Gospodo, narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo finansijski plan Agencije za energetiku za 2011. godinu i finansijski plan Agencije za energetiku za 2012. godinu. Logično je bilo da je finansijski plan Agencije za energetiku za 2011. godinu bio na početku 2011. godine, ali gospodo kod vas iz vladajuće većine je sve moguće.
Vi gospodo iz vladajuće većine morate da znate da je energetika najbitnija grana za razvoj naše privrede. Vi ste ovim osnivanjem ove agencije, uništavate komplet energetski sistem, sistem naše zemlje. Vi ste ovim agencijama dali velika ovlašćenja. U njima rade stranački, a ne stručni ljudi. I ove agencije vam služe samo za zapošljavanje stranačkih kolega, prijatelja i rođaka. Agencija za energetiku po ovom Zakonu za energetiku koji smo doneli nedavno ima velika ovlašćenja i najveća ovlašćenja. Ona sve daje predloge ministarstvu, a ministarstvo to daje Narodnoj skupštini, a Narodna skupština to sve usvoji.
Agencija za energetiku što je najbitnije za građane Srbije određuje cene električne energije i cene prirodnog gasa. Agencija za energetiku mora da odgovori građanima Srbije koja je tačna cena električne energije po kilovat času. Mi smo jedina zemlja u svetu gde imamo ove zone, plava, crvena, zelena. Ovde treba da bude poseban stručnjak da bi znao koja je prava cena, cena električne energije i kad građanima dođe na kraju meseca da bi znali da se to obračuna. Zašto ta agencija ne izađe kad ste je već formirali i ne kaže već jednom građanima. Kako je moguće da može da bude potrošnja električne energije i 2000 dinara i 72 hiljade dinara, ako se upadne u neke zone. Gde imamo te zone? Samo ovde kod vas.
Vidite ovde mi u zadnje vreme imamo neverovatne stvari oko cene gasa. Ponovo je ta agencija za energetiku odredila cenu gasa. Izvinjavam se mojim stranačkim kolegama ali prava cena gasa, gospodo da znate je 63 dinara po metru kubnom. To je povećanje za 33 %. Ko je prevario građane? Matematika je prosta stvar, izračunajte ovo pa ćete videti. Vi ste rekli 10%, uzmite zadnje račune svi građana. Ko je učestvovao u tome? agencija. Kakva je bila cena gasa kada ste građanima pričali? Sa 23 dinara po metru kubnom, pre četiri i po godine, pet. Ovo je najbolje za grejanje, najjeftinije i građani uzeli kredite, zadužili se, kupili kotlove, opremu, svi i posle tri, četiri godine, građani se vraćaju ponovo na šporete i na drva. Gde živimo mi?
Daću vam jedan primer šta radi Agencija za energetiku sa distribucijom gasa u Kruševcu. Mi smo imali jednu firmu koja je bila strateški partner grada Kruševca, "Tehno-energetika". Ta firma je prodata bratu Vojina Lazarevića, ne zna se po kojoj ceni. Ne možemo dobiti odgovor. Sve je učestvovala Agencija za energetiku, a brat Vojina Lazarevića tu novu firmu, on joj je dao ime "Rasina gas" je prodao ponovo samo distributivnu mrežu tri puta po većoj ceni i šta je ovde. Znači, mafija, kriminal. Ne možemo da dobijemo odgovor već šest, sedam meseci, a u svemu učestvuje "Srbija gas". I onda se javlja problem, imamo 360 stanara u Kruševcu gde im je dozvolu za distribuciju i prodaju toplotne energije dala Agencija za energetiku. Uskratila toj firmi "Energo mačo" da se dalje bavi time jer nije platila dug od dva i po miliona dinara.
Problem je, a u tome učestvuje Agencija za energetiku, grad Kruševac, gradska vlast, jer se vlasnik koji je do juče prodavao toplotnu energiju ucenjuje da mora nekome da da 70 hiljada evra da bi se pustio gas građanima i da bi se oni grejali. Ima 360 stanara, što je oko 1.600 ljudi, i oni se smrzavaju u gradu Kruševcu već malo manje od tri meseca. Šta je u pitanju? Agencija za energetiku, koja učestvuje u svemu ovome.
