Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, prijave za reč, a u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podele poslaničke grupe: LDP, Napred Srbije i SRS.
Prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici, a po prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 10, 11, 12. i 13. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana potpredsednice, prijavio sam se pre otvaranja ovog drugog dela sednice, da iskoristim onih sedam i po minuta preostalog vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, pa ću na taj način govoriti…       

Narodni poslaniče, sada možete da koristite 14 minuta 24 sekunde, koliko imate kao poslanička grupa. To je sve vreme koje možete da koristite, pa vas molim, u skladu sa Poslovnikom, to vreme.

Smatram da to nije korektno, pošto smo vi i ja razgovarali pre desetak minuta za stolom predsedavajućeg o tome i dogovorili se…

Narodni poslaničke, jasno sam rekla i vama i koleginici potpredsednici Juditi Popović,  ovlašćeni predstavnik ili predsednik može svoje izlaganje da deli u dva dela, jedno pre nego što počne rasprava, a po redosledima prijavljenih govornika, a drugo kada se ta lista iscrpi.

Prijavio sam se i tada.

Narodni poslaniče, sada je lista počela. Vi ste prvi prijavljeni govornik na listi.

U redu, nemojte vikati samo na mene, nema nikakvih problema.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da se sa uvažavanjem odnosite prema drugim učesnicima na sednici i da ni ne pokušavate da omalovažite pravila koja ste bili dužni da pročitate pre nego što ste uopšte uzeli učešće na bilo kojoj sednici.
Čisto i jasno pravilo u članu Poslovnika koji opisuje na koji način teče sednica u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu je da predsednici i ovlašćeni predstavnici dobijaju reč odmah nakon predlagača i izvestilaca odbora, da tada dobijaju reč narodni poslanici koji su prijavljeni po redosledu na listi i da, kada se iscrpi lista govornika, pravo na reč imaju svi oni koji nisu iskoristili svoje pravo i, naravno, predlagač.
Najlepše vas molim da sa uvažavanjem koristite svoje pravo na reč. Izvolite.

