Dvanaest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Dušan Marić, i on je poslednji prijavljeni govornik.

Gospođo Čomić, zaista je velika šteta što nije prisutan ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, da razgovaramo o ovom sporazumu, o kome je danas najviše bilo reči, o ovoj zaista velikoj bruci i sramoti za Republiku Srbiju, da potpisuje ovaj sporazum sa Savetom ministara Albanije, o sporazumu u vezi organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma, zato što smo mi i ranije, dok je gospodin Dačić bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, a i kasnije na sednicama tog odbora, više puta kroz tematske rasprave i kroz izveštaje upravo tretirali ovu temu. Za nas srpske radikale i za čitavu patriotsku Srbiju je neverovatno, a, zamislite, ovo sada gledaju i Srbi na KiM, da se država Srbija usudila da potpiše jedan ovakav sporazum koji predstavlja zaista bruku i sramotu.
Moram da podsetim javnost, ako to već neko nije rekao na početku, kada je sporazum potpisan. U martu mesecu 2010. godine. Godinu dana pre nego što je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dik Martin, bivši državni tužilac, a sada senator Švajcarske, podneo rezoluciju o trgovini srpskim organima, koje su mučili, zverski ubijali i živim ljudima i deci vadili šiptarski teroristi na području Albanije, u "žutoj kući", u mestu koje su mnogi svetski mediji, još pre nego što je Marti podneo izveštaj, istraživali. Sećate se da smo mi još 2005. godine potencirali onu grupu agenata BND, koja je dejstvovala na KiM, pod nekim humanitarnim navodnim radom, u parlamentu Skupštine smo puno pričali o tome, koji su nedvosmisleno utvrdili, po nalogu odbora Bundestaga, da se šiptarski teroristi bave trgovinom oružjem i ljudima i da su zverski ubijali srpsku nejač, srpske civile i u "žutoj kući", kako su ti mediji napisali, na kraju ukletog sela to sve radili, a kasnije je navode na tu temu svetskoj javnosti obelodanila Karla del Ponte, koja je takođe u svojoj knjizi, posle izvesnog vremena, od kako je napisana ova lažna optužnica protiv našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, objavila da je Zoran Đinđić rekao, pošto je naložio da se napiše takva optužnica, zbog koje je naš predsednik nevin devet godina u Haškom kazamatu - vodite ga i ne vraćajte ga više.
Koliko država Srbija nema apsolutno sluha za ono što narod prepoznaje kao izdaju, kao skandal, kao što je ovaj, pa onaj koji smo imali pre 15 dana - potpisivanje sporazuma o vojnoj saradnji sa ustaškim hrvatskim vlastima, dovoljno govori o Tadiću, o vašem režimu i o činjenici da je ovde samo jedan čovek predstavnik ministarstva, koji niti može sa nama da polemiše, niti da odgovara na sve ovo, a činjenice su na strani govora srpskih radikala i onoga o čemu ću ja da nastavim kroz konkretne podatke.
Svako ko je iole upućen u politička zbivanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a naročito posle svega onoga što se desilo od okupacije naše južne pokrajine 1999. godine, vrlo dobro zna da albanska mafija predstavlja, ne samo najveće zlo u Evropi, nego, kako mnogi eksperti za borbu protiv organizovanog kriminalna i terorizma kažu, najveće zlo u svetu. Albanska mafija danas broji preko pola miliona članova i važi za jednu od najsnažnijih karika svetskog podzemlja, jer kontroliše tržište SAD, Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike, a njene specijalnosti, i to apsolutno svi znaju, pa i odbor i komitet koji se bavi ovim pitanjem u organizaciji UN, upravo je specijalnost albanske mafije trgovina ljudima, ljudskim organima i narkoticima.
Da je ona baza svetskog kriminala, zaključeno je još početkom 2005. godine u američkoj Stejt dipartmentu, ali to Amerikancima nije smetalo da i te kako i dalje finansiraju, kao što to rade 20 godina unazad, šiptarske teroristi i baliste, koji su ubijali srpsku decu i izvršili zverstva, ovo u "žutoj kući" i na drugim mestima na KiM, ali su oni, eto, proforme radi, i to su objavili "Vašington post" i neki mediji su pisali o tome kako deluje albanska mafija i šta je njihov zapravo cilj.
U proleće 2009. godine sličnu ocenu je doneo Komitet, koji sam već pomenula, za organizovani kriminal UN, koji je u Beču konstatovao da je albanska mafija ostala pri samom vrhu svetskog podzemlja, u kome funkcioniše aktivno već 40 godina. Pipci albanske mafije i terorističkog lanca svih tih zlodela vode baš preko Albanije, sa kojom ste vi potpisali sporazum o ovakvoj saradnji. Najveće uporište na Balkanu imaju upravo na području naše južne pokrajine KiM, a kreću se od Pakistana, preko Turske, pa sve do srednje Evrope, istočne obale SAD i Kanade.
Naser Keljmendi, koji danas ima 54 godine, nalazi se na čelu trenutno najjače albanske mafijaške i kriminalne porodice na Balkanu, koja sve poslove vodi iz Tirane, iz Peći i iz Sarajeva, jer to su njegova kretanja, koji slovi za jednog od najvećeg narko bosa. Sada mi objasnite, gospođo Čomić, vi ste razumna žena i dugogodišnji ste parlamentarac, kako će država Srbija, koja u ovom trenutku ni policiju, a nije Srbija htela pod, najpre Đinđićevim, a onda Tadićevim, sada režimom da iskoristi aneks ugovora 1244, da bar hiljadu policajaca i vojnika pošalje u našu južnu pokrajinu, kako će onda država koja nema apsolutno nikakvo prisustvo policije, nikakvih organa bezbednosti, što mi vrlo dobro znamo kroz izveštaje koje dobijamo u Odboru za odbranu i bezbednost, da bilo šta preduzme, da suzbije delovanje albanskih terorističkih grupa, narko i ostale mafije, kada oni upravo uz pomoć NATO, Amerike i zapadne Evrope, EU, u koju vi hrlite da uđete, rasprodajući srpsku teritoriju i odričući se KiM, upravo sve to rade u sadejstvu za raznim obaveštajnim službama, pre svega američkom CIA? To su sve podaci i to su egzaktne stvari i niko to ne može da pobije.
Onda se postavlja zdravo i razumsko pitanje – da neko ispred Vlade Republike Srbije, Vlada Republike Srbije u ime građana, u ime države Srbije potpisuje jedan ovakav sporazum? Znate, nije epilog bio usvajanje izveštaja Dika Martija, to je samo bilo finale. On je dve godine radio na tom sveobuhvatnom izveštaju za koje je glasalo 169 poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Ali, tamo su apsolutno svi šiptarski lobisti, iz svih zemalja, jer mi kao članovi delegacije smo prisustvovali toj raspravi i glasali za tu rezoluciju, a znali smo i bili svesni toga, kao što jesu i ovi iz Vašingtona, iz Stejt dipartmenta, kao što to zna i Angela Merkel, koja je došla da pruži ruku zlikovcu Tačiju, da mu da podršku da nastavi dalje sa svojim planom, a to je potpuno otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i, naravno, sledeći nalog koji ćete dobiti od njih je, i to uočio 12. februara, pa kasnije marta meseca, a već ovih dana to provejava iz briselske administracije, da se raspuste, kako oni kažu, paralelne institucije na severu KiM…

