Da li se još neko od predsednika,  ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, ili ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Janković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozvala da pored predstavnika predlagača dr Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Vesna Hreljac, pomoćnik ministra finansija, Maja Lakićević, viši savetnik u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Mirjana Bačikin, savetnica u Ministarstvu finansija – Uprava za javni dug i Vuk Dapčević, savetnik u Kabinetu potpredsednika Vlade.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona pod tačkom 10, 11, 12. i 13. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 10. do 13. a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika. Prijave za reč mogu biti predate do otvaranja načelnog, zajedničkog i jedinstvenog pretresa o tački dnevnog reda.
Obaveštavam vas takođe da su ovlašćeni predstavnici pojedinih poslaničkih grupa: narodni poslanik Bojan Đurić, poslanička grupa LDP, narodni poslanik Dejan Mirović, poslanička grupa SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa želi da ovlasti nekog od svojih članova, da predstavlja grupu na raspravi, molim vas da nas o tome obavestite, da možemo da informišemo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres:
- Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke A.D. Beograd za potrebe kupovine zgrade "Aeroinženjeringa" i izvođenja neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu,
- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i programu za program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji - faza IV u iznosu od 45.000.000 evra između KfW-a Frankfurt na Majni Republike Srbije,
- Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25.000.000 evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II - faza 2,
- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije Evropske investicione banke, u Republici Srbiji.
Pre nego što reč dam predstavniku predlagača Oliveru Duliću, želim da na osnovu člana 90. i člana 87. obavestim Narodnu skupštinu o sledećem, danas u toku našeg radnog dana, prepodnevnog i popodnevnog dela, u zavisnosti naravno od ritma i toka rasprave, radićemo upravo otvoreni zajednički, načelni i jedinstveni pretres od 10. do 13. tačke dnevnog reda. Zatim će, nakon zaključenja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, biti otvoren jedinstveni načelni pretres o tačkama koje su odlukom Skupštine objedinjene u celinu, od 14. do 18. tačke, a kad zaključimo pretres i po ovim tačkama dnevnog reda, kao poslednja celina o kojoj se Skupština izjasnila da se debata vodi u zajedničkom jedinstvenom i načelnom pretresu, tačke 18. i 20. i time ćemo završiti dnevni red za danas, odnosno rad za danas, a ako bude potrebe Skupština će raditi posle 18,00 časova. Uobičajena pauza od sat vremena biće data, ili bar pokušana da bude data, u logičnom prekidu između tačaka dnevnog reda kojima se bavimo u ova tri zajednička načelna i jedinstvena pretresa.
Da li predstavnik predlagača Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja želi reč? (Da.)
Reč ima Oliver Dulić.

Hvala vam puno. Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri zakona koji se tiču pozajmice koja Republika Srbija uzima da bi rešila neke od gorućih problema koje ima u svom sistemu.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a, Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25 miliona evra za "Program za vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II – druga faza". To je nastavak projekta koji je započeo pre nekoliko godina. Programom je obuhvaćeno 14 gradova srednje veličine u Srbiji i od 2008. godine u program su uključeni sledeći gradovi: Kraljevo, Loznica, Pančevo, Šabac, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Vršac, Trstenik, Vranje, Leskovac, Jagodina, Aleksinac i Pirot. Ukupna suma zaduženja je 25 miliona evra i sigurni smo da nakon realizacije ovoga projekta građani ovih gradova će steći pravo da u svojim sredinama imaju dobru, razvijenu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, kao postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda.
Drugi je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu i programu na iznos od 45 miliona evra za program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza četiri. Radi se o tome da se u velikom broju gradova u Srbiji radi rehabilitacija sistema daljinskog grejanja koje je neophodno da bi se ispunili ekološki standardi, da bi grejanje bilo dostupnije našim građanima u skladu sa zaštitom životne sredine i da bi se omogućilo da bude efikasnije i u smislu energetske efikasnosti i u smislu smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Što se tiče trećeg zakona, radi se o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke za potrebe kupovine zgrade Euroinženjeringa i izvođenje neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu. Radi se o ukupnom zaduživanju koje je neophodno da bi se toliko potrebna sudska infrastruktura uspostavila i u gradu Beogradu i da bi se zgrada stavila u funkciju i za potrebe ovako važne sudske institucije.
Nakon debate i razmatranja ovih zakona pozivam vas da za njih glasate. Hvala puno.

Da li želi reč izvestilac Odbora za finansije, narodna poslanika Branka Ljiljak, zamenica predsednika Odbora? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, kratko je obrazloženje, ministre Duliću, ali pokušaću da ga prevedem na onaj ne toliko politički jezik kojim se najčešće govori u redovima vladajuće koalicije kada se opisuje odnos Srbije i Evrope.
Ako Srbi žele da piju vodu i da prežive zimu, moraće da zakucaju na vrata Evrope i da u Evropi pronađu novac koji sami nemaju ili nisu sposobni da ga stvore. Iz tih nekoliko rečenica vašeg obrazloženja, gospodine Duliću, jasno je u kojoj meri je neiskrena i pogrešna antievropska orijentacija Vlade, jer bez kredita koji uzimamo u Frankfurtu od Nemačke banke nećemo biti u stanju da kao država pružimo svojim građanima ono što smo dužni da uradimo.
Govorili ste o vodovodu, govorili ste o grejanju. Jasno je da na te potrebe Vlada mora efikasno da odgovori, ali sada je ključno pitanje - kako mislimo da vodimo ovo društvo, tako što ćemo stalno biti u sukobu sa onima bez kojih te potrebe unutar društva ne možemo da zadovoljimo? Kada je naš odnos sa Nemačkom izraz uvažavanja interesa i potreba ovog društva, onog trenutka kada konfrontiramo Srbiju ili onoga trenutka kada od Nemačke tražimo da uradi ono što sami nismo u stanju da uradimo?
Naravno da treba realizovati te projekte, ali paralelno sa tim, pomenuo sam samo jednu politiku cenu o kojoj vladajuća koalicija ne želi da govori, ali paralelno sa tim moramo postaviti i neka pitanja koja smo ovde u kontinuitetu godinama postavljali i na koje nismo dobijali odgovor od Vlade, ali je život nemilosrdno odgovarao, htela to Vlada da prihvati ili ne.
