Narodni poslaniče, ne bih vas podsećala da se držite sporazuma i ova četiri kao i sve druge pažljivo pročitam i proverim, pažljivo slušam svakog narodnog poslanika i smatram da u dobroj veri možemo da odslušamo svu širinu argumentacije ali kada narodni poslanik insistira da svoju argumentaciju i izlaganje održi bez imalo veze sa dnevnim redom, moram da reagujem, obavezuje me Poslovnik na to. Molim vas o temi dnevnog reda, bez Josipa Broza i rezolucija koje nemaju nikakve veze sa temom dnevnog reda. Koliko god to bilo postavljeno kao argumentacija.

Član 1. dovodim u vezu i sa Brozom i sa Albanijom.

Narodni poslaniče, sada vas poslednji put upozoravam.
(Petar Jojić, sa mesta: Vidite, ilegalno…)
Narodni poslaniče, morate me saslušati, poslednje upozorenje.
Dva puta sam vas prekinula. Obaveza vaša je da saslušate kada vas predsedavajući prekine.
Sada vas prekidam poslednji put u toku vašeg izlaganja, sledeći put vam iziričem prvu opomenu. Molim vas, o temi dnevnog reda..

Vidite, u ovom sporazumu preambula koja govori o tome da će Savet ministara Republike Albanije, koji zastupa ministar unutrašnjih poslova Republike Albanije i Vlada Republike Srbije, koju zastupa ministar unutrašnjih poslova Srbije, malo pre sam vas zamolio, dobro bi bilo da je gospodin Dačić tu da nam neke stvari pojasni jer mi iz ovog teksta još neke stvari nismo baš najbolje razumeli, kaže: "ugovorne strane u nastojanju da doprinesu razvoju uzajamnih odnosa". Jesam li na temi dnevnog reda? Jesam. "Uverene da je saradnja u borbi protiv međunarodnog kriminala od značaja za obe zemlje". Mi radikali kažemo – sa Albanijom ne možemo da zaključujemo sporazume jer je Albanija neprijateljska zemlja Srbije.
Pazite, kaže dalje: "zabrinute zbog opasnosti od širenja ilegalne trgovine drogama i drugim opasnim i štetnim materijama, oružjem, međunarodnog kriminala i druge, obe zemlje".
Znate, ako predlagač Vlade smatra da je on zemlja, da on predstavlja i Vladu i državu i Narodnu skupštinu, kažem mu da on nije taj koji može bez referenduma građana da zaključuje ugovore sa neprijateljima srpske države.
"Koordinacija aktivnosti u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, ilegalne migracije i polazeći od toga", dalje se nastavlja.
Vidite, gospođo Čomić, sa teritorije Albanije više od 100 godina prelaze granicu Albanci, naseljavaju KiM i na taj način našu zemlju okupiraju, a niko ih ne pita kako su sa stadima ovaca došli i kako su kad je oružje pokradeno posle 1990. godine u Albaniji, kako se to oružje na magarcima transportovalo na KiM i da se Tačijeva OVK naoružava. Mislim da to nije u redu i da nije dobro za državu Srbiju da mi zaključimo ugovor sa Albanijom.
Bio sam na Kosovu 1981. godine u sastavu 10.000 policije i mogu vam reći…

Narodni poslaniče, Sporazum je sa Republikom Albanijom.
Prekidam vas isključivo onda kada pokažete nameru izvan svake sumnje da govorite o onome što vi hoćete, a ne što je tema dnevnog reda.
Dakle, vaš pokušaj da pričate o temi koja nije tema ni jedne od ove četiri tačke, neće biti omogućena. Molim vas, o Sporazumu.