Postavio bih još jedno pitanje – šta je uradila Agencija za energetiku sa ovim što se desilo u Kolubari? Da li se došlo do nekoga ko pripada vladajućoj većini i tu se stalo? O tome treba Agencija da izvesti građane Srbije, da znaju šta se radi. Ja sam jednom rekao, biće da i neki ljudi koji se bave fudbalom imaju svoje bagere u Kolubari. Imaju i mnogi od vas koji sedite u toj vladi, to je sigurno. Ali, vreme brzo prolazi i ovome će biti kraj za tri-četiri meseca, sve će se saznati. I oni koje vi štitite i koje nećete javno da kažete, sve će se saznati. Stalo se na onome da neko ne zna da izgovori ime Savatijevića, na njemu se stalo i gotovo, ili Kene, kako ga zovete? Ali, nije on tu sam. Njega je neko tu postavio. Zna se ko je. Zašto ćutite? Sve će se to saznati vrlo brzo i to u predizbornoj kampanji.
Još jednom vas molim da građanima Srbije objasnite pravu cenu električne energije i pravu cenu gasa. Za to služi ova agencija koju ste formirali, a ne za vaše stranačke kolege, prijatelje i rođake. Hvala vam.

Narodni poslanik Dušan Marić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Plan finansijskog poslovanja Agencije za energetiku za tekuću, 2011. godinu.
Po mom mišljenju, sa Predlogom ove odluke ne bi bilo ničeg sporno, ali samo pod jednim uslovom – da je danas decembar 2010. godine. Međutim, mi 20. decembra 2011. godine, drugog dana Svetog Nikole, 10 dana pre isteka 2011. godine, dobijamo na usvajanje plan finansijskog poslovanja jednog državnog organa za godinu koja je prošla. Da bi cirkus bio potpuni, ja imam jedan konstruktivan predlog – da Vlada povuče Predlog ove odluke, da sačeka još 10-15 dana, da prođu novogodišnji i božićni praznici, pa da se onda lepo okupimo i da o jednom trošku završimo posao i da u isto vreme usvojimo i finansijski plan Agencije za energetiku za 2011. godinu i izveštaj o izvršenju ovog plana, ali da vodimo računa da ipak plan bude na dnevnom redu pre samog izveštaja.
Ovde se nameće nekoliko vrlo bitnih pitanja. Prvo je zašto Narodna skupština o ovoj odluci nije raspravljala ranije? Drugo, mnogo važnije pitanje, na osnovu čega, na osnovu kojeg dokumenta je Agencija za energetiku poslovala u tekućoj, 2011. godini? Ovde se nameće i pitanje šta je sa finansijskim planovima, a još više šta je sa izveštajima o izvršenju finansijskih planova ostalih agencija, kancelarija, odbora, itd, ima ih više od 130? Četvrto pitanje – da li je uopšte moguće i šta bi se dogodilo da jedno javno preduzeće iz unutrašnjosti, iz Surdulice, iz Velike Plane, iz Sremskih Karlovaca, decembar 2011. godine dočeka bez plana finansijskog poslovanja? I najvažnije pitanje – da li je Agencija bez finansijskog plana poslovanja mogla da odgovori obavezama koje ima po Zakonu o energetici Republike Srbije?
Da bi građani shvatili važnost ovog problema, ja ću citirati član 46. Zakona o energetici, koji govori o poslovima Agencije. Pošto ovde ima negde 70-80 zaduženja, ja ću pročitati samo ona najvažnija i zaista važna: "Poslovi Agencije. Agencija obavlja sledeće poslove: donosi metodologije za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje; određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje; određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije; određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije; određivanje cene pristupa sistemu za transport prirodnog gasa; određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa." Zaista je teško odrediti šta je od ovoga važnije. O svemu tome odlučuje državni republički organ koji 20. decembar 2011. godine dočekuje bez plana finansijskog poslovanja.
Sledeće, određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije. Određivanje troškova priključenja na sistem za transport i distribuciju prirodnog iz dela izdavanja raznoraznih licenci, pravilo o radu sistema za skladištenje prirodnog gasa, plan razvoja prenosnog i distributinvog sistema električne energije.
Inače, o usvajanju Finansijskog plana govori član 48. Zakona o energetici i sada ću citirati stav 5. "Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihode Agencije veći od ukupno ostvarenih rashoda, razlika sredstava se prenosi u finansijski plan kao prihod za narednu godinu, s tim što se izvori i visina prihoda za narednu godinu usklađuju sa realnim troškovima Agencije za tu godinu".