Molim vas, o temi dnevnog reda onoliko široko koliko argumentacija zahteva, ali ipak o nekoj od tačaka dnevnog reda.

To sve ima i te kako veze, gospođo Čomić, sa delovanjem albanske, odnosno šiptarske mafije na području čitavog Balkana, zato što oni ništa ne bi mogli da urade, UČK-a teroristi, da nisu imali direktnu podršku iz Tirane i iz ostalih mesta iz Albanije. To je ono što su činjenice i o tome su danas napisani mnogobrojni feljtoni naših ljudi i stručnjaka koji se time bave.
Što se tiče albanske mafije i onoga koliko je to poznato i ljudima koji rade u strukturama bezbednosti, znate, još je 1988. godine, kakva je takva bila, ta postbrozovska bezbednosna struktura pisala UN i tražila je da se rasvetli veza albanskih narko bosova sa političkim strukturama koje su pripremale pokušaj secesije i sada svesrdnu podršku Merkelove, Vašingtone i EU naše južne pokrajine. Ovo je zaista jedna tema koja zahteva mnogo vremena. Sami podaci koje bih iznela ovde zahtevali bi najmanje sat vremena da im o njima govorim.
Koliko se prema ovom pitanju neodgovorno odnose, pošto o ovome raspravljamo u Skupštini, narodni poslanici Republike Srbije, reći ću vam, gospođo Čomić, bruku i sramotu kada smo letos bili u sedištu NATO pakta, u koji vi hoćete da uđete, te zlikovačke organizacije, kada su se poslanici DS smejali nad podacima koje je kolega Boris Aleksić izneo tim zlikovcima, generalima NATO pakta, rekavši da je šeik Al Muhamed, jedan od zamenika…

Narodna poslanice, koliko god to bilo vama zanimljivo i, ne sumnjam, potpuno tačno, ipak vas molim, tema dnevnog reda.