Evo, o Sporazumu, primera radi, član 2. Mi smatramo da ti oblici saradnje apsolutno ne mogu biti primenljivi i da su ti oblici saradnje štetni za Srbiju.
Nadležni organi koji se predviđaju u članu 3. takođe su organi koji apsolutno u ime Srbije ne bi trebali da učestvuju o bilo kakvim bilateralnim ili drugim odnosima sa Republikom Albanijom.
Pošto ste mi ukazali da se nisam držao dnevnog reda, ne slažem se sa vama jer sam se zaista sve vreme držao dnevnog reda i pokušao sam da nešto kažem kada su u pitanju odnosi između Srbije i Albanije.
Još jednom moram da saopštim građanima Srbije, Albanija je neprijateljska zemlja i sa njom nema razgovora i sa njom ne treba zaključivati nikakve ugovore i sporazume. Hvala vam.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, danas razgovaramo o nekoliko sporazuma koji sa aspekta SRS ne odgovaraju suštini problema. Prigovaramo Vladi i državnim institucijama da ne posvećuju dovoljno pažnje prilikom zaključivanja ovih sporazuma ukupnim diplomatskim, ekonomskim, privrednim, finansijskim aspektima između država.
Kada govorimo o odnosima između Albanije i Srbije mislim da je neprihvatljivo bilo koji oblik ugovaranja dok se ne reše svi problemi, između ostalog i ovo što bi trebalo na Savetu bezbednosti za neki dan, vezano za trgovinu ljudskim organima. Mislim da je to bitno i nema nikakvog sporazuma ni dogovora dok se taj spor ne reši. U istorijskom kontekstu mislim da između našeg naroda i albanskog naroda ima jako spornih tačaka koje su bile kroz istoriju vrlo prisutne i neprihvatljivo je u jednom segmentu razgovarati a celokupni odnosi su nedefinisani.
Slična je situacija i sa Makedonijom. Prvo, složio bih se sa prethodnicima da u međunarodnom pravnom smislu naziv Makedonija ne stoji. Zna se šta je Organizacija UN učinila i moramo se pridržavati međunarodnog prava.
U nekim situacijama se dosledno zalažemo za određene rezolucije i određene konvencije, deklaracije, rezolucije itd. i pozivamo se na međunarodno pravo, a ovde odstupamo od međunarodnog prava.
Mislim kršimo dobre prijateljske i bratske odnose sa grčkim narodom koji je bio vrlo dosledan, principijelan u ne priznavanju nezavisnosti KiM, svete srpske zemlje. Ovim sporazumom kršimo te odnose. Zašto se to čini? Prvo, radi se nedoslednosti politike Vlade Republike Srbije. Onog trenutka kada je Makedonija priznala nezavisno KiM državni organi su napravili pravi potez, proglasili su državnog predstavnika odnosno ambasadora Makedonije persona non grata i on je otišao iz države. Takav sled odnosa morao je biti sa svim državama u regionu i u svetu. Persona non grata proglašen je crnogorski i makedonski ambasador. Šta je sa ostalima?
Sada mi ulazimo u jedan segment i kažete u obrazloženju ovog sporazuma sa Makedonijom da je cilj ovog sporazuma uspostavljanje prijateljskih odnosa između dve države i regulisanje određenih odnosa u olakšavanju putovanja državljana ove države.
Ne smemo polaziti sa tog aspekta. Zašto? Zato što su ogromni problemi srpske populacije u Makedoniji. Oni su diskriminisani do kraja. Bio sam predstavnik jedne komisije koja je bila u poseti uz podršku ambasade u Makedoniji i koja nam je dala jasnu sliku o poziciji srpske populacije u Makedoniji. Narod je diskriminisan. Naš narod u toj državi nema onaj obim ljudskih prava koji je neophodan i normalan u savremenim odnosima. Naš narod tamo je uskraćen u pogledu veroispovesti. Srpska pravoslavna crkva nije priznata kao verska zajednica tamo. Verski obradi se obavljaju u privatnim objektima. Pre nekoliko dana i pre pet godina i pre tri godine itd. uhapšen je episkop Braniškovski, zvanični predstavnik SPC. Isto se to čini sa sveštenstvom SPC. Oduzeto je na stotine verskih objekata SPC posle osamostaljenja Makedonije 1991. godine.
S druge strane, naši istorijski kulturni objekti se ruše. Evo, i sada je predsednik Tadić bio kod spomenika koji je podignut 30-ih godina prošlog veka, to je poznati spomenik "Zebrnjak" povodom pobede u Kumanovskoj bici, gde je poginulo preko 20.000 Srba.
Taj objekat se ruši, taj objekat se svesno ruši od makedonskih vlasti. Šta je predsednik Tadić rekao prilikom posete tom objektu? Ni jednu rečenicu o tome zašto to činite, to je istorijski spomenik. Šta ovo smeta? Kome smeta? Zašto ga ruše?
Ruše se groblja, ruše se istorijski spomenici iz bitaka u toku Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rada itd, ali najveći problem je problem Srba u Makedoniji. Diskriminisani su, nisu zaposleni, nemaju onaj obim prava kao što imaju Makedonci ovde. Moramo primeniti sistem reciprociteta, onoliko prava makedonskoj nacionalnoj manjini, koliko srpska populacija ima prava u Makedoniji.
Reći ću vam sa finansijskog aspekta jedan podatak. Godine 2010. državni organi Republike Srbije dali su makedonskoj zajednici preko 100.000 evra. Koliko su dobili u Makedoniji? Nijedan evro.

Narodni poslaniče, molim vas da argumentaciju koju koristite ipak samerite sa sadržajem sporazuma o kome razgovaramo i zakonu o potvrđivanju tog sporazuma.
Sva pitanja koja ste otvorili bar na neki način dovedite u vezu sa sporazumom, inače moram da vas podsetim da ne govorite o temi dnevnog reda.

Govorim u vezi člana 1. koji se odnosi na ravnopravnost građana u smislu međusobnog putovanja iz jedne države u drugu.