Na član 34. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa je amandman u pretresu u pojedinostima.
Na član 35. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Reč je o analogiji sa prethodnim amandmanom koji sam obrazlagala, sem što je ovde sada reč da se u uvodnoj rečenici stava 1. člana 35. reč "teške" zamenjuje rečju "teže". Zaista ne mislim da je samo terminološka, nego je kod kvalifikacije i posle vođenja postupka vrlo bitno da li se nešto kvalifikuje kao teško ili teže. Ako to jeste gradacija kao prideva, nije svejedno da li je nešto teže ili teško, sutra kad odmeravamo kaznu koja je adekvatna nečemu težem ili teškom.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dušan Marić.

Gospodo, mi predlažemo da se u tački 9. briše reč "nepravilno", zato što smatramo da je nepravilno korišćenje opreme već obuhvaćeno odredbom nepropisnog korišćenja. Kada policajac službenu opremu koristi nepropisno, mimo propisa, on je automatski koristi nepravilno. Smatram, takođe, da treba brisati ovu odredbu: "usled namere ili grube nepažnje". Kako će se razjasniti da li je policajac opremu pogrešno koristio sa namerom ili bez namere? Ako se granica između greške i namere nekako i može utvrditi, ne moguće je povući granicu između grube nepažnje, kako piše u Predlogu zakona, i one druge valjda blage nepažnje.
Suština zakonske odredbe mora da bude to da li je policajac izvršio povredu službene dužnosti ili nije. Koristim ovu priliku da još jednom apelujem da se prošire ovlašćenja policije u borbi protiv kriminalaca zato što smatram da postojeća zakonska rešenja previše štite kriminalca a premalo policiju. Policajcima je nekad prevashodni zadatak bio da prilikom rada na nekom predmetu otkriju počinioca, izvršioca krivičnog dela a sada je policajcima glavna briga da prilikom rada na nekom predmetu ne naprave neku grešku, da ne povrede ljudska prava, dostojanstvo nekom kriminalcu ili ubici.
Sledeća stvar, pridružujem se ovim apelima poslanika SRS da se poboljša materijalni položaj policije, već sam rekao da policajac koji ima platu od 35.000 dinara mesečno ne može da se nosi sa kriminalcima, dilerima droge koji primaju po 35000 evra mesečno. Mi smo ovde čuli da je policija bila besplatan servis Narodne banke i da nije naplatila rad na izdavanju pasoša. Mislim da je to greška. Tri miliona pasoša po evro, to je tri miliona evra a guverner Narodne banke ima platu od 6500 evra. Toliko.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa je amandman u pretresu.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 38. reči: "može da odluči" zamenjuju se rečima: "dužan je". Mi smatramo da predlagač zakona mora voditi računa o bezbednosnom riziku i stvaranju mogućnosti narušavanja bezbednosti tajnih podataka.
Predlagač mi je odgovorio – amandman se ne prihvata iz razloga što ne treba da postoji dužnost isključenja javnosti radi zaštite moralnog integriteta učesnika u postupku, a organ koji vodi disciplinski postupak u svakom konkretnom slučaju svakako procenjuje razloge za isključenje javnosti.
Vama na primer dođu iz EU Bramerc, Kar Bip, ili vam dođe na premer engleska, nemačka ambasada, tada šta vi činite? Slušate njihove naredbe a mi vam predlažemo da ni jedan mešetar ne može subjektivno da utiče, pošto u zakonu se ugradi reč "dužan je", tako se stvara zakonska obaveza, ali čini mi se da vi ove zakone donosite samo proforme, jer sve što radite je podređeno vašoj želji, a želje su vam podaničke i zakoni su podanički a gazde EU vam se raspada i počela je da truli i ta se trulež dopire i do nas. Potrebno je vreme da se ona raspadne da li će to biti za jednu li dve godine najviše, miris truleži je već dopro do Srbije, EU se raspala.