Gospodine Duliću, šta ćemo sa zakonima ove zemlje koje obavezuju Vladu? O budžetu ćemo razgovarati kada se budžet pojavi ovde pred nama i mislim da će to biti za sedam dana, iako je Vlada bila dužna da sa budžetom izađe znatno ranije i mi kao parlament u obavezi da ga usvojimo polovinom decembra meseca. Ako ne poštujemo mi najvažniji zakon koji se donosi u parlamentu jedne godine, a to je Zakon o budžetu, zašto su građani dužni da, recimo, poštuju pravila finansijske discipline? Zamislite kada bi oni imali tu slobodu koju je država sama sebi dala zbog što nije sposobna da poštuje zakon i ponaša se u skladu sa njima.
Gospodine Duliću, ovim zaduženjima povećava se dug Srbije. Da li je neko razmišljao kako će se vratiti ti krediti? Da li postoji neki racionalan plan na osnovu koga možemo videti da će ovo društvo biti efikasnije kada se ovaj novac u Srbiju investira?
Gospodine Duliću, kada ste postali ministar javni dug je u odnosu na bruto društveni proizvod bio oko 33%. Sada, po izjavama NBS, Vlada krši pravila finansijske discipline koje je sama utvrdila, probijajući granicu javnog duga od 45% bruto društvenog proizvoda. Ko će vraćati taj novac i na kakav način u političkoj situaciji u kojoj se nalazimo, pre svega zbog neodgovorne politike i vladajuće koalicije jer nikada nismo bili u dubljem nesporazumu sa Evropom i nikada nije bilo očiglednije koliko upravo od te Evrope zavisimo?
Gospodine Duliću, pitao bih vas zašto Vlada nije pokušala da uzme kredit od Moskovske banke, npr? Kako se došlo do Nemačke banke? Kako se došlo do EIB? Jedina grinfild investicija u bankarskom sektoru u ovoj zemlji je Moskovska banka i to je deo jednog političkog aranžmana.
Da sam direktor Moskovske banke, bio bih jako zadovoljan, ali pošto sam šef poslaničke grupe stranke koja godinama ukazuje na neodrživu tendenciju Vlade da političke interese koje ne može da zadovolji svojom politikom zadovoljava tako što od drugih očekuju da urade posao umesto nje, a za uzvrat ispostave svoje komercijalne interese. Tako smo privatizovali NIS. Tako smo, između ostalog, i dali dozvolu jednoj banci da uđe u ovu zemlju i da u aranžmanima sa državom ostvaruje izuzetne profite, pre svega plasirajući svoj novac u državu, ali ne i kroz kreditne aranžmana, poput ovog o kojem govorite, jer su ovi kreditni aranžmani komercijalni znatno neatraktivniji od onih o kojima govorim kada vas pitam što na primer niste otišli u Moskovsku banku pošto sam se sugeriše svakog dana da je alternativa Evropi na nekoj otomansko – austrijskoj granici iz srednjeg veka.
Gospodine Duliću, ako govorimo o ovom zaduženju od gotovo od preko 80 miliona evra onda vas moram podsetiti na nekoliko činjenica. Zahvaljujući zaista neverovatnoj ekonomskoj politici vaše vlade, najmanje iz dva razloga neverovatne, nikada nije htela da razgovara o toj ekonomskoj politici. Ovde u parlamentu nikada nismo vodili raspravu o ekonomskoj politici Vlade. Ovde nismo, recimo, usvojili vladinu strategiju Srbija 2020. Da li znate i jednu zemlju na planeti, izuzimajući Severnu Koreju, pošto ne stižu informacije iz nje, u kojoj je usvojena strategija ekonomske politike države a da poslanici o tome nisu imali priliku čak ni da razgovaraju, da se sa tom strategijom upoznaju? Uključujući Severnu Koreju, ne postoji ni jedna zemlja na svetu koja nema ministra finansija u ovako teškoj ekonomskoj situaciji kakva je naša. Da li su ministri finansija savetnici Mirka Cvetkovića pa koji javne finansije tretiraju kao partijske ili svoje, gotovo privatne?
Nećemo podržati ovo vaše zaduživanje ne zbog toga što nam smeta ambicija Vlade da reši problem vodosnabdevanja ili grejanja u Srbiji, ne zato što nemamo razumevanje za potrebe našeg pravosuđa, nego zbog toga što je jasno da će cena ovih kredita zapravo biti još veći problem sa kojim ćemo se suočiti sutra kada pred sobom vidimo činjenice da je nesposobna Vlada, recimo, počela da plaća kamate na odobrena nepovučena sredstva, zbog toga što nema projekata, zbog toga što su ministri veseli i duhoviti, zbog toga što su vođeni partijskim spletkama i intrigama davno zaboravili na obaveze koje imaju prema društvu.
Šta ćemo sa stotinama miliona koje nam je odobrila Svetska banka, Međunarodna finansijska korporacija ili obe evropske investicione banke, EIB i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, a mi ta sredstva ne povlačimo zato što nemamo dovršene projekte ili nismo u stanju da poštujemo procedure koje su preduslov dobijanja tih sredstava?
Sve to zajedno dva ili tri meseca pre izbora, zapravo nas dovodi u poziciju da možemo da vam kažemo, gospodine Duliću, da uprkos podršci koju smo davali svakom evropskom nastojanju Vlade, mi sada ovde prisustvujemo slomu jedne političke orijentacije, koja pri tom nije spremna da otvoreno kaže društvu da ono ne može da računa ni na kakvu vrstu razvoja, pa čak ni na ona elementarna koja proizilaze iz potrebe za normalnim životnim standardom, bez saradnje partnerstva i podrške Evrope, sa kojom smo u sukobu zbog toga što popuštamo pred politikom, populizmom, demagogijom, nemoći i neiskrenosti onih koji ovu zemlju vode.
Da sledeći put dođete u parlament, nemojte nam dolaziti sa kreditima koje uzimamo u Evropi, a da pri tom vodite politiku, koju u ovom trenutku vodite u odnosu na Evropu, ili najkonkretnije na Nemačku, u kojoj pronalazimo novac za svoje potrebe, ali ne pronalazimo zajednički jezik kada se govori o politici koju treba da vodimo, ne zbog toga što je nemoguće voditi tu politiku, nego pre svega zbog toga što to nije u vašem političkom interesu.
