Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika, a da bi utvrdili broj narodnih poslanika koji svoje poslaničke kartice stavljaju u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, molim vas da to učinite.
Molim narodne poslanike da prekontrolišu svoje poslaničke kartice da li su dobro postavljene u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je u poslaničkim jedinicama 85 poslaničkih kartica, te da postoje uslovi utvrđeni Poslovnikom za rad Narodne skupštine, kao i da je još jedan broj narodnih poslanika prisutan u sali.
Podsećam takođe narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanje broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine koji u prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju od pet minuta utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa da iskoriste svoje pravo iz člana 286?
Narodni poslanik Riza Halimi ima reč. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam 11. oktobra tražio obaveštenje od ministra Predraga Markovića – šta će Ministarstvo kulture i informisanja i informacionog društva preduzeti da reši problem nedostatka informisanja na Albanskom jeziku na RTS.
Dobio sam odgovor ministra na ovo moje pitanje, da bi morao da se obratim Republičkoj radiodifuznoj agenciji, a da ministarstvo vrši samo nadzor nad Zakonom o javnom informisanju.
Očigledno da je ministar pokušao ovim odgovorom da se olako oslobodi odgovornosti koja proizilazi iz člana 5. stav 1. Zakon o informisanju koji govori o obavezi države da obezbeđuje deo sredstava i drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina. Zapravo, po meni i ovaj odgovor ministra kulture i informisanja je samo deo neodgovornog pristupa Vlade Republike Srbije u rešavanju veoma ozbiljnih, osetljivih životnih problema u Preševskoj dolini.
Samo malo upoređenje. Trenutno Radio televizija Kosova ima samo jedan program i u okviru tog programa ima više časova sadržaja na srpskom i drugim jezicima manjina Kosova. U RTS, sem par minuta na romskom, ne znam da ima na nekom drugom jeziku. Na albanskom jeziku nema nijedne minute informisanja, a da ne govorim o nekim drugim programskim sadržajima. Krajnje je vreme da se i ova problematika ozbiljnije razmotri. Ako su Albanci u Preševskoj dolini građani ove države, onda valjda imaju pravo, kao i svi drugi i kao većinski narod, hajde da kažemo i kao druge manjine, pa i u javnom glasilu Vojvodine imaju to pravo, ostvaruju to pravo. Zbog čega to u drugim delovima države nema, država nema obaveze da prema tim građanima ispunjava to njihovo legitimno pravo.
U ovom vremenu bih pokušao od Vlade, ovo je moje pitanje, ako ministar nije u stanju da da odgovor, ovo isto pitanje je upućeno Vladi, da ona da odgovor na ovo pitanje. Isto bih Vladu pitao, u vezi sa brojem zaposlenih radnika u Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, jer poznato je da budžetom za ovu godinu je došlo do znatnog povećanja pozicije za plate od nekih osam miliona, 25 miliona je bilo predviđeno, rebalansom je reducirano na 22, ali vidim da je i za narednu godinu predviđeno 24 miliona samo neto plata, bez doprinosa.
Radi se, po svemu sudeći, o priličnom broj zaposlenih u administraciji u Beogradu koji nemaju direktnih veza sa problemima Preševske doline ili opština Preševo, Bujanovac, Medveđa, za šta je formirano svojevremeno Koordinaciono telo. Obzirom da legitimni predstavnici Albanaca nisu uspeli, po sporazumu od 2009. godine, a nakon tog sporazuma koji sam ja potpisao zajedno sa ambasadorom OEBS i sa ministrom Markovićem, došlo je i do odluke Vlade od 9. aprila 2009. godine, u kojoj su postavljene norme uređenja tog Koordinacionalnog tela, a u kojoj je trebalo da Albanci ravnopravno učestvuju i odlučuju u radu ovog vladinog tela. Ali u praksi se to nije ostvarilo.
Kao poslanik sam bio član, sad više nisam, nema više smisla ni da budem, jer apsolutno ni jedan organ tog Koordinacionog tela ne funkcioniše, samo formalno zbog međunarodne javnosti se u toku godine dva put poziva, da bi Albanci dali samo neko demokratsko pokriće tom radu Koordinacionog tela.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Stvarno sada pitam – bio sam deo predsedništva, potpisao sam sporazum o principima regulisanja Koordinacionog tela, nisam mogao da saznam koliko je uopšte tu zaposlenih? Koliko je tu zaposlenih u ove dve – tri godine? Red je da se dobije odgovor o broju zaposlenih i o vrsti poslova…
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
… koje obavljaju ti zaposleni u Koordinacionom telu. Zahvaljujem.