Bilo bi dobro da međunarodni uticaji ne utiču na vašu volju da poštujete ili kršite odredbe Poslovnika.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na prvostepeni postupak koji, po ovlašćenju ministra, direktora ili načelnika MUP, zapravo načelnika policijske stanice, sprovodi ovlašćeno lice koje, po stavu 3. ovog člana, mora da bude diplomirani pravnik sa pet godina radnog iskustva.
Pošto se materija odnosi na disciplinski postupak službenog lica, zapravo policajca, mi iz SRS smo tražili da se intervencijom izbriše jedan deo ovog člana koji se odnosi na odlučivanje u samom disciplinskom postupku. Dakle, naša ideja jeste da se sprovodi disciplinski postupak po osnovu ovlašćenja, ali ne i da lice koje sprovodi postupak donosi rešenje. Naša ideja jeste da on bude neko ko će da predloži meru za disciplinski postupak onome ko ga je ovlastio da isti sprovede.
Dakle, da ne bi bilo zabune, moraćemo prvo da utvrdimo odgovornost određenih lica, pošto je i sam ministar o tome govorio, da se prvo utvrdi da li je vrhovni komandant same Srbije službeno, policijsko ili državno lice i pod koji zakon on potpada. Inače bi morali, gospodine Todoroviću, vama da damo odvezane ruke da sprovedete disciplinski postupak protiv vrhovnog komandanta z aone reči koje je izgovorio danas i da time odluku donesete lično vi, a ne disciplinski odgovorno lice koje ima pet godina radnog staža u ovoj struci. Vrhovni komandant je napravio grešku i podleže disciplinskom postupku. Pozvao je Srbe da se povuku sa barikada i za to treba da odgovora.

Na član 39. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 39. govori o vašoj nedoslednosti kao predlagača, a govori o našoj doslednosti kao podnosioca amandmana. Sve vreme razlikujemo policijske službenike i one druge. Kada ne želimo da ovim drugima, koji nisu izloženi opasnostima, date jednaka prava: naknade, beneficirani radni staž itd, mi ovim članom zakona, gde se govori o vođenju disciplinskog postupka, tražimo da ti ljudi službenici, koji nisu policijski, ne budu tretirani opet isto. Kao što ne mogu da imaju dodatke na platu, tako ne mogu ni o njihovoj odgovornosti da odlučuju policijski službenici, direktor policije ili ovlašćeni policijski službenici, zato što zakon o organima državne uprave i o državnim službenicima upravo govori ko može i u kom postupku da vodi disciplinski postupak.
Nije dovoljno da vi samo u odbijanju napišete: "specifičnost organizacije i funkcionisanja MUP i rada u MUP sve pokriva". Ne može da pokrije sve. Na primer, vi stavom 3. propisujete da se za vođenje postupka može ovlastiti policijski službenik koji ima zvanje diplomirani pravnik. Sigurno znate da je članom 84. stav 3. Zakona o državnoj upravi za takav postupak propisano, znači, za upravni postupak, da to može da vodi samo državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije. Zašto bi vaš zaposleni bio predmet nečijeg prosuđivanja, ko nema takvo obrazovanje, to poznavanje materija, jer zbog toga može da bude doveden ili u neku nepovoljniju poziciju ili, s druge strane, može da bude i nepravedno provučen kao nevin u nekom disciplinskom postupku, a da u stvari bude kriv.
Znači, nije u skladu sa zakonom da propišete da poslove disciplinskog postupka može da obavlja lice koje ima zvanje diplomirani pravnik, jer se po važećem zakonu ono stiče nakon završenih studija u trajanju od četiri godine. Nije u radu da uvek direktor policije pokreće postupak i da policijski službenik koga on ovlasti vodi postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i za policijske službenike i za one koji to nisu.
Jednostavno, mislim da ova odredba, kojom se primena odredbi policiji proširuje i na ostale službenike MUP, nije dobra, za nju ne postoji razuman razlog. Zaista mislim da način kako se kroz ovaj postupak podređuju policijskom delu ministarstvu neki drugi profesionalci, ne može da nam bude od koristi. Uvek se bojite onog, imate autocenzuru, ko je vlastan da odlučuje o vašoj sudbini, a kroz disciplinski postupak koji u jednom trenutku može da se završi otkazom, suspenzijom ili već bilo kako.
Nisu ovo nevažne stvari. Mislim da to razlikovanje jedne i druge kategorije mi jesmo uradili nezavisno, objektivno, možda zato što smo van sistema, ali ste i vi, po primedbama nas, mogli malo da to razmotrite, a ne da samo obrazlažete odbijanje specifičnošću MUP. Hvala.