Samo sam želeo da kažem o čemu ću suštinski i na koji način govoriti. Mislio sam da ovo svoje izlaganje počnem analizom onoga što je u smislu komercijalnog ili trgovinskog prava govorio gospodin Mirović i možda nekih grešaka u njegovom izlaganju, ali posle ove vaše analize zaista neću ulaziti i neću kritikovati gospodina Mirovića, zadržaću se na nekim drugim stvarima.
Nema gospodina Dulića, ministra, kao predstavnika Vlade, pa je dosta teško da polemišemo, nije bilo ni njegovih odgovora na pitanja koja su mu ovde postavljena u prvom delu sednice. Nezavisno od toga, postoji jedan politički problem, o kome mi ovde govorimo, a u analizi tog problema i možda traženju rešenja, sprečava nas, pre svega ponašanje predstavnika vladajuće koalicije, ne samo koalicije koja je najpre ovlastila za ove tačke dnevnog reda gospodina Božidara Đelića, koji je u međuvremenu podneo ostavku, ne taj problem što je ove ugovore, sporazume sa Nemačkom bankom potpisao predsednik Vlade i ministar finansija Mirko Cvetković, koga danas ovde nema, ni to što se niko od predstavnika vladajuće koalicije ne javlja za reč ili makar nije govorio u ovom prvom delu, kada govore ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Obećao sam da se neću mnogo baviti izlaganjem gospodina Mirovića, ali moram samo jednu rečenicu, sve ono što je rekao, mislim da će zaslužiti da večeras bude možda u nekim od prvih minuta od hedova "Dnevnika" dva RTS-a. Prosto poslednjih dana "Dnevnik" dva RTS-a, zapravo liči na ovo što je govorio gospodin Mirović. Ta antinemačka kampanja koja se sprovodi u našim medijima, taj zaista neverovatan bezobrazluk, da vi imate početak televizijskog "Dnevnika" koji govori o tome – Nemačka različito od Brisela, ucene Nemačke prema Srbiji, svi nas u Evropi vole, samo nas Nemačka mrzi, a u nastavku Dnevnika imate kako je potpisan ugovor o beskamatnom kreditu Nemačke za pomoć građevinske industrije u Srbiji, odnosno za povećanje energetske efikasnosti. Imate raspravu ovde u Skupštini danas, gde god govorimo o dva kredita nemačke banke, zapravo Nemačke države pod uslovima koji su daleko povoljniji i od trećeg kredita, znači Komercijalne banke za aero-inženjering, o kome danas ovde govorimo, a da ne govorim o tome kakvi su bili krediti, kako je bilo ugovoreno pravo, na koji način se regulišu odnosi i sprovode postupci, recimo u našim ugovorima koji su vezani za sprovođenje energetskog sporazuma, odnosno sporazuma o privatizaciji i investicijama u naftnoj industriji Srbije "Gasprom njeft", kako se već zove ta kompanija.
Ako možemo to malo da razjasnimo, kakvi su uslovi ovih kredita, dakle, kredit koji se tiče izgradnje, odnosno revitalizacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, uz kamatnu stopu od 2,5%. Postoji taj pogled na ekonomiju i bankarske poslove koji kaže da je svaka kamata iznad 3% nepovoljna za onog ko kredit uzima, ali moram da vas podsetim da ova stopa, fiksna stopa od 2,5% godišnje praktično na nivou prosečne inflacione stope u zemljama Evropske unije, odnosno u ero zoni.
Dakle, kredit koji dobijamo u iznosu od 45 miliona evra će se zapravo vraćati bez realne kamate, dakle isplaćivaćemo samo ono što je inflacioni trošak u zemljama Evropske unije. Nešto je viša kamata za kreditni aranžman kod vodosnabdevanja i kanalizacije, ona je 3,5%.
Da bismo uporedili koliko su to zaista povoljne kamate koje dobijamo od nemačke banke, odnosno Nemačke države, može da nam posluži i ovaj treći ugovor koji danas ovde potvrđujemo, to je ugovor o kreditu naše države, kod naše većinski državne banke, Komercijalne banke, čiji su kamatni uslovi određeni na sledeći način. Dakle, šestomesečni euroribor plus fiksna marža od 4,2%. To je u ovom trenutku ukupno između 5,9 i 6%. Mi danas uzimamo dva kredita po kamati od 2,5 i 3,5% i kredit kod domaće banke po kamati od 6%. Toliko o tome, na koji način treba pomagati domaću industriju, domaći bankarski sektor i koliko će građanima Srbije biti bolje, ukoliko se krediti uzimaju kod domaćih banaka.
S druge strane, zanimljiva je ova rasprava, bez obzira što u njoj ne učestvuju poslanici vladajuće koalicije. Ima ovde argumenata koji su i politički, koji govore o tome kakav je odnos Nemačke države prema našoj Vladi. Međutim, u ugovorima je predviđeno i da će Nemačka Savezna vlada dati garancije za realizaciju ovih kredita. Dakle, biće neka vrsta rasprave i u nemačkom parlamentu. Bojim se da će se u tom parlamentu pokrenuti ista vrsta političke argumentacije. Zbog čega se ulazi u ovakve povoljne aranžmane, zbog čega Nemačka država na određeni način finansira ili sufinansira izgradnju komunalne i druge infrastrukture u Srbiji, dok vojnici te iste države stradaju na severu Kosova i dok je to deo, ili je makar bio deo zvanične srpske politike. Na tu vrstu paradoksa ne mogu da daju ni poslanici Liberalno demokratske partije, ni poslanici Srpske radikalne stranke. Odgovor na ta pitanja, odgovor na pitanje bilateralnih odnosa sa Nemačkom, odgovor na pitanje kako ćemo u narednim godinama finansirati ovakve i slične projekte, ukoliko nemamo ugovorne aranžmane sa Evropskom unijom, ukoliko zaustavimo naš put evropskih integracija treba da daju predstavnici Vlade. I to ne može da bude direktorka Kancelarije za evropske integracije, što je uz svo dužno poštovanje prema gospođi Delević, tehnička ili birokratska funkcija, odgovor na to pitanje moraju da daju političari u Srbiji.
Oni koji su u isto vreme dok je potpisivan ovaj sporazum, dakle 29. septembra na vrlo afirmativan način govorili o onome što se desilo na Jarinju, dva ili tri dana pre toga, kao i oni koji su u međuvremenu proglašavali pobedu nad pojedinim zemljama koje navodno ne žele Srbiju u EU. Pretpostavljam misleći u tom trenutku na Nemačku sa kojom su potpisali i planirali ratifikaciju kreditnih aranžmana na oko 70.000.000 evra samo kroz ovu tranšu. Nema ministra, ne mogu da mu postavim još neka konkretnija pitanja.
Mi smo pre nekoliko dana govorili o problemima koje ima Građevinska direkcija Srbije sa internet prezentacijom, a u međuvremenu se ispostavilo da ta građevinska direkcija očigledno ima mnogo veće probleme sa izgradnjom stanova na Kosovu, sa nekim prošlim vremenom. To će pretpostavljam rešiti istraga i sudski postupci ali to prosto govori o tome koliko su efikasni naši državni organi ili državne institucije ili kvazi državna preduzeća u realizaciji ovih projekata.
Zadužili smo se danas za 70 miliona evra, te kredite ćemo vraćati narednih nekoliko godina, a u međuvremenu ćemo se budžetom, sredinom sledeće nedelje zadužiti u 2012. godini za 4,5 milijarde evra. Većim delom ćemo ta sredstva koristiti da bismo vratili kredite koje smo u prethodnih nekoliko godina uzeli.
Danas vam garantujem da ako se ovakva politika bude nastavila, da ćemo negde pred kraj isteka ovog grejs perioda koji je predviđen praktično u sva tri ugovora morati da uzimamo nove kredite, pod znatno nepovoljnijim stopama i siguran sam da će te stope biti mnogo nepovoljnije ukoliko zaustavimo naše evropske integracije, odnosno ukoliko ih ne obnovimo već u februaru ili martu. Hvala vam.