Naravno da ćemo učestovati i u raspravi o budžetu, zbog toga što je jasno da je to jedini način da stignemo do društva koje sigurno ne razume interpretacije na kojima Vlada insistira kada opisuje svoju ekonomsku politiku.
Mi smo zemlja koja je probila granicu duga utvrđenog Zakonom o fiskalnoj odgovornosti. Mi smo zemlja sa najvećom stopom inflacije, najvećim rastom zaduživanja, da ne govorimo o drugim segmentima naše ekonomije. Podsetiću vas da smo spustili projekciju rasta bruto društvenog proizvoda sa četiri i po na jedan i po, da u narednoj godini 30% našeg izvoza treba da damo na servisiranje kamata. To je tehnički neodrživo. Uz inflaciju koju procenjujemo od oko 5%, inflaciju u evro zoni od 2%, šta će biti sa kreditom od milijardu dolara koje smo uzeli uz kamatu 7 od 25? Kako ćemo to servisirati i šta ćemo sa Srbijom tada raditi?
Dakle, projekti verovatno potrebni, o tome ne treba polemisati. Situacija u kojoj se vi nalazite prilično je besmislena, ali ste ispred Vlade zbog toga što nema ministra finansija. Sa vama razgovarati o javnom dugu, Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, mislim da nema smisla, jer nam nije ovde želja da vas iskoristimo kao metu zbog toga što nema nikog drugog ispred Vlade, ali zajedno mi ne možemo pobeći od te jednostavne istine koju sam rekao na jeziku Ivice Dačića i Borisa Tadića, na jeziku te "malo morgen" politike.
Kad ovo društvo pomisli na vodu i na grejanje, onda treba da shvati da to društvo neće ostvariti svoje potrebe čekajući na nekog u Beogradu, nego da, nažalost, ovo društvo zavisi od nekog ko je uspešan i ko vodi drugačiju politiku u Evropi. I to treba da znaju građani svih tih gradova i opština koje ste vi pogurali, građani koju u 21. veku ne mogu da zadovolje elementarne životne potrebe. To je zajednički neuspeh onih koji su vodili ovu državu godinama, ne likujemo na tim činjenicama, ali pre svega nam smeta ta politička neiskrenost koja u ovom trenutku dodatno truje naše društvo, koje nije u stanju da razume činjenice sa kojima ste vi došli ovde u parlament zbog toga što se nikad nije govorilo u Srbiji jezikom političke istine.
Istinu pred građane, pa će onda i izbor politika biti lakši. A život na evropskim parama, sa glavom na Gazimestanu ili negde s druge strane Urala nije život na duge staze i mi tu više nećemo pronaći sreću ni za ljude koji žive u ovoj zemlji, a ni za nas same, ako tu politiku nastavimo da afirmišemo.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ja ću u raspravi o ovom setu zakona, u vremenu za ovlašćenog, pričati samo o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke, za potrebe kupovine zgrade Aeroinženjeringa i izvođenje neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu. Onda ću u raspravi govoriti o kreditima kod Nemačke razvojne banke za drugu fazu projekata koji traju već nekoliko godina.
Pre svega, mislim da ovaj zakon o zaduživanju kod Komercijalne banke za potrebe suda govori najmanje o dve stvari: o neuspešnoj reformi pravosuđa i o štetama koje trpimo kao društvo zbog tvrdoglavosti vlasti da ne prihvati ponudu opozicione stranke i izvrši izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama, koja je još od februara meseca bila u postupku i da, s obzirom na ono što je izmena i dopuna tog zakona nudila, uštedi ovoj državi nešto sredstava.
Pre svega, treba reći da o efikasnosti sprovedene reforme rečeno je mnogo, u zemlji, u inostranstvu. Činjenica je da nismo poboljšali efikasnost, da imamo manjak sudija, da je pravosuđe grupisano i da odjednom nemamo prostora za taj Prvi osnovni sud, a ranije smo imali prostora za pet opštinskih sudova koji su nesumnjivo mnogo bolje radili od ovog jednog.
Dobili smo reorganizacijom, uslovno rečeno reorganizacijom, jedan glomazan sud za teritoriju Beograda, koji radi dvostruko sporije od bivših pet opštinskih sudova, govorimo još uvek o istom obimu posla, koji ima manjak sudija i zaposlenih i sad odjednom mu je potrebna zgrada Aeroinženjeringa i to po ceni koja je teško razumljiva.
Ono što nam je dostavljeno kao poslanicima u materijalu jeste nešto što je problem i na šta upozoravamo duže vreme, primena pregovaračkog postupka, u potpuno neopravdanim okolnostima, prosto vređa i nas poslanika i građane Srbije, a košta nas sve kao građane Srbije.
U materijalu se tvrdi da je ponuda Komercijalne banke izabrana kao najpovoljnija za nabavku usluge kredita u tom pregovaračkom postupku, a bez objavljivanja javnog poziva koji je primenjen zato što se Vlada pozvala na izuzetnu hitnost.
Ova vrsta pregovaračkog postupka primenjuje ste kad se zbog, citiram, zakon, zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili ne predviđenim događajima, pa sada naglašavamo, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Svi znaju da sam citirala član 24. stav 1. tačka 4).
Da li je ovo bila nepredviđena okolnost ili reforma traje toliko dugo, o njoj se priča toliko dugo, premeštaj, grupisanje i smeštanje sudova je toliko bilo javno, prozivano osporavano, podržavano, hvaljeno? Ovo zaista nije u redu da kažete da je reč o hitno, da se prouzrokuju vanredne okolnosti ili nepredviđeni događaji na koje niste mogli da utičete ni na koji način.
Sad o rokovima i o hitnosti. U obaveštenju o izboru za najpovoljniju ponudu na portalu javnih nabavki 28. novembra na sledeći način je opravdana primena ovakvog postupka. Piše – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije je za potrebe Ministarstva pravde, Prvog osnovnog suda 27. juna 2011. godine sa preduzećem Aeroinženjering d.o.o. u stečaju zaključila ugovor o kupoprodaji pokretne i nepokretne imovine, kao i aneks ugovora o tom istom, od 23. septembra, kojim je rok isplate kupoprodajne cene produžila do 30. novembra 2011. godine.