 Reč ima narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite.

        Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, takvo je došlo vreme da se valja podsetiti izjave nekadašnjeg preminulog ambasadora Nemačke države u Beogradu, Andreasa Cobela, koji je rekao onomad – nemojte se mnogo protiviti nezavisnosti Kosova, jer na red će onda doći Raška i Vojvodina. Nemačka diplomatija koliko juče i bukvalno juče je dala svoj pun doprinos u demontiranju Srbije. Nemačka kancelarka Angela Merkel je juče u Prištini izjavila da, između ostalog, od Srbije za dobijanje kandidature očekuje rasformiranje paralelnih institucija, kako ih ona naziva, na severu Kosova. Jasno je da je mislila na srpske institucije i na samo državno prisustvo države Srbije na severu Kosova u južnoj našoj pokrajini. To i ne čudi od Angele Merkel, jer je Nemačka priznala Kosovo i samim jučerašnjim srdačnim sastajanjem i rukovanjem sa Hašimom Tačijem, ignorisanjem kosovskih Srba, pokazala je koga Nemačka podržava a kog ne podržava.
S druge strane, predsednik Tadić je nedavno prilikom posete Makedoniji rekao da su se neki u Srbiji obeshrabrili zato što nismo dobili status kandidata za EU. Da li to znači da će Tadić do marta meseca poslušati preporuke, nadam se da on ne shvata, i naredbe Angele Merkel i da će, između ostalog, rasformirati institucije na severu Kosova? Šta su ti Srbi na severu Kosova? Da li je to neko pleme praistorisko koje valja skloniti sa puta u evropske integracije, da bi Srbija bila moderna država? Sada su oni jedina maltene kočnica na tom putu do marta meseca sledeće godine. Šta raditi sa tim Srbima? Šta radite vi sa njima? Da li ih neko posećuje od državnih organa? Ima li vajnog pregovarača Borka Stefanovića na KiM? Ima li ga u Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku? Ima li skupštinskog Odbora za KiM? Šest sednica za redom niste uspeli da sazovete kako treba, ni jednu sednicu Odbora za KiM. Ministra nema, možemo da ga tražimo svećom po Srbiji. Borka Stefanovića tek nema. Znali su da pružaju podršku tim Srbima sa Kosova pre samo par meseci. Gde su danas?
Koliko juče, bukvalno juče, isto tako je nemački ambasador Mas, između ostalog, rekao da problem regionalnog predstavljanja veoma lako može da se reši i on je predložio kako to valja učiniti. Sa jedne strane tablica na kojoj piše – država Kosovo, sa druge strane tablica na kojoj piše – država Srbija. Nije se oglasio ni jedan jedini predstavnik države Srbije. Ni jedan jedini zvaničnik Republike Srbije nije reagovao na ovako vruću šamarčinu od jednog stranog diplomate. Ćutite i dalje kao zaliveni. Politike o Kosovu nema. Ako je ima i ono što malo u tajnosti radite, varate najpre građane sa severa Kosova, pričalo im se jedno, a danas se priča drugo. Zato vas tamo nema, ne smete da ih pogledate u lice.
Moje pitanje glasi – da li su institucije na severu KiM nešto važno za ovu vlast i da li će biti izbora na severu KiM republičkih, ali bogami i lokalnih? To smo vas već pitali i nedeljama i mesecima nam ne odgovarate na to pitanje. Poslanici DSS su to pitali. To je sve dokaz da je Srbija slaba zato što nema institucija i država je samim tim slaba. Najslabija institucija u ovoj državi jeste predsednička, jeste Boris Tadić, koji po sistemu – ubi Srbiju i spasi se, Borise, a to su mu rekli svi zvaničnici, on se ponaša shodno toj floskuli. Branite Kosovo, jer branite time sebe. Budite bar i tu malo sebični, koliko ste sebični u vođenju ove države. Hvala vam.

 Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

 Dana 11. aprila 2006. godine potpisan je ugovor o prodaji društvenog kapitala društvenog preduzeća "Azotara" Pančevo konzorcijumu pravnih lica, kojima je prodato 100% ukupnog kapitala preduzeća. Međutim, Agencija za privatizaciju je 14. januara 2009. godine raskinula taj ugovor, sa obrazloženjem da je prodata ugovorom o kupoprodaji pogona Karbamit 2 veća vrednost od dozvoljene i po njima je to 10,8% od ukupne vrednosti preduzeća, a firma je svojevremeno, odnosno kupac je tvrdio da je to 3,8% u odnosu na celokupnu vrednost Azotare na dan procene. O tome se vodi spor pred međunarodnom arbitražom, spoljnotrgovinskom arbitražom pri privrednoj komori i ja o tome neću da govorim, sačekaćemo rezultate.
Međutim, nakon raskida ugovora u kraćem periodu preduzećem je upravljao privremeni zastupnik, a onda je "Srbijagas" kao javno preduzeće preuzelo upravljanje sa 68,44% upravljačkih prava. Vlada je svojim zaključkom od 29. jula 2009. godine Agenciji za privatizaciju dozvolila da 3. avgusta 2009. godine donese odluku o restruktuiranju, koja je bila na snazi na 28. novembra 2011. godine, kada je na vanrednoj sednici skupštine HIP Azotare doneta odluka da se pokrene stečajni postupak, i to po unapred pripremljenom planu reorganizacije. U međuvremenu gubitak od 31. decembra 2008. godine, odnosno evidentirane obaveze Azotare, koje su iznosile 89,6 miliona evra, na dan 30. septembra 2011. godine porasle su na 316 miliona evra. Znači, u vreme kada je Azotara bila relaksirana za obavezu vraćanja dugova, povećano je zaduženje za 226 miliona evra.
S obzirom na težinu učešća države, mogućnosti da se vrlo otvoreno konstatuje da postoje zloupotrebe u ovom postupku, pitanja na koja tražim odgovor su sledeća.
Koji su finansijski rezultati aranžmana Azotare sa Direkcijom za robne rezerve i "Viktorija grupom" u vezi posla pozajmice i prodaje pšenice i kukuruza, a nije predmet rada Azotare, jer se osnovano sumnja da je napravljen gubitak koji se meri desetinama miliona evra? Pošto aranžman još nije završen i ne zna se konačni gubitak, očekujemo podatke i o tome.
Pod dva, potraživanja od kupaca u zemlji iznosi 39 miliona evra i odnose se na prodaju robe firmama od kojih nisu uzeta adekvatna instrumenta obezbeđenja plaćanja, pa se pretpostavlja da je u stvari reč o transakciji onog, što bi naš narod rekao, keširanja novca, tj. podizanja gotovine.
Pod tri, zašto je Azotara sa određenim firmama pravila ugovore o skladištenju robe, plaćala prevoz do skladišta, istovar, lager i utovar, a roba uopšte nije prevožena do tih magacina? Takođe se sumnja da je reč o fiktivnim ugovorima i fakturama, tj. poslovima, jer je roba isporučivana drugim kupcima.
Pod četiri, da li je tačno da je prilikom hapšenja zamenika direktora Mihajla Grujića, 14. oktobra 2010. godine, pronađeno u kasi 600.000 evra u kešu, koji je u tom momentu, praktično, vršio funkciju direktora "Azotare"?
Pod pet, koja je uloga firme "Ces mekon" u "Azotari" i "Srbijagasu" i koliko im je plaćeno za usluge konsaltinga u vezi sa preuzimanjem "Azotare", od strane Javnog preduzeća "Srbijagas", do uvođenja u stečaj kroz restrukturiranje i koliko je ukupna suma isplaćena za navedene usluge u "Azotari" i "Srbijagasu"?
Pod šest, da li je "Azotara" davala novčane pozajmice firmama sa kojima nije bila u poslovnoj vezi, pošto postoji osnovana sumnja da su se te pozajmice koristile za izmirivanje obaveza povezanih firmi prema "Azotari" za kupovinu robe na odloženo plaćanje?