Gospođo Čomić, htela sam da završim moje izlaganje vrlo argumentovano…

Narodna poslanice, moram da vas prekinem svaki put kada se potpuno udaljite od teme dnevnog reda toliko da bi moje ćutanje i zaborav o tome da treba da vas podsetim, predstavljalo kršenje Poslovnika. Zbog staranja o dnevnom redu, to ne mogu sebi da dozvolim, tako da vas molim o temi dnevnog reda.

Završiću time i onda ću vam dati obaveštenje da je upravo taj šeik Muhamed, jedan od glavnih pomagača šiptarskog terorizma i organizovanog kriminala, upravo boravio 10-ak godina na KiM i da to vaši poslanici nisu hteli da prihvate kao činjenicu. Hvala.

Narodna poslanice, ne mogu ništa drugo da kažem osim da izrazim žaljenje što se tako tvrdoglavo istraje na tome da za vas odredbe Poslovnika ne važe. To je nemerljiva šteta koja se čini ovoj instituciji, koja se čini svemu onome što sam sigurna da se prvo zalaže vaša stranka i da se na ideologiji te stranke treba da zalaže i poslanički klub. Ako svojim ponašanjem hoćete da poreknete sve ono za čega se inače na rečima zalažete, meni je žao što moram to da konstatujem.
Narodni poslanik Dušan Marić ima reč. On je poslednji prijavljeni govornik, ima na raspolaganju devet minuta. Molim vas, o temi dnevnog reda, bez toga da vas upozoravam. Sasvim je jasno da ću Poslovnik primenjivati. Izvolite.