Ugovorena kupoprodajna cena iznosi 800 miliona dinara. Članom 3. zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu predviđeno je da će Republika Srbija u 2011. godini odobriti projekte i programske zajmove, između ostalog i za kupovinu zgrade Aeroinženjeringa i izvođenje neophodnih radova na sanaciji i adaptaciji objekta za potrebe Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Sve to u dinarima iznosi milijardu i 331 milion i 200 hiljada dinara, odnosno u originalnoj valuti 13 miliona evra. Najciničniji deo objavljen na portalu, kako Ministarstvo pravde ne bi dospelo u docnju s posledicom jednostranog raskida ugovora od strane preduzeća "Aeroinženjering" u stečaju, bilo je neophodno u što kraćem roku sprovesti predmetni postupak javne nabavke dugoročnog kredita.
Sad ja pitam vas prisutne, javnost Srbije i one koji su nam ovo dostavili - ako je, kako predlagač ovog zakona navodi, članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu predviđeno da će Republika Srbija u 2011. godini odobriti projektne i programske zajmove, između ostalog, i za kupovinu zgrade "Aeroinženjerniga" i izvođenje neophodnih radova na sanaciji i adaptaciji objekta za potrebe Prvog osnovnog suda u iznosu od 13 miliona evra, a Vlada još 24. februara ove godine donela zaključak o pribavljanju u državnu svojinu zgrade "Aeroinženjeringa", ako je Republička direkcija za imovinu 27. juna, s preduzećem "Aeroinženjering" d.o.o. u stečaju, zaključila ugovor o kupoprodaji pokretne i nepokretne imovine, postavlja se pitanje, zašto je Vlada pokrenula postupak javne nabavke tek 3. novembra?
Da ponovim, krajem 2010. godine doneli smo budžet, gde je zajam sa konkretnom namenom bio predviđen. U februaru ste doneli zaključak o pribavljanju zgrade, juna meseca Republička direkcija za imovinu potpisala ugovor o kupoprodaji, a vi pokrećete postupak javne nabavke u novembru.
Odredba člana 24. koji sam citirala na početku, jasno kaže da okolnosti koje su uzrokovale izuzetnu hitnost ne mogu da budu ni u kakvoj vezi sa naručiocem, odnosno da njihovo nastupanje, tih vanrednih okolnosti, ne može da zavisi od volje naručioca.
Da li bi neko bi raspoložen da mi objasni, a kako to Vlada bez svoje volje dovodi do ovako rastegnutih rokova u postupku sprovođenja nečega što je nameravala još u 2010. godini da uradi? Znači, jedni mogući zaključak koji se nameće je, da je Vlada namerno, svojim nepostupanjem dovela sebe u situaciju da ne može da postupi u rokovima predviđenim u otvorenom postupku.
Ovaj postupak je takođe namerno izabran, jer eventualni zahtev za zaštitu potrošača, npr. od nekog konkurenta koji bi nudio prikladniju zgradu po nižim cenama, da to ne spreči zaključenje ugovora. Jer, jedino u takvom postupku i kada je naveden razlog hitnosti, zaštita prava potrošača ne sprečava naručioca da zaključi ugovor. Zato vi nećete da promenite Zakon o javnim nabavkama. Zato niste hteli ni izmene i dopune da dopustite. Ono služi samo kao paravan za podsticanje konkurencije i javnost postupka.
Na osnovu svega što sam vam rekla, potpuno je jasno da nisu ispunjeni uslovi da primenite pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva onako kako ste to uradili. Sada, da ne ostane sve na priči, zahtevamo od Ministarstva pravde i Vlade, da makar Odboru za finansije dostavi izveštaj o sprovedenom pregovaračkom postupku i zahtevamo od Uprave za javne nabavke, dok je ne ukinete, da da svoje mišljenje o osnovanosti i pravilnosti ovog postupka.
Prvenstveni razlog zašto ovo tražimo jeste, zato što je Uprava za javne nabavke za prvu polovinu 2011. godine utvrdila nepravilnosti u ovakvim pregovaračkim postupcima, gde je zloupotrebljena izuzetna hitnost kao razlog, zloupotreba u vrednosti od 1,4 milijardi dinara. Samo jedna nabavka koju je Vlada učinila zloupotrebom postupka i namernim odugovlačenjem iznosi milijardu i 331 milion i 200 hiljada dinara. Sve ono što drugi zloupotrebe za šest meseci, Vlada u jednom postupku učini.
Još jednom ukazujem da, znači, ovaj primer je vrlo jasno ilustrovao to koliko je opasno što se na samu nabavku nepokretnosti, a to je izmenama i dopunama Zakona menjano, a menjali ste mnoge zakone na gore od prvobitnih tekstova, što se na nabavku nepokretnosti ne primenjuju postupci Zakona o javnim nabavkama, pa makar i ovako lošeg. Jer, da se primenjuju, vi ovo nikada ne bi mogli da uradite. A možda i grešim. Ova vlada misli da može sve da uradi, zato što takva činjenja prolaze nekažnjeno.
Sada postavljamo pitanje ukupnog posla. S obzirom da je kupoprodajna cena 800 miliona, a da je kredit 13 miliona evra, postavlja se pitanje – kako je utvrđena vrednost neophodnih radova na adaptaciji i sanaciji objekta u ostatku od pet miliona dinara? Inače, predlogom koji ste nam ovde dostavili, uopšte nije predviđeno kako će da se obavi korišćenje kredita, kakav je plan povlačenja, kakav je plan i iznos otplate kredita? Svi koji su i jednom radili bilo koji postupak javne nabavke znaju da je to obavezni deo konkursne dokumentacije, makar i u ovom postupku. Zašto to krijete od javnosti Srbije i od nas poslanika?
Izborili smo se sa gospođom Dijanom Dragutinović da obezbedimo poslanicima i javnosti zaključen ugovor sa bankama i drugim finansijskim institucijama, kada to ratifikuje Skupština. Mi ovde nećemo da overavamo svojim glasanjem ili protivljenjem postupke, a u stvari ne znamo šta i za koga stoji.
