatu i Bačkoj, stotine hiljada hektara, budu vraćeni Nemcima, da budu predate strancima.
Podsećam da već imamo jednu situaciju kao posledicu ove pljačkaške privatizacije, gde imamo desetine hiljada hektara najplodnijeg zemljišta u Vojvodini koje kontrolišu stranci, Ivica Todorić, razni drugi strani tajkuni i neki domaći tajkuni koji su izvršioci i najamnici nekih kompanija sa zapada.
Imamo jednu potpuno apsurdnu situaciju, usvajamo zakon koji je omogućiti da oduzima zemlja onima u Vojvodini koji se bore da Vojvodina ostane u sastavu Srbije, a otvaramo prostor da tu zemlju dobiju oni u vojvodini koji se zalažu za izdvajanje Vojvodine iz sastava Srbije. Praktično država sama sebi prebija noge.
O kakvoj opasnosti se radi? Najbolje se vidi na primeru KiM. Izdvajanje KiM iz sastava Srbije je počelo onda kada je šiptarska vlast, uz blagu naklonost Titovog režima, proterala preko 300.000 Srba sa KiM. Imamo li ikakvu garanciju da se to neće dogoditi u Vojvodini?
Dobre namere i dobre želje su jedno, ali sve ono što nam se događa u zadnjih 20 godina, sve ono što se događa na području vojvodine u zadnjih 10 godina, sve ono što se događa u Skupštini ovde oko obezbeđivanja vladine većine, govori da će se u Vojvodini dogoditi kosovski scenario.
Ne možemo da se ponašamo po onoj narodnoj poslovici, a ne znam ni čija je – posle nas potop. Moramo da razmišljamo da ne smemo da usvojimo zakone koji će za 20, 30 godina dovesti u opstanak Republiku Srbiju na teritoriji Vojvodine. Umesto da branimo državu, mi je razgrađujemo.
Na jugu Srbije, već 12 godina Srbima otimaju zemlju. Sada otvaramo prostor, da nam zemlju otimaju na severu Srbije. Znam da se ovaj zakon donosi pod pritiskom Brisela, znate? Samo zato, da bi tog prokletog 09. decembra ovi iz EU rekli – dobro, primićemo vas na ovaj brod koji tone. EU se raspada. Miševi razmišljaju kako da skoče sa ovog broda koji tone, a mi bezglavo srljamo da nas primite na taj brod, primite nas u EU, samo zato da bi Tadić i DS dobili izbore.
Sledeći razlog i mislim da je to osnovni razlog zašto danas raspravljamo o ovom zakonu jeste nastojanje Nemačke da izvrši reviziju Drugog svetskog rata i reviziju istorije Evrope u poslednjih 50 godina. Znate?
Ta revizija je počela priznanjem Slovenije i Hrvatske, razbijanjem SFRJ, a nastavljena bombardovanjem KiM, Srbije i okupacijom KiM, a treba da se završi otimanjem Vojvodine. Uz pomoć NATO-paketa i EU, koju Nemačka vešto koristi kao svoja sredstva, Nemačka kažnjava sve one koji su se suprotstavili Hitleru, sve one koji su se borili za slobodu, a nagrađuje sve one koji su išli rame uz rame sa Hitlerom, koji su počinili strašne zločine.
Znate šta se na kraju može dogoditi? Može se dogoditi da na kraju bude da Nemačka uopšte nije izvršila nikakav zločin genocida, da nije bilo ratnih zločina. Nemci će biti nevinašca i žrtve, a Srbi će biti zločinci. Imamo jednu nesretnu Srebrenicu i svi osuđujemo ono što se dogodilo u Srebrenici, u onoj meri u kojoj je to bio zločin, ali niko ne pominje da u Drugom svetskom ratu u svakom srpskom mestu u Hravatskoj, BiH ima po jednu Srebrenicu. Zašto o tome ne usvojimo neku deklaraciju? Zašto neko ne traži da se 300 hiljada Srba sa KiM obešteti, da se njima vrati zemlja, da se vrati stotine hektara zemljišta Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Metohiji? Tražite da se vrati zemljište Srbima koji su proterani iz Federacije BiH, preko 400 hiljada ljudi. Tamo imate 600 sela u kojima nema više ni jednog Srbina, a sve bila srpska sela.
Zašto ne tražite da se vrati imovina Srbima koji su proterani iz Hrvatske? Ima ih 500 hiljada. Da se vrati imovina ovim nesretnicima koji su kolonizirani u Vojvodinu. Pa kad se sve to vrati, hajde onda da razgovaramo o Folksdojčerima. Ali opet to ne može da se poredi. Ovamo pripadnicima srpskog naroda, nesrećnici, koje je neko ubijao, oni koji su preživeli proterao, ono trećinu pobiti, trećinu prekrstiti, trećinu proterati, na jednoj strani žrtve, na drugoj strani imamo pripadnike nemačkih okupacionih snaga.
I zadnji razlog i time ću završiti, zašto mi danas raspravljamo o ovom zakonu? Jeste, nekakva potreba vladajuća većine DS i predsednika Republike, da se dodvore ovim malim strankama, mađarskim strankama iz Vojvodine, da one ne bi uskratile podršku Vladi Republike Srbije i da mi ne bi imali prevremene izbore. Podsećam vas, redovni izbori treba da se održe za nekoliko meseci. Da li je moguće, da zbog nekoliko meseci vlasti, Borisa Tadića i DS, vi ugrožavate opstanak Republike Srbije na teritoriji AP Vojvodina. Hvala vam.