Mi nemamo pojma da li je Agencija u prošloj i ovoj godini imala prihode, da li ima rashode, a kamoli da znamo koji su realni troškovi Agencije. Sada se postavlja jedno pitanje – na osnovu čega je napravljen ovaj finansijski plan Agencije za sledeću, 2012. godinu? Po zakonu, nije mogao biti napravljen na osnovu člana 48. bez izveštaja poslovanja u 2011. godini, a prethodno taj izveštaj nije mogao biti napravljen, nije logično da bude napravljen bez postojanja finansijskog plana. Znači, morali smo imati finansijski plan poslovanja za ovu godinu, morali smo razmatrati taj finansijski plan, morali smo razmatrati izveštaj o izvršenju tog finansijskog plana i tek na osnovu tog izveštaja Agencija je mogla da napravi plan finansijskog poslovanja za 2012. godinu.
Za kraj ću pokazati vama i građanima Srbije šta dobijete kada na Internetu pokušate da se bliže upoznate sa radom ove agencije za energetiku Republike Srbije. Dobijate sledeći papir: Agencija za energetiku Republike Srbije, organi i republičke organizacije - Kompanija Agencije za energetiku Republike Srbije nije objavila potpunu informaciju o svom radu, kao ni podatke o svojim proizvodima i uslugama. Tražite od ove firme više informacije, kontaktirajte je putem kontakt forme ili pogledajte ostale firme u delatnosti državni organi i republičke agencije.
Znači, ako hoćete da se upoznate bliže sa radom Agencije za energetiku Republike Srbije onda treba da se raspitate kod komšija, kod državnih organa i republičkih agencija. Sada, samo još da potrefite, da odete kod pravog komšije, ko ima pojma o radu ove agencije.
Da sve bude veselo, kaže: veb adresa – nedostupno, radno vreme – nedostupno, datum osnivanja – nedostupno, lokacija – Terazije 5/5 Beograd, Stari Grad, kategorija – opšte informacije, šuplje u prazno, delatnost – državni organi i republičke agencije, lična karata – Republika Srbija pod vlašću Borisa Tadića i DS, faks – nedostupno, info, telefon – nedostupno, platne kartice – nedostupno. Agencija za energetiku Republike Srbije. Svaki komentar je izlišan. Svako očekivanje odgovornosti i efikasnosti ove agencije je čista iluzija.
Podsećam da smo mi iz SRS glasali protiv usvajanja Zakona o energetici, protiv osnivanja ove Agencije i sad se pokazuje koliko smo bili u pravu.
` Zbog svega navedenog predlažem da Vlada povuče ove dve odluke iz procedure, i da Vlada Srbije pripremi i Narodnoj skupštini što hitnije dostavi novi zakon o energetici, u kojem neće biti predviđeno postojanje Agencije za energetiku. Hvala.

 Osam minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić i on je poslednji prijavljeni na listi govornika.

Zahvaljujem se.
Pošto je javnosti koja prati naš današnji rad sada definitivno postalo jasno da mi zapravo dajemo saglasnost, odnosno usvajamo finansijski plan Agencije za energetiku za 2011. godinu, danas na deset dana pre dolaska 2012. onda sigurno da ne treba ni da čudi jedna opšta konstatacija, da je energetska efikasnost u Srbiji na nezadovoljavajućem nivou, a stepen racionalnosti u potrošnji energije veoma mali. Ono što je evidentno, to je da energetska efikasnost i može i mora da se poboljša i u segmentima proizvodnje i prenosa i distribucije električne energije, a isto to važi i za toplotnu energiju.
Međutim, ono što je neophodno u celoj ovoj priči jeste da svakako država stvori jedan povoljan ambijent za unapređenje energetske efikasnosti putem subvencija, novih oblika finansiranja, projekata partnerstva javnog i privatnog sektora i to npr. uvođenjem modela finansiranja iz uštede.
Srbija, dame i gospodo narodni poslanici, ne troši puno primarne energije po glavni stanovnika, što je istini za volju i posledica slabe industrijske razvijenosti, ali ostaje taj problem energetske efikasnosti, koja se inače meri energetskim intenzitetom ili specifičnom potrošnjom energije po jedinici novostvorene vrednosti.
Naša država po tom osnovu zaostaje u odnosu na najrazvijenije zemlje čak i do pet puta. Primera radi, kad je reč o zemljama u okruženju, Hrvatska ima indeks energetske efikasnosti 0,45, BiH 0,6, Rumunija 0,4 itd.