Zašto nam niste dostavili ovaj obavezni deo ugovora, odnosno konkursne dokumentacije, a nedvosmisleno postoji? Primera radi, na osnovu plana povlačenja kredita se utvrđuje i početak otplate kredita, pa citiram, kažete – puštanje prve tranše kredita u tečaj, od čega zavisi dinarska protivvrednost kredita. S obzirom da nema ovog elementa, kao i drugih elemenata koji su se našli u tekstu Predloga zakona i koji će se naći u ugovoru, za mene su oni, što je najstrašnije, neodredivi.
Na stranu protivljenja kada u trenutku promovišemo dinarske kredite, svoju valutu i kad se trudimo da eliminišemo rizik zaduživanja u evrima, sve vreme pričamo kao da smo članovi Evropske monetarne unije, gde domaćoj banci, Komercijalnoj banci, želimo da se ne obezvredi kredit i nazivamo ga dinarska protivvrednost, iako su troškovi korišćenja nimalo niski da bi mi mogli da kažemo, evo sada, pošto je kredit dinarska protivvrednost isplate jer se plaća u zemlji, znači, definisano je da je to 13 miliona evra i plus, nimalo beznačajni ili laki uslovi zaduživanja.
Na kraju, ako je rok za isplatu kupoprodajne cene 30. novembar, Vlada je već u docni. Nigde nisam videla da piše plaćanje zatezne kamate, ili je to deo onoga što mi nismo zaslužili, kao brbljivi, lajavi poslanici, da saznamo.
Srpska napredna stranka ima potpuno drugačiji stav po pitanju nabavke zgrade za Prvi osnovni sud i mi smo vam to podnetim amandmanima i objasnili. U svakom delu gde pominjete kupoprodaju mi smo vam napisali da treba, u stvari, nabaviti za potrebe kupovine zgrade, znači, briše se "Aeroinženjering" i "izvođenje radova", i menja rečima "za izgradnju zgrade".
Zgrada "Aeroinženjeringa", koja je predmet kupovine, verujem da svako od nas zna kako ta zgrada izgleda, je po svojim arhitektonskim i tehničkim karakteristikama takva da se i najskupljom adaptacijom vrlo teško može prilagoditi potrebama suda. Treba uzeti takođe u obzir da je ta zgrada veoma stara, zapuštena i da od izgradnje u nju ništa nije ulagano. Kako će se 110 sudnica koje treba da budu opremljene priključcima za softvere, kompjutere, napajanje strujom opremiti, koliko će to koštati, da li će to prevazići osnovnu vrednost ugovora koji ovde dolazite da ratifikujemo, sve ćemo to izbeći ako prihvatite rešenje koje vam nudimo.
Vi ste naveli koja je to cena kupovine i korisna površina zgrade. Mi imamo izvor koji kaže da je to devet i po hiljada kvadratnih metara, na B 92 se pojavila informacija da je to 7.800 i sada govorimo da se cene kvadrata, znači neuslovne, stare i zapuštene zgrade kreću između 850 i 1000 evra po kvadratu. Da li se tako veliki prostor može kupiti po toj ceni? Da li je to dopustivo? Ako, žao mi je što je izašao gospodin Dulić, se može izgraditi prostor i on to radi kroz jedan deo svog projekta gde vam adaptacija ide 500 evra po kvadratu, da u stvari gradnja nove zgrade može koštati mnogo manje i sama adaptacija, u ovako jednoj staroj zgradi će potrajati duže od gradnje novog objekta.
Znači, smatramo da je mnogo bolje prema projektu, a čitam u štampi da je Elkoms radio i projekat, znači, imate projekte kako treba da izgleda zgrada sa tih 110 sudnica, pa izvolite, Vlada ste i gazdujete zemljištem. Na Novom Beogradu postoji veliki broj prostora koji se može upotrebiti za ovu namenu, mogu biti odgovarajuća parking mesta uz to. Evo sada će sa mostom na Adi ili preko Ade, kako ga zovete, građani lako i brzo doći i imati gde da se parkiraju i da se obezbedi lakši i brži pristup i uslovniji rad i ljudima u pravosuđu i građanima koji treba da koriste ovu zgradu.
Takođe, imamo jedan vrlo zanimljiv predlog da se sredstva, što je najznačajnije za izmirivanje ove obaveze, ne koriste iz budžeta nego izvolite da prodate Četvrti i Peti opštinski sud, jer ste reformom pravosuđa učinili manji broj zaposlenih, dovoljno dobrim i kvalitetnim da mogu da obave sve poslove, pa od prodaje ova dva suda i od povećanih sudskih taksi ili bolje naplate, izvolite izmirite gradnju zgrade koja će biti mnogo jeftinija, ako je u takvom postupku obezbedite za Prvi opštinski sud, nego na način kako ste vi ovde predvideli, a pokušavajući da ispravite sve greške za privatizaciju koja nije uspela da u postupku prodaje ni u stečaju završi postupak sa zgradom "Aeroinženjeringa". Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da i u vaše i u svoje ime pozdravim studente Beogradske poslovne škole, Visoke škole stručnih studija, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine i trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Prisutni su: Samardžić Ilija, Bjelić Milan, Filipović Milovan, Filipović Luka, Stojmirović Ljubiša, Malešević Ljiljana, Đurović Đuro, Đurić Zvezdan, Vučičević Slobodan, Kostić Dušan, Borota-Tišma Ankica, Jokanović Vesna, Lekić Snežana, Matović Dragan, Ranđić Dragiša, Samardžić Mile, Branković Nenad, Stojmirović Stojan, Rajković Bosiljka, Vasić Branka, Ždrnja Ivana, Stanković Zorica, Jovčić Milan, Odalović Tomo, Lomas Aleksandar, Mrđa Bojan, Karakaš Nedeljko, Matijaš Zlatko, Bojković Čedomir, Tomić Saša, Kocić Stefan, Bakal Miloš, Neđić Jovana, Savić Milosava, Tadić Milovan, Pavlović Peđa, Petrović Darko, Mastilović Marija, Drljača Mirjana, Dakić Pavle, Marina Vasović, Sidorenkov Mirjana, Milena Bundalo, Đurišić Vanja, Trivić Milan, Živanović Miloš, Radovanović Maja, Smuđa Vladimir, Babić Goran, Paspalj Miodrag, Premović Nenad, Milošev Jovan, Vesna Miladinović i Nikola Vujanić.