Pošto mi ističe vreme, još ću tri pitanja koja stoje na ovom dokumentu dostaviti vama u pisanoj formi, a tiču se firme RST, koja ima vrlo neobičan aranžaman u poslovanju "Srbijagasa" i na koji način je vršen izbor dobavljača repromaterijala izvođača investicionih radova i kako su im te obaveze izmirivane? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uputio bih pitanje ministru unutrašnjih poslova, zamenu predsednika Vlade i prvom potpredsedniku, ne znam koje sve titule u nazivu svojih funkcija ima. To pitanje želim da postavim najpre kao Nišlija, neko ko je rođen u Nišu i ko je zabrinut nad činjenicom da i moj grad tone u sivilo beznađa juga Srbije, koji se na neki način uklapa i u sivilo beznađa i stramputica na kojima se Srbija već duže vreme nalazi.
Ne tako davno poslanička grupa LDP postavila je pitanje ministru unutrašnjih poslova: Zbog čega već skoro dve godine niška Uprava policije nema načelnika, zašto se ne postavlja načelnik i zašto se na taj način mnogi nagomilani problemi, ne samo u Policijskoj upravi u Nišu nego i šire, počev od kriminala i stvaranja kriminogenih sredina tamo gde im nije bilo mesto i gde se nisu nalazile, pa do najprizemnijih problema koje treba rešavati, a sa kojima se građani svakodnevno susreću?
Da, ozbiljan je problem da grad te veličine i takav centar na jugu Srbije nema načelnika policijske uprave. U novinama srećemo neke odgovore na ta pitanja, neke je dao i sam ministar unutrašnjih poslova. Citiraću neke od tih odgovora. Na primer, jedan od odgovora koji se skoro pojavio u štampi je da niko ne želi da prihvati tu funkciju. Uz to su išla i objašnjenja da Niš nema kadrove za to mesto i da to svakako mora da bude neko sa strane.
Blago rečeno, bio sam začuđen ovakvim odgovorima, jer oni ne samo da prkose pravilima logike, oni vređaju i zdravu inteligenciju. Kako to da niko ne želi da prihvati tu funkciju? Poznajem najmanje nekoliko dobrih policijskih kadrova koji su završili fakultet u Nišu i koji već duže vreme rade u policiji i koji bi svakako prihvatili tu odgovornost. To potire i onu tvrdnju da Niš nema kadrove za to mesto. Grad koji ima i te kako dobre kadrove sa zavidnom obrazovnom strukturom u redovima policijske uprave, grad koji ima Pravni fakultet, grad koji i te kako daje dobre i kvalitetne kadrove, odjedanput se stavlja u kontekst da za mesto načelnika policijske uprave nema kadrove.
Na kraju, jedna tvrdnja koja, blago rečeno, da ponovim, vređa inteligenciju – da to mora da bude neko sa strane. Apsolutno mi je nejasno kako neko sa strane može bolje da razume probleme Nišlija, može bolje da razume kako treba da funkcioniše policija u Nišu i okolini i može bolje da obavlja tu funkciju nego neko ko je rođen, ko je rastao u Nišu, ko se školovao u Nišu i ko i te kako dobro zna probleme svojih građana i svoje okoline.
Da podsetim, mi na ovo pitanje, kao poslanička grupa, nismo dobili adekvatne odgovore kada smo to pitanje postavili. U međuvremenu su se pojavili ovakvi nazovi odgovori i neke tvrdnje koje iritiraju ne samo građane Niša nego sve nas koji imamo mandat da interese građana Niša zastupamo i u Skupštini i na svim nivoima države Srbije.
Da ponovim pitanje upućeno ministru policije: Zašto Niš skoro dve godine nema načelnika policijske uprave i u kom kontekstu su odgovori da niko ne želi da prihvati tu funkciju, da Niš nema kadrove za tu funkciju i da to mora da bude neko sa strane, dakle neko ko nije Nišlija? Insistiramo na adekvatnom i odgovornom odgovoru na postavljena pitanja. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo, naše konkretno pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije. Moramo da izrazimo jednu vrstu zabrinutosti, ako ne i šokiranosti, jer vidimo da se politika Republike Srbije prema KiM, prema južnoj srpskoj pokrajini, ne vodi u parlamentu, gde joj je mesto, već se vodi preko medija, preko nekih kanala koji nama nisu dostupni i preko nekih dogovora koji nisu verifikovani u ovom parlamentu i za koje ne postoji saglasnost u vezi neke zajedničke deklaracije i zajedničke rasprave, a vidimo da čak nije moguće ni održati Odbor za KiM, što je skandal svoje vrste i jedan simptom jednog stanja netransparentnog dogovaranja i dogovaranja koje nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, sa deklaracijama koje su ovde donete i sa svim onim što pokazuje da treba štititi nacionalne interese u vezi južne srpske pokrajine.