Važno je da se taj indikator energetskog intenziteta Srbije smanji, kako bi privreda postala konkurentnija, samim tim i standard građana naravno bolji i ono čemu se takođe dosta vremena i pažnje posvećuje, a to je da životna sredina bude čistija.
Ono što pokazuju i svetska iskustva, ukazuju na to da je najznačajnija mera racionalnije potrošnje energije njena cena, koja je u ovom trenutku, bar kada je reč o električnoj energiji, destimulativna u smislu motivisanosti pre svega potrošača, ali pri tom i zašto ne reći i proizvođača za primenu mera energetske efikasnosti.
Dakle, za sigurno, bezbedno i kvalitetno snabdevanje energijom svih potrošača, neophodno je stvoriti jedan efikasan, konkurentan finansijski održiv sektor energetike u državi koja bi valjda trebalo da podstiče i konkurenciju na tržištu i samim tim doprinese do onoga što jeste cilj i nas kao društva i države u celini, a to je unapređenje energetske efikasnosti i obnovljive energije i održivog razvoja životne sredine.
Ono što je činjenica je da pouzdano i sigurno snabdevanje energijom je jedan od osnovnih preduslova privrednog razvoja, a da na osnovu analitičkih podataka lako se može zaključiti da energetski sektor u Republici Srbiji karakterišu brojni problemi koji mogu biti ograničavajući činioci daljeg privrednog razvoja. Pri tom se misli na visok nivo energetske uvozne zavisnosti sa tendencijom daljeg rasta, zatim osnovni energetski indikatori ne samo da prevazilaze standarde, nego su lošiji od većine zemlja regiona. Stanje infrastrukturnih kapaciteta je neadekvatno. Nivo poslovne efikasnosti energetskih privrednih subjekata je takođe nezadovoljavajući.
Neophodno je da se preduzme niz konkretnih mera i aktivnosti, a tu bi recimo moglo da se uradi dosta na uklanjanju tih cenovnih dispariteta u energentima, na uvođenje te komponente, zaštiti socijalno ugroženih potrošača energije, sprovođenje reorganizacije energetskih subjekata itd. Ono što možda u ovom trenutku u toj pravnoj regulativi možda i ponajviše nedostaje, to je usvajanje tog zakona o racionalnoj upotrebi energije i svemu onome što bi to pratilo, a to znači i uklanjanje administrativnih prepreka, donošenje raznih podsticaja za stimulisanje investicija u energetske projekte itd. Pri tom se posebno misli na one koji se baziraju na obnovljivim izvorima energije.
Osnovna zamerka svim dosadašnjim strategijama, ako se to tako može nazvati, energetskog sektora je ta što je prioritet uglavnom stavljen na neke tehničke mogućnosti zadovoljavanja energetskih potreba. Pri tom se izostavljalo naravno ono što je mnogo važnije, a to je ekonomsko-finansijski efekat takvih rešenja, a osnovni preduslov za unapređenje energetske efikasnosti je upravo, ponavljam, uspostavljanje realnog pariteta cena energenata, pre svega električne energije itd.
Pošto se socijalni problemi ne mogu više rešavati samo niskom cenom, neophodno je uvesti i tu ekonomsku kategoriju cene električne energije koja bi uključivala program podrške za onu kategoriju socijalno ugroženih potrošača, kojih je nažalost danas u Srbiji sve više i više.
Budući da u praksi ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija, odnosno kriterijum za utvrđivanje kategorije, ove koju sam spominjao, socijalno ugroženih potrošača, jedan od prioriteta je utvrđivanje kriterijuma i to na bazi te činjenice traženja mogućih oblika zaštite te kategorije potrošača.
Ono što bi u okviru te suštinske, istinske strategije trebalo učiniti, to je preduzimanje i nekoliko tehničko-organizacionih mera, kao što je formiranje baze podataka o stanju u potrošnji energije u svim sektorima potrošnje, i u industriji, saobraćaju, u domaćinstvima itd. Zatim, izrađivanje jedne energetske revizije za one velike potrošače energije u sektoru industrije, kako se ne bi suočavali sa nekim stvarima koje su prisutne u ovom smislu i obučavanje ljudi koji bi trebalo da se pozabave sa ovim problemom u nekom narednom periodu.