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Zahvaljujem. Danas na dnevnom redu imamo više ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom i to je, nažalost, sa naše tačke gledišta, sa tačke gledišta SRS koja se uvek zalagala za domaći bankarski sistem, za jednu nacionalnu politiku i u finansijskoj sferi, to je žalosna činjenica jer posle 2001. godine mi faktički nemamo mogućnost da stvorimo jednu našu razvojnu banku, jednu banku koja bi finansirala naše privrednike, naš izvoz i sve ove projekte koji se dana spominju na dnevnom redu, jer kao što sigurno znate, žao mi je što nije tu gospodin Cvetković, kao bivši i aktuelni ministar finansija, četiri razvojne banke su gašene zbog zahteva Svetske banke i MMF i umesto da smo od njih stvorili jednu razvojnu  banku, danas uzimamo nepovoljne kredite od Nemačke razvojne banke. Moje kolege i ja ćemo dokazati da su to nepovoljni krediti, da su uslovi tih kredita loši i da su oni, to je suština ovih kredita, usmereni ka poboljšanju rada nemačkih formi na teritoriji Republike Srbije. To je suština ovih kredita i to je nešto od čega ne treba da bežimo, već da pogledamo istini u oči i da vidimo da Nemačka razvojna banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i sve druge bankarske institucije povezane sa Nemačkom i EU u suštini i faktički u praksi daju kredite uglavnom svojim konsultantima, svojim firmama, a u isto vreme srpska preduzeća, srpski radnici, srpska građevinska preduzeća pre svega gube posao. To su činjenice koje stoje iza ovih kredita i mi ćemo ih dokazati u raspravi, argumentovano naravno, i pokazaćemo da je bilo mnogo bolje da su se ta sredstva usmerila ka našim preduzećima i našim ljudima koji su suočeni sa sve većom nezaposlenošću.
Pre svega bih hteo da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o izmenama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Nažalost, ministar nije rekao ni jednu reč o tom sporazumu. Smatramo da je to veoma važno i da je tzv. saradnja sa Evropskom investicionom bankom ili bankom koja je faktički jedna vrsta konsultativne institucije ili organa EU, Evropska investiciona banka je jedan činilac u finansijskom i ekonomskom pogledu koji određuje usmeravanje tih kredita i dobijanje javnih nabavki. Faktički se preko tih nepovoljnih uslova suspenduje Zakon o javnim nabavkama, što je katastrofa i skandal za koji, pre svega, odgovara Vlada Republike Srbije.
Evropska investiciona banka o kojoj danas raspravljamo, tj. o sporazumu koji treba da se promeni sa Evropskom investicionom bankom, kao što znate, osnovana je još 1957. godine rimskim sporazumima, Lisabonskim ugovorom ona je već dobila drugu funkciju i postala konsultativni organ EU. Međutim, iza te Evropske investicione banke, to treba otvoreno reći, stoji Nemačka, jer Nemačka je glavni akcionar te Evropske investicione banke. Nemačka je uložila najviše sredstava u nju i sa ostalim velikim zemljama Evropske unije, Italijom, Francuskom i Velikom Britanijom, ima većinu u Savetu guvernera, ima preko 50% glasova u tom telu koje odlučuje o postavljanju Evropske investicione banke. Evropska investiciona banka faktički uzima kredite na finansijskom tržištu i dalje ih usmerava prema tržišnim kamatama.
Dakle, ne radi se o nikakvoj pomoći, ne radi se o nikakvim filantropskim ili bilo kakvim drugim motivima, već se radi o tržišnim zakonima, radi se o banci iza koje stoji Nemačka, i to treba jasno reći kada se govori o nekakvoj pomoći Evropske unije, o nekakvim dobrim namerama i sličnom.
Takođe, što se tiče tog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom, treba naglasiti da je on samo deo jednog okvirnog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom, koji je Republika Srbija potpisala pre nekoliko godina i koji je objavljen u međunarodnim ugovorima u 2009. godini, tj. u "Službenom glasniku". Radi se jednostavno o jednom okvirnom ugovoru, čiji je ovaj sporazum o kojem danas raspravljamo deo, jednom okvirnom ugovoru koji je više nego štetan za građane Republike Srbije, za preduzeća Republike Srbije i posebno za građevinske firme. Jednostavno, dovoljno je da pogledate član 6. ovog okvirnog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom i biće vam jasno da taj član 6. faktički suspenduje Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije ili zakon koji je više nego važan i zakon o kome danas, juče i svaki dan slušamo kao da je veliki problem što se tiče korupcije.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da nije tako i da je glavni problem, što se tiče Zakona o javnim nabavkama, upravo Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i sve one banke koje suspenduju fer i ravnopravne uslove u vezi sa javnim nabavkama. Tačnije, i biću potpuno konkretan, vi imate u članu 6. ovog okvirnog sporazuma, citiram, da banka može povremeno da uslove i finansiranje projekata dogovorom o učešću u javnim nadmetanjima i drugim konkretnim postupcima. Šta to konkretno znači? Ne treba neko veliko tumačenje da imate u vidu da će Evropska investiciona banka ili banka iza koje stoji Nemačka faktički finansirati i forsirati upravo banke, firme i građevinska preduzeća iz zapadnog dela EU.
To je suština ovog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom. To je suština svih naših odnosa sa Evropskom investicionom bankom. Mi imamo konkretne dokaze za to i to nije nikakva teorija zavere ili sada neko naklapanje. Pogledajte ko gradi most kod Beške. Pogledajte ko gradi Žeželjev most u Novom Sadu, most na Adi, ko renovira Gazelu i ko radi sve obilaznice u Republici Srbiji. Strane firme, a naša mostogradnja koja je izgradila te projekte ili Energoprojekt, moraju da idu po afričkom zemljama na tržištu Ruske Federacije da bi dobili posao. To je skandal. Do toga dovodi ovako loše pregovaranje sa Evropskom investicionom bankom ili sa bankom iza koje stoji Savezna Republika Nemačka.
