Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, danas razgovaramo o nekoliko sporazuma koji sa aspekta SRS ne odgovaraju suštini problema. Prigovaramo Vladi i državnim institucijama da ne posvećuju dovoljno pažnje prilikom zaključivanja ovih sporazuma ukupnim diplomatskim, ekonomskim, privrednim, finansijskim aspektima između država.
Kada govorimo o odnosima između Albanije i Srbije mislim da je neprihvatljivo bilo koji oblik ugovaranja dok se ne reše svi problemi, između ostalog i ovo što bi trebalo na Savetu bezbednosti za neki dan, vezano za trgovinu ljudskim organima. Mislim da je to bitno i nema nikakvog sporazuma ni dogovora dok se taj spor ne reši. U istorijskom kontekstu mislim da između našeg naroda i albanskog naroda ima jako spornih tačaka koje su bile kroz istoriju vrlo prisutne i neprihvatljivo je u jednom segmentu razgovarati a celokupni odnosi su nedefinisani.
Slična je situacija i sa Makedonijom. Prvo, složio bih se sa prethodnicima da u međunarodnom pravnom smislu naziv Makedonija ne stoji. Zna se šta je Organizacija UN učinila i moramo se pridržavati međunarodnog prava.
U nekim situacijama se dosledno zalažemo za određene rezolucije i određene konvencije, deklaracije, rezolucije itd. i pozivamo se na međunarodno pravo, a ovde odstupamo od međunarodnog prava.
Mislim kršimo dobre prijateljske i bratske odnose sa grčkim narodom koji je bio vrlo dosledan, principijelan u ne priznavanju nezavisnosti KiM, svete srpske zemlje. Ovim sporazumom kršimo te odnose. Zašto se to čini? Prvo, radi se nedoslednosti politike Vlade Republike Srbije. Onog trenutka kada je Makedonija priznala nezavisno KiM državni organi su napravili pravi potez, proglasili su državnog predstavnika odnosno ambasadora Makedonije persona non grata i on je otišao iz države. Takav sled odnosa morao je biti sa svim državama u regionu i u svetu. Persona non grata proglašen je crnogorski i makedonski ambasador. Šta je sa ostalima?
Sada mi ulazimo u jedan segment i kažete u obrazloženju ovog sporazuma sa Makedonijom da je cilj ovog sporazuma uspostavljanje prijateljskih odnosa između dve države i regulisanje određenih odnosa u olakšavanju putovanja državljana ove države.
Ne smemo polaziti sa tog aspekta. Zašto? Zato što su ogromni problemi srpske populacije u Makedoniji. Oni su diskriminisani do kraja. Bio sam predstavnik jedne komisije koja je bila u poseti uz podršku ambasade u Makedoniji i koja nam je dala jasnu sliku o poziciji srpske populacije u Makedoniji. Narod je diskriminisan. Naš narod u toj državi nema onaj obim ljudskih prava koji je neophodan i normalan u savremenim odnosima. Naš narod tamo je uskraćen u pogledu veroispovesti. Srpska pravoslavna crkva nije priznata kao verska zajednica tamo. Verski obradi se obavljaju u privatnim objektima. Pre nekoliko dana i pre pet godina i pre tri godine itd. uhapšen je episkop Braniškovski, zvanični predstavnik SPC. Isto se to čini sa sveštenstvom SPC. Oduzeto je na stotine verskih objekata SPC posle osamostaljenja Makedonije 1991. godine.
S druge strane, naši istorijski kulturni objekti se ruše. Evo, i sada je predsednik Tadić bio kod spomenika koji je podignut 30-ih godina prošlog veka, to je poznati spomenik "Zebrnjak" povodom pobede u Kumanovskoj bici, gde je poginulo preko 20.000 Srba.
Taj objekat se ruši, taj objekat se svesno ruši od makedonskih vlasti. Šta je predsednik Tadić rekao prilikom posete tom objektu? Ni jednu rečenicu o tome zašto to činite, to je istorijski spomenik. Šta ovo smeta? Kome smeta? Zašto ga ruše?
Ruše se groblja, ruše se istorijski spomenici iz bitaka u toku Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rada itd, ali najveći problem je problem Srba u Makedoniji. Diskriminisani su, nisu zaposleni, nemaju onaj obim prava kao što imaju Makedonci ovde. Moramo primeniti sistem reciprociteta, onoliko prava makedonskoj nacionalnoj manjini, koliko srpska populacija ima prava u Makedoniji.
Reći ću vam sa finansijskog aspekta jedan podatak. Godine 2010. državni organi Republike Srbije dali su makedonskoj zajednici preko 100.000 evra. Koliko su dobili u Makedoniji? Nijedan evro.