Ono što je evidentno jeste da upravo ta energetska pitanja postaju sve aktuelnija iz dana u dan. Energetske strategije dobijaju sve veći značaj i predstavljaju bitan segment politike svake zemlje. Trend, porasta cena energenata, povećanje potrošnje svih vidova energije, iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva i misije gasova koje stvara efekat staklene bašte, uticaj na svetsku klimu, stanje životne sredine uopšte, problemi u snabdevanju gasom itd, samo su neki od činjenica koje govore u prilog ovome.
Jako je bitno da se u kreiranju te energetske politike krene već od nekog lokalnog nivoa, odnosno da se u definisanju ciljeva koje bi trebalo da ima ta politika, pristupi sistematično. Otuda, ponavljam, opet, izuzetno je bitno da se sve to precizno definiše, da se jasno postavi okvir tih planova, što zapravo i jeste cilj u smislu povećanja energetske efikasnosti. To jeste jedan složen postupak, ali opet ponavljam, to je izuzetno bitan segment svake države.
Dalje, jedan od razloga za zagovaranje te energetske efikasnosti, a istovremeno, i najčešće pominjano jeste ostvarivanje finansijskih ušteda. Drugi razlog je mogućnost smanjenja energetske zavisnosti privrede. To se, uostalom, može postići upravo ovim racionalnim korišćenjem energije. Treći razlog je potreba da se izbegne dramatično povećanje efekata staklene bašte. Četvrti je taj, da se može posmatrati kao deo opšte promene filozofije u smislu održivosti u ovoj priči.
Svi izvori, ne samo energetski, moraju da budu racionalno korišćeni, moraju da budu uravnoteženi, a svrsishodna upotreba energije se ne može poboljšati bez komercijalnih investicija.
Kada je o njima reč, naravno, sve komercijalne ustanove ne moraju uvek imati interes za poboljšanje energetske efikasnosti. Imajući u vidu, dinamičan tehnološki razvoj, tehnologiju koja je danas na raspolaganju, svakako će biti zamenjena nekim modernijim, efikasnijim i jeftinijim tehnološkim rešenjem, a investiranje u poboljšanju efikasnosti, omogućava bolji pregled tehnološkog tržišta, primenu novije tehnologije, što bi moglo da postane ključna prednost.
Suprotno tome, investicija nosi uvećani rizik da će se konkurenti, primenom naprednije tehnologije, pre nego što ta investicija bude otplaćena, investicija u energetskoj efikasnosti, shodno tome, opterećene sa uvećanjem njihove cene u odnosu na neke investicije koje se tiču proširenja kapaciteta. Ali, suštinski zavise od, da je tako nazovem, javne politike kojom se svi ti nedostaci i nesavršenosti mogu uklanjati sa tržišta.
Da zaključim, ono što je sada postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujuće, kada je reč o povećanju energetske efikasnosti u sektorima potrošnje energije. Država, ukoliko zaista ima iskrenu nameru, mora u narednom periodu da na znatno kvalitetniji način reguliše i uredi racionalnu upotrebu energije, kako bi omogućila realizaciju tih utvrđenih prioritetnih tehničkih mera, politički, ekonomski, ekološki razlozi i naravno rast potrebe za sve intenzivnijim korišćenjem postojećih energetskih resursa, pratili bi jedan ubrzaniji industrijski razvoj Srbije. Srbija bi mogla da razvija te nove izvore energije, a samim tim, poveća nivo energetske efikasnosti.
Naravno, za ostvarivanje energetske stabilnosti jedne države, njen održivi razvoj, treba unaprediti energetsku efikasnost, kako proizvodnje, tako i svih sektora potrošnje. To mora biti trajan proces, ukoliko zaista želimo da dođemo u grupu tih prosperitetnih zemalja. Dakle, neophodna je jedna zaista smislena strategija, jer rešenja koja se ne temelje na održivosti, na neki duži vremenski rok, praktično i nisu pravna rešenja. Zahvaljujem se.

Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je 11 minuta i 20 sekundi.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Ako da, molim vas da se prijavite u elektronski sistem. (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2011. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu.
Ovim završavamo naš današnji rad.
Sa radom nastavljamo sutra, 21. decembra u 10:00 časova, načelnom raspravom o Predlogu zakona o Ustavnom sudu, nakon čega ćemo preći na pretres u pojedinostima o tačkama dnevnog reda za koje smo već obavili načelni pretres.
Zahvaljujem se svima. Vidimo se sutra, 21. decembra u 10:00 časova.