To su činjenice od kojih se ne može pobeći, ako ih pogledate i tumačite u ekonomskom, pravnom ili bilo kakvom smislu. To je takođe i posledica fraze da EU nema alternativu u ekonomskom i u bilo kakvom drugom smislu. Naravno da ima alternativu, alternativa je Srbija, alternativa je pomaganje našim preduzećima, našim radnicima, našim građevinskim preduzećima, onima koji se bave ovim ugovorima, koje ćemo danas razmatrati, o toplanama i vodovodu. Imaju i postoje naša građevinska preduzeća, postoje preduzeća u ovim oblastima koja će bolje uraditi to i sa manje troškova za budžet Republike Srbije. To je činjenica i SRS je, između ostalog, zbog toga protiv fraze da EU nema alternativu i da je EU spas u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju. Ne, nije to tačno, to je loše i to je propast za Republiku Srbiju i u ekonomskom i političkom smislu i kojem god hoćete, počevši od otimanja Kosova, tj. 15% naše teritorije pa nadalje.
Što se tiče ovog okvirnog sporazuma između Evropske investicione banke i Republike Srbije, takođe, postoji još jedna za nas neshvatljiva u pravnom smislu te reči činjenica, da se predviđa nadležnost Evropskog suda pravde. Kako je to moguće? Koji je ovo pravnik pisao? Da li je moguće da vi priznajete nadležnost Evropskog suda pravde, iako Srbija nije članica EU? To je skandalozno. To ne postoji čak ni u Nemačkoj koja stoji iz ove Evropske investicione banke i ovih kredita Nemačke razvojne banke, već postoji jedna supstidiarnost i primat nacionalnog prava nad pravnom EU. To je samo kod nas moguće da jedan pravosudni organ kao što je Evropski sud pravde može da bude nadležan za nešto što se tiče nacionalnog prava. To je potpuno neshvatljivo i mislimo da jednostavno to treba odbaciti, da je ta odredba u suštini ništavna i da ruši pravnu koherentnost pravnog sistema Republike Srbije.
Takođe, u članu 10. ovog okvirnog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom se pominje da će moći da se izvrši subrogracija ili prelaz potraživanja nekim drugim poveriocima, što je ponovo jedna vrsta pravne nesigurnosti i jedna vrsta unošenja konfuzije u pravni i ekonomski sistem Republike Srbije.
Što se tiče ovog ugovora, tj. okvirnog ugovora o kreditu, i tako ga treba naglasiti, jer detalje ne znamo i tek ćemo videti te detalje, nadamo se u Narodnoj skupštini, ili će to biti opet netransparentno u onom kontekstu EU, od 45 miliona evra od Nemačke razvojne banke je za grejanje u pojedinim delovima Srbije. U preambuli se opet pominje da će se javne nabavke faktički usklađivati sa uslovima OCD, što nas ponovo dovodi do zaključka da se jednostavno Zakon o javnim nabavkama suspenduje i da jednostavno imate neke institucije, pre svega Evropsku investicionu banku, Nemačku razvojnu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Svetsku banku i MMF, koji imaju prvenstvo na finansijskom i ekonomskom tržištu Republike Srbije, što dovodi do dalje nezaposlenosti, pada industrijske proizvodnje i, naravno, daljeg zaduživanja Republike Srbije i otplaćivanja enormno velikih i lihvarskih kamata koje su prisutne na finansijskom tržištu Republike Srbije.
Takođe, iznosi se jedna potpuno konfuzna definicija da će Republika Srbija, to je u preambuli ovog sporazuma sa Nemačkom razvojnom bankom, da će Republika Srbija dati doprinos od 9,250 miliona evra, što je potpuno neshvatljivo. Ako dobijate kredit, kako je moguće da dajete još devet miliona evra faktički, nešto više od devet miliona evra? Dakle, ovo nije razjašnjeno u preambuli i to pokazuje da je ovaj ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom jednostavno nejasan, netačan i da ga treba dalje definisati. To ponovo pokazuje da je tačna naša definicija, a to je da se radi o okvirnom sporazumu čiji je cilj, i to ćemo ponovo naglasiti, faktički pomaganje nastupa nemačkih firmi na tržištu Republike Srbije. To je činjenica koja se ne može demantovati u pravnom i ekonomskom smislu i na koju ukazuje tumačenje i drugih članova ovog ugovora, okvirnog ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom.
Pogledajte član 2. ovog ugovora i član 1. gde se formira jedna agencija koja će vršiti izradu tih poslova u vezi grejanja. Ne piše se koje će firme biti u toj agenciji i ne navodi se, na primer, da će to biti firme iz Srbije, nego se ostavlja jedno tumačenje, jedna vrsta tumačenja ili jedna vrsta pravne praznine da će tu agenciju činiti, recimo, firme iz zapadne Evrope, a najverovatnije će to biti firme iz Nemačke. Nema nikakve garancije da se to tako neće desiti.
Takođe, zašto je štetan ovaj sporazum? Štetan je i zbog velikog broja provizija, velikog broja odredbi o zateznim kamatama, o paušalnim naknadama. Na primer, u članu 4. se navodi da je provizija negde oko 0,25% za, pazite sada, neisplaćeni deo kredita. Vi ćete, znači, plaćati za neisplaćeni deo kredita koji, kao što ovde postoji u tabeli, je u ratama, plaćaćete ogromnu proviziju od 0,25%. Posle toga, takođe u članu 4. se navodi da postoji naknada za poslovanje od 0,5% glavnice. To je negde oko 250 hiljada evra i mi faktički dajemo bogatoj i razvijenoj Nemačkoj 250 hiljada evra kao jednu vrstu poklona. Do toga dovodi ovaj ovako loš kredit.
Takođe, u članu 7. ovog okvirnog ugovora o kreditu sa Nemačkom razvojnom bankom se navodi da postoji zatezna kamata od nekih 300% bazičnih poena i da postoji još jedna paušalna naknada takođe od 300% bazičnih poena, što pokazuje da se radi o jednom uslovljenom kreditu, da se radi o kreditu koji je loš, koji je netransparentan i koji je u samoj svrsi jedna vrsta opterećenja za budžet Republike Srbije, a ne o jednom razvojnom kreditu ili o jednom kreditu koji će dovesti do boljitka u ovoj sferi koju on reguliše, tj. što se tiče grejanja.