Dame i gospodo, kad sa Republikom Albanijom potpisujete Sporazum o saradnji protiv organizovanog kriminala, protiv međunarodnog terorizma, protiv trgovinom drogom, to vam je, otprilike, kao da sa Somalijom potpisujete sporazum o saradnji u borbi protiv gusara ili da sa Pakistanom potpisujete sporazum o saradnji u borbi protiv Al Kaide i Islamskog terorizma.
Podsećam da je u Republici Albaniji nestalo nekoliko stotina Srba sa KiM, da su ti ljudi tamo ubijeni radi vađenja njihovih vitalnih organa koji su kasnije prodati na svetskom tržištu. U Izveštaju Karle del Ponte se tvrdi da je u pitanju 300 ljudi. Već 10 godina Republika Albanija prikriva ovaj zločin i odbija da otkrije gde se nalaze posmrtni ostaci ovih nesrećnika.
Umesto da razmišlja o prekidanju diplomatskih odnosa sa Republikom Albanijom, što bi, po meni, bilo puno normalnije, Vlada Republike Srbije predlaže da sa tom i takvom Albanijom potpišemo Sporazum o saradnji protiv organizovanog kriminala, uključujući i borbu protiv trgovine ljudima.
Takođe, ponavljam činjenicu da je na kartama bukvalno svih policija sveta sever Republike Albanije označen kao centar koji se nalaze pod kontrolom organizovanog kriminala, da je Albanija označena kao glavni centar za trgovinom drogom u Evropi i kao glavni regrutni centar Al Kaide za evropsko područje.
Postavljam pitanje: Kako da sarađujemo u borbi protiv trgovine drogom sa državom kojoj je trgovina drogom jedna od glavnih privrednih delatnosti? Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) u svom izveštaju tvrdi da Albanci kontrolišu 65% trgovine drogom koja se pojavi na svetskom tržištu i 90% trgovine drogom na evropskom tržištu. Kaže: "Albanska mafija iz Republike Albanije kontroliše tržište SAD, Evrope, Bliskog Istoka i severne Afrike".
Izveštaj "Stejt dipartment" o stanju svetskog kriminala: "Albanija je tranzitna država za šverc droge, oružja, ilegalnih migranata i falsifikovane robe." Izveštaj Komiteta za organizovani kriminal UN od pre dve godine: "Pipci albanske mafije, koja svoje izvore, osim u Albaniji, ima i na KiM, kreću se od Pakistana i Turske, preko srednje Evrope, do istočnih obala Amerike i Kanade. Trenutno najunosniji posao albanske mafije je trgovina ljudima, devojkama, mladim ženama, decom i dečjim organima". U ovom izveštaju se tvrdi da je albanska mafija samo tokom 2008. godine u zapadne zemlje prebacila "najmanje 70 hiljada ljude iz Turske, Pakistana, Šri Lanka, Kine" i dr.
Ako Vlada Republike Srbije nije posvetila pažnju ovim izveštajima o tome šta o Republici Albanije misli Vlada SAD, citiram Izveštaj Vlade Republike Srbije o umešanosti Albanije u kriminal na KiM. Citiraću samo jednu rečenicu: "Albanija je najveći centar za pranje novca i trgovinom drogom na Balkanu". Ovo se kaže u Izveštaju Vlade Republike Srbije, koja predlaže da sa Albanijom potpišemo Sporazum o borbi protiv trgovine drogom.
Ista Vlada Republike Srbije predlaže da sa Albanijom sarađujemo u borbi protiv terorizma.
Podesćam na nekoliko činjenica. Republika Albanija je bila i ostala centar, komandni centar oslobodilačka vojska Kosova. Sledeće, Tirana je sedište fronta za nacionalno oslobođenje Albanaca. Radi oslobođenja, kako oni kažu okupiranih teritorija na jugu Republike Srbije, u Makedoniji, u Grčkoj itd. Ovaj front je formirao terorističku organizaciju koja se zove, Albanska nacionalna armija, ANA. E sad, slušajte ovaj zvanični podatak, sedište, komandi centar ANE se nalazi u Tirani. Ovu terorističku grupaciju, organizaciju, kako oni kažu armiju, a u pitanju je zaista armija čiji je deo oslobodilačka vojska Kosova, vode operativci državne bezbednosti Republike Albanije, Gafur Aljilji i Aljban Josif. Takođe ukazujem na činjenicu, da pod svojom komandom ANA ima četiri divizije, četiri divizije terorističke vojske. Jedan od operativnih štabove ANE nalazi se u Prištini. Jedan se nalazi u Prizrenu, a sedište jedne od četiri divizije, a divizija se zove Adem Jašari, čine kosovski zaštitni korpus. Ovo je vrlo bitno i oslobodilačka vojska Kosova nalazi se na teritoriji tzv. republike Kosovo.
Sledeće, Vlada Republike Srbije je potpisala Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, sa državom čiji bukvalni politički i mafijaški gospodar Sali Beriša. Na proslavi 130 godina Prizrenske lige izjavljuje sledeće, citiram – mi planiramo da do kraja 2013. godine bude stvorena Albanija u svojim prirodnim granicama.
Što se tiče trgovina ljudskim organima i ove žute kuće. Postavljam jedno pitanje da li neko zaista veruje da se organi Srba sa Kosova i Metohije vađeni u kućama bez struje i vode, u nehigijenskim i nemedicinskim uslovima.Žuta kuća je samo sporadični slučaj. Kidnapovanim Srbima organi su vađeni u za to specijalizovanim klinikama, koje su bile potpuno opremljene za vađenje organa, za čuvanje organa i za njihov brz transport do naručioca. Iz tih razloga sve te klinike su se nalazile na širem području Tirane. To potvrđuje specijalni izvestilac Saveta Evrope, Dik Martin, u čijem izveštaju piše, da su Srbi sa KiM dovođeni u selo Gure. Uzmite geografsku kartu i videćete da se to selo nalazi 25 km od centra Tirane.
U istom izveštaju se pominje i selo Ripe, koje se takođe, nalazi 30 km od aerodroma u Tirani. Karla del Ponte u svojoj knjizi kaže sledeće – u selu Ripe radi vađenja organa izkasapljeno je oko 50 srpskih civila dovedenih sa KiM.
Takođe, skrećem pažnju na činjenicu da je Dik Martin kategoričan, da je njegov izveštaj, citiram – zasnovan na istraživanju ali i na dostupnim dokumentima zapadnih obaveštajnih službi, posle čega je čovek izveo zaključak da su Amerika i zemlje EU znale za te zločine, ali da su citiram – odlučile da jednostavno zažmure pred tim navodima.
Da su vađenje ljudskih organa i trgovina ljudskim organima važan biznis u Republici Albaniji sa kojom mi treba da potpišemo sporazum i da Vlada ga je već potpisala u borbi protiv organizovanog kriminala, vidi se iz izveštaja Grčke Vlade koja kaže – u Albaniji je rasprostranjena trgovina decom i dečijim organima, vađenje organa vrši se u opremljenim klinikama od odakle se uglavnom diplomatskim kanalima prebaciju u Italiju i dalje na zapad radi prodaje. Citirao sam izveštaj Grče Vlade.
Citiram nedavni izveštaj Grče privatne televizije "Alfa" koja tvrdi da je objavila istraživanje i da je došla do saznanja da je u zadnjih sedam godina više od 12 hiljada dece iz Albanije postalo žrtva ilegalnog krijumčarenja, a u većini slučajeva deca ili njihovi organi su prodati za novac. Sa tom i takvom Republikom Albanijom mi treba da uspostavimo saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv trgovine drogom, u borbi protiv trgovine ljudima.
Ovaj sporazum će ostati mrtvo slovo na papiru. On će jednino koristiti Republici Albaniji da poboljša svoj imidž u svetskoj javnosti. Svako će reći, pa da je Albanija takva ne bi valjda Vlada Srbije bila luda da sa njom potpiše ovakav sramotan sporazum.