O čemu se konkretno radi? Mi moramo iz medija, i to iz stranih medija, iz skopskog "Dnevnika" da saznajemo kako stoje neki drugi predlozi, da postoji predlog, direktno i konkretno ću to reći, od predsednika Republike, da će se, kao jedna mogućnost ili kao jedan predlog sa srpske strane, verovatno od gospodina Borka Stefanovića razmatrati pitanje tzv. dvojnog suvereniteta.
Šta to znači? Kakvi su primeri za to, predsednik Republike je objasnio tako što se pozvao na primer Severne Irske i Republike Irske. Međutim, radi se o potpuno neprikladnom i štetnom poređenju za pregovarački proces u kojem učestvuje Republika Srbija, protiv kojeg je SRS, jer smatramo da EU nije neutralan posrednik, već je EU neko ko nameće uslove i ko vrši jednu vrstu pritiska na Republiku Srbiju, a ove tzv. kosovske vlasti su samo instrument EU. To je svakom neutralnom i neostrašćenom posmatraču jasno kada vidi kako teku ti pregovori.
Kako je moguće da se od strane najviše institucije, najvišeg državnog činovnika, gospodina predsednika Republike, predlaže dvojni suverenitet po ugledu na Republiku Irsku i Severnu Irsku, ako se zna da je Severna Irska deo Velike Britanije, to nije deo neke samostalne države, to je deo Velike Britanije ili države koju Republika Irska priznaje.
Prostom analogijom, logičkim tumačenjem, pravnim tumačenjem, sistemskim tumačenjem, kako god hoćete, vi dolazite do zaključka da, ako Republika Irska priznaje Veliku Britaniju, onda će i Republika Srbija priznati tzv. Kosovo. Tako proizilazi iz tumačenja ovog štetnog predloga, ovog neprikladnog predloga i predloga koji nije utemeljen čak ni u pravu, ni u istoriji, ni u ekonomiji.
Vi sigurno znate, u tom smislu i tražimo razjašnjenje, kako je moguće da se Republika Srbija poziva i ugleda na jedan ugovor koji je donet 1921. godine, skoro pre 100 godina, između Republike Irske i Velike Britanije, na jedan ugovor koji je proizveo velike ljudske žrtve ili negde oko 3.500 ljudi je poginulo samo u sukobima u Belfastu i okolini između protestanata i katolika.
Dakle, radi se potpuno o neprimerenom poređenju, poređenju koje nije dobro za naše nacionalne interese i koje se ne može primeniti na KiM. Prosto smo zapanjeni tom vrstom neozbiljnosti i jednom vrstom zanemarivanja Rezolucije 1244 i to nas, nažalost, upućuje na činjenicu da taj nemački pritisak i to treba jasno reći, radi se o pritisku najjače države u EU, Nemačke, i videli smo šta se desilo i kakva je provokacija u suštini bila ova jučerašnja poseta Angele Merkel. Radi se o jednoj vrsti popuštanja pod pritiskom Nemačke i to treba jasno i glasno reći. Ne radi se ni o kakvom ispunjavanju evropskih standarda, ne radi se o nikakvom ispunjavanju evropskog puta, već o popuštanju pred pritiskom jedne zemlje i jedne politike, tačnije, koja nije prijateljska prema Republici Srbiji.
U tom smislu mi vidimo otvorene pretnje gospođe Merkel, koja pominje čak i neke vojne metode za rešavanje pitanja tzv. paralelnih institucija na severu Kosova. Kada pogledate, svako ko je bio u Kosovskoj Mitrovici, svako ko je bio u te četiri opštine zna da nema "s" od suvereniteta tzv. Kosova.
Dakle, postoji suverenitet Republike Srbije na KiM, postoji na severu Kosova i ne smemo se odricati zbog nekakve fraze da UN nema alternativu, ili zbog štetnog ekonomsko-pravnog i političkog puta koji nas vodi u EU. Zahvaljujem.