Sa pravne tačke gledišta je potpuno neshvatljivo da jedna strana u ovom ugovoru, a to je Nemačka razvojna banka, može da ima pravo da podnese obračun na osnovu uverljivog dokaza. Šta je to uverljiv dokaz? Kako je moguće da jedna strana tumači šta je uverljiv dokaz? Valjda to treba da tumači arbitraža ili nadležan sud. To je potpuno neshvatljivo.
To pokazuje da ne postoji ravnopravnost strana u pravnom smislu između Republike Srbije i Nemačka razvojne banke. Jer nemoguće da jedna strana u sporu automatski je u pravu samo na osnovu definicije da ona može podneti uverljiv dokaz. Može se odrediti u slučaju spora samo mišljenje i stav eventualno neke arbitraže, recimo Međunarodne trgovinske arbitraže u Parizu, a ne arbitraže u Frankfurtu kao što je ovde navedeno i u jednom i u drugom ugovoru sa Nemačkom razvojnom bankom i što ponovo pokazuje da jednostavno radi se o nepovoljnom kreditu, o kreditu koji jednostavno nije rezultat ravnopravnih volja između dve strane.
Takođe, potpuno je skandalozno da se Republika Srbija obavezala da plaća deo poreza u vezi ovog kredita do nemačkih poreza. To je kao da tvrdite da je Republika Srbija deo SR Nemačke. Nije tačno, to nije tačno, možda neko misli da je to tako, možda neko misli da treba im popuštati i na KiM i u ekonomiji, i u takozvanim evropskim integracijama, ali u pravno-formalnom smislu Republika Srbija nije do pravno-finansijskog sistema SR Nemačke. To su činjenice, makar formalno je tako, faktički to je već drugo pitanje i to je već pitanje za neku drugu raspravu, to je pitanje za predsednika Republike, premijera itd.
Takođe, ako dođe do uvećanja troškova navodi se u članu 10. ovog štetnog ugovora navodi se da oni mogu doći kao posledica mera centralne banke, promene zakona ili višestranog ugovora. Dakle, kada ovo pogledate i jezički, logički, pravnim i svakim drugim tumačenjem, doći ćete do zaključka da, ako gospođa Merkel ili gospodin Sarkozi promene Lisabonskim ugovorom, onda može doći do promene ugovora o kreditu koji uzima Republika Srbija ili, tačnije, da dođe do daljih i dodatnih troškova, kao što se navodi u članu 10. ovog štetnog i lošeg ugovora o kredita sa Nemačkom razvojnom bankom. Dakle, radi se o jednom ne transparentnom, jednom uslovljenom, jednom okvirnom sporazumu koji neće doprineti boljoj ekonomskoj situaciji u Republici Srbiji.
Mislim da je suština i jednog i drugog ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom i apelujem da obratite posebnu pažnju na član 11, gde se navodi da je Republika Srbija i agencija koja će biti formirana za izvršavanje ovog kredita od 45 miliona evra, dužna da posao "poveri dobrim konsultantima na međunarodnim tenderima". Ne treba neka velika pamet, ne treba neko specijalno tumačenje da dođemo do zaključka na osnovu prethodnih kredita koji su zaključivani sa Evropskom investicionom bankom, sa Nemačkom razvojnom bankom i sa svim drugim tzv. evropskim bankama, da će se raditi o konsultatntima iz zapadnog dela EU. Pošto se o nemačkoj banci, verovatno će se raditi o konsultantima iz Nemačke. To je činjenica. Dakle, Srbija će se zadužiti da bi plaćala konsultante iz Nemačke, da bi plaćala nemačke firme. To je suština ovog štetnog i lošeg ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom od 45 miliona evra.
Takođe, kao što sam već rekao, u članu 14, što je više nego štetno, navodi se nadležnost arbitraže u Frankfurtu, a ne arbitraže koja je opšte poznata, međunarodne arbitraže Međunarodne arbitražne komore.
Takođe, sve ovog što smo rekli za prethodni kredit od 45 miliona, može se isto tako, još više primetiti za sledeći kredit sa Nemačkom razvojnom bankom u visini od 25 miliona evra, tačnije u visini od 17 miliona evra i nekakvih 7,5 miliona finansijskog doprinosa. Taj finansijski doprinos, više je nego jasno kada pogledate odredbe ovog ugovora od 17 miliona evra, će biti isplaćen nemačkim firmama, nemačkim konsultantima koji će se baviti problemima vodosnabdevanja u Republici Srbiji. To je skandal i još jedan dokaz da je fraza da EU nema alternativu štetna u finansijskom, ekonomskom, političkom, pravnom i svakom drugom smislu za Republiku Srbiju.
Takođe, radi se o uslovljenom, okvirnom sporazumu, jer u članu 1. ovog ugovora od 17 miliona evra ili 25 miliona evra se navodi da će posebni ugovori tek biti sklopljeni između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i da taj tzv. finansijski doprinos, o kojem se govori u preambuli, može biti umanjen ili uslovljen. Dakle, nije sigurno da će tih 7,5 miliona evra uopšte biti isplaćeno, kome će biti isplaćeno i da će doći ikada u Republiku Srbiju.
Takođe, u članu 4. ovog ugovora se navodi da će ponovo biti propisana provizija od 0,25% koju će Republika Srbija plaćati, provizija od 0,25% od glavnice i kamata, pored svih ovih velikih provizija, od 3,49%. Vi sigurno znate da je svaka kamata i za 3% loša u ekonomskom i pravnom smislu za zajmoprimca. Naravno, u članu 7. se navodi zatezna kamata, u članu 11. ono što je glavno za nemačke tzv. partnere je to da će se projekat od ovih 17 ili 25 miliona poveriti konsultantima i firmama koje će se prijaviti na međunarodnim javnim nabavkama, tačnije najverovatnije nemačkim firmama, nemačkim konsultantima i svima onima koji povećavaju nezaposlenost i loš životi standard u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

 Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, prijave za reč, a u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podele poslaničke grupe: LDP, Napred Srbije i SRS.
Prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici, a po prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 10, 11, 12. i 13. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana potpredsednice, prijavio sam se pre otvaranja ovog drugog dela sednice, da iskoristim onih sedam i po minuta preostalog vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, pa ću na